Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
7.10.2011.

Кж1 2130/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД
Кж1 - 2130/10
Дана 07.10.2011. године
Б Е О Г Р А Д
KP-12.9.

У ИМЕ НАРОДА

  АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Савке Гогић - председника већа, Мирјане Поповић и Снежане Димитријевић - чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Лазин Снежане као записничара, у кривичном поступку против окривљених АА и др., због продуженог кривичног дела примање мита из члана 367 став 3 у вези става 1 КЗ у саизвршилаштву у вези члана 33 КЗ и др., одлучујући о жалбама Окружног јавног тужиоца у Шапцу, окривљеног ББ и његовог браниоца адвоката БА, браниоца окривљеног ВВ – адвоката ВА, браниоца окривљеног ГГ – адвоката ГА, браниоца окривљеног ДД – адвоката ДА, браниоца окривљеног ЂЂ – адвоката ЂА, браниоца окривљеног ЕЕ – адвоката ЕА, браниоца окривљеног ЖЖ – адвоката ЂА1, браниоца окривљеног ЗЗ – адвоката ЗА, браниоца окривљеног АА адвоката ЗА1, браниоца окривљеног ИИ – адвоката ГА1, браниоца окривљеног ЈЈ – адвоката ГА2, браниоца окривљеног КК – адвоката ГА3, браниоца окривљеног ЛЛ – адвоката ЛА, заједничкој жалби окривљеног ЉЉ и његовог браниоца, адвоката ЉА, браниоца окривљеног ММ – адвоката МА, браниоца окривљеног НН – адвоката ЂА2, браниоца окривљене ЊЊ – адвоката ЂА3, браниоца окривљеног ОО – адвоката ЂА4, браниоца окривљеног ПП – адвоката ПА, браниоца окривљеног РР – адвоката ГА4, браниоца окривљене ЊЊ – адвоката ЊА, изјављеним против пресуде Окружног суда у Шапцу К.бр.88/09 од 25.06.2009. године, након одржане седнице већа, дана 06. и 07.10.2011. године у смислу члана 375 ЗКП-а у одсуству уредно обавештеног Апелационог јавног тужиоца у Београду, бранилаца окривљеног ББ – адвоката БА и адвоката АБ, браниоца окривљеног ДД – адвоката ДА, браниоца окривљеног ЉЉ, адвоката ЉА, окривљеног ЂЂ, те браниоца окривљених ЂЂ, ЖЖ, НН, ЊЊ и ОО – адвоката ЂА, браниоца окривљених ЗЗ и АА – адвоката ЗА, браниоца окривљеног ПП – адвоката ПА, те браниоца окривљеног ВВ, адвоката ВА, а у присуству окривљених ББ, ЕЕ, ОО, НН, ЖЖ, ЊЊ, ЉЉ, КК, ММ, АА и РР, донео је

П Р Е С У Д У

  ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе Окружног јавног тужиоца у Шапцу, окривљеног ББ и његовог браниоца адвоката, БА, браниоца окривљеног ВВ – адвоката ВА, браниоца окривљеног ГГ – адвоката ГА, браниоца окривљеног ДД – адвоката ДА, браниоца окривљеног ЂЂ – адвоката ЂА, браниоца окривљеног ЕЕ – адвоката ЕА, браниоца окривљеног ЖЖ – адвоката ЂА1, браниоца окривљеног ЗЗ – адвоката ЗА, браниоца окривљеног АА, адвоката ЗА1, браниоца окривљеног ИИ – адвоката ГА1, браниоца окривљеног ЈЈ – адвоката ГА2, браниоца окривљеног КК – адвоката ГА3, браниоца окривљеног ЛЛ – адвоката ЛА, окривљеног ЉЉ и његовог браниоца, адвоката ЉА, браниоца окривљеног ММ – адвоката МА, браниоца окривљеног НН – адвоката ЂА2, браниоца окривљене ЊЊ – адвоката ЂА3, браниоца окривљеног ОО – адвоката ЂА4, браниоца окривљеног ПП – адвоката ПА, браниоца окривљеног РР – адвоката ГА4, браниоца окривљене ЊЊ – адвоката ЊА а пресуда Окружног суда у Шапцу К.бр.88/09 од 25.06.2009. године СЕ ПОТВРЂУЈЕ.

О б р а з л о ж е њ е

  Пресудом Окружног суда у Шапцу К.бр.88/09 од 25.06.2009. године окривљени АА, ЖЖ, ГГ, ЗЗ, ЛЛ, ЈЈ, ОО, ММ, КК, ЕЕ, РР, ВВ, ЉЉ, НН, ПП и ЊЊ оглашени су кривим због извршења продуженог кривичног дела примање мита у саизвршилаштву из члана 367 став 3 у вези става 1 у вези члана 33 КЗ а окривљени ББ, ИИ, ЂЂ и ДД због извршења продуженог кривичног дела давање мита из члана 368 став 1 КЗ, па је окривљени АА осуђен на казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 8 (осам) месеци, окривљени ЖЖ, ЛЛ, КК и ЕЕ на казне затвора у трајању од 1 (једне) године и 7 (седам) месеци, окривљени ГГ, ЗЗ, ЈЈ, ОО, ММ, РР, ВВ, ЉЉ и НН на казне затвора у трајању од по 1 (једне) године и 6 (шест) месеци, а окривљени ПП и ЊЊ на казне затвора у трајању од 1 (једне) године и 5 (пет) месеци у које казне ће им се урачунати време које су провели у притвору од 25.12.2008. до 23.06.2009. године док је окривљени ББ осуђен на казну затвора у трајању од 1 (једне) године, окривљени ИИ и ЂЂ на казне затвора у трајању од по 6 (шест) месеци а окривљени ДД на казну затвора у трајању од 7 (седам) месеци у које казне ће им се урачунати време проведено у притвору од 25.12.2008. до 25.03.2009. године.

Окривљени су обавезани да у корист буџетских средстава уплате на име судског паушала износе од по 3.000,00 динара, у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде.

Против наведене пресуде жалбе су изјавили:

-Окружни јавни тужилац у Шапцу, због одлуке о кривичним санкцијама предлажући да другостепени суд побијану пресуду преиначи и окривљенима изрекне строжије казне затвора;

-бранилац окривљеног ББ – адвокат БА због битне повреде одредаба ЗКП-а, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона, одлуке о казни и трошковима са предлогом да другостепени суд побијану пресуду укине или преиначи у смислу жалбених навода те да заједно са окривљеним буде обавештен о седници већа другостепеног суда.

-бранилац окривљеног ВВ – адвокат ВА, због непотпуно и неправилно утврђеног чињеничног стања, повреде одредаба ЗКП-а, повреде кривичног закона, одлуке о казни, са предлогом да другостепени суд укине побијану пресуду и списе врати на поновно суђење или исту преиначи у погледу одлуке о казни тако што ће окривљеном изрећи блажу казну те је тражио да буде обавештен о седници већа другостепеног суда, међутим, како је у међувремену исписан из Адвокатске коморе, то на седницу већа није позиван;

-бранилац окривљеног ГГ – адвокат ГА због битних повреда одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да другостепени суд укине побијану пресуду у односу на окривљеног ГГ и у том делу списе врати на поновно суђење или побијану пресуду преиначи у погледу одлуке о казни и окривљеном изрекне блажу казну по мери.

-бранилац окривљеног ДД – адвокат ДА, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона и одлуке о казни, предлажући да другостепени суд побијану пресуду укине у делу у ком се односи на окривљеног ДД и у односу на све друге те предмет врати на поновно одлучивање те је тражио да буде обавештен о седници већа другостепеног суда.

-бранилац окривљеног ЂЂ – адвокат ЂА због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији уз предлог да другостепени суд побијану пресуду преиначи и окривљеног ЗЗ ослободи од оптужбе или да побијану пресуду укине и предмет врати на поновно суђење или исту преиначи у погледу одлуке о казни и окривљеног осуди на казну затвора у краћем трајању, те је захтевао да заједно са окривљеним буде обавештен о седници већа другостепеног суда.

-бранилац окривљеног ЕЕ – адвокат ЕА, због битних повреда одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији уз предлог да другостепени суд преиначи побијану пресуду тако што ће окривљеног ЕЕ ослободити од оптужбе или побијану пресуду укинути и списе предмета вратити на поновни поступак и одлучивање или побијану пресуду преиначити у погледу квалификације кривичног дела и окривљеном ЕЕ изрећи блажу кривичну санкцију те је тражио да заједно са окривљеним буде обавештен о седници већа пред другостепеним судом.

-бранилац окривљеног ЖЖ – адвокат ЂА1, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији са предлогом да другостепени суд укине побијану пресуду и предмет врати на поновно суђење или исту преиначи у погледу одлуке о казни и окривљеног ЖЖ осуди на казну затвора у краћем трајању те је захтевао да заједно са окривљеним буде обавештен о седници већа другостепеног суда.

-бранилац окривљеног ЗЗ – адвокат ЗА, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији предлажући да другостепени суд укине побијану пресуду у односу на окривљеног ЗЗ и списе предмета врати на поновни поступак или побијану пресуду преиначи и окривљеног ЗЗ осуди на блажу казну те је тражио да буде обавештен о седници већа другостепеног суда.

-бранилац окривљеног АА – адвокат ЗА1 због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно утврђеног чињеничног стања, одлуке суда о кривичној санкцији са предлогом да другостепени суд укине побијану пресуду у односу на окривљеног АА и списе предмета врати на поновно суђење или побијану пресуду преиначи и окривљеног АА осуди на блажу казну те је тражио да буде обавештен о седници већа другостепеног суда.

-окривљени ББ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о казни и паушалу, уз предлог да другостепени суд побијану пресуду преиначи и ослободи га од оптужбе или пресуду укине и предмет врати на поновно суђење или побијану пресуду преиначи у погледу изречене казне тако што ће му изрећи блажу казну по висини и врсти те је тражио да га другостепени суд, заједно са браниоцем, адвокатом АБ, обавести о седници већа другостепеног суда.

-бранилац окривљеног ИИ – адвокат ГА1, због битних повреда одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, предлажући да другостепени суд у односу на окривљеног ИИ укине побијану пресуду и списе врати на поновно одлучивање или пресуду преиначи у погледу одлуке о казни и окривљеном изрекне блажу казну по мери.

