Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
20.03.2013.

Кж1 1288/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД
Кж1 1288/13
Дана 20.03.2013. године
Б Е О Г Р А Д4


У ИМЕ НАРОДА

  АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Милене Рашић, председника већа, Мирјане Поповић и Снежане Димитријевић, чланова већа, са судијским сарадником Богданом Јанковићем, записничаром, у кривичном предмету против осуђеног АА, због кривичног дела из чл.115 у вези чл. 30 КЗ-а и др., решавајући о жалби браниоца осуђеног АА, адвоката АБ, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду К.бр.1919/10 – Кв.бр.4276/12 од 30.01.2013. године, у седници већа одржаној дана 20.03.2013.године, у одсуству уредно обавештеног јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду, донео је


П Р Е С У Д У

  ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба браниоца осуђеног АА, адвоката АБ, а пресуда Вишег суда у Београду К.бр.1919/10 – Кв.бр.4276/12 од 30.01.2013. године, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду К.бр.1919/10 – Кв.бр.4276/12 од 30.01.2013. године усвојени су предлози браниоца осуђеног АА, адвоката АБ и заменика ВЈТ у Београду за неправо понављање кривичног поступка осуђеном АА, па су преиначене само у погледу одлуке о казни правноснажне пресуде: Вишег суда у Београду К.бр. 1919/10 од 29.11.2010. године, преиначена у погледу одлуке о казни пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 бр. 1872/11 од дана 09.06.2011. године, окривљени АА оглашен је кривим збор извршења кривичног дела убиства на мах у покушају из чл. 115 у вези чл. 30 КЗ-а у стицају са кривичним делом недозвољено држање оружја и експлозивних материја из чл. 348 ст. 1 КЗ-а, те је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 2 (две) године у коју казну му се урачунава време проведено у притвору почев од 23.09.2007. године до 08.10.2007. године; Решењем кривичног већа Вишег суда у Београду К.1919/10-Кв.5136/12 од 22.11.2012. године, правноснажно 29.11.2012. године, наведена казна затвора је применом Закона о амнестији смањена за 25% те је истим решењем утврђено да се осуђени од извршења дела казне у трајању од 6 (шест) месеци ослобађа, те је одређено да се остатак казне у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци према окривљеном изврши; Вишег суда у Београду К.бр. 97/12 од 13.03.2012. године, правноснажна дана 05.06.2012. године, окривљени АА оглашен је кривим збор извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из чл 246 ст. 1 КЗ-а, и осуђен на казну затвора у трајању од 3 (три) године и 4 (четири) месеца, у коју казну му се урачунава време проведено у притвору од 13.01.2002. године, па до упућивања окривљеног у установу за издржавање казне, али најдуже док не истекне време трајања казне изречене у првостепеној пресуди; Решењем кривичног већа Вишег суда у Београду К.97/12-Кв.4866/12 од 22.11.2012. године, правноснажно дана 14.12.2012. године, наведена казна затвора је применом Закона о амнестији смањена за 25% те је истим решењем утврђено да се осуђени од извршења дела казне у трајању од 10 (десет) месеци ослобађа, те је одређено да се остатак казне у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеци према окривљеном изврши.

Суд је окривљеног АА, узимајући му као утврђене казне затвора по пресудама Вишег суда у Београду К.бр. 1919/10 од 29.11.2010. године, преиначена у погледу одлуке о казни пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 бр. 1872/11 од дана 09.06.2011. године, у трајању од 2 (две) године и Вишег суда у Београду К.бр. 97/12 од 13.03.2012. године, правноснажна дана 05.06.2012. године у трајању од 3 (три) године и 4 (четири) месеца осудио на јединствену казну затвора у трајању од 5 (пет) година и 3(три) месеца, у коју казну му се урачунава време проведено у притвору по пресуди Вишег суда у Београду К.бр. 1919/10 од 29.11.2010. године, правноснажна дана 09.06.2011. године, у периоду од 23.09.2007. године до 08.10.2007. године, као и време у трајању од 6 (шест) месеци, за које време је осуђени ослобођен од извршења дела казне по наведеној пресуди, решењем кривичног већа Вишег суда у Београду К.1919/10-Кв.5136/12 од 22.11.2012. године, правноснажно 29.11.2012. године, затим време проведено у притвору од 13.01.2012. године, па до упућивања окривљеног у установу за издржавање казне, и време проведено на издржавању казне затвора од 04.07.2012. године, па надаље, по пресуди Вишег суда у Београду К.бр. 97/12 од 13.03.2012. године, правноснажна дана 05.06.2012. године, као и време у трајању од 10 (десет) месеци, за које време је осуђени ослобођен од извршења дела казне по наведеној пресуди, решењем кривичног већа Вишег суда у Београду К.97/12-Кв.4866/12 од 22.11.2012. године, правноснажно дана 14.12.2012. године.

Такође, ожалбеном пресудом је одлучено да у преосталом делу наведене пресуде остану неизмењене.

