Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
11.10.2019.

Кж По1 Кре 3/19

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Посебно одељење
Кж По1 Кре 3/19
11.10.2019. године
Београд

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Зорана Савића, председника већа, Вучка Мирчића и Милене Рашић, чланова већа, са вишим саветником Јеленом Мијушковић, записничарем, у кривичном предмету осуђеног ОС, због кривичног дела организовани криминал из члана 250 став 2 Кривичног закона Босне и Херцеговине у вези са кривичним делом разбојништво из члана 289 став 2 Кривичног закона Федерације Босне и Херцеговине, одлучујући о жалбама бранилаца осуђеног ОС, адвоката АБ1а и адвоката АБ1б, изјављеним против пресуде Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, Кж-По1-Кре 2/19 од 24.04.2019. године, у седници већа одржаној дана 03.10.2019. године у смислу одредби чланова 447 и 448 ЗКП, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Тамаре Ристић и бранилаца осуђеног ОС, адвоката АБ1а и адвоката АБ1б, и одсуству уредно обавештеног осуђеног ОС, након већања и гласања дана 11.10.2019. године, донео је


П Р Е С У Д У

ДЕЛИМИЧНИМ УСВАЈАЊЕМ жалбе браниоца осуђеног ОС, адвоката АБ1б, и поводом жалбе браниоца осуђеног ОС, адвоката АБ1а, а по службеној дужности, ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, Кж-По1-Кре 2/19 од 24.04.2019. године, само у погледу одлуке о казни, тако што Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, ОС, због кривичног дела организовани криминал из члана 250 став 2 Кривичног закона Босне и Херцеговине у вези са кривичним делом разбојништво из члана 289 став 2 Кривичног закона Федерације Босне и Херцеговине, за која је осуђен пресудом Суда Босне и Херцеговине S1 2 K 013756 14 K од 16.06.2015. године, која је преиначена пресудом Суда Босне и Херцеговине, Апелационог одјељења за организовани криминал, привредни криминал и корупцију, S1 2 K 013756 15 Kž3 од 10.03.2016. године, применом члана 206 став 3 и одредби чланова 4 став 2, 42, 45 и 54 Кривичног законика Републике Србије (“Службени гласник РС” број 85/05, који је ступио на снагу 01.01.2006. године) и члана 62 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 10 (десет) година, док се у преосталом делу жалба браниоца осуђеног ОС, адвоката АБ1б и у целости жалба браниоца осуђеног ОС, адвоката АБ1а, ОДБИЈАЈУ као неосноване и побијана пресуда у непреиначеном делу ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, Кж-По1-Кре 2/19 од 24.04.2019. године усвајањем жалбе Тужиоца за организовани криминал, преиначено је решење Вишег суда у Београду, Посебно одељење, Кре По1 бр. 17/18 од 11.03.2018. године, тако што је Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, усвојио замолницу суда Босне и Херцеговине S1 2K013756 16 IКS од 27.01.2017. године, за признање и извршења осуђујућег дела пресуде суда Босне и Херцеговине S1 2K013756 14 K од 16.06.2015. године, која је преиначена пресудом суда Босне и Херцеговине, Апелационог одјељења за организовани криминал, привредни криминал и корупцију S1 2K013756 15 KŽ3 од 10.03.2016. године, у односу на окривљеног ОС, који је оглашен кривим због извршења кривичног дела организовани криминал из члана 250 став 2 Кривичног закона Босне и Херцеговине у вези са кривичним делом разбојништво из члана 289 Кривичног закона Федерације Босне и Херцеговине, односно кривичног дела разбојништво из члана 206 став 3 КЗ Републике Србије (“Службени гласник РС” број 85/05, који је ступио на снагу 01.01.2006. године).

На основу члана 198 став 2 ЗКП БиХ, окривљени је обавезан да плати оштећеној “П. б. С.” ДД Сарајево износ од 2.196.882,27 евра у противвредности у конвертибилним маркама, према средњем курсу Централне банке БиХ (СВВН) важећем на дан уплате, на име накнаде штете настале извршењем кривичног дела, а са осталим делом имовинско-правног захтева оштећена је упућена на парницу.

На основу члана 198 став 2 ЗКП БиХ окривљени је обавезан да плати оштећеној JП “Б. П.” ДОО Сарајево износ од 668.282,44 КМ, на име накнаде штете настале извршењем кривичног дела, а са осталим делом имовинско-правног захтева је оштећена упућена на парницу.

