Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
3.12.2019.

Кж Пои 8/19

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж Пои 8/19
3.12.2019. године
Београд

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ у већу састављеном од судија Бојане Пауновић, председника већа и судија Растка Поповића и Александра Вујичића, чланова већа, са самосталним саветником Горданом Ивковић, записничарем, у поступку за привремено одузимање имовине према власнику-окривљеном АА и власнику-трећем лицу АА1, одлучујући о жалби Вишег јавног тужилаштва у Београду, изјављеној против решења Вишег суда у Београду Пои бр.9/18 од 12.06.2019.године, исправљеног решењем Пои 8/19 (основни број Пои 9/18) од 31.07.2019.године, након одржаног рочишта у смислу одредбе члана 30 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, дана 03. децембра 2019.године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба Вишег јавног тужилаштва у Београду, изјављена против решења Вишег суда у Београду Пои бр.9/18 од 12.06.2019.године, исправљеног решењем Вишег суда у Београду Пои 8/19 (основни број Пои 9/18) од 31.07.2019.године.


О б р а з л о ж е њ е


Решењем Вишег суда у Београду, ставом првим изреке, одбијен је захтев ВЈТ у Београду за привремено одузимање имовине Кти број 153/18, Оик број 18/18 од 10.09.2018.године, од лица АА и то - следи детаљан опис одузете имовине. Ставом другим изреке, одбијен је захтев ВЈТ у Београду за привремено одузимање имовине Кти број 153/18, Оик број 18/18 од 10.09.2018.године, од лица АА1 и то - следи детаљан опис одузете имовине.

Против наведеног решења жалбу је благовремено изјавило Више јавно тужилаштво у Београду, због битне повреде одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду жалбу уважи, побијано решење укине и врати на поновно одлучивање, односно да решење преиначи тако што ће да усвоји захтев Вишег јавног тужилаштва у Београду Кти број 153/18 Оик бр.18/18 од 10.09.2018.године да се од АА одузме - следи детаљан опис одузете имовине и да се од АА1 привремено одузме - следи детаљан опис одузете имовине.

Јавни тужилац Апелационог јавног тужилаштва у Београду је поднеском Ктр I бр.22/19 од 18.09.2019.године предложио да се жалба јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду Кто број 209/18, Кти број 153/18, Оик бр.18/18 од 25.07.2019.године, уважи и првостепено решење укине и предмет врати на поновно одлучивање или да се исто преиначи тако што ће Апелациони суд у Београду усвојити захтев за привремено одузимање имовине Вишег јавног тужилаштва у Београду Кти број 153/18, Оик бр.18/18 од 10.09.2018.године.

Апелациони суд у Београду је одржао рочиште у смислу одредбе члана 30 Закона о одузимању имовине, проистекле из кривичног дела и то дана 03.12.2019.године, на којем је у присуству власника-окривљеног АА, власника-трећег лица АА1, браниоца, адвоката Бојана Граховца, који се по заменичком пуномоћју јавио за адвоката АБ и у одсуству уредно обавештеног Апелационог јавног тужиоца у Београду, саслушао власника-окривљеног АА и треће лице-власника АА1, извршио увид у доказе који су изведени пред Вишим судом у Београду и у списе првостепеног суда заједно са ожалбеним решењем и изјављеном жалбом и нашао:

-жалба је неоснована.

Приликом разматрања жалбених навода Вишег јавног тужилаштва који се тичу битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП, Апелациони суд у Београду налази да првостепено решење садржи разлоге о одлучним чињеницама, који су јасни и непротивречни, у којима су одређено и потпуно изнете чињенице које су утврђене у поступку, а из којих јасно произлази који докази потврђују и не потврђују чињенице од важности за доношење законите одлуке у овој кривично-правној ствари.

Побијајући првостепено решење због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, Више јавно тужилаштво у Београду истиче да првостепени суд признаницу о примљеном новцу од 24.01.2017.године, цени у смислу обезбеђења финансијских средстава за куповину путничких возила, иако пре тога није детаљно проверио због чега сматра да је приход новчаних средстава у износу од 15.000 евра у готовини довољно за куповину путничких возила марке “Mercedes benz”, нити је утврдио тачно када су предметна возила прибављена у односу на стицање новчаних средстава из наведене признанице, те је с тога погрешно резоновање да се наведена признаница која је достављена уз жалбу браниоца окривљеног трећег лица-власника АА a priori може тумачити на начин како је то првостепени суд урадио.

Према тези тужилаштва, првостепени суд је требао једном одлуком да реши два захтева за привремено одузимање имовине која егзистирају у овом предмету, будући да се ради о два захтева са различитим датумима само због разлога динамике обезбеђења доказа од стране Јединице за финансијске истраге Министарства унутрашњих послова, а суд је био дужан да зна да је од стране Вишег јавног тужилаштва у Београду одузето уз наредбу три путничка возила и то како од окривљеног АА, те тако и од његове мајке АА1 и да сва три путничка возила представљају јединствену имовину, с обзиром да су блиски сродници, да живе на истој адреси и да немају доказ о пореклу новца којим су стекли наведену имовину, при чему постоје основи сумње да је имовина проистекла из кривичног дела.

Апелациони суд у Београду оценом изнетих жалбених навода и свих доказа здружених спису, налази да се не може прихватити став Вишег јавног тужилаштва у Београду да је чињенично стање у конкретном случају остало непотпуно утврђено.

Наиме, одредбом члана 25 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела прописано је да ће суд одредити привремено одузимање имовине ако су испуњени следећи услови: ако постоје основи сумње да је извршено кривично дело из члана 2 овог става, да постоје основи сумње да је имовина власника проистекла из кривичног дела, да вредност имовине прелази 1.500.000,00 динара и да постоје разлози који оправдавају потребу за привременим одузимањем (члан 23 став 1). Потребно је да испуњеност свих услова постоји кумулативно.

Међутим, по оцени овог суда, у односу на лица која су обухваћена захтевима за привремено одузимање имовине нису испуњени сви услови предвиђени одредбом члана 25 цитираног закона, јер не постоје основи сумње да је имовина власника проистекла из кривичног дела, а самим тим ни разлози који оправдавају потребу за привремено одузимање из члана 23 став 1 цитираног закона (постојање вероватноће да би касније одузимање имовине проистекло из кривичног дела било отежано или онемогућено).

Апелациони суд у Београду је пошао од чињенице да је Више јавно тужилаштво у Београду поднело захтев Кти број 153/18, Оик број 18/18 од 10.09.2018.године за привремено одузимање имовине и то од мајке окривљеног-трећег лица АА1 - следи детаљан опис одузете имовине, а од окривљеног-власника АА - следи детаљан опис одузете имовине, те да су та два возила предмет овог поступка.

Свестраном анализом доказа које је Више јавно тужилаштво у Београду доставило уз предлог, као и доказа који су приложени уз жалбу на решење Вишег суда у Београду Пои број 9/18 од 03.12.2018.године-потврде која је састављена пред два сведока и оверена код јавног бележника АП, дана 24.01.2017.године, као и извештаја Управе криминалистичке полиције, Службе за борбу против организованог криминала, Јединица за финансијске истраге 03/2-6 број 230-244/18-4 ПО-1450/18 од 17.09.2018.године, које је достављено уз предмет Пои 10/18 (АА1), овај суд налази да су окривљени-власник АА и треће лице-власник АА1 учинили потпуно логичним и прихватљивим начин стицања имовине чије се одузимање захтева, а тиме и да је та имовина стечена на законит начин. Насупрот томе, Више јавно тужилаштво није доставило доказе који би суд уверили у супротно, па је по оцени Апелационог суда у Београду правилно првостепени суд утврдио да имовина власника-окривљеног АА и власника-трећег лица АА1 није у очигледној несразмери са њиховим законитим приходима, односно да Више јавно тужилаштво није доказало да постоје основи сумње да је имовина власника проистекла из кривичног дела.

Према стању у списима, власник окривљени АА је крајем 2017.године продао возило марке “Volkswagen” тип “Пасат” за износ од 5200 евра СС који је ту чињеницу потврдио док је с друге стране власник треће лице АА1, мајка окривљеног, стекла путничко возило марке “Mercedes benz”, модел B 180 CD1,чије се одузимање тражи, на основу фактуре бр.857/2017 од 30.11.2017.године издате од д.о.о.”Никиауто” за износ од 216.000,00 динара.

Даље, из потврде састављене пред два сведока и оверене код јавног бележника АП од 24.01.2017.године, произлази да је истог дана СС1, (отац власника-окривљеног АА), примио износ од 15.000 евра у готовини, за одрицање од простора у поткровљу куће који је у његовом власништву у идеалном делу од 1/2, у корист његове сестре Мирјане Паравиње, која је такође сувласник тог дела куће, а да је с друге стране власник окривљени АА путничко моторно возило марке “Mercedes benz”, модел “С 220 CD1, чије се одузимање тражи, стекао дана 24.07.2017.године, на основу уговора о купопродаји возила који је закључен са продавцем Шарац Ратком те да је цена наведеног путничког возила износила 13.500 евра.

Како је било неспорно да власник-окривљени АА са својом породицом живи у домаћинству са родитељима (па дакле и власником-трећим лицем, мајком АА1) и сестром, ценећи однос укупних прихода и расхода свих чланова шире породице ААП, који су детаљно наведени у ожалбеном решењу, као и време стицања прихода у односу на време куповине предметних возила чије одузимање се зхатева, и по налажењу овог суда, правилан је закључак првостепеног суда да Више јавно тужилаштво није доказало да постоје основи сумње да је имовина власника окривљеног и трећег лица у конкретном случају проистекла из кривичног дела, нити да постоји очигледна несразмера наведене имовине и законитих прихода.

Осим наведеног, Више јавно тужилаштво током поступка није пружило нити предложило било какав доказ на околност утврђивања постојања опасности да би окривљени-власник АА и власник-треће лице АА1, до доношења коначне одлуке суда о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, могли располагати имовином и тако отежати и онемогућити њено касније одузимање, а ни у жалби се не наводи ниједан разлог који би евентуално оправдао потребу за привремено одузимање имовине.

У складу са наведеним разлозима, Апелациони суд у Београду је на основу одредбе члана 467 став 4 Законика о кривичном поступку, у вези са чланом 33 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, донео одлуку као у изреци овог решења.

Записничар-самостални саветник    Председник већа-судија
Гордана Ивковић с.р.      Бојана Пауновић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)