  Против наведене пресуде жалбу је изјавио бранилац осуђеног АА, адвокат АБ, због свих законских разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду уважи жалбу, те ожалбену пресуду Вишег суда у Београду преиначи, тако што ће осуђеног АА осудити на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и 11 месеци, односно ожалбену пресуду укине и предмет вратити на поновно одлучивање.

  Апелациони јавни тужилац у Београду је у поднеску Ктж.бр. 1281/13 од 08.03.2013.године, предложио да Апелациони суд у Београду одбије као неосновану жалбу браниоца осуђеног.

  Апелациони суд у Београду је, у седници већа одржаној у смислу одредбе чл.375 ЗКП, у одсуству уредно обавештеног јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду, размотрио списе предмета, заједно са побијаном пресудом коју је испитао у смислу чл.380 ЗКП, жалбом и изнетим предлогом јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду, па је након оцене навода и предлога жалбе, одговора на жалбу и предлога јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду, нашао:

  -жалба је неоснована.

  Првостепеном пресудом, као и поступком који је претходио доношењу исте, нису учињене битне повреде одредаба кривичног поступка, нити је повређен кривични закон на штету осуђеног, а на које повреде Апелациони суд у Београду, поводом жалбе, у смислу чл.380 став 1 тачка 1 и 2 ЗКП, пази по службеној дужности.

  Жалбом браниоца осуђеног АА, адвоката АБ, се истиче да укупна временска казна затвора на коју би требао да буде осуђен АА, износи 4 године (једна година и 6 месеци и две године и 6 месеци), те би применом одредби чл. 405 ст. 1 тч. 1 ЗКП-а АА требало осудити највише на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и 11месеци.

Насупрот овим жалбеним наводима, Апелациони суд у Београду налази да је првостепени суд, приликом одлучивања о спајању казне осуђеном АА правилно утврдио да му је изречено више казни затвора, при чему нису примењене одредбе чл. 60 КЗ-а о одмеравању јединствене казне за кривична дела у стицају, обзиром да је кривично дело из чл. 246 ст. 1 КЗ-а, за које је осуђен пресудом вишег суда у Београду К.бр. 97/12 од 13.03.2012. године, правноснажна дана 05.06.2012. године, која је каснија, извршио пре него што је ступио на издржавање по ранијој пресуди вишег суда у Београду К.бр. 1919/10 од 29.11.2010. године, правноснажна 09.06.2011. године, на чије издржавање тек треба ступи након што у целости издржи казну затвора која му је изречена пресудом вишег суда у Београду К.бр. 97/12, па су стога, и по мишљењу Апелационог суда у Београду, испуњени сви законом предвиђени услови да се осуђеном без понављања кривичног поступка изрекне јединствена казна затвора.

Такође, Апелациони суд у Београду налази да је првостепени суд, приликом одмеравања висине казне осуђеном, правилно утврдио и ценио све околности из чл.54 и чл. 55 КЗ коју су од утицаја да кривична санкција буде правилно одабрана и њена висина правилно одмерена и да је истима дао адекватан значај. Од олакшавајућих околности на страни осуђеног, суд је ценио животну доб осуђеног у време извршења кривичних дела, делимично признање извршених кривичних дела, изражено кајање у току кривичних поступака, његове личне и породичне прилике, чињеницу да је отац малолетног детета, док је од отежавајућих околности на страни осуђеног првостепени суд ценио чињеницу да је раније осуђиван. Првостепени суд је, имајући у виду наведене олакшавајуће и отежавајуће околности, при чему је за своју одлуку у образложењу пресуде дао разлоге које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд у Београду, имајући у виду потребу остварења сврхе из чл.42 КЗ, а у оквиру опште сврхе кривичних санкција из чл.4 став 2 КЗ, полазећи од изречених казни затвора као утврђених на основу чл. 60 и чл. 62 КЗ-а, те одредби чл. 405. ст.1 тч. 1 ЗКП-а, осуђеног АА осудио на јединствену казну затвора у трајању од 5 година и 3 месеца.

  Имајући у виду наведено, жалбени наводи браниоца осуђеног АА, адвоката АБ, којима се наводи да је суд требао извршити спајање амнестираних казни, те да би применом одредби чл. 405 ст. 1 тч. 1 ЗКП-а АА требало осудити највише на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и 11 месеци, оцењени су као неосновани, јер је првостепени суд правилно осуђеном прво изрекао јединствену казну затвора, а затим у њу урачунао време проведено у притвору, као и на издржавању казне затвора, по напред наведеним правноснажним пресудама, те време за које је осуђени ослобођен од извршења дела изречених казни затвора по Решењу кривичног већа Вишег суда у Београду К.1919/10-Кв.5136/12 од 22.11.2012. године, правноснажно 29.11.2012. године и Решењу кривичног већа Вишег суда у Београду К.97/12-Кв.4866/12 од 22.11.2012. године, правноснажно дана 14.12.2012. године.

  На основу одредбе чл.388 ЗКП, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци пресуде.

Записничар        Председник већа–судија
Богдан Јанковић с.р.      Милена Рашић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)