Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
25.02.2010.

Кж1 1312/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 1312/2010
Дана: 25.02.2010.године
Б е о г р а д


У И М Е Н А Р О Д А


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судије Верољуба Цветковића, председника већа, и судија Драгољуба Ђорђевића и Бојане Пауновић, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Стојана Петровића, записничара, у кривичном предмету окривљене АА, због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297 став 1, у вези са чланом 289 став 1 Кривичног законика, одлучујући о жалби Општинског јавног тужиоца у Лајковцу, изјављеној на пресуду Општинског суда у Лајковцу К.бр. 98/09 од 03.08.2009. године, у седници већа одржаној дана 25.02.2010.године, у одсуству уредно обавештеног Апелационог јавног тужиоца, донео је следећу


П Р Е С У Д У


Поводом жалбе Општинског јавног тужиоца у Лајковцу Кт.бр. 90/09 од 18.07.2007. године, а по службеној дужности ПРЕИНАЧАВА СЕ пресуда Општинског суда у Лајковицу К.бр. 98/09 од 03.08.2009. године, у односу на меру безбедности, тако што Апелациони суд у Београду окривљеној АА, због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297 став 1, у вези са чланом 289 став 1 Кривичног законика, за које је побијаном пресудом оглашена кривом применом наведеног законског прописа и одредби члана 86 КЗ-а изриче:

МЕРУ БЕЗБЕДНОСТИ забране управљања моторним возилом "Б" категорије у трајању од 5 (пет) месеци, на територији Републике Србије, која ће се примењивати од дана правоснажности одлуке и одређује да ће се условна осуда из првостепене пресуде опозвати ако окривљена АА прекрши забрану управљања моторним возилом "Б" категорије, док се жалба Општинског јавног тужилаштва у Лајковци, ОДБИЈА КАО НЕОСНОВАНА.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Општинског суда у Лајковцу К.бр. 98/09 од 03.08.2009. године, окривљена АА оглашена је кривим због извршења кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297 став 1, у вези са чланом 289 став 1 Кривичног законика, па јој је суд изрекао условну осуду тако што јој је утврдио казну затвора у трајању од 6 (шест) месеци и истовремено одредио да се утврђена казна затвора неће извршити уколико окривљена за период од 3 (три) године не изврши ново дело. Истом пресудом окривљеној АА је изречена мера безбедности забрана управљања путничким моторним возилом "Б" категорије у трајању од 5 (пет) месеци и окривљена је обавезана да на име трошкова кривичног поступка плати износ од 4.000,00 динара, а на име паушала износ од 4.000 динара, све у року од 15 дана од дана правоснажности пресуде.

Против наведене пресуде благовремену жалбу изјавио је Општински јавни тужилац у Лајковцу, због одлуке о кривичној санкцији из члана 367 тачка 1 тачка 4 ЗКП-а са предлогом да другостепени суд уважи његову жалбу и пресуду Општинског суда у Лајковцу К.бр. 98/09 од 03.08.2009. године, преиначи у погледу одлуке о кривичној санкцији тако што ће окривљеној АА за извршено кривично дело тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297 став 1, у вези члана 289 став 1 Кривичног законика РС, изрећи строжију кривичну санкцију.

Јавни тужилац Окружног јавног тужилаштва у Ваљеву, као надлежни јавни тужилац, се у поднеску Ктж.бр. 568/09 од 19.10.2009.године изјаснио поводом жалбе Општинског јавног тужиоца у Лајковцу и изнео мишљење и предлог да жалбу сматра основаном, а да основаност жалбе произилази из разлога наведених у истој које као правилне подржава и прихвата, као и предлог да се ожалбена пресуда преиначи и окривљеној изреке безусловна казна затвора.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, у одсуству уредно обавештеног Апелационог јавног тужиоца, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом и жалбом Општинског јавног тужиоца у Лајковцу, па је по оцени навода и предлога у изјављеној жалби и писмено достављеног мишљења Окружног јавног тужиоца у Ваљеву, нашао:

Жалба јавног тужиоца је неоснована.

Испитујући првостепену пресуду по службеној дужности у смислу члана 380 Законика о кривичном поступку, Апелациони суд налази да првостепена пресуда не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 1, 5, 6 и 8 до 11 Законика о кривичном поступку, у односу на које повреде поводом изјављене жалбе другостепени суд првостепену пресуду испитује по службеној дужности, док иста садржи повреду кривичног законика из члана 369 став 4 Законика о кривичном поступку, из разлога што је првостепени суд приликом доношења побијане пресуде пропустио да утврди територијално важење изречене мере безбедности забране управљања моторним возилом "Б" категорије окривљеној АА и на тај начин поступио супротно члану 86 став 5 Кривичног законика, будући да окривљена има возачку дозволу издату од надлежног органа у Републици Немачкој заведену под бројем Б__, а што је овај суд утврдио увидом у спис предмета. Имајући у виду напред наведено Апелациони суд у Београду је по службеној дужности преиначио пресуду Општинског суда у Лајковцу и на тај начин одредио територијално важење изречене забране управљања моторним возилом "Б" категорије.

По налажењу Апелационог суда, неосновани су жалбени наводи Општинског јавног тужиоца у Лајковцу у погледу одлуке о кривичној санкцији из разлога што је првостепени суд приликом доношења побијане пресуде правилно утврдио све олакшавајуће околности на страни окривљене и то да је током поступка у потпуности признала извршење кривичног дела, да је неосуђивана, да се ради о младој особи, да се оштећени није придружио кривичном гоњењу, да је оштећеног у потпуности обештетила и да на страни окривљене нема отежавајућих околности, као и када је олакшавајућим околностима дао карактер нарочито олакшавајућих и извршио ублажавање минималне законом предвиђене казне у трајању од 1 (једне) године у смислу члана 56 Кривичног законика утврдивши окривљеној казну затвора у трајању од 6 (шест) месеци, са временом провере од 3 (три) године применом члана 65 Кривичног законика, и правилно нашао да ће се изреченом условном осудом, имајући у виду тежину извршеног кривичног дела и личност окривљене као извршиоца истом постићи сврха кажњавања.

Имајући у виду напред наведено Апелациони суд у Београду је применом одредбе члана 391 ЗКП одлучио као у изреци пресуде.

Записничар Председник већа-судија
Стојан Петровић Верољуб Цветковић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)