Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
2.07.2013.

Кж1 1367/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 1367/13
Дана 02.07.2013. године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Синише Важића, председника већа, Надежде Мијатовић и Омера Хаџиомеровића, чланова већа, и записничара Јулијане Таталовић, у кривичном поступку против окр. АА, због кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ, одлучујући о жалби јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду К.1099/12 од 25.01.2013.године, након одржаног претреса у смислу одредбе члана 377 став 5 ЗКП, дана 02.07.2013.године, у присуству заменика Апелационог јавног тужиоца у Београду Бојић Бојана, окр. АА и његовог браниоца адв.Бабић Војислава, донео је


П Р Е С У Д У

Поводом жалбе јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Вишег суда у Београду К.бр.1099/12 од 25.01.2013.године, тако што иста сада гласи:

-окр. АА, са личним подацима као у списима предмета,

На основу члана 355 тачка 2 ЗКП,


ОСЛОБАЂА СЕ ОД ОПТУЖБЕ
Да је:

-у времену од месеца марта 2000. године до 21.11.2000. године, у Батајници и Новом Београду, и то окр. АА као одговорно лице-председник Управног одбора ФК "ББ", искоришћавањем свог службеног положаја и овлашћења себи и другима прибавио имовинску корист у укупном износу преко 850.000,00 динара, на тај начин што је мимо одлуке Управног одбора из скупштине клуба о формирању школе за фудбал, плану и начину рада исте, обезбеђивању средстава, мимо утврђеног плана и програма спорта и спортске сарадње, програма рада и финансијског плана, те плана стручног рада у обављању спортских активности, а без одлуке Управног одбора о ангажовању стручних лица у клубу и о висини надокнаде за њихов рад, те без сагласности Управног одбора, у име фудбалског клуба „ББ“ ступио у везу и преговарао са СС са надимком „сс“ представником ФК "АА" из _ и са њим договорио сарадњу, па је у име и за рачун ФК „ББ“ договорио обуку кинеских фудбалера обећавајући да ће њима обезбедити смештај и исхрану за период од три године, и у том правцу закључује најпре основни уговор, а потом анекс истог уговора по којем је утврдио укупну новчану надокнаду од 626.763 УСА долара за пружање ових услуга, након чега је Скупштину свог клуба упознао са основним уговором који гласи на износ од 240.000 УСА долара у циљу ратификације истог, прикривајући анекс уговора, представљајући члановима скупштине да ће и износ из уговора бити исплаћен клубу у ратама од по 80.000 УСА долара, те тако створио могућност да за себе присвоји износ од 386.763 УСА долара, након чега је дана 25.07.2000.године од кинеског представника на руке примио износ од 270.000 УСА долара на име прве рате од којег износа је 80.000 УСА долара уплатио на рачун клуба, по 10.000 УСА долара предао АА1 и АА2, 15.000 УСА долара тренеру ТТ кога је самоиницијативно ангажовао док је од преосталог износа од 155.000 УСА долара за радове на реконструкцији стадиона и његовог опремања утрошио 36.842,34 УСА долара, а остатак од 118.157,66 УСА долара задржао за себе и утрошио за своје потребе,

-чиме би извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ.

На основу члана 197 став 1 ЗКП, трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду К.1099/12 од 25.01.2013.године, на основу члана 354 тачка 3 ЗКП, према окр. АА одбијена је оптужба да је извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 1 КЗ, те је одређено да трошкови кривичног поступак падају на терет буџетских средстава суда.

Против напред наведене пресуде благовремено је жалбу изјавио јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП и због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања из члана 370 став 1 ЗКП, са предлогом да Апелациони суд у Београду, сходно одредби члана 385 став 2 ЗКП, по одржаном претресу, окр. АА огласи кривим због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ и осуди га по закону.

Апелациони јавни тужилац Апелационог јавног тужилаштва у Београду, у поднеску Ктж.бр.1302/13 од 11.03.2013.године, предложио је да Апелациони суд у Београду уважавајући жалбу Вишег јавног тужилаштва у Београду преиначи првостепену пресуду тако што ће окр. АА огласити кривим за извршење кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ и осудити га на казну по закону.

Апелациони суд у Београду је дана 10.04.2013.године одржао седницу већа, на којој је одлучио да се одржи претрес, који је и одржан дана 02.07.2013.године у присуству заменика Апелационог јавног тужиоца у Београду Бојић Бојана, окр. АА и његовог браниоца адв. АБ, те судског вештака ВВ, па је, након разматрања списа предмета, читања пресуде Вишег суда у Београду К.1099/12 од 25.01.2013.године, испитивања судског вештака ВВ, и након разматрања навода жалби, донео одлуку као у изреци пресуде.

