Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
12.02.2013.

Кж 1 3973/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж 1 3973/12
Дана 12.02.2013. године
Б Е О Г Р А


У  И М Е  Н А Р О Д А

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија мр Сретка Јанковића - председника већа, Бранке Пејовић и др Миодрага Мајића - чланова већа, уз учешће судијског сарадника Мирјане Новић - записничара, у кривичном поступку против окривљеног АА, због кривичног дела разбојништва из члана 206 став 1 Кривичног законика, одлучујући о жалбама јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, изјављеним против пресуде Првог основног суда у Београду К.бр. 509/11 од 27.03.2012. године, у седници већа одржаној у смислу одредбе члана 375 ЗКП, у одсуству уредно обавештених јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду и браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, дана 12.02.2013. године, донео је


П Р Е С У Д У

  ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду и браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, па се пресуда Првог основног суда у Београду К.бр. 509/11 од 27.03.2012. године, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду К.бр. 509/11 од 27.03.2012. године одбијена је оптужба на основу одредбе члана 354 став 1 тачка 3 ЗКП у односу на окривљеног АА, да је извршио кривично дело разбојништво из члана 206 став 1 Кривичног законика. На основу одредбе члана 197 став 1 ЗКП одлучено је да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

Против наведене пресуде жалбе су изјавили:

- јавни тужилац Првог основног јавног тужилаштва у Београду, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да другостепен суд укине ожалбену пресуду а предмет врати првостепеном суду на поновни поступак;

- бранилац окривљеног АА, адвокат АБ, због погрешно утврђеног чињеничног стања и повреде кривичног закона, са предлогом да другостепени суд преиначи ожалбену пресуду, те окривљеног на основу одредби члана 355 тачка 2 ЗКП, ослободи од оптужбе.

Јавни тужилац Апелационог јавног тужилаштва у Београду је у поднеску Ктж.бр. 3728/12 од 16.07.2012. године предложио да другостепени суд уважи као основану жалбу јавног тужиоца изјављену против првостепене пресуде.

Апелациони суд у Београду је у седницу већа одржаној у смислу одредбе члана 375 ЗКП у одсуству уредно обавештених јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду и браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, размотрио списе предмета, побијану пресуду, поднете жалбе као и мишљење надлежног јавног тужиоца, па је имајући у виду жалбене наводе и предлоге, нашао:

Жалбе су неосноване.

Пре свега испитавши првостепену пресуду и поступак који је претходио њеном доношењу, Апелациони суд у Београду је мишљења да у конкретном случају нису учињене битне повреде одредаба кривичног поступка, нити је пресудом повређен кривични закон на штету окривљеног, на које повреде другостепени суд пази по службеној дужности у смислу одредбе члана 380 ЗКП-а.

Неосновано се жалбом браниоца указује на то да првостепени суд погрешно није применио институт ослобађања од оптужбе, да нема доказа да је окривљени извршио кривично дело, а што је у конкретном случају требало применити, с обзиром да је то одлука у корист његовог брањеника. Наиме, овакви наводи се не могу прихватити с обзиром на то да је првостепени суд дужан да у сваком моменту пре свега води рачуна о томе да ли је дело које је предмет оптужбе кривично дело, потом да ли је кривично гоњење застарело или је обухваћено амнестијом или помиловањем, а потом да ли има или нема довољно довољно доказа да је окривљени основано сумњив за дело које је предмет оптужбе, а како је првостепени суд у конкретном случају и поступио.

Истовремено, неосновани су жалбени наводи јавног тужиоца којима се спори закључак првостепеног суда истичући да стављање захтева за проширење истраге у сваком случају представља процесну радњу која је предузета ради гоњења окривљеног АА. Ово с тога што време подношења захтева за проширење истраге није у конкретном случају било од утицаја на доношење првостепене одлуке, већ неспорна чињеница да је од дана 21.09.2000. године, када је Окружном суду у Београду враћено решење о одређивању притвора, па до првог поступања у овом кривичном поступку, када је истражни судија Вишег суда у Београду упутио допис кривичном одељењу дана 01.11.2010. године протекло више од 10 година.

Међутим, по оцени Апелационог суда у Београду, у конкретном случају је дошло до непотпуно утврђеног чињеничног стања, у смислу одредбе члана 104 став 4 Кривичног законика, на коју повреду нико у жалбама не указује. Наиме, одредбом члана 104 став 4 Кривичног законика је прописано да се застарелост прекида и ако учинилац у време док тече рок застарелости учини исто тако тешко или теже кривично дело, а коју чињеницу првостепени суд приликом доношења првостепене пресуде није утврђивао, нити је дао разлоге везане за такву чињеницу. С обзиром на наведено, те да се жалбама на такву повреду не указује, а да другостепени суд није у обавези да такву повреду испитује по службеној дужности, овај суд је жалбене наводе оценио као неосноване и без утицаја на доношење другачије одлуке у овој кривично правној ствари.
 
Следствено наведеном, а имајући у виду одредбу члана 388 ЗКП Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци пресуде.
 
  
ЗАПИСНИЧАР       ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Мирјана Новић, ср      мр Сретко Јанковић, ср

За тачност отправка
Управитељ писарница
Светлана Антић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)