На основу члана 188 став 1 ЗКП БиХ, окривљени је обавезан да у односу на осуђујући део пресуде накнади трошкове кривичног поступка чију висину ће суд у складу са чланом 186 став 2 ЗКП БиХ утврдити посебним решењем, а по прибављању потребних података,

  па је Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, окривљеног ОС, применом наведеног члана 206 став 3 КЗ РС и одредби чланова 4, 42 и 54 КЗ Републике Србије и члана 62 Закона о међународној помоћи у кривичним стварима осудио на казну затвора у трајању од 13 година.

Против наведене пресуде жалбе су изјавили:

-бранилац осуђеног ОС, адвокат АБ1а, због битне повреде одредаба кривичног поступка, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због погрешне примене материјалног права, с предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, побијану пресуду преиначи и одбије замолницу Суда Босне и Херцеговине S1 2 K 013756 16 Iks од 27.01.2017. године, за признање и извршење осуђујућег дела пресуде Суда Босне и Херцеловине S1 2 K 013756 14K од 16.06.2015. године, која је преиначена пресудом Суда Босне и Херцеговине, Апелационог одјељења за организовани криминал, привредни криминал и корупцију, S1 2 K 013756 15 Kž3 од 10.03.2016. године, а којом је окривљени ОС оглашен кривим за кривично дело организовани криминал из члана 250 став 2 Кривичног закона Босне и Херцеговине у вези са кривичним делом разбојништво из члана 289 став 2 Кривичног закона Федерације Босне и Херцеговине или да побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање. На основу члана 447 ЗКП у вези члана 61 и члана 12 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима, жалбом је затражено да окривљени и бранилац буду обавештени о дану и часу одржавања седнице већа, како би присуствовали истој,

-бранилац осуђеног ОС, адвокат АБ1б, због битних повреда одредаба кривичног поступка, због повреде кривичног закона, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због одлуке о казни, с предлогом да другостепени суд преиначи пресуду, тако што ће одбити замолницу Суда Босне и Херцеговине или окривљеном изрећи блажу казну, односно да укине пресуду и врати предмет на поновно суђење и уз молбу да о седници већа буде обавештен бранилац.

Заменик тужиоца за организовани криминал је у поднеску КТЖ бр. 18/19 од 18.06.2019. године предложио да се одбију као неосноване жалбе бранилаца осуђеног ОС, адвоката АБ1а од 04.06.2019. године и адвоката АБ1б од 04.06.2019. године, изјављене против пресуде Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, Кж-По1-Кре 2/19 од 24.04.2019. године.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је одржао седницу већа у смислу члана 447 и 448 ЗКП, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Тамаре Ристић и бранилаца осуђеног ОС, адвоката АБ1а и адвоката АБ1б, и одсуству уредно обавештеног осуђеног, на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаном пресудом, изјављеним жалбама и предлогом заменика Тужиоца за организовани криминал датим у наведеном поднеску, па је, након што је побијану пресуду испитао у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалбама, у седници већа поводом већања и гласања, донео одлуку као у диспозитиву пресуде.

Жалбом браниоца осуђеног ОС, адвоката АБ1а, побија се наведена пресуда због битне повреде одредаба кривичног поступка, тако што се истиче да решење Вишег суда у Београду Кре По1 бр. 17/18 од 11.03.2018. године не постоји.

Међутим, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је оценио да се оваквим жалбеним наводима не доводи у сумњу правилност побијане пресуде. Наиме, из списа предмета и образложења побијане пресуде произлази да је замолница Суда Босне и Херцеговине S1 2 K 013756 16 IКS од 27.01.2017. године за признање и извршење осуђујућег дела пресуде Суда Босне и Херцеговине S1 2 K 013756 14 K од 16.06.2015. године, која је преиначена пресудом Суда Босне и Херцеговине, Апелационог одјељења за организовани криминал, привредни криминал и корупцију S1 2 K 013756 15 KŽ3 од 10.03.2016. године, одбијена решењем Вишег суда у Београду, Посебног одељења за организовани криминал, Кре-По1 бр. 17/18 од 11.03.2019. године. Имајући у виду наведено, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је оценио да је навођењем у изреци побијане пресуде да се усвајањем жалбе Тужиоца за организовани криминал преиначава решење Вишег суда у Београду, Посебног одељења, Кре По1 бр. 17/18 од 11.03.2018. године, уместо од 11.03.2019. године, само начињена очигледна грешка у броју приликом означавања године када је донето решење које се преиначава, а која није од одлучног значаја за правилност пресуде.

Жалбом браниоца осуђеног ОС, адвоката АБ1б, побија се предметна пресуда због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 11 ЗКП, тако што се истиче да је изрека пресуде неразумљива, с обзиром да, у смислу члана 62 став 2 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима, Апелациoни суд у Београду, Посебно одељење, није унео у изреку своје пресуде интегрисан текст стране кривичне пресуде, већ компилацију која се састоји од текста изреке стране пресуде и своје правне квалификације дела.

По оцени овог већа Апелациoног суда у Београду, Посебног одељења, супротно наводима жалбе, изрека побијане пресуде је разумљива, с обзиром да је Апелациoни суд у Београду, Посебно одељење, у складу са чланом 62 став 2 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима, у диспозитив предметне пресуде којом је усвојена замолница за признање и извршење стране кривичне пресуде, правилно унео потпуну изреку пресуде Суда Босне и Херцеговине и потом прилагођавајући страну пресуду домаћем кривичном праву констатовао инкриминацију домаћег кривичног законодавства која одговара инкриминацији страног законодавства за коју је ОС осуђен пресудом чије се признање и извршење тражи.

Побијајући првостепену пресуду због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 11 ЗКП, бранилац осуђеног је истакао да се неразумљивост изреке пресуде огледа и у томе што је суд дело окривљеног правно квалификовао као кривично дело разбојништво из члана 206 став 3 Кривичног законика, иако у изреци нису наведена законска обележја тог кривичног дела. С тим у вези, указао је да у пресуди нису наведени разлози о испуњености претпоставке за пружање међународне правне помоћи прописане одредбом члана 7 став 1 тачка 1 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима.

Међутим, Апелациoни суд у Београду, Посебно одељење, је овакве жалбене наводе оценио као неосноване.

Наиме, полазећи од описа радњи извршења кривичних дела за која је ОС страном кривичном пресудом оглашен кривим, правилно је закључило веће Апелациoног суда у Београду, Посебног одељења, да су у истом садржана сва битна обележја бића кривичног дела разбојништво прописана чланом 206 став 3 Кривичног законика Републике Србије (“Службени гласник РС” број 85/05, који је ступио на снагу 01.01.2006. године), који је важио у време извршења кривичног дела, и то радња извршења кривичног дела која се састоји у одузимању туђе покретне ствари употребом силе у намери да се присвајањем туђе покретне ствари прибави противправна имовинска корист, као и квалификаторна околност која се односи на то да је разбојништво учињено од стране више лица.

Имајући у виду наведено, правилно је суд, испитујући да ли инкриминација страног закона према смислу и садржини одговара било којој инкриминацији домаћег кривичног законодавства, након упоређивања законских инкриминација и анализе релевантних околности конкретног случаја у целини, закључио да је кривично дело организовани криминал из члана 250 став 2 Кривичног закона Босне и Херцеговине у вези са кривичним делом разбојништво из члана 289 став 2 Кривичног закона Федерације Босне и Херцеговине, за која је ОС осуђен правноснажном пресудом Суда Босне и Херцеговине, кажњиво и по кривичном законодавству Републике Србије и да представља кривично дело разбојништво из члана 206 став 3 Кривичног законика Републике Србије који је важио у време извршења кривичних дела, па да је, сходно томе, испуњена општа законска претпоставка за пружање међународне правне помоћи предвиђена чланом 7 став 1 тачка 1 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима, која садржи клаузулу двоструке инкриминације или двоструке кажњивости, посебно с обзиром да наведено начело не захтева апсолутни, граматички и формални идентитет норми страног закона и домаћег кривичног закона.

Побијајући правилност пресуде, бранилац ОС, адвокат АБ1б, истакао је да је истом начињена и битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП, с обзиром да се у образложењу пресуде наводи да се, према становишту Апелационог суда у Београду, “ове радње ОС могу подвести под одредбу члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика Републике Србије и члана 206 став 3 у вези става 1 Кривичног законика Репубике Србије”, из чега произлази да суд сматра да је окривљени извршио и кривично дело из члана 346 Кривичног законика Републике Србије, које се, међутим, у изреци пресуде не помиње.

Међутим, ово веће Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, је нашло да се оваквим жалбеним наводима не доводи у сумњу правилност и законитост ожалбене пресуде, с обзиром да код кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 КЗ постоји законски супсидијаритет, који подразумева да код кривичних дела која имају теже облике, у случају да су извршена од стране групе или организоване криминалне групе, неће постојати стицај кривичног дела из члана 346 Кривичног законика и наведених кривичних дела, уколико је за организовање групе за вршење тих кривичних дела прописана тежа казна, односно да ће у том случају та дела консумирати кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 КЗ.

Жалбом браниоца осуђеног, адвоката АБ1а, побија се ожалбена пресуда и тако што се истиче да суд није образложио из којих разлога није прихватио наводе одбране да приликом суђења пред Судом Босне и Херцеговине нису биле испуњене претпоставке правичног суђења, а што представља сметњу за усвајање замолнице, као и да је био дужан да примени истражно начело и утврди све чињенице и околности у погледу испуњености претпоставки правичног суђења, посебно имајући у виду да су поступајући судови осуђујућу пресуду према окривљеном засновали искључиво на исказима привилегованих сведока.

Неосновано се жалбом браниоца истиче да у конкретном случају није испуњена посебна претпоставка за извршење стране кривичне пресуде која се односи на правично суђење, имајући у виду да из списа предмета произлази да је ОС имао два браниоца у поступку, који су имали могућност да испитују сведоке који су својим исказима теретили њиховог брањеника, затим да осуђујућа пресуда у односу на ОС није заснована искључиво на изказима наведених сведока, с обзиром да су исти поткрепљени и другим доказима, као и будући да су све чињенице којима се оспорава правичност суђења биле предмет оцене и детаљног разматрања како првостепеног, тако и другостепеног суда Босне и Херцеговине, који је одбио као неосновану жалбу бранилаца окривљеног изјављену против првостепене пресуде.

Жалбом браниоца осуђеног, адвоката АБ1б, побија се првостепена пресуда у делу одлуке о казни тако што се истиче да се, будући да Апелациони суд у Београду није прибавио спис суда Босне и Херцеговине, поставља питање на који начин је закључио да су правилно утврђене релевантне чињенице за одлуку о кривичној санкцији, као и на основу чега је оценио да је улога окривљеног ОС у извршењу кривичног дела мања у односу на остале окривљене.

Побијаном пресудом, веће Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, је у образложењу пресуде навело да је, у складу са одредбом члана 62 Закона о међународној помоћи у кривичним стварима испитало пресуду у погледу одлуке о кривичној санкцији, па да је окривљеног ОС за кривично дело разбојништво из члана 206 став 3 Кривичног законика Републике Србије, који је важио у време извршења кривичних дела, осудио на казну затвора у трајању од 13 (тринаест) година, будући да је, према стању у списима предмета, полазећи од висине запрећене казне за кривично дело за које је оглашен кривим, ценећи при том све околности које су од утицаја да казна буде већа или мања, нарочито степен кривичне одговорности окривљеног, побуде због којих је дело учињено, начин угрожавања заштићеног добра, околности под којима је кривично дело учињено, личне и породичне прилике окривљеног и друге околности, нашао да је окривљени учествовао у извршењу кривичног дела разбојништво са више лица, која су описана у тачкама 2 и 3 изреке пресуде, при чему је, ценећи све олакшавајуће и отежавајуће околности на страни окривљеног, које је током поступка суд БиХ правилно утврдио, ценећи при том и да је његова улога у извршењу наведеног кривичног дела мања у односу на остале окривљене, као и протек времена од извршења кривичног дела, нашао да ће се казном затвора у трајању од 13 година у потпуности остварити сврха кажњавања прописана одредбом члана 42 Кривичног законика Републике Србије, а у оквиру опште сврхе кривичних санкција из члана 4 став 2 Кривичног законика Републике Србије.

Међутим, ово веће Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, је нашло да је побијаном пресудом ОС изречена превисока казна.

Наиме, у поступку егзекватуре, приликом изрицања кривичне санкције, домаћи суд је дужан да изврши усклађивање кривичне санкције која је изречена пресудом иностраног суда и кривичне санкције која је предвиђена у законодавству Републике Србије и правилима за одмеравање кривичне санкције која су предвиђена домаћим кривичним законодавством.

Полазећи од наведеног, као и имајући у виду да је за кривичнa делa за којa је ОС осуђен пресудом иностраног суда предвиђена казна затвора од минимум 5 година, при чему је кривичним законодавством Босне и Херцеговине прописан општи максимум казне затвора од 20 година, а да је за кривично дело разбојништво из члана 206 став 3 Кривичног законика Републике Србије, који је важио у време извршења кривичних дела, прописана казна затвора од 3 до 15 година, ово веће је усвајањем жалбе браниоца ОС, адвоката АБ1б, и поводом жалбе браниоца ОС, адвоката АБ1а, а по службеној дужности, преиначило пресуду само у погледу одлуке о казни, тако што је, имајући у виду утврђене олакшавајуће и отежавајуће околности на страни ОС, као и водећи рачуна о сразмерности висина прописаних казни затвора у страном и домаћем кривичном законодавству, истог применом одредбе члана 45 Кривичног законика Републике Србије осудио на казну затвора у трајању од 10 година, оцењујући да ће се казном затвора у наведеном трајању у потпуности остварити сврха кажњавања из члана 42 КЗ у оквиру опште сврхе кривичних санкција из члана 4 став 2 КЗ.

Сходно свему наведеном, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је применом одредби чланова 457 и 459 ЗКП донео одлуку као у диспозитиву пресуде.

Записничар        Председник већа-судиja
Јелена Мијушковић,с.р.       Зоран Савић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)