Првостепени суд је, на основу члана 354 тачка 3 ЗКП, према окр. АА одбио оптужбу, уз образложење да је нашао, а имајући у виду да окривљени АА не располаже подацима о трошењу 133.123,12 динара, и то да је окривљени АА оптужен да је извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ, да не може бити остварен квалификован облик из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ, већ само основни облик истог кривичног дела, тј. кривично дело из члана 359 став 1 КЗ, за које је предвиђена казна затвора до пет година, јер је спорни износ новца мањи и од 450.000 и од 1.500.000,00 динара што представља границу за квалификоване облике кривичног дела из члана 359 КЗ, па је првостепени суд из наведених разлога, по службеној дужности према члану 351 став 2 ЗКП, извршио правну преквалификацију дела које се оптужницом ОЈТ-а окривљеном ставља на терет, тако што је у односу на истога одбио оптужбу за кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 1 КЗ, због наступања апсолутне застарелости, с обзиром да се окривљени терети да је извршио дело наведено у оптужници, у периоду од марта 2000. године до 21.11.2000. године, а да апсолутна застарелост према члану 104 став 6 у вези члана 103 став 1 тачка 5 КЗ за дело из члана 359 став 1 КЗ наступа по протеку рока од десет година.

Судски вештак ВВ, испитан на претресу одржаном пред другостепеним судом, навео је да остаје код свог већ датог налаза и мишљења, те објаснио да је у конкретном случају примљено 270.000,00 долара, од чега је на жиро рачун клуба уплаћен износ од 80.000,00 долара у динарској противвредности, по званичном курсу НБ који је важио на дан 08.08.2000. године, док је од преосталог износа од 35.000 долара дато АА1, АА2 и ТТ, тако да је преостала разлика од 155.000,00 долара, па како је спортски клуб изводио радове на изградњи објекта, део тих улагања је евидентиран кроз пословне књиге, а део није, тако да је управо разлика која није евидентирана у књигама претворена према средњем курсу који је важио за долар, и тај износ исказан у доларском противизносу ради утврђивања разлике од 155.000 долара. Преостала разлика имала је динарску противвредност, у току 2000. године, у износу од 133.123,12 динара, која није оправдана, а то је управо разлика до 155.000 долара, односно разлика је 10.702 долара која није оправдана. Сав други уложени новац је оправдан. Основно опредељење за обрачунавање је био званични средњи курс НБ који је важио за УСД, а управо обрачунавајући изведене радове дошло се до ове разлике, односно 10.702 долара, са одузимањем дела који је евидентиран кроз пословну документацију.

Имајући у виду напред наведено, те анализирајући доказе изведене на претресу пред другостепеним судом, веће Апелационог суда је нашло да није доказано да је окривљени АА прибавио имовинску корист у укупном износу преко 850.000,00 динара, како му је то оптужницом јавног тужуоца стављено на терет, односно да је извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ. Наиме, према налажењу већа овог суда, а на основу свих изведених доказа, није доказано да је окр. АА, износ од преко 850.000,00 динара задржао за себе и утрошио за своје потребе, с обзиром на напред наведени налаз и мишљење судског вештака, који је од стране овог суда прихваћен као стручан, а из којег је утврђено да се, у конкретном случају, ради о износу од 133.123,12 динара, који није оправдан, тј. евидентиран у пословним књигама, па се у том случају не може радити о квалификацији из члана 359 став 3 КЗ, па ни из става 2 наведеног члана, већ из става 1 за које је иначе наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења.

Оценом изведених доказа изводи се закључак о утврђивању релевантних чињеница које указују да нема доказа да је окр. АА извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ, па је Апелациони суд након одржаног претреса, преиначио првостепену пресуду, и на основу члана 355 тачка 2 ЗКП, ослободио га од оптужбе.

С обзиром да је окривљени АА ослобођен од оптужбе, суд је на основу члана 197 став 1 ЗКП, истога ослободио од плаћања трошкова кривичног поступка.

На основу свега напред наведеног, применом одредбе члана 385 и члана 391 став 1 ЗКП, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци пресуде.

Записничар      Преседник већа-судија
Јулијана Таталовић     Синиша Важић

Поука о правном леку:
Против ове пресуде жалба
није дозвољена.
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)