Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
24.03.2011.

Кж1 1278/11


РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 1278/11
Дана 24.03.2011. године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија мр Сретка Јанковића - председника већа, Бранке Пејовић и др Миодрага Мајића - чланова већа, уз учешће судијског сарадника Мирјане Новић - записничара, у кривичном предмету АА, због седам кривичних дела злоупотребе знака за помоћ и знака за опасност из члана 351. Кривичног законика, одлучујући о жалби браниоца АА, адвоката АБ, изјављеној против решења Првог основног суда у Београду К. бр. 25155/2010 од 31.01.2011. године, у седници већа одржаној дана 24.03.2011. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е


УВАЖАВАЊЕМ жалбе браниоца АА, адвоката АБ, УКИДА СЕ решење Првог основног суда у Београду К. бр. 25155/2010 од 31.01.2011. године и предмет враћа првостепеном суду на поновно суђење.

АА остаје привремено смештена у одговарајућој здравствееној установи или некој другој подесној просторији, по решењу Првог основног суда у Београду К. бр. 18547/10 - Кв.бр.2215/10 од 14.05.2010. године, до даље одлуке суда.

О б р а з л о ж е њ е


Решењем Првог основног суда у Београду К. бр. 25155/2010 од 31.01.2011. године, према АА, која је у стању неурачунљивости, извршила седам противправних дела предвиђених у закону као кривично дело злоупотреба знака за помоћ и знака за опасност из члана 351. Кривичног законика, на основу одредбе члана 81. Кривичног законика изречена је мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, те одређено да ће се мера спровести у Специјалној затворској болници у Београду, ул. Бачванска бр.14. На основу одредбе члана 87. Кривичног законика према АА изречена је мера безбедности одузимања једне „хало картице“ од 300,00 динара, серијског броја 0300328730. Одређено је да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

Против наведеног решења жалбу је изјавио:

- бранилац АА, адвокат АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде закона, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијано решење тако што ће одбити предлог јавног тужиоца Првог општинског јавног тужилаштва у Београду да се према АА изрекне мера безбедности обавезног лечења и чувања у психијатријској установи, те одредити да се иста одмах пусти на слободу.

Јавни тужилац Првог основног јавног тужилаштва у Београду поднео је суду одговор на жалбу браниоца АА, са предлогом да другостепени суд поднету жалбу одбије као неосновану.

Јавни тужилац Апелационог јавног тужилаштва у Београду је у поднеску Ктж. бр. 1314/2011 од 18.03.2011. године предложио да Апелациони суд у Београду одбије као неосновану жалбу браниоца АА.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем и жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, као и писменог изјашњења јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду, датог у напред наведеном поднеску, нашао:

Жалба је основана.

Наиме, у првостепеном решењу садржане су битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 11. ЗКП, на које основано указује бранилац АА. Наведена повреда се састоји у томе што је изрека решења противуречна сама себи и разлозима датим у образложењу решења.

Првостепени суд је побијаним решењем нашао да је АА у стању неурачунљивости извршила седам противправних дела предвиђених у закону као кривична дела злоупотреба знака за помоћ и знака за опасност из члана 351. Кривичног законика и тако што је „у периоду од 14.02.2010. године до 03.03.2010. године у Београду у неурачунљивом стању у седам наврата злоупотребила знакове за опасност, усмени позив полицији и тиме изазвала предузимање непотребних мера државних органа, на тај начин што је упућивала телефонске позиве међународним организацијама, верским установама и привредним субјектима и вербално их упозоравала на опасност да је у објектима које користе подметнута бомба, након чега су јединице МУП РС по пријавама оштећених излазиле на лице места и предузимале мере и радње на проналажењу

наводно постављених бомби...“. Међутим, у образложењу решења на страни 10, првостепeни суд наводи да АА није непосредно злоупотребила знак за опасност, односно није директно позвала полицију. По оцени овог суда, а имајући у виду изреку првостепеног решења, те дате разлоге у образложењу, се не види да ли је окривљена позивала полицију или међународне организације, верске установе и привредне субјекте, те је у том случају изрека решења противуречна датим разлозима у образложењу.

Апелациони суд у Београду је имао у виду и то да се првостепени суд позивао и на ставове правне теорије изражене у мишљењу професора Љубише Лазаревића, те тим пре остао при ставу да је изрека решења противуречна образложењу и стању у списима, јер у мишљењу професора Лазаревића је истакнуто да „знак за опасност може бити и вербално упозоравање надлежних органа, како би што пре интервенисали“, али у овом конкретном случају је остало нејасно да ли је АА уопште позвала полицију – као надлежан орган., јер првостепени суд на ту околност даје противуречне аргументе.

Чак и да се прихвати правна теорија, првостепени суд у изреци решења мора да наведе који је знак за помоћ или знак за опасност АА злоупотребила критичном приликом, те у образложењу то објасни, а на шта се и у предходном решењу Апелационог суда у Београду указивало првостепеном суду.

У поновном поступку првостепени суд ће поступити по примедбама на које им је указано овим решењем, отклонити противуречности, те имати у виду да закон јасно навео шта се под знацима за помоћ или опасност подразумева, који су то звучни или оптички сигнали, који морају бити наведени и описани у изреци првостепеног решења, те да сам позив међународним организацијама, верским установама и привредним субјектима не може представљати знак у смислу члана 351. Кривичног законика, отклонити битне повреде одредаба кривичног поступка, водити рачуна и о томе да ли се у радњама АА стичу елементи бића евентуално неког другог кривичног дела, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и закониту одлуку.

АА остаје привремено смештена у одговарајућој здравственој установи или некој другој подесној просторији, а по решењу Првог основног суда у Београду К. бр. 18547/10 – Кв. бр. 2215/10 од 14.05.2010. године, до даље одлуке суда.

Са изнетих разлога а на основу одредбе члана 389. ЗКП, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци решења.

Записничар Председник већа-судија
Мирјана Новић, с.р. мр Сретко Јанковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарница
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)