Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
5.12.2018.

Kж Пои 4/2018

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Kж Пои 4/2018
05.12.2018. године
Београд

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Александра Вујичића, председника већа, Бојане Пауновић и Растка Поповића, чланова већа, уз учешће саветника Јелене Каличанин Војновић, записничара, у поступку за привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела према окривљеном АА и трећим лицима АА1 и АА2, решавајући о жалби Посебног одељења за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду ОИККО бр. 4/18 од 06.08.2018. године, изјављеној против решења Посебног одељења за сузбијање корупције Вишег суда у Београду Пои По4 бр. 2/18 од 18.07.2018. године, након рочишта, одржаног у смислу одредбе члана 30 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, у присуству окривљеног АА, његовог браниоца адвоката АБ, трећих лица АА1 и АА2 и њиховог пуномоћника адвоката АБ1, који се по заменичком пуномоћју јавио за адвоката АБ2, а у одсуству уредно обавештеног заменика јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду, дана 05.12.2018. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба Посебног одељења за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду ОИККО бр. 4/18 од 06.08.2018. године, изјављена против решења Посебног одељења за сузбијање корупције Вишег суда у Београду Пои По4 бр. 2/18 од 18.07.2018. године.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Посебног одељења за сузбијање корупције Вишег суда у Београду Пои По4 бр. 2/18 од 18.07.2018. године одбачен је захтев Посебног одељења за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду ОИККО бр. 4/18 од 03.05.2018. године за привремено одузимање имовине од окривљеног АА, трећих лица АА1 и АА2.

Против наведеног решења благовремену жалбу је изјавило Посебно одељење за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду ОИККО бр. 4/18 од 06.08.2018. године, због битне повреде одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду донесе решење којим ће укинути првостепено решење као неосновано и вратити предмет Вишем суду у Београду на поновно одлучивање или решење преиначити тако што ће усвојити захтев Вишег јавног тужилаштва у Београду за привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела и привремено одузети имовину, а како је то наведено у диспозитиву захтева.

Апелациони суд у Београду је одржао рочиште у смислу члана 30 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, у присуству окривљеног АА, његовог браниоца адвоката АБ, трећих лица АА1 и АА2, њиховог пуномоћника адвоката АБ1, који се по заменичком пуномоћју јавио за адвоката АБ2, а у одсуству уредно обавештеног заменика јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду, на којој је размотрио списе заједно са побијаним решењем које је испитао у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутих у жалби, па је након оцене жалбених навода и предлога, нашао:

-жалба Посебног одељења за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду ОИККО бр. 4/18 од 06.08.2018. године је неоснована.

Наиме, правилно је првостепени суд закључио да у конкретном случају нису испуњени услови за одузимање имовине проистекле из кривичног дела према Закону о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, а ово из следећих разлога:

Наредбом о спровођењу истраге Посебног одељења за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду Кти ко бр. 2/18 од 09.03.2018. године, између осталог, окривљеном АА је стављено на терет извршење кривичног дела давање мита из члана 368 став 1 КЗ у вези члана 61 КЗ. Према потврди о привремено одузетим предметима Ку 67/18 од 07.03.2018. године, од окривљеног АА је одузет новац у износу од 219.000,00 динара, 1.900,00 чешких круна, 745,00 евра, 40,00 фунти и 5,00 долара, као новац за који постоји основана сумња да представља имовинску корист прибављену извршењем кривичног дела за које се окривљени терети.

Одредбом члана 2 став 1 тачка 8 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, прописано је, између осталог, да се одредбе овог закона примењују за кривична дела против службене дужности међу којима је и кривично дело из члана 368 став 1 до 3 и став 5 Кривичног законика. Међутим, одредбом става 2 члана 2 овог закона је прописано и то да ће се, између осталих, и за кривична дела из члана 368 став 1 до 3 и став 5 КЗ-а, одредбе овог закона примењивати ако имовинска корист прибављена кривичним делом, односно вредност предмета кривичног дела, прелази износ од 1.500.000,00 динара.

Будући да се у конкретном случају окривљени АА не терети због извршења кривичног дела које испуњава услове из члана 2 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, јер вредност имовинске користи прибављене кривичним делом за које се окривљени терети, према опису Наредбе о спровођењу истраге Посебног одељења за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду Кти ко бр. 2/18 од 09.03.2018. године, не прелази законом предвиђени новчани износ, већ износи 321.250,00 динара, то је правилно првостепени суд закључио да нема услова да се захтеву тужиоца за привремено одузимање имовине, у конкретном случају удовољи као основаном.

Такође, према ставу овог суда, правилно је исти закључак првостепени суд донео и у односу на трећа лица, супругу окривљеног - АА1 и ћерку окривљеног - АА2, будући да су ова лица повезана са окривљеним, па како нису испуњени услови да се привремено одузме имовинска корист од самог окривљеног, то такви услови не постоје ни у односу на трећа лица која су са њим повезана.

Према налажењу овог суда, неосновано је изјављеном жалбом Посебног одељења за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду истакнуто да постоји несразмера у законито стеченим приходима у односу на имовину којом окривљени и његова породица располажу, при чему је, према ставу жалбе, првостепени суд погрешно разматрао само чињеницу да је приликом хапшења код окривљеног пронађен и одузет новац који не прелази износ од 1.500.000,00 динара, а притом је пропустио да се бави доказима приложеним уз захтев за привремено одузимање имовине из којих је могао утврдити да само стан, који је један од предмета захтева, сам за себе представља имовину већу од 1.500.000,00 динара.

Ово због тога што је правилно првостепени суд закључио да је одредбом члана 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела прописано у односу на која кривична дела се примењује овај закон, а тек након утврђења постојања услова за примену закона, по том закону може даље поступати, те ценити докази у циљу утврђења испуњености или неиспуњености даљих услова прописаних одредбом члана 25 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела.

Наиме, одредбом члана 25 истог Закона прописано да ће суд решењем одредити привремено одузимање имовине ако су испуњени између осталог и услови да постоји основана сумња да је физичко или правно лице извршило кривично дело из члана 2 овог закона, али и то да је вредност имовине за коју постоји основана сумња да је имовина власника проистекла из кривичног дела таква да њена вредност прелази износ од 1.500.000,00 динара. Дакле, да би суд, правилном применом закона, могао да донесе решење којим привремено одузима имовину, мора да утврди постојање испуњености два услова везана за новчани лимит и то, први - који се односи на постојање основане сумње да је извршењем предметног кривичног дела за које се окривљени терети прибављена имовинска корист која прелази износ од 1.500.000,00 динара и други - да је вредност имовине за који постоји основана сумња да је проистекла из кривичног дела, таква да прелази износ од такође 1.500.000,00 динара.

Дакле, цитираним наводима жалбе тужиоца се заправо указује Апелационом суду у Београду на постојање услова предвиђених одредбом члана 25 став 2 тачка 3 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, односно указује се на доказе да вредност имовине окривљеног и трећих лица која су са њим повезана, проистекла из кривичног дела (станови, новчана средства и сл.) прелази износ од 1.500.000,00 динара. Међутим, како се окривљени не терети да је конкретним кривичним делом прибавио имовинску корист већу од 1.500.000,00 динара, то као што је напред речено, први услов законом прописан за привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела није испуњен, па испуњеност другог, напред описаног, услова није ни могао бити разматран.

Апелациони суд у Београду указује и то да је, према ставу овог суда, у конкретном случају, правилном применом члана 25 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела требало донети решење којим се захтев јавног тужиоца одбија, а не одбацује, као што је то првостепени суд ожалбеним решењем учинио, али како у жалби Посебног одељења за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду нису наведени жалбени наводи којима је оспорена правилност и законитост решења у том правцу, то је Апелациони суд у Београду крећући се у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутих у жалби, донео одлуку као у изреци.

Са напред наведених разлога, на основу одредбе члана 467 став 4 Законика о кривичном поступку, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци.

Записничар-саветник     Председник већа-судија
Јелена Каличанин Војновић с.р.    Александар Вујичић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)