Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
24.12.2018.

Кж По2 Кре 3/18

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Одељење за ратне злочине
Кж По2 Кре 3/18
24.12.2018. годние
Београд

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Одељење за ратне злочине, у већу састављеном од судије Синише Важића, председника већа, судија Омера Хаџиомеровића и Наде Хаџи-Перић чланова већа, са записничарем Јасном Билић, уз учешће вишег саветника Браниславе Муњић, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва из члана 173 Кривичног закона Босне и Херцеговине у вези са чланом 180 став 1 и 2 Кривичног закона Босне и Херцеговине, одлучујући у смислу одредбе члана 28 став 2 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима, након саслушања заменика Тужиоца за ратне злочине Миољуба Виторовића и бранилаца окривљеног АА, адвоката АБ и АБ1, у седници већа одржаној дана 24.децембра 2018. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ПОТВРЂУЈЕ СЕ решење Вишег суда у Београду, Одељења за ратне злочине Кре-По2. 1/2018 - Кв.По2.бр. 39/18 од 07.12.2018. године.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду, Одељења за ратне злочине Кре.По2. 1/18 - Кв.По2. 39/18 од 07.12.2018. године, одбијено је изручење окривљеног АА на основу молбе за изручење Министарства правде Босне и Херцеговине бр. 08-14-7-7284/18 од 17.08.2018. године, ради вођења кривичног поступка пред тужилаштвом Босне и Херцеговине бр. Т20 0 Ктрз 0003259 06, због кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва из члана 173 Кривичног закона БиХ у вези члана 180 став 1 и 2 Кривичног закона БиХ, с обзиром да нису испуњене претпоставке за изручење окривљеног.

Апелациони суд у Београду, Одељење за ратне злочине, одржао је седницу већа, у смислу одредбе члана 28 став 2 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима, на којој је саслушао заменика Тужиоца за ратне злочине Миољуба Виторовића и браниоце окривљеног АА, адвокате АБ и АБ1, па је након разматрања списа предмета и напред цитираног решења, донео одлуку као у диспозитиву решења.

Правилно је првостепени суд поступио када је одбио изручење окривљеног АА.

Одредбом члана 1 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима (објављен у “Службеном гласнику” РС 20/2009 од 19.03.2009. године, а који је ступио на снагу 27.03.2009. године), одређено је да се тим законом уређује поступак пружања међународне правне помоћи у кривичним стварима, у случајевима када не постоје потврђени међународни уговори или када одређена питања њиме нису уређена.

Република Србија и Босна и Херцеговина су потписнице Европске конвенције о екстрадицији са додатним протоколима из 1957. године, а између ове две државе постоји и билатерални уговор о изручењу, који је потписан 05.09.2013. године и објављен у “Службеном гласнику” Републике Србије – међународни уговор 16/2014, 1/2015.

Уговором између Републике Србије и Босне и Херцеговине о изручењу уређена су питања претпоставки за пружање правне помоћи (у члановима 11, 12, 13, и 17) и претпоставки за изручење (у члановима 7, 8, 10, 14, 15 и 16).

Како су ова питања уређена овим потврђеним међународним уговором, то у конкретном случају, у смислу члана 1 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима, нема места примени одредби Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима којима се уређују ова питања, и то члана 7 став 1 тачке 1 до 3 (претпоставке за пружање правне помоћи) и члана 16 (претпоставке за изручење), већ се у односу на ова питања имају применити само одредбе Уговора између Републике Србије и Босне и Херцеговине о изручењу.

Одредбом члана 14 Уговора између Републике Србије и Босне и Херцеговине о изручењу је прописано да се изручење може одбити ако се лице чије се изручење тражи кривично гони у замољеној држави због истог кривичног дела.

Како је овом одредбом прописана само могућност да се одбије изручење уколико се против лица чије се изручење тражи у замољеној држави води кривични поступак због истог кривичног дела, то у конкретном случају околност да се у Републици Србији, као замољеној држави, против АА води кривични поступак због кривичног дела због кога се тражи његово изручење, сама за себе не представља сметњу за његово изручење.

Ова околност представља сметњу за изручење у смислу одредбе члана 16 тачка 3 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима, на коју се погрешно позива првостепени суд у образложењу своје одлуке, с обзиром на то да у конкретном случају нема места њеној примени из већ наведених разлога.

Међутим, по налажењу овога суда, правилно је првостепени суд поступио када је, у смислу члана 14 Уговора између Републике Србије и Босне и Херцеговине о изручењу, искористио могућност да одбије изручење АА из разлога што се против њега у Републици Србији води кривични поступак због кривичног дела због кога се тражи његово изручење.

Наиме, околности да се против окривљеног АА због кривичног дела због кога се тражи његово изручење води поступак пред државним органом Републике Србије (Вишим судом у Београду, Одељењем за ратне злочине, под бројем Кпп-По2.бр.2/2018, због извршења кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва из члана 142 став 2 КЗ СРЈ, а по наредби о спровођењу истраге Тужилаштва за ратне злочине Кти.бр.5/2018 од 01.08.2018. године), да је истрага у завршној фази, да је у досадашњем току поступка испитано 12 сведока и да је преостало да се испитају још 2 сведока, да су четворо оштећених држављани Републике Србије, као и околност да се истрага пред надлежним тужилаштвом Босне и Херцеговине води од 2015.године и да још није окончана, по схватању овог суда указују да је правилан закључак првостепеног суда да је од претежнијег значаја да се поступак доврши пред надлежним државним органом Републике Србије, а за чије је несметано спровођење неопходно присуство окривљеног у смислу одредбе члана 13 ЗКП.

Из напред изнетих разлога, а на основу одредбе члана 28 став 2 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима, Апелациoни суд у Београду донео је одлуку као у диспозитиву решења.

Записничар – виши саветник     Председник већа-судија
Бранислава Муњић,с.р.      Синиша Важић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)