-бранилац окривљеног ЈЈ – адвокат ГА2 због битних повреда одредаба кривичног поступка, повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стање и одлуке о кривичној санкцији са предлогом да другостепени суд укине побијану пресуду у односу на окривљеног ЈЈ и списе предмета врати на поновно суђење или побијану пресуду преиначи у погледу одлуке о казни и окривљеном ЈЈ изрекне блажу казну по мери.

-бранилац окривљеног КК – адвокат ГА3 због битних повреда одредаба кривичног поступка , повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, предлажући да другостепени суд побијану пресуду укине у односу на окривљеног КК и у том делу списе врати на поновно суђење првостепеном суду или побијану пресуду преиначи у погледу одлуке о казни и окривљеном КК изрекне казну блажу по мери.

-бранилац окривљеног ЛЛ – адвокат ЛА, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о кривичној санкцији, одузимање имовинске користи и трошкова кривичног поступка и имовинско правним захтевима са предлогом да другостепени суд усвоји жалбу те преиначи побијану пресуду тако што ће окривљеног ЛЛ ослободити од оптужбе.

-окривљени ЉЉ и његов бранилац, адвокат ЉА због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о казни уз предлог да другостепени суд донесе ослобађајућу пресуду у односу на овог окривљеног и истог ослободи кривичне одговорности или побијану пресуду укине и предмет врати на поновно суђење те је тражила да заједно са окривљеним буде обавештена о седници већа другостепеног суда.

-бранилац окривљеног ММ – адвокат МА због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона, одлуке о кривичној санкцији са предлогом да другостепени суд преиначи побијану пресуду тако што ће окривљеног ММ ослободити од оптужбе или побијану пресуду “поништити” и вратити списе предмета на поновно одлучивање.

-бранилац окривљеног НН – адвокат ЂА2, због битне повреде кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији са предлогом да другостепени суд укине побијану пресуду и предмет врати на поновно суђење или исту преиначи у погледу одлуке о казни и окривљеног НН осуди на казну затвора у краћем трајању, те је захтевао да заједно са окривљеним буде обавештен о седници већа другостепеног суда.

-бранилац окривљене ЊЊ – адвокат ЂА3, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији предлажући да другостепени суд побијану пресуду укине и списе предмета врати на поновно суђење првостепеном суду или исту преиначи у погледу одлуке о казни и окривљену ЊЊ осуди на казну затвора у краћем трајању те је захтевао да заједно са окривљеном буде обавештен о седници већа другостепеног суда.

-бранилац окривљеног ОО – адвокат ЂА4 због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији уз предлог да другостепени суд побијану пресуду укине и списе предмета врати на поновно суђење или исту преиначи у погледу одлуке о казни и окривљеног ОО осуди на казну затвора у краћем трајању те је захтевао да заједно са окривљеним ОО буде обавештен о седници већа другостепеног суда.

-бранилац окривљеног ПП – адвокат ПА због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији односно казни са предлогом да другостепени суд побијану пресуду укине и предмет врати на поновно суђење или исту преиначи и окривљеног ПП ослободи од оптужбе да је извршио кривично дело које му је стављено на терет те је захтевао да буде обавештен о седници већа другостепеног суда.

-бранилац окривљеног РР – адвокат ГА4 због битних повреда одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији уз предлог да другостепени суд побијану пресуду укине у односу на окривљеног РР и предмет врати на поновно одлучивање или побијану пресуду преиначи у погледу одлуке о казни и окривљеном РР изрекне блажу казну по мери.

-бранилац окривљене ЊЊ – адвокат ЊА због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о кривичној санкцији и трошковима поступка са предлогом да другостепени суд побијану пресуду преиначи тако што ће окривљену ослободити од кривичне одговорности или исту укине и предмет врати на поновни поступак и одлуку.

У одговору на жалбу Окружног јавног тужиоца у Шапцу окривљени ББ је предложио да другостепени суд не одлучи о жалби Окружног јавног тужиоца већ да уважавањем његове жалбе укине побијану пресуду и предмет врати на поновно суђење или исту преиначи у односу на изречену казну и у том случају жалбу Окружног јавног тужиоца одбије као неосновану.

Поднеском Ктж.бр.353/10 од 18.02.2010. године Апелациони јавни тужилац у Београду предложио је да Апелациони суд уважи жалбу Окружног јавног тужиоца у Шапцу и преиначи побијану пресуду тако што ће свим окривљенима изрећи казну затвора у дужем временском трајању а да остале изјављене жалбе одбије као неосноване.

Разматрајући списе предмeта и побијану пресуду, а по оцени навода изнетих у изјављеним жалбама као и мишљењу надлежног тужиоца, Апелациони суд у Београду је, у седници већа одржаној у смислу члана 375 ЗКП дане 06. и 07.10.2011. године, нашао:

жалбе су неосноване.


БИТНЕ ПОВРЕДЕ ОДРЕДАБА КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА

Члан 368 став 1 тачка 10 ЗКП

ако се пресуда заснива на доказу на коме се по одредбама овог Законика не може заснивати

Транскрипти телефонских разговора

а) Орган гоњења надлежан за подношење предлога

Указујући да су наредбе за надзор и снимање телефонских и других разговора или комуникација незаконите, окривљени ББ и његов бранилац, бранилац окривљених ЗЗ и АА, бранилац окривљених ИИ, ЈЈ, КК, РР и ГГ, окривљени ЉЉ и његов бранилац у изјављеним жалбама наводе да су наредбе издате супротно одредби члана 232 тада важећег ЗКП-а, будући да је одређен број наредби донет на предлог полиције а не јавног тужиоца. Међутим, као што је правилно закључио првостепени суд и образложио на страни 39 побијане пресуде, надзор и снимање телефонских и других разговора односно комуникације, одређује се према лицу за које постоји основи сумње да је учинило кривично дело, па како из стања у списима предмета произилази да су основне наредбе за примену мера снимања донете на писмени и образложени предлог јавног тужиоца, те да се захтеви полиције односе само на проширење већ одређених мера на нове бројеве телефона, а у односу на иста лица, то се изнети наводи жалби оцењују неоснованим.

б) Мере надзора и снимања се односе на тачно одређено лице али докази прибављени наведеном мером могу се користити за саговорника односно треће лице.

Адвокат ГА – бранилац окривљених ГГ, ИИ, ЈЈ, КК и РР, адвокат ЂА – бранилац окривљених ЂЂ, ЖЖ, НН, адвокат ЕА за окривљеног ЕЕ, окривљени ЉЉ и његов бранилац адвокат ЉА, адвокат МА за окривљеног ММ и адвокат ЛА за окривљеног ЛЛ, тумачећи одредбу члана 232 ЗКП који је важио у време када су наведене мере надзора телефонских разговора издате, сматрају да су транскрипти телефонских разговора незаконити будући да се наведени транскрипти могу користити само у односу на лице према коме је наредба и одређена а не и за саговорнике односно трећа лица која су помињана у наведеном разговору, као доказ на околност утврђивања њихове кривице. Супротно овом ставу, Апелациони суд налази да су наведени транскрипти у свему подобни да као доказ служе у конкретном кривичном поступку и то не само у односу на лица за која је донета наредба, већ се могу примењивати и у време и за период кад према саговорнику лица према коме је одређена наредба, није постојала формална наредба, али је то лице учествовало у разговору што важи и за трећа лица која су у тим разговорима односно комуникацији помињана, јер транскрипти ту практично служе као посредан доказ. Ово стога што сходном применом одредби члана 504а став 5 у вези става 1 ЗКП произилази да су кривична дела у овом поступку (примање мита и давање мита) кривична дела за која се у поступку могу применити посебне одредбе за кривична дела организованог криминала, корупције и друга изузетно тешка кривична дела. Према томе, и одредба члана 504з став 5 ЗКП којом је прописано да ако је применом мере прикупљен материјал који се односи на кривично дело које није обухваћено наредбом истражног судије, такав материјал се може користити у кривичном поступку само ако се односи на кривично дело које спада у кривична дела из члана 504а ЗКП, дакле и на кривична дела давања и примања мита. Аналогно, то значи да подаци прикупљени мером надзора и снимања, могу служити као материјални доказ и у односу на саговорнике односно трећа лица, будући да се сав материјал тиче кривичних дела из корпуса кривичних дела по члану 232 односно 504а ЗКП.

в) мере се могу користити само у циљу откривања кривичног дела

Адвокат ГА, адвокат ДА за окривљеног ДД, окривљени ББ и његов бранилац, адвокат БА, адвокат ЂА, адвокат МА за ММ, адвокат ПА за ПП сматрају да су мере за снимање разговора незаконите што потврђује став одбрана да се доказ прибављен на тај начин не може користити, будући да су мере одређене пре него што су кривична дела, за која су окривљени оглашени кривим, извршена, иако је одредбом члана 232 ЗКП прописано да се мера одређује ако постоје основи сумње да је лице према коме се мера одређује, само или са другим, извршило одређена кривична дела. Првостепени суд је на страни 92 побијане пресуде, образлажући због чега је одбио предлог одбрана да се транскрипти телефонских разговора издвоје из списа предмета, навео да је, с обзиром на проведене доказе у току поступка, евидентно било и да су сви окривљени полицајци са окривљеним лицима која су кријумчарила стоку, били добро повезани, а све у циљу кријумчарења стоке преко државне границе, а за шта су полицајци од окривљених као награду добијали новац. С обзиром на њихову повезаност, која је очигледна, имајући у виду чињеницу да им је сва комуникација кратка, без додатних објашњења, да је сваком познато шта треба да ради, шта добија као награду итд., то све указује да су наведена лица одређено време функционисала на такав, противправан, начин, дакле, и пре започињања тонског снимања те транскрипти обухватају само један период односно сегмент у континуираном вршењу ових кривичних дела, при чему је време извршења кривичних дела управо и опредељено као у изреци, за период у коме је оптужба основану сумњу да су окривљени вршили кривична дела, доказала ван сваке сумње.

Ови окривљени и њихови браниоци истовремено оспоравају подобност транскрипта телефонских разговора као доказа у поступку за догађаје пре наредбе а који наводи су суштински тичу претходно образложеног става одбрана – уколико наредбе за одређена лица нису постојала у време извршења кривичног дела односно кривичноправних радњи за које су оглашени кривим, транскрипти се не могу користити у односу на ове окривљене, што по налажењу Апелационог суда, како је наведено под б) у претходном делу образложења ове пресуде, није тачно јер су ти догађаји заправо “покривени” мерама које су биле на снази према саокривљенима у конкретном кривичном поступку, па се и ови наводи изјављених жалби оцењују неоснованим.

г) коментари уз транскрипте

Бранилац окривљеног ББ, те адвокат ГА за окривљене ГГ, ИИ и ЈЈ у изјављеним жалбама оспоравају законитост транскрипата телефонских разговора позивајући се на околност да су уз транскрипте достављени коментари састављача транскрипата. Увидом у списе предмета, Апелациони суд налази да ни један коментар, примедба и сл. лица која су снимке добијене употребом техничких средстава за снимање телефонских разговора и комуникације преписивала, није употребљен као доказ у конкретном кривичном поступку, будући да је првостепени суд своје закључке у овом делу (о надимцима, повезаности окривљених итд.) сам извео и образложио на страницама 89-91 образложења првостепене пресуде.

д) трајање мере

Адвокат ГА, окривљени ЉЉ и његов бранилац, адвокат ЉА, оспоравају законитост транскрипата разговора позивајући се на околност да су мере трајале дуже од 3 месеца, колико је прописано одредбом члана 232 став 2 ЗКП-а. Суштински они сматрају и да је повређено право одбране јер су против њихових брањеника, као доказ, употребљени телефонски разговори прибављени по истеку рока од 3 месеца за наредбу која се на њих односила а управо из разлога што су коришћени разговори где су они били саговорници или поменути као трећа лица. Међутим, ови наводи изјављених жалби су неосновани, по налажењу Апелационог суда, будући да су све мере биле ограниченог трајања, при чему трајање мере није ограничено на 3 месеца већ је меру, у складу са одредбом члана 232 став 2 ЗКП, било могуће продужити за још три месеца. Осим тога, како је напред утврђено да је било дозвољено користити и материјал добијен мером надзора телефонске комуникације и других саокривљених, то ни формално ни материјално ни једно право окривљених није повређено.

ђ) телефони

Заједнички став одбрана у изјављеним жалбама у односу на оне окривљене за које су као доказ коришћени транскрипти разговора са телефона који од њих нису одузети по потврдама о одузетим предметима је био да се тако добијени транскрипти не могу користити. Међутим Апелациони суд налази да се ови наводи суштински тичу утврђеног чињеничног стања односно оцене изведених доказа појединачно и у међусобној повезаности, како за телефоне који су одузети од окривљених а на којима је, како се то уобичајено каже “постојала мера” тако и за друге бројеве телефона, где овако очигледна веза није постојала, који наводи ће бити цењени у адекватном делу образложења ове пресуде а који се тиче утврђеног чињеничног стања.

е) измене ЗКП

Апелациони суд је имао у виду и наводе жалби браниоца окривљених ЗЗ и АА – адвоката ЗА1 да, с обзиром да су Законом о изменама и допунама ЗКП-а (“Сл.гласник РС” бр.72/09) брисани чланови 232 и 233 ЗКП ЗКП-а, а да је првостепена пресуда донета након наведених измена и допуна, докази прибављени наредбама за тонско снимање разговора не могу бити коришћени као доказ у конкретном кривичном поступку. Имајући у виду да је Законик о кривичном поступку процесни закон а не материјални закон, то су докази прикупљени у складу са одредбама које су важиле у време прибављања доказа, у сваком случају могу користити и након што је одређена процесна одредба брисана из закона.

Имајући у виду напред наведено, Апелациони суд закључује да су мере снимања телефонских разговора према окривљенима у свему спроведене у складу са одредбом члана 232 и 233 ЗКП, те да су транскрипти телефонских разговора, као материјал који је прибављен на овај начин, у свему подобни да као доказ служе у конкретном кривичном поступку, те је правилно првостепени суд одбио предлог за њихово издвајање као неоснована, а по налажењу Апелационог суда, њихово коришћење не представља битну повреду одредба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 10 ЗКП.

Оперативна сазнања полиције.

Бранилац окривљених ЂЂ, ЖЖ, НН, ЊЊ и ОО – адвокат ЂА у жалбама изјављеним у својству браниоца ових окривљених истиче да оперативна сазнања полиције не могу представљати доказ у кривичном поступку - да су ЂЂ и остали окривљени оглашени кривим за давање мита, илегално пребацивали стоку преко државне границе. Апелациони суд такође налази да оперативна сазнања полиције не би могла бити доказ у ситуацији да је окривљенима стављено на терет кривично дело кријумчарења, међутим, како су окривљени ЂЂ и остали окривљени оглашени кривим за извршење кривичног дела давања мита а остали брањеници овог адвоката, због кривичног дела примање мита, то јасно произилази да оперативна сазнања полиције и нису коришћени као доказ у конкретном кривичном поступку, с обзиром на садржину оптужнице. Радња коју изврши лице које даје мито службеном лицу, иако је одредбом става 3 члана 367 КЗ узрочно-последично везана, не представља обележје кривичног дела из члана 367 став 1 КЗ нити кривичног дела из члана 368 став 1 КЗ а само постојање основане сумње да су окривљени у овом поступку (а који су оглашени кривим за кривично дело давање мита) вршили илегалан транспорт стоке преко државне границе представља довољан основ за квалификацију радњи окривљених полицајаца као кривичног дела примања мита из члана 367 став 3 у вези става 1 КЗ.

Шема телефонских разговора.

Окривљени ББ и његов бранилац, адвокат БА, у изјављеним жалбама сматрају да се као доказ у конкретном кривичном поступку није могла користити шема телефонских разговора, те да исте треба издвојити из списа предмета, будући да су шеме правили аналитичари односно радници полицијске управе а не вештаци. По налажењу Апелационог суда, подаци у шеми телефонских разговора су подаци прибављени мером слушања и снимања телефонских разговора а сама шема телефонских разговора представља само графички приказ коришћен у циљу лакше и ефикасније перцепције телефонске комуникације између окривљених и сама по себи и није доказ, при чему ни окривљени ни његов бранилац не указују у чему се евентуално састоји неправилност сачињеног графичког приказа односно тзв.шеме телефонских разговора, па су жалбе окривљеног ББ и његовог браниоца у овом делу оцењене као неосноване.

Битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП
Ако је изрека пресуде неразумљива, противречна сама себи или разлозима пресуде или ако пресуда нема уопште разлога или у њој нису наведени разлози о одлучним чињеницама или су разлози потпуно нејасни или у знатној мери противречни или ако у одлучним чињеницама постоји знатна противречност између онога што се наводи у разлозима пресуде о садржини исправа или записника о исказима датим у поступку и самих тих исправа или записника

Ако је изрека пресуде неразумљива, противречна сама себи или разлозима пресуде

а) време и место извршења кривичног дела, извршиоци кривичног дела, износ мита

Окривљени ББ и његов бранилац, адвокат БА, адвокат ДА за окривљеног ГА, адвокат ЕА за окривљеног ЕЕ, адвокат ЗА за окривљене ЗЗ и АА, адвокат ЛА за окривљеног ЛЛ, адвокат МА за окривљеног ММ, адвокат ЂА3 за ЊЊ те адвокат ПА за окривљеног ПП, побијајући првостепену пресуду због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП указују или да је изрека пресуде неразумљива или да о одлучним чињеница недостају разлози а суштински се њихови наводи своде на одсуство ближих околности везаних за извршење кривичних дела давања односно примања мита у погледу времена, места и тачно одређених лица која у извршењу предметног кривичног дела учествују, те износа новца који окривљени полицајци примају, односно остали окривљени дају, на име мита. По налажењу Апелационог суда, време и место извршења кривичног дела су изреци првостепене пресуде довољно прецизно опредељени односно индивидуализовани, те изрека пресуде у односу на ове елементе није неразумљива. У односу на сваког окривљеног, опредељено је од кога је примао новац односно коме је новац давао. Како је окривљенима који су оглашени кривим за кривично дело давања мита на терет стављено да су поступали у саизвршилаштву, а што је и утврђено током овог кривичног поступка, није било неопходно посебно наводити од ког тачно окривљеног за кривично дело давање мита, је свако од окривљених полицајаца примио корист односно новац, будући да су сви окривљени за давање мита, радње оног другог прихватали за своје. Сам износ новца, односно користи које су окривљени полицајци примили нема карактер одлучне чињенице с обзиром да не представља нити квалификаторну нити неку другу околност од значаја за правну квалификацију радњи окривљених. Наиме, током поступка је на несумњив начин утврђено да су окривљени примили новац као поклон, да у оквиру свог службеног овлашћења не изврше службену радњу коју би морали извршити па је без утицаја на другачије одлучивање, у ком износу су наведени новац примили.

б) кривична дела која улазе у састав продуженог кривичног дела

Адвокат ГА, ЂА и ПА сматрају да је изрека првостепене пресуде неразумљива, будући да у истој нису наведена кривична дела односно кривичне радње које улазе у састав продуженог кривичног дела. Међутим, имајући у виду доказе у списима предмета и то транскрипте телефонских разговора, патролне листове и дневнике догађаја СГП "22" чињенице које се из тих доказа утврђују у односу на време и место извршења кривичних дела, јединствен умишљај окривљених и коришћење исте ситуације, јасно произилази да се радње окривљених у сваком случају могу квалификовати као продужено кривично дело према одредби члана 61 КЗ, будући да у конкретном случају, у односу на сваког од окривљених је, на несумњив начин доказано да су извршили више истоврсних кривичних дела у временској повезаности а која дела представљају целину због постојања јединства простора извршења кривичног дела, јединственог умишљаја учиниоца и коришћења исте ситуације.

в) невршење службене дужности

Адвокат ЂА у жалбама изјављеним за окривљене ЖЖ, НН и ОО наводи да је део изреке, у коме суд утврђује да окривљени нису вршили своју службену дужност – надзор и обезбеђење државне границе, неразумљив, с обзиром да су окривљени свакако своју службену дужност вршили и државну границу обезбеђивали у односу на бројна друга лица од којих нису примали наводно мито, јер је онда у изреци морало бити наведено да окривљени државну границу није обезбеђивао само од незаконитог деловања окривљених ББ, ИИ и ЂЂ и ДД. Супротно овом ставу браниоца окривљених, у изреци првостепене пресуде се чак ни не имплицира да окривљени уопште није вршио службену дужност, нити је у циљу разумљивости изреке пресуде било неопходно наводити у односу на која лица окривљени није вршио службену дужност, јер је одредбом члана 367 став 1 КЗ прописано, а у изреци првостепене пресуде јасно наведено, да ће се казнити службено лице које непосредно или посредно захтева или прими поклон или другу корист или обећање поклона или друге користи, себи или другом, да у оквиру свог службеног овлашћења изврши службену радњу коју не би смело извршити или да не изврши службену радњу коју је морало извршити при чему појам “службене радње” у изреци јасно наведен као појам ужи од појма “службене дужности” и односи се на одређену радњу коју у оквиру свог службеног овлашћења окривљени нису извршили

Недостатак разлога о одлучним чињеницама.

а) илегалан транспорт стоке

Бранилац окривљеног ВВ – адвокат ВА, бранилац окривљеног ДД – адвокат ДА, адвокат ЂА, бранилац окривљеног ПП – адвокат ПА те адвокат ГА у изјављеним жалбама указују да у првостепеној пресуди изостају разлози о одлучној чињеници – илегалном транспорту стоке преко државне границе. Истина, првостепени суд се није посебно упуштао у извођење доказа на ове околности управо из разлога што кривично дело из члана 230 КЗ није било предмет оптужења у конкретном кривичном поступку већ суштински побуда за извршење кривичних дела за које су окривљени у овом поступку оглашени кривим. Из садржине телефонске комуникације у овом кривичном поступку, јасно произилази да је у питању илегалан превоз крупне стоке, а у случају окривљеног ДД и друге робе, преко реке Дрине, коју комуникацију је првостепени суд анализирао како у деловима образложења пресуде који се односе на сваког окривљеног полицајаца понаособ, тако и посебно на страницама 80 и 81, дајући за овакав закључак убедљиве разлоге које у свему прихвата и овај суд. Као што је претходно наведено, ова околност је узрочно-последично везана са кривицом окривљених у том смислу што представља квалификацију радњи окривљених по члану 367 став 3 КЗ а за коју квалификацију је довољно само постојање основа сумње да постоји кривично дело које треба бити откривено, а у погледу којих околности је првостепени суд дао разлоге који ће бити цењени приликом испитивања првостепене пресуде поводом изјављених жалби у односу на утврђено чињенично стање.

б) саизвршилаштво

Адвокат ЂА сматра да првостепени суд није дао разлоге о одлучној чињеници – околности да је 16 окривљених полицајаца оглашено кривим да су поступали у саизвршилаштву што је, по налажењу овог браниоца, нелогично и немогуће. Првостепени суд је на страни 80 образложења побијане пресуде у погледу ове околности навео да је анализом садржине транскрипата телефонских разговора које су оптужени међусобно разменили и повезивањем са писменим доказима – налозима за извршење службеног задатка и дневницима догађаја СГП "АА" добијена јасна слика о томе да су сви окривљени, сем ДД који је контактирао једино са окривљеним ЖЖ, представљали повезану групу која је имала задатак да омогући и реализује илегално пребацивање стоке а, у случају окривљеног ДД, и друге робе преко реке Дрине, за шта су окривљени полицајци, као службена лица, добијали новац. Након тога, првостепени суд детаљно, на страницама 80-89, интерпретирајући садржину појединих разговора, практично према садржини интерпретираних разговора повезује – изводи везу између свих 16 окривљених полицајаца а којом садржином поткрепљује напред изнети закључак да су окривљени полицајци поступали у саизвршилаштву односно да су имали свест о заједничком деловању.

Остали наводи изјављених жалби којима се указује да првостепени суд није дао јасне разлоге о одлучним чињеницама, суштински се тичу утврђеног чињеничног стања и као такви ће бити разматрани у адекватном делу образложења ове пресуде.

Битне повреда одредаба кривичног поступка из члана 368 став 2 ЗКП

-ако суд у току главног претреса није применио или је неправилно применио неку одредбу ЗКП или је на главном претресу повредио право одбране а то је било или је могло бити од утицаја на законито и правилно доношење пресуде-

а) вештачење гласова

Безмало у свим изјављеним жалбама одбране указују да првостепени суд као доказ против окривљених није могао да користи то што су одбили да дају узорке гласа ради вештачења (осим оптужених ЉЉ и ПП), док Апелациони суд налази да на овај начин није повређено право на одбрану окривљених будући да је суд врло прецизно и недвосмислено навео да одбијање окривљених да дају узорке гласа и неуверљиво објашњење због чега то одбијају, једино “може бити тумачено као покушај да се избегне прибављање још једног доказа који би ове оптужене могао да терети”. На овај начин првостепени суд се јасно дистанцирао од сваке сумње да је наведену околност ценио као околност која би погоршала положај окривљених, али, у сваком случају, као околност која доводи у сумњу истинитост њихових одбрана, будући да би извођење таквог доказа у ситуацији да су одбране окривљених истините, недвосмислено отклонило сваку сумњу да су управо они извшиоци кривичних дела која су им стављена на терет.

б) преслушавање CD-ова

Бранилац окривљеног ММ – адвокат МА у изјављеној жалби истиче да је повређено право одбране окривљеног, с обзиром да му на тражење, председник већа које је донело првостепену пресуду, није омогућио да преслуша CD-ове са снимљеним телефонским разговорима. Међутим, како су сви телефонски разговори који су као доказ коришћени у овом поступку преписани и у списима предмета се налазе у виду транскрипата који су у свако доба били доступни браниоцу окривљеног, то на овај начин није повређено право одбране окривљеног ММ, па су ови жалбени наводи браниоца окривљеног оцењени неоснованим.


ПОГРЕШНО И НЕПОТПУНО УТВРЂЕНО ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

1. Окривљени АА

Да је окривљени АА, у периоду од 05.07.2008. године до 24.12.2008. године, на територији Лознице и Малог Зворника, у стању урачунљивости, са директним умишљајем, у више наврата, као службено лице – полицијски службеник запослен у станици Граничне полиције “22” примио новац као поклон да у оквиру свог службеног овлашћења не изврши радњу коју би морао извршити и то надзор и обезбеђење државне границе и у вези са тим откривање кривичног дела кријумчарење из члана 230 КЗ на тај начин што је у време обављања своје службене дужности као члан патроле, а у договору са осталим члановима патроле, овде окривљенима, лично или преко тих лица телефонским путем, саопштавали окривљенима ББ, ИИ и ЂЂ, откривајући своју месну и временску позицију и позицију других полицијских службеника који су били на дужности како би им указали који део државне границе у надлежености Граничне полиције “22”, као и део магистралног пута М-19, није под полицијском опсервацијом и тако им отклонили препреке и омогућили да несметано на тим местима изврше илегалан транспорт крупне стоке преко реке Дрине из Републике Србије у Републику БиХ а за то од окривљених ББ, ИИ и ЂЂ добијао новац, свестан свог дела и заједничког деловања, првостепени суд је утврдио на основу транскрипата телефонских разговора и писмених доказа у списима предмета.

Првостепени суд је на страници 42 образложења побијане пресуде навео на основу којих наредби односно за које бројеве телефона је прибављена телефонска комуникација која је суду као доказ служила у циљу утврђивања кривице окривљеног АА и то како у односу на бројеве на којима је постојала мера у односу на самог окривљеног АА тако и у односу на телефоне његових саговорника. На станицама 50-52 образложења побијане пресуде првостепени суд је анализирао поједине делове разговора и остале телефонске комуникације окривљеног АА у односу на остале писмене доказе, налоге за извршење службених задатака, изводећи закључак да је окривљени АА у време док је био члан патроле, обавештавао окривљене ББ, ИИ и ЂЂ о кретању патроле, кретању командира станице, сведока СС1 и најповољнијем времену за вршење илегалног транспорта стоке, док на страници 82 образложења првостепени суд цитира делове комуникације из којих утврђује да је окривљени АА примао корист – новац да не би извршио службену радњу коју би морао извршити.

Бранилац окривљеног АА – адвокат ЗА1 сматра да у првостепеној пресуди нема доказа да је баш окривљени АА водио те разговоре. Ове наводе Апелациони суд оцењују неоснованим, будући да су за праћење комуникације са бројева који нису одузети од окривљеног АА (одузет је само број 064 147-13-12) постојале мере, јер је претходно утврђено да окривљени АА користи наведене телефонске бројеве, а остала комуникација, покривена мерама саговорника, с обзиром на садржину, јасно указује да је управо АА тај који је саговорник. Апелациони суд оцењује неоснованим наводе жалбе браниоца окривљеног АА да је окривљени у делу критичног периода - од 15.07.до 10.08.2008. године, био на годишњем одмору, а у месецу новембру 2008. године радио на мосту у Шепку, тако да у тим периодима није био физички присутан на местима која су у пресуди означена као места извршења кривичног дела. Ово стога што је окривљеном стављено на терет да је у периоду од 05.07.2008. до 24.12.2008. године извршио продужено кривично дело примање мита из члана 367 став 3 у вези става 1 КЗ у саизвршилаштву у вези члана 33 КЗ па околност да у одређеним деловима наведеног периода није вршио службене радње, није од утицаја нити на другачије одлучивање у погледу његове кривице нити на правну квалификацију његових радњи. Околност на коју се позива бранилац окривљеног у изјављеној жалби а то је да првостепени суд није утврдио када је окривљени примио новац, где је примио новац, од кога је примио новац и колико је тачно новца примио, није од утицаја на другачије одлучивање с обзиром да је из изведених доказа првостепени суд извео правилан закључак да је окривљени новац примао на име користи да не изврши службену радњу коју би морао извршити. Бранилац окривљеног сматра да из исказа саслушаних сведока СС1, СС2, СС3 и СС4 не произилази ни једна чињеница која би упућивала на закључак да је окривљени АА извршио било које кривично дело. Међутим, како чињенице релевантне за одлучивање о кривици окривљеног произилази из других изведених доказа, а ни један од ових сведока у свом исказу није навео неку чињеницу или околност која је била од утицаја на другачије одлучивање о кривици окривљеног АА односно која би оснажила његову одбрану коју је правилно првостепени суд ценио као неистиниту, то су и ови жалбени наводи браниоца окривљеног АА оцењени неосновани. Неосновани су и наводи браниоца окривљеног да ниједним доказом није потврђено да су окривљени ББ, ИИ и ЂЂ вршили илегалан транспорт крупне стоке, будући да садржине телефонске комуникације, по правилном закључку првостепеног суда, јасно указује да су ови окривљени управо вршили илегалан транспорт крупне стоке, што се можда најнепосредније закључује из садржаја транскрипата комуникације у којој учествује окривљени ЂЂ, као на старани 80 образложења.


2. Окривљени ЖЖ

Да је окривљени ЖЖ у периоду од 31.07.2008. године до 24.12.2008. године, на територији Лознице и Малог Зворника, са директним умишљајем и у урачунљивом стању, као полицијски службеник запослен у станици Граничне полиције “22” примио новац као поклон да у оквиру свог службеног овлашћења не изврши службену радњу коју би морао извршити и то надозор и обезбеђење државне границе и у вези са тим откривање кривичног дела кријумчарење из члана 230 КЗ, на тај начин што је у време обављања своје службене дужности, као члан патроле а у договору са осталим члановима патроле – овде окривљенима, лично или преко тих лица, заједно телефонским путем саопштавали – откривали окривљенима ББ, ИИ, ЂЂ, своју месну и временску позицију као и других полицијских службеника како би им указали који део државне границе, у надлежности ПГС “22” као и део магистралног пута М-19, није под полицијском опсервацијом и тако им отклонили препреке и омогућили да несметано на тим местима изврше илегални транспорт крупне стоке преко реке Дрине а за то од окривљених ББ, ИИ и ЂЂ добијао новац, те омогућавао окривљеном ДД да изврши илегални транспорт робе преко реке Дрине од кога је такође добијао новац, првостепени суд је утврдио на основу транскрипата преслушаних телефонских разговора и остале комуникације, те писмене документације у списима предмета – патролних листова, потврда о одузетим предметима, налозима за извршење службених задатака. Наводећи на страници 41 образложења побијане пресуде са ког броја телефона и по којој мери је праћена телефонска комуникација окривљеног ЖЖ, те образлажући свој закључак о законитости коришћења разговора окривљеног ЖЖ донетих пре формалне мере према њему, а затим, на страницама 57-61 и 83 детаљно образлажући садржину поменутих разговора, првостепени суд је, по налажењу овог суда, извео правилан закључак да се у радњама окривљеног ЖЖ стичу сва битна обележја продуженог кривичног дела примање мита из члана 367 став 3 у вези става 1 КЗ у саизвршилаштву из члана 33 КЗ.

Бранилац окривљеног, адвокат ЂА, сматра да је чињенично стање непотпуно утврђено, с обзиром да окривљени никада није затечен како прима новац од лица оглашених кривим за давање мита те сматра да је ова одлучна чињеница морала бити поткрепљена несумњивим доказима. Супротно овом ставу браниоца окривљеног, за утврђивање кривице окривљеног за кривично дело које му је стављено на терет није неопходно да постоји непосредан доказ у том смислу, већ је за правилан закључак првостепеног суда било довољно што је анализом преслушаних телефонских разговора утврдио да је окривљени ЖЖ примао новац као поклон да у оквиру свог службеног овлашћења не изврши службену радњу коју би морао извршити а докази у списима предметима никако се не могу, како то назива бранилац окривљеног, сматрати претпоставкама, већ јасним и поузданим доказима на основу којих је суд засновао своју одлуку. Наводе жалбе браниоца окривљеног ЖЖ, у погледу пребацивања стоке преко државне границе, Апелациони суд такође оцењује неоснованим из разлога који су наведени у делу образложења ове пресуде, када је Апелациони суд испитивао првостепену пресуду у погледу жалбе овог браниоца у погледу неразумљивости изреке пресуде, па како бранилац окривљеног у погледу утврђеног чињеничног стања није указао на неку другу чињеницу или околност која би била од утицаја на другачије одлучивање, то је његова жалба у овом делу оцењена неоснованом.

3. Окривљени ГГ

Да је окривљени ГГ у периоду од 18.08.2008. па до 24.12.2008. године на територији Лознице и Малог Зворника, с директним умишљајем и у урачунљивом стању, као полицијски службеник, запослен у станици Граничне полиције “22", примио новац као поклон да у оквиру свог службеног овлашћења не изврши службену радњу коју је морао извршити и то надзор и обезбеђење државне границе и у вези са тим откривање кривичног дела кријумчарење из члана 230 КЗ, на тај начин што је у време обављања своје службене дужности, као члан патроле а у договору са осталим члановима патроле – овде окривљенима, лично или преко тих лица, телефонским путем саопштавали окривљенима ББ, ИИ и ЂЂ, откривајући им своју месну и временску позицију као и позицију других полицијских службеника који су били на дужности, како би им указали који део државне границе, а који је у њиховој надлежности као и део магистралног пута М-19, није под полицијском опсервацијом и тако им отклонили препреке и омогућили им несметано да на тим местима изврше илегални транспорт крупне стоке преко реке Дрине из Републике Србије у Републику БиХ а за то је од окривљених ББ, ИИ и ЂЂ добијао новац, свестан свог и заједничког деловања, првостепени суд је утврдио на основу писмених доказа у списима предмета – потврде о привремено одузетим предметима, патролних листова, службених налога и транскрипата телефонских разговора.

Објашњавајући на основу којих наредби и према којим бројевима телефона су снимани телефонски разговори – телефонска комуникација коју је обавио окривљени ГГ, првостепени суд је на страницама 68, 69 те 88 образложења првостепене пресуде детаљно и прецизно интерпретирајући садржину поменутих разговора, утврдио да се у радњама окривљеног ГГ стичу сва битна обележја продуженог кривичног дела примање мита из члана 367 став 3 у вези става 1 КЗ у саизвршилаштву из члана 33 КЗ.

У изјављеној жалби бранилац окривљеног, адвокат ГА, сматра да нема доказа да је окривљени ГГ учесник транскриптованих разговора, те сматра да је једина околност која инкриминише окривљеног ГГ у конкретном случају, то што аутор транскрипата означава ГГ као учесника спорних комуникација. Међутим, супротно овим наводима браниоца окривљеног којима се апострофира да нема доказа да је окривљени вршио комуникацију са броја 061/134-67-96, према стању у списима предмета произилази да је основна наредба од 06.10.2008. године у односу на окривљеног ГГ донета управо у односу на тај број телефона. Да је управо окривљени ГГ комуницирао са окривљеним ББ са наведеног телефона јасно се закључује из садржине разговора када се иста повеже са налозима за извршење службеног задатка. Околност да окривљени ГГ није признао да је водио разговоре са овог броја, није од утицаја на другачије одлучивање с обзиром да остали изведени долази указују супротно. Такође, чињеница да суд образлаже давање новца ГГ само у односу на окривљене ББ и ЂЂ а не и ИИ, као што је већ изнето, не упућује да је погрешан закључак првостепеног суда како то сматра бранилац окривљеног јер је јасно да у свему учествује и окривљени ИИ што произилази из разговора окривљених ГГ и ББ од 23.10.2008. године из ког јасно произилази да је претходне ноћи дошло до пребацивања стоке од стране ББ и ИИ („ии“) са знањем и уз помоћ ГГ који их је обавештавао о томе када ће бити „луфт“ односно када ће транспорт моћи несметано да се изврши (страна 68 образложења).

4. Окривљени ЗЗ

Првостепени суд, на страници 43 образложења првостепене пресуде наводи на основу којих наредби и у односу на које бројеве телефона је праћена телефонска комуникација окривљеног ЗЗ, а на основу које комуникације, коју је првостепени суд ценио у вези са осталим писменим доказима, утврдио да је окривљени извршио кривично дело примање мита из члана 367 став 3 у вези става 1 КЗ у саизвршилаштву у вези члана 33 КЗ, онако како му је то оптужницом стављено на терет. Након тога, на страницама 73-75 и на страници 87 првостепени суд анализирајући садржину одређене телефонске комуникације између окривљеног ЗЗ и окривљеног ББ, у којој комуникацији се помињу и остали окривљени, изводи закључак да је окривљени ЗЗ примио новац, као поклон, да у оквиру свог службеног овлашћења не изврши службену радњу коју је морао извршити и то надзор и обезбеђење државне границе и у вези с тим откривање кривичног дела кријумчарење из члана 230 КЗ, у договору са осталим члановима патроле, откривајући окривљенима ББ, ИИ и ЂЂ место и временску позицију своју и других полицијских службеника како би указао који део државне границе и део магистралног пута М-19 није под полицијском опсервацијом и тако им отклонили препреке и омогућили им несметано да на тим местима изврше илегални транспорт крупне стоке преко реке Дрине из Републике Србије у Републику БиХ и за то добијао новац.

Адвокат ЗА – бранилац окривљеног ЗЗ сматра да се из изведених доказа не може извести поуздан закључак да је баш окривљени ЗЗ водио те разговоре, међутим у ситуацији када су два броја телефона окривљеног ЗЗ праћена по наредбама истражног судије, а трећи број, који је од окривљеног ЗЗ и одузет, је био број на кога га је контактирао окривљени ЉЉ када је према његовом телефонском броју постојала мера, то су ови наводи жалбе браниоца окривљеног неосновани. Неосновано бранилац окривљеног наводи да се у транскриптима разговора које је водио окривљени ЗЗ не помиње новац нити било каква друга корист, јер је на страници 87 побијане пресуде, првостепени суд прецизно интерпретирајући садржину телефонских комуникација између ЗЗ и ББ, затим између ББ и ИИ а затим између ББ и ЗЗ, утврдио да је окривљени ЗЗ за своје противправне радње примио новац. Иако из исказа саслушаних сведока СС1, СС2, СС3 и СС4, како то наводи бранилац окривљеног, не произилази ни једна чињеница која би упућивала на закључак да је окривљени ЗЗ извршио неко кривично дело, из њихових исказа не произилази ни нека чињеница или околност која би оповргла правилан закључак првостепеног суда да је окривљени ЗЗ извршио кривично дело онако како му је то оптужницом стављено на терет, па је жалба браниоца окривљеног у делу у ком се тиче утврђеног чињеничног стања оцењена неоснованом.

5. Окривљени ЛЛ

Да је окривљени ЛЛ извршио продужено кривично дело примање мита из члана 367 став 3 у вези става 1 КЗ у саизвршилаштву из члана 33 КЗ у време, на месту и на начин описан под тачком 5 у изреци првостепене пресуде, првостепени суд је утврдио на основу транскрипата телефонских разговора, потврдама о привремено одузетим предметима, те писмене документације у списима предмета која се тиче обављања служених задатака. У погледу мере снимања телефонских разговора, првостепени суд је на страни 43 образложења побијане пресуде идентификовао наредбе и бројеве телефона по којима је телефонска комуникација окривљеног ЛЛ била праћена те идентификовао и телефонску комуникацију пре доношења наведених мера а за који период су постојале мере снимања разговора ЛЛ саговорника. На страницама 64-66 образложења побијане пресуде, те на страници 85 првостепени суд је анализирао садржину разговора коју је окривљени ЛЛ обављао са окривљеним ББ, која садржина је цењена у међусобној повезаности са налозима за извршење службеног задатка а на основу којих доказа је првостепени суд извео закључак да је окривљени ЛЛ као члан патроле у договору са осталим члановима патроле – окривљенима, саопштавао окривљеном ББ а посебно и окривљенима ИИ и ЂЂ своју месну и временску позицију као и позицију других полицијских службеника како би окривљенима ББ, ИИ и ЂЂ омогућили да несметано на тим местима изврше илегални транспорт крупне стоке преко реке Дрине. У погледу користи које је окривљени примио на име ових противправних радњи првостепени суд је на страници 85 дао разлоге за такав закључак, образлажући како садржину комуникације окривљеног ЛЛ са окривљеним ББ тако и друге комуникације нпр.између ЖЖ и ББ.

Бранилац окривљеног ЛЛ – адвокат ЛА, сматра да суд није на несумњив начин утврдио од кога је то ЛЛ примио новац, који износ новца је примио, те када и где је новац примио. Као што је претходно наведено, карактер одлучне чињенице у конкретном случају представља само околност да је окривљени ЛЛ да не изврши службену радњу коју је морао извршити у вези са откривањем кривичног дела, примио новац а што је суд на несумњив начин утврдио, док ближе околности под којима је до саме примопредаја новца дошло, нити имају карактер одлучне чињенице нити могу оповргнути правилан закључак првостепеног суда да је окривљени ЛЛ извршио кривично дело онако како му је то оптужницом стављено на терет. Околност да за 4,5 месеца који временски период у коме је окривљеном стављено на терет да је извршио предметно кривично дело, органи гоњења нису спречили недозвољени транспорт крупне стоке, такође није од утицаја на другачије одлучивање о кривици окривљеног ЛЛ будући да је одлука о правцу и начину кривичног гоњења у надлежности тужилаштва и не може служити као доказ који би оснажио одбрану окривљеног а околност да у наведеном периоду није спречен недозвољен транспорт крупне стоке ни на који начин није чињеница која би отклањала кривицу окривљеног. Исказ сведока СС3 који је навео да за време рада у патроли ЛЛ никада није водио разговор чија би садржина упућивала на недозвољену радњу те да због чињенице да су СС3 као вођи патроле непосредно пре поласка достављани налози о томе који ће део терена патрола покривати па је, по ставу жалбе заправо искључена могућност да окривљени ЛЛ поступи противправно, не може бити доказ који поткрепљује исказ окривљеног ЛЛ, будући да из транскрипата разговора односно комуникације окривљеног ЛЛ као и из остале комуникације јасно произилази да се комуникација није обављала само путем телефонских разговора већ и путем СМС-порука и то не само у време када је окривљени био на службеној дужности већ и мимо тога.

6. Окривљени ЈЈ

Да је окривљени ЈЈ са директним умишљајем и у урачунљивом стању у периоду од 04.07.2008. до 24.12.2008. године на територији Лознице и Малог Зворника извршио кривично дело примање мита из члана 367 став 3 у вези става 1 КЗ у саизвршилаштву у вези члана 33 КЗ, првостепени суд је, као и у претходним случајевима, утврдио на основу транскрипата телефонских разговора те писмене документације у списима предмета.

На страници 43 образложења првостепене пресуде, првостепени суд је идентификовао број телефона и издату наредбу за надзор телефонске комуникације у односу на окривљеног ЈЈ те покривеност периода пре доношења наредбе, наредбом према окривљеном ИИ. Даље, на страницама 54 и 82 првостепени суд анализира телефонску комуникацију између окривљених ЈЈ и ИИ и исту доводи у међусобну повезаност са налогом за извршење службеног задатка а који докази потврђују чињеницу да је у време када је окривљени ЂЂ вршио илегално пребацивање стоке, ЈЈ био или члан патроле или вођа патроле која је обезбеђивала државну границу. Околност да је окривљени за овакво своје поступање примио корист, суд је утврдио из телефонске комуникације између саокривљених у овом поступку и то ББ и ИИ, АА и ББ и АА и ИИ које је суд анализирао на страници 82 образложења побијане пресуде.

У изјављеној жалби бранилац окривљеног ЈЈ – адвокат ГА3 указује да за број телефона који је одузет од ЈЈ, са претплатничком картицом 064/4748-260, никада није издата наредба, које наводе Апелациони суд оцењује неоснованим, будући да је мера у односу на окривљеног ЈЈ донета у односу на други број телефона – 065/603-74-51 за који је утврђено да је управо окривљени ЈЈ тај који води комуникацију, а у периоду пре доношења мере, са овог телефона је комуницирао са окривљеним ББ док је његов телефон био на мери. Да је управо ЈЈ тај који води комуникацију са тог броја, суд није утврдио на основу коментара састављача транскрипата, како то наводи бранилац окривљеног, већ на основу анализе шеме разговора ЈЈ, којом анализом је демантована његова одбрана да није контактирао путем телефона са окривљенима ББ и ИИ те на основу садржине комуникације са окривљеним ИИ из које јасно произилази да је у питању окривљени ЈЈ, с обзиром да он ИИ нпр. обавештава о томе када се може започети са илегалним прелазом стоке, а увидом у налог за извршење службеног задатка се утврђује да је управо у то време ЈЈ члан патроле. Наводи браниоца окривљеног, да првостепени суд није дао разлоге који се тичу односа окривљених ЈЈ и ЂЂ неосновани су, јер, према образложењу са странице 54, утврђено је да ова двојица дана 24.11.2008. године комуницирају порукама у вези илегалног транспорта стоке, када ЂЂ обавештава ЈЈ: „готов, 15 ком“, што значи да је пребацио 15 грла стоке, у време када је вођа патроле, према налогу за извршење службеног задатка, био управо окривљени ЈЈ.

7. Окривљени ОО

Да је окривљени ОО у време, на месту и на начин описаним под тачком 7 у изреци првостепене пресуде извршио продужено кривично дело примање мита из члана 367 став 3 у вези става 1 КЗ у саизвршилаштву из члана 33 КЗ првостепени суд је утврдио на основу писмених доказа у списима предмета који су претходно набројани. На страници 43 образложења побијане пресуде првостепени суд је утврдио који број телефона окривљеног ОО је праћен те које је комуникације окривљени ОО остварио са окривљеним ББ са истог броја телефона а која комуникација је као доказ фиксирана на основу наредбе за снимање телефонске комуникације окривљеног ББ од 12.07.2008. године. Затим на странама 66 и 67 те 87 и 88 образложења побијане пресуде првостепени суд је детаљно изнео садржину комуникације између окривљеног ОО и окривљеног ББ која садржина, у међусобној повезаности са налозима за извршење службених задатака, потврђује став првостепеног суда да је окривљени ОО у време обављања своје службене дужности, као члан патроле, у договору са осталим окривљенима, саопштавао ББ а посебно и ИИ и ЂЂ откривајући им место и временску позицију своје потроле као и патрола других полицијских службеника у циљу отклањања препрека и омогућавања несметаног вршења илегалног транспорта крупне стоке преко реке Дрине а за шта је, према разлозима датим страницама 87 и 88 образложења првостепене пресуде, примио новац, а што је суд утврдио из комуникације између ББ и ИИ а након тога и из комуникације ББ и ОО из које евидентно произилази да ББ даје новац како за себе тако и за окривљене ЂЂ и ИИ.

Бранилац окривљеног ОО – адвокат ЂА4, у свему као и у осталим жалбама, сматра да не постоји доказ да је окривљени примио корист јер никада није затечен како прима новац од неког лица, који наводи, при напред утврђеном чињеничном стању нису од утицаја од другачије одлучивање, с обзиром на садржину телефонске комуникације из које се несумњиво закључује да је окривљени _ ишао да се нађе са лицима која су му новац дала, што, по налажењу Апелационог суда, чини беспотребним постојање евентуално неких других доказа који би на непосреднији начин потврђивали став оптужбе. Околност да број телефона 061/_ није одузет од окривљеног ОО не доводи у сумњу правилност закључка првостепеног суда с обзиром да је, као и у другим случајевима, потпуно јасно да су окривљени у конкретном кривичном поступку користили већи број телефонских картица управо да би избегли да буду откривени а за наведени број у сваком случају је постојала наредба истражног судије. Бранилац окривљеног ОО указује да је разлог што се образложени транскрипти у односу на окривљеног ОО не могу користити као доказ против њега то што се он идентификује у тим транскриптима по надимцима - “оо1”, “оо2” и “оо3” а што нису надимци окривљеног ОО чији је надимак “оо”. Међутим, на страници 91 образложења побијане пресуде, изводећи закључак о надимцима окривљених у конкретном поступку, првостепени суд утврђује, из разговора нпр. ББ и ЛЛ те телефонске комуникације између ББ и ЊЊ те ББ и ЗЗ у којим комуникацијама се користе надимци “оо2” и “оо1”, да се ради управо о окривљеном ОО, јер према налозима за извршење службених задатака произилази да је у саставу патроле о којој окривљени полицајци обавештавају окривљеног ББ, управо окривљени ОО. Да је ОО лице “оо3” првостепени суд правилно утврђује из разговора ББ са окривљеним ОО од 15.10.2008. године када му се ББ изричито обраћа тим надимком. Наводе жалбе браниоца окривљеног да не постоје докази да су окривљени ИИ, ЂЂ, ББ и ДД заиста пребацили стоку јер нису оглашени кривим нити одговорни у прекршајном поступку, Апелациони суд је претходно образложио те се у односу на конкретног окривљеног неће поновно упуштати у ове наводе. Околност да у делу периода службена дужност окривљеног ОО није била да врши надзор и обезбеђење државне границе те да се делу критичног периода налазио на годишњем одмору, такође нису од утицаја на другачије одлучивање, будући да је чак и по ставу одбране окривљеног неоспорно да је у периоду од 16.08.2008. па до 24.12.2008. године обављао послове и задатке надзора и обезбеђења државне границе.

8. Окривљени ММ
 
Да је окривљени ММ у периоду од 03.09.2008. год до 24.08.2008. године у месту и на начин описан под тачком 8 у изреци првостепене пресуде извршио продужено кривично дело примање мита из члана 367 став 3 у вези 1 КЗ у саизвршилаштву из члана 33 КЗ првостепени суд је утврдио на основу транскрипта телефонских разговора које је ценио како појединачно тако и у међусобној повезаности са другим писменим доказима – потврдом о одузетим предметима те патролним листама односно налозима за извршење службених задатака. Према образложењу првостепеног суда, на страници 43 побијане пресуде утврђено је да је наредба за број телефона 065/6517-158 у односу на окривљеног ММ издата 12.11.2008. године а да је то управо број телефона окривљеног ММ за које је он признао да је његов али који је изгубио у јуну 2008. године, што је супротно писменим доказима у списима предмета јер произилази да је број употребљавао у телефонској комуникацији и након јуна 2008. године а да је пре наредбе, на овај број са њим контактирао окривљени ББ и то 03.09.2008. године у које време је телефон ББ био на мери. На страницама 71 и 72 образложења првостепене пресуде суд образлаже свој закључак о противправности радњи окривљеног ММ, наводећи садржину његове комуникације са окривљеним ЂЂ те окривљеним ББ а у којој комуникацији он детаљно обавештава окривљене о распореду патрола и члановима патрола где се чак и жали како их контролише командир, овде сведок СС1. Из разговора од 13.12.2008. године чију садржину интерпретира на страници 87 образложења првостепене пресуде, суд закључује да ББ ММ даје корист на име извршених радњи а након тога, анализарајући разговор од 10.10.2008. године између ММ и ЂЂ утврђује и на који начин ММ упућује ЂЂ да му достави новац који му дугује.

Бранилац окривљеног ММ – адвокат МА сматра да суд није могао као доказ против окривљеног ММ да користи транскрипте са телефона 064/_ јер је једини доказ наредба истражног судије од 02.09.2008. године, а што је по налажењу овог суда сасвим довољно у циљу утврђивања чињенице да је окривљени ММ вршио телефонску комуникацију са тог броја. Околност да бројеви телефона са којих је окривљени ММ обављао телефонску комуникацију нису били у мобилном телефону који је одузет од окривљеног по потврди, није од утицаја на другачије одлучивање, будући да је, с обзиром на временски период у којем су вршене противправне радње и организованост окривљених у конкретном кривичном поступку, посве логично да су користили више мобилних телефона са различитим картицама, док су наводи жалбе браниоца окривљеног да у погледу телефонског броја који је окривљени наводно изгубио у јуну, суд није размотрио могућност да му је исти украден и евентуално коришћен, побијени претходно образложеним наводима првостепеног суда да је утврђено да је и након јуна управо окривљени са тог телефона вршио комуникацију. Као што је приликом образлагања осталих изјављених жалби већ наведено, неосновани су наводи жалбе браниоца окривљеног ММ да суд није утврдио када, колико, где и од кога и у којој валути је окривљени примио новац, с обзиром да исте околности немају карактер одлучних чињеница, већ је довољно за постојање кривице окривљеног то што је суд утврдио да није вршио службену радњу коју би морао извршити и за то добијао корист од окривљених ББ, ЂЂ и ИИ.

  9. Окривљени КК

  Да је окривљени КК извршио продужено кривично дело примање мита из члана 367 став 3 у вези става 1 КЗ у саизвршилаштву из члана 33 КЗ на начин описан под тачком 9 образложења побијане пресуде првостепени суд је утврдио на основу телефонских комуникација, транскрипата телефонских разговора, потврда о одузетим предметима те патролних листова и налога за извршење службених задатака. На основу мере која је важила у односу на окривљеног ББ утврђено је да је контактирао са окривљеним КК на број телефона који је од окривљеног КК и одузет, као што је суд образложио на страници 44 образложења побијане пресуде. За остале бројеве телефона које је користио окривљени КК издате су наредбе те су сви разговори окривљеног КК покривени или на овај начин или на тај начин што је са бројева телефона на којима је постојала мера комуницирао са окривљеним ББ или ИИ у време кад су њихови телефони били на мери. На страницама 54-57 образложења побијане пресуде, анализом садржине телефонске комуникације окривљеног КК коју је суд ценио како појединачно тако и у међусобној повезаности са налозима за извршење службених задатака, првостепени суд је извео закључак да је окривљени КК комуницирао са ББ, ИИ и ЂЂ како би им дао информације о кретању патрола а у којим разговорима се експлицитно помињу и речи “комади” и речи “тура” које се очигледно односе на илегално пребацивање стоке, те се чак наводи и глагол “очистити” који очигледно означава склањање патроле у време када транспорт треба да се изврши. Да је окривљени КК за ове радње примио новац утврђује се на основу комуникације КК и ББ, КК и ЂЂ и КК и ИИ, где се утврђује да се не ради само о користи коју он добија, већ и о користи коју добијају и остали окривљени, нпр. ЊЊ, а очигледно је да се ради о устаљеној “комбинацији”.

Бранилац окривљеног КК – адвокат ГА3 сматра да суд не наводи на основу чега је утврдио да је управо КК један од учесника ових телефонских разговора а што је претходно образложено у делу који се тиче телефонске комуникације са бројева телефона на којима је постојала мера у односу на окривљеног КК. Осим овога и већ изнетих навода које се тичу битне повреде одредаба кривичног поступка, бранилац окривљеног не указује на неку другу чињеницу или околност која би била од утицаја на другачије одлучивање о кривици окривљеног КК па су наводи жалбе његовог браниоца, у овом делу, такође оцењени као неосновани.

10. Окривљени ЕЕ

Да је окривљени ЕЕ у периоду од 05.07.2008. до 24.12.2008. године на територији Лознице и Малог Зворника са директним умишљајем у урачунљивом стању у више наврата као службено лице – полицијски службеник запослен у Станици граничне полиције примио новац као поклон да у оквиру свог службеног овлашћења не изврши службену радњу коју је морао извршити и то надзор и обезбеђење државне границе и у вези са тим откривање кривичног дела кријумчарење из члана 230 КЗ на тај начин што је у време обављања своје дужности као члан патроле а у договору са осталим члановима патроле – ове окривљенима, лично или преко тих лица телефонским путем саопштавао окривљенима ББ, ИИ и ЂЂ откривајући им временску позицију како своју тако и других полицијских службеника који су били на дужности како би им указали који део државне границе, у надлежности ПГС “22”, као и део магистралног пута М-19 није под полицијском опсервацијом и тако им отклонили препреке и омогућили да несметано на тим местима изврше илегали транспорт крупне стоке преко реке Дрине а за то од окривљених ББ, ИИ и ЂЂ добијао новац, првостепени суд је утврдио на основу транскрипата телефонских разговора, потврде о одузетим предметима те патролних листова односно налога за извршење службених задатака ПГС “22”. По наредби истражног судије праћена је комуникација окривљеног ЕЕ и то са броја 064/02766-49 а са ког броја је и пре доношења наредбе окривљени био у контакту са окривљеним ББ и са окривљеним ИИ, који период је покривен наредбама према овима саокривљенима. На страницама 53 и 54 образложења побијане пресуде првостепени суд анализира садржај телефонске комуникације између ЕЕ и окривљеног ИИ у међусобној повезаности са налозима за извршење службеног задатка и утврђује да је окривљени извршио кривично дело које му је оптужницом стављено на терет а у погледу одлучне чињенице – примања користи, на страници 85 анализира разговоре између ЕЕ и ББ те ББ и ЖЖ преко ког је окривљеном ЕЕ новац упућен.

У изјављеној жалби бранилац окривљеног ЕЕ – адвокат ЕА сматра да у списима предмета не постоји докази да је управо окривљени ЕЕ тај који врши телефонску комуникацију са описаних бројева телефона, међутим, супротно овом ставу браниоца окривљеног, телефонски број окривљеног ЕЕ је био на мери и првостепени суд, интерпретирајући садржину телефонске комуникације са тог броја и ценећи исту у међусобној повезаности са осталим изведеним доказима, изводи закључак о кривици окривљеног. Околност да наведени број није одузет од окривљеног ЕЕ није доказ у прилог истинитости његових тврдњи посебно када се има у виду да је негирао било какву комуникацију са окривљеним ББ а да су ови наводи одбране оповргнути током првостепеног поступка па чак и бранилац окривљеног у изјављеној жалби даје алтернативно тумачење садржине телефонских комуникација између ЕЕ и ББ при чему не интерпретира тачно разговор између ББ и ЕЕ од 11.10.2008. године јер ЕЕ не тражи од ББ да му донесе "доручак, пиће и цигарете" већ тражи да му донесе “нешто за доручак, нешто за пиће и цигарете” што имплицира да је у питању новац, а посебно имајући у виду да га ББ обавештава у истом разговору да је новац дао ЖЖ и за себе и за ИИ. Даље, правилно првостепени суд закључује да је “ее” у разговору између ББ и ЖЖ управо окривљени ЕЕ чији је надимак неспорно “ее1”. Бранилац окривљеног интерпретира садржину комуникације између ББ и ЖЖ у којој се помињу и речи “Добро јавићу ћу ти ја када буду у Јелаву, па само да смакнеш са пута 20 мин., да не види Мау” а који разговор, по мишљењу браниоца окривљеног ЕЕ демантује закључак првостепеног суда да окривљени ЕЕ учествује у противправним радњама те садржину два разговора између ББ и ЛЛ из којих се може закључити да ЛЛ даје објашњење ББ где се налази окривљени ЕЕ, а који разговори такође, по закључку браниоца окривљеног, управо говоре у прилог истинитости одбране окривљеног ЕЕ јер зашто сам ЕЕ не би обавештавао окривљеног ББ о својој позицији и позицији других колега а не да окривљени ББ прибавља ту информацију од другог лица. Оваква теза одбране, по налажењу овог суда, не доводи у сумњу правилан закључак првостепеног суда да окривљени међусобно откривају ББ, ИИ и ЂЂ како своју позицију тако и позицију других а у циљу лакшег и ефикаснијег противправног поступања, док није искључено и да су у одређеним ситуацијима, чисто из економских разлога, ради уштеде, одређени окривљени “занемаривани” приликом илегалног транспорта стоке, па је жалба браниоца окривљеног ЕЕ, у делу који се тиче утврђеног чињеничног стања, такође оцењена неоснованом.

11. Окривљени РР

Да је окривљени РР у време, на месту и на начин описан под тачком 11 изреке пресуде извршио продужено кривично дело примање мита из члана 367 став 3 у вези става 1 КЗ у саизвршилаштву из члана 33 КЗ, првостепени суд је утврдио на основу транскрипата преслушаних телефонских разговора односно комуникације, потврде о привремено одузетим предметима те патролних листова и налога за службене задатке ПГС “22”. Како то првостепени суд образлаже на страници 45 образложења првостепене пресуде, по наредби истражног судије од 10.12.2008. године праћени су телефонски бројеви окривљеног РР и то број 064/_ који је од њега и одузет и за које је признао да је то његов телефонски број, а пре доношења ове наредбе са наведеног броја је контактирао са окривљеним ББ и ИИ чији су бројеви у то време били на мери. По наредби истражног судије од 06.10.2008. године са применом од 08.10.2008. године тонски је праћен телефонски број окривљеног РР 064/_ а разговори са наведеног телефона пре ове наредбе могу се користити као доказ с обзиром да постоји телефонска комуникација са окривљеним ББ по наредби за праћење његових телефона. На страницама 62-64 образложења побијање пресуде првостепени суд интерпретира садржину разговора и телефонске комуникације између РР и ББ, РР и ИИ, ББ и ЗЗ а на основу које садржине првостепени суд правилно изводи закључак да је окривљени лично или преко других лица телефонским путем саопштавао окривљенима ББ, ИИ и ЂЂ своју месну и временску позицију и позицију других полицијских службеника на дужности, како би омогућили да окривљени ББ, ИИ и ЂЂ на тим местима изврше илегалан транспорт крупне стоке. Да је за пропуштање ове службене радње окривљени РР примао корист, првостепени суд је разлоге дао на страницама 86 и 87 образложења побијане пресуде, анализирајући садржину разговора између окривљених ББ и РР, ЂЂ и РР, РР и ИИ.

У изјављеној жалби бранилац окривљеног РР – адвокат ГА4 понавља наводе из раније оцењиваних жалби а наиме да није утврђено да је окривљени РР водио телефонске разговоре са било ког другог борја телефона осим онога који је по потврди о одузетим предметима од њега и одузет а који наводи су претходно оцењени као неосновани. Околност да првостепени суд на страницама 62, 86 и 87 образложења побијане пресуде није поновио са којих телефона је окривљени РР вршио комуникацију нису од утицаја на другачије одлучивање, будући да би тиме првостепени суд оптеретио и онако широко образложење, а изнетим жалбеним наводима браниоца окривљеног није доведен у сумњу правилан закључак првостепеног суда.

12. Окривљени ВВ

Да је окривљени ВВ извршио продужено кривично дело примања мита из члана 367 став 3 у вези става 1 КЗ у саизвршилаштву у вези члана 33 КЗ у периоду од 25.08.2008. до 24.12.2008. године на територији Лознице и Малог Зворника на начин ближе описан под тачком 12 изреке првостепене пресуде, првостепени суд је утврдио из напред изнетих доказа. Најпре, на страници 45 у погледу начина прибављања транскрипата телефонских разговора на основу којих је извео закључак о кривици окривљеног ВВ а затим на страницама 70 и 85 анализирајући садржину тих разговора у међусобној повезаности са осталим писменим доказима у списима предмета, првостепени суд је јасно и потпуно изнео које чињенице и из којих разлога узима као доказане и закључује да се у радњама окривљеног ВВ стичу сва битна обележја продуженог кривичног дела примање мита из члана 367 став 3 у вези става 1 КЗ у саизвршилаштву из члана 33 КЗ.

Бранилац окривљеног ВВ – адвокат ВА сматра да је став првостепеног суда да је окривљени ВВ телефонским путем обавештавао окривљене ИИ и ЂЂ о временско-просторној позицији своје патроле, произвољан, будући да се из садржине транскрипта које је суд интерпретирао не види да је окривљени ВВ са окривљенима ИИ и ЂЂ остварио било какве контакте. Као што је претходно навео Апелациони суд ова околност није од утицаја на другачије одлучивање будући да је јасно да информације које је добио ББ прослеђује ИИ и ЂЂ, па им тако окривљени ВВ иако посредно, свесно и вољно даје информације. Супротно ставу браниоца окривљеног ВВ, небитно је када је и колико тачно грла стоке пребачено преко границе и колико је тачно новца окривљени ВВ примио од ББ, с обзиром да је анализом свих телефонских разговора утврђено да се управо ради о крупној стоци, о којој окривљени у одређеним разговорима наводе и број, а на основу времена обављања телефонских разговора, те службених налога, може се закључити у колико наврата је овакав илегалан транспорт крупне стоке и извршен. Као што је претходно навео Апелациони суд, небитно је за одлучивање о кривици овде окривљених зашто полиција није ухватила кријумчаре стоке приликом тог илегалног транспорта.

13. Окривљени ЉЉ

Да је окривљени ЉЉ у време, на месту и на начин ближе описан под тачком 13 изреке првостепене пресуде предузео противправне радње у којима се стичу сва битна обележја продуженог кривичног дела примања мита из члана 367 став 3 у вези става 1 КЗ у саизвршилаштву из члана 33 КЗ првостепени суд је утврдио на основу транскрипата телефонске комуникације са окривљеним ББ од 29.11.2008. године а која телефонска комуникација је надзирана по наредби која се односила на окривљеног ББ иако у односу на окривљеног ЉЉ формално мера никад није ни донета. Наведеног дана ЉЉ СМС порукама комуницира са ББ и открива позицију патроле чији је он члан а која комуникација је интересантна јер јасно указује и да су окривљени – полицајци плаћани по грлима која су пребачена па тако ББ у наведеној комуникацији обавештава ЉЉ да је било 14 а на питање ЉЉ да ли за то знају “оо” и “рр” (мислећи на полицајце ОО и РР) ББ одговара да не знају, па ЉЉ шаље поруку “онда 8”: О осталим кривичним радњама у којима је окривљени ЉЉ учествовао, првостепени суд је закључак извео из разговора који су водили окривљени ББ и ЗЗ те налозима за извршење службених задатака када је ОО био члан патроле а у које време, према садржини других телефонских комуникација је утврђено да је долазило до илегалног пребацивања стоке.

На првостепену пресуду заједничку жалбу су изјавили окривљени ЉЉ и његов бранилац, адвокат ЉА оспоравајући утврђено чињенично стање сматрајући да се транскрипти телефонске комуникације нису могли користити у односу на окривљеног ЉЉ с обзиром да је кривица окривљеног утврђена искључиво на основу транскрипта СМС-порука са броја телефона 062/822-578 а за који телефон није утврђено да припада ЉЉ, а на њему није постојала мера, јер, уколико се прихвати став првостепеног суда да је са наведеног броја остварена комуникација са ББ и да се иста може користити зато што је телефон окривљеног ББ био на мери, тада тонско праћење не може бити доказ, с обзиром да је у време обављеног разговора протекло дуже од 3 месеца за надзор телефона ББ по мери од 12.07.2008. године како то предвиђа члан 232 став 2 ЗКП. Члан 232 став 2 ЗКП је предвиђао и да мере могу трајати најдуже три месеца а због важних разлога могу бити продужене за још три месеца, као што је овде био случај. Супротно ставу жалбе окривљеног и његовог браниоца првостепени, суд је на страници 45 образложења првостепене пресуде јасно навео да у односу на окривљеног ЉЉ није постојала мера надзора али из садржине те комуникације, те других писмених доказа у списима предмета – налога за обављање службених задатака произилази да је у време када се одвија та комуникација те у време када се окривљени ЉЉ посредно помиње као учесник патроле под надимком “љљ”, управо и вршен илегалан транспорт стоке. Како се ни осталим жалбеним наводима окривљеног и његовог браниоца не доводи у сумњу правилност закључка првостепеног суда будући да се сви остали наводи тичу битних повреда одредаба кривичног поступка који наводи су у претходном делу образложења ове пресуде оцењени неоснованим, то се не доводи у сумњу правилност закључка првостепеног суда о кривици окривљеног ЉЉ.


14. Окривљени НН

Да је окривљени НН извршио продужено кривично дело примање мита из члана 367 став 3 у вези става 1 КЗ у саизвршилаштву у вези члана 33 КЗ у време, место и на начин ближе описаним под тачком 14 образложења првостепене пресуде суд је утврдио на основу транскрипата телефонске комуникације обављене са бројева телефона 065/__, за који број је постојала наредба за тонско праћење у односу на овог окривљеног, те броја 062/__ који није био на мери по наредби истражног судије али је управо на овај број окривљеног контактирао окривљени ББ па је тај разговор “покривен” ББ мером, док је по наредби од 10.12.2008. године праћен још један телефонски број окривљеног ЉЉ 065/_ који је од њега и одузет приликом претреса. На страници 73 образложења побијане пресуде првостепени суд интерпретира садржину разговора окривљеног НН са ББ од 04.11.2008., 11.11.2008. и 19.11.2008. године па у односу на садржину тих разговора, имајући у виду и распоред патрола по налозима за извршење служеног задатка, првостепени суд изводи закључак да се