Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
16.10.2018.

Кж Пои 3/18

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж Пои 3/18
16.10.2018. године
Београд

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Верољуба Цветковића, председника већа, Александра Вујичића и Растка Поповића, чланова већа, уз учешће самосталног саветника Богдана Јанковића, записничара, у поступку за привремено одузимање имовине против окривљеног АА и др, због кривичног дела злоупотребе службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 Кривичног законика у помагању у вези члана 35 Кривичног законика, одлучујући о жалби јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, изјављеној против решења Вишег суда у Београду Пои.бр.4/18 од 25.06.2018. године, у седници већа одржаној дана 16.10.2018. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, изјављена против решења Вишег суда у Београду Пои.бр.4/18 од 25.06.2018. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду Пои.бр.4/18 од 25.06.2018. године, одбијен је захтев за привремено одузимање имовине Вишег јавног тужилаштва у Београду Оик.бр.10/2016 од 16.04.2018. године, да се: 1. од власника – окривљеног АА привремено одузме непокретност – стан аа чији је ванкњижни власник АА; 2. од власника – трећег лица АА1 привремено одузме непокретност – стан аа1, чији је ванкњижни власник АА1.

Против наведеног решења жалбу је изјавио јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду, због битне повреде одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациoни суд у Београду укине побијано решење и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или да исто преиначи и усвоји захтев Вишег јавног тужилаштва у Београду Оик.бр.10/16 од 16.04.2018. године.

Апелациoни суд у Београду одржао је седницу већа, у одсуству уредно обавештеног јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду, а у присуству окривљеног АА и његовог браниоца, адвоката АБ као и АА1, на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаним решењем, које је на основу одредбе члана 467 став 1 ЗКП, испитао у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутим у жалби, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

-жалба је неоснована.

Према ставу жалбе, побијано решење не садржи разлоге о одлучним чињеницама које су предмет доказивања, јер у образложењу нису изведени конкретни докази нити се улази у анализу истих, односно не прецизира која одлучна чињеница је из ког доказа утврђена. Такође, жалбом се истиче да је потпуно нејасан закључак првостепеног суда да по оцени истог наводи у захтеву за привремено одузимање имовине указује да постоје основи сумње да је имовина власника – окривљеног АА и власника – трећег лица АА1 проистекла из кривичног дела које се ставља на терет окривљеном АА наредбом о спровођењу истраге Кти.бр.146/16. Према ставу жалбе из приложених доказа уз захтев за привремено одузимање имовине, као и саме чињенице да поред непокретности чије се привремено одузимање тражи власник – окривљени АА и власник – треће лице АА1 поседују и другу имовину, односно да отуђење исте не би угрозило егзистенцију, да окривљени АА има пријављено пребивалиште у аа2, да је исти власник и одговорно лице “АА", дакле да је седиште наведеног правног лица на територији Косова и Метохије, те да из свега наведеног произлази да је центар пословних и животних активности власника – окривљеног АА везан за територију Косова и Метохије. С тим у вези, према ставу жалбе, постоји вероватноћа да би касније одузимање имовине проистекле из кривичног дела било отежано или онемогућено и због чињенице да су окривљени АА и власник треће лице АА1 ванкњижни власници наведених непокретности, дакле да у јавним књигама није евидентирано власништво, као и чињеница да се лако може извршити конверзија предметних непокретности у неки други облик имовине, чија би идентификација па самим тим и одузимање касније било онемогућено из свих напред наведених разлога.

Међутим, правилно је првостепени суд, сходно члану 25 у вези члана 23 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, утврдио да нису испуњени законски услови за привремено одузимање имовине. И по оцени другостепеног суда, а како то правилно закључује првостепени суд, у захтеву за привремено одузимање не указује се да постоје основи сумње да је имовина власника – окривљеног АА и власника – трећег лица АА1 проистекла из кривичног дела које се ставља на терет окривљеном АА наредбом о спровођењу истраге Кти.бр.146/16. Такође, правилна је оцена првостепног суда, да се разлози јавног тужиоца базирају искључиво на износу потрошачке корпе у периоду када су купљени станови чије привремено одузимање се захтева и несразмери са приходима власника окривљеног АА и власника – трећег лица АА1. Међутим, у погледу прихода наведених лица, а следствено доказима који су приложени уз одговор на захтев ВЈТ у Београду власника – окривљеног АА, утврђено је да постоје и други приходи који су легални, а нису узети у обзир приликом финансијске истраге. Када се и ти приходи узму у обзир онда и по оцени другостепеног суда не произлази несразмера која би на очигледан начин указивала да су средства за куповину станова чије се привремено одузимање захтева проистекла из кривичног дела. Такође, правилан је став изнет у побијаном решењу, да јавни тужилац ни на који начин није образложио због чега постоји вероватноћа да би касније одузимање имовине било отежано или онемогућено.

Овај суд је ценио и остале жалбене наводе јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, али је нашао да нису од утицаја на другачију одлуку.

Из изнетих разлога, а на основу одредбе члана 467 став 4 ЗКП, Апелациoни суд у Београду је донео одлуку као у изреци решења.

Записничар-самостални саветник    Председник већа-судија
Богдан Јанковић с.р.       Верољуб Цветковић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)