Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
11.02.2014.

Kж1 103/14

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Kж1 103/14
Дана 11.02.2014. године
Б Е О Г Р А Д, Немањина бр. 9


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: мр Сретка Јанковића, председника већа, Бранке Пејовић и др Миодрага Мајића, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Александра Багаша, као записничара, у кривичном предмету против окривљеног АА, због кривичног дела проневера из члана 364 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, одлучујући о жалбама Основног јавног тужиоца у Ваљеву и браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, изјављеним против пресуде Основног суда у Ваљеву К.бр. 488/12 од 14.10.2013. године, у седници већа одржаној дана 11. фебруара 2014. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе Основног јавног тужиоца у Ваљеву и браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, а пресуда Основног суда у Ваљеву К.бр. 488/12 од 14.10.2013. године, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Ваљеву К.бр. 488/12 од 14.10.2013. године, окривљени АА је оглашен кривим због извршења кривичног дела проневера из члана 364 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, за које дело му је изречена условна осуда тако што му је утврђена казна затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест)месеци која се неће извршити уколико окривљени у року од 3 (три) године од правноснажности пресуде не учини ново кривично дело. Окривљени је обавезан да на име имовинскоправног захтева плати власнику оштећене СТР „АА“ из Ваљева СС износ од 483.796,00 динара у року од 15 дана од правноснажности пресуде, под претњом извршења. Окривљени је обавезан и да на име трошкова кривичног поступка плати оштећеном СС износ од 99.000,00 динара, на име трошкова кривичног поступка суду износ од 181.896,92 динара и на име паушала суду износ од 8.000,00 динара све у року од 15 дана од правноснажности пресуде, под претњом извршења.

Против означене пресуде жалбе су изјавили:

-Основни јавни тужилац у Ваљеву, због одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да се побијана пресуда преиначи и окривљеном изрекне безусловна казна затвора у већ утврђеном трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци,

-бранилац окривљеног АА, адвокат АБ, због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде кривичног закона, са предлогом да се побијана пресуда преиначи и окривљени ослободи од оптужбе, а да бранилац и окривљени буду обавештени о седници већа.

Апелациони јавни тужилац у Београду доставио је поднесак Ктж.бр. 133/2014 од 05.02.2014. године, у ком је предложио да се жалба тужиоца усвоји, а жалба браниоца окривљеног да се одбије као неоснована.

Апелациони суд у Београду одржао је седницу већа о којој није обавештавао странке, налазећи да њихово присуство не би било од значаја за правилно пресуђење у овој кривичноправној ствари сходно одредби члана 511 став 2 ЗКП, при чему се ради о скраћеном поступку, на којој је размотрио списе предмета, па је испитујући побијану пресуду у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутим у жалбама, нашао:

Жалбе су неосноване.

Побијајући првостепену пресуду због битних повреда одредаба кривичног поступка бранилац окривљеног у изјављеној жалби указује да се побијана пресуда заснива на доказу на ком се према одредбама Законика о кривичном поступку не може заснивати, те да је у питању видео снимак са камере коју је власник радње поставио изнад касе у својој радњи, тако што је камеру фиксирао да снима окривљеног у тренутку када се налази иза касе. Бранилац окривљеног даље указује да је одредбом члана 132а ЗКП који је важио у моменту извршења кривичног дела било прописано под којим условима се могу користити фотографије и снимци, те да наведени снимак није настао у складу са одредбама ЗКП-а, па се овакав доказ и не може користи у кривичном поступку.

Жалбени наводи браниоца окривљеног су оцењени као неосновани. Наиме, у овом конкретном случају Апелациони суд у Београду налази да није у питању тајно праћење и снимање на које се практично позива бранилац окривљеног у изјављеној жалби већ се ради о снимању објекта који је увео држаоц просторије као вид безбедносне мере и заштите своје имовине од извршилаца било ког кривичног дела, због чега насупрот жалбеним наводима браниоца окривљеног Апелациони суд у Београду налази да се ради о доказу који се може користити у кривичном поступку, посебно ако се има у виду чињеница да је извршеним вештачењем утврђена аутентичност наведеног снимка.

Бранилац окривљеног даље у изјављеној жалби указује да је изрека побијане пресуде противречна сама себи, као и разлозима пресуде и то у делу у ком је наведено да је окривљени АА кривично дело извршио тако што је присвојио новац из дневних пазара, при чему је употребљен израз који је тренутни глагол који упућује на закључак да се ради о једној радњи која је додуше стављена у шири временски оквир од 01.01.2009. године до 16.01.2010.године, али се по налажењу жалбе граматички јасно указује на то да је окривљени сав наведени износ присвојио у једном моменту.

И овај жалбени навод браниоца окривљеног је оцењен као неоснован и овај суд налази да је изрека побијане пресуде јасна и разумљива, те да је истом јасно опредељен период извршења кривичног дела. Насупрот жалбеним наводима браниоца окривљеног из изреке побијане пресуде управо граматички јасно произилази да је окривљени предметни новац из дневних пазара присвојио у периоду од 01.01.2009.године до 16.01.2010. године, због чега се по налажењу овог суда из овако конципиране изреке побијане пресуде ни у ком случају не може закључити да је окривљени у периоду дужем од годину дана присвојио новац само једном радњом.

Бранилац окривљеног у изјављеној жалби указује да је нејасно како је првостепени суд закључио да је окривљени извршилац предметног кривичног дела, посебно ако се има у виду налаз и мишљење вештака економско-финансијске струке у ком је наведено да се не може утврдити узрок настанка мањка, ни лоцирати одговорност рачунополагача.

И овај жалбени навод браниоца окривљеног је оцењен као неоснован. Наиме, првостепени суд је правилно имао у виду чињеницу да је окривљени поред власника ове радње оштећеног СС био једини његов радник који је у 2009. години радио у овој радњи, те да је окривљени заједно са оштећеним СС крајем 2009. године извршио попис робе на основу којих је и касније књиговођа СС1 утврдила мањак у износу од 483.796,00 динара, што је касније потврђено и налазом и мишљењем вештака ВВ, при чему је суд правилно прихватио исказ сведока оштећеног СС, који није имао никаквих мотива да неосновано оптужује окривљеног АА за овај мањак, посебно ако се има у виду њихов ранији однос, то јест чињеница да су њихови међусобни односи раније били сасвим коректни, да је окривљени био дугогодишњи радник и да је уживао потпуно поверење оштећеног, а да је са друге стране окривљени био задовољан понашањем оштећеног, с обзиром да је скоро 5 година непрекидно радио у тој радњи и да је оштећени према њему уредно извршавао све своје обавезе. Са друге стране по правилном закључку првостепеног суда предметни видео снимак несумњиво потврђује да је окривљени новац од пазара из фиоке за продајним пултом узимао, на који начин су и потврђени наводи и тврдње оштећеног да је за овај мањак одговоран управо окривљени АА.

Имајући у виду напред наведено Апелациони суд у Београду налази да је првостепени суд правилно извео закључак о кривици окривљеног и правној квалификацији правилно налазећи да се у радњама окривљеног стичу објективна и субјективна обележја кривичног дела проневера из члана 364 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, због чега су и супротни жалбени наводи којима се првостепена пресуда побија и због повреде кривичног закона оцењени као неосновани.

Када је у питању одлука о кривичној санкцији, Апелациони суд у Београду налази да је првостепени суд приликом избора врсте и висине кривичне санкције коју ће изрећи окривљеном имао у виду све околности из члана 54 Кривичног законика које су од утицаја да кривична санкција буде правилно одабрана, а њена висина правилно одмерена. Од олакшавајућих околности на страни окривљеног суд је ценио чињеницу да окривљени раније није био осуђиван, док отежавајућих околности није било. Имајући у виду напред наведене олакшавајуће околности, а у одсуству отежавајућих околности првостепени суд је правилно окривљеног огласио кривим због извршења кривичног дела проневере из члана 364 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, за које кривично дело му је изрекао условну осуду којом му је утврдио казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци и истовремено одредио да се овако утврђена казна неће извршити ако окривљени у року од 3 (три) године од правноснажности пресуде не учини ново кривично дело, за шта је у образложењу побијане пресуде првостепени суд дао јасне разлоге, који су у свему прихватљиви и за овај суд.

Имајући у виду степен повреде заштићеног добра, те степен кривице окривљеног и Апелациони суд у Београду налази да ће се управо овако изреченом условном осудом у односу на окривљеног остварити њена сврха прописана одредбом члана 64 Кривичног законика, а у оквиру опште сврхе кривичних санкција из члана 4 став 2 Кривичног законика.

Првостепени суд је такође правилно окривљеног обавезао на основу одредбе члана 258 став 4 ЗКП-а да на име имовинскоправног захтева плати оштећеном СС износ од 483.796,00 динара, с обзиром да је овај износ мањка несумњиво утврђен предметним вештачењем, а што представља штету коју је оштећени претрпео а за коју је одговоран окривљени.

Одлуку о трошковима кривичног поступка који се односе на трошкове које је оштећени СС имао на име заступања од стране пуномоћника адвоката АБ1 и адвоката АБ2 и то на укупно 6 одржаних рочишта, првостепени суд је такође правилно донео на основу одредбе члана 261 и 264 ЗКП-а, при чему је окривљени обавезан да на име трошкова кривичног поступка и суду плати износ од 181.896,92 динара што обухвата трошкове вештачења вештака ВВ, као и вештака ВВ1, за шта је суд у образложењу побијане пресуде дао јасне разлоге.

Са свега напред изнетог, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци пресуде, на основу одредбе члана 457 ЗКП-а.

Записничар,      Председник већа-судија,
Александар Багаш,     мр Сретко Јанковић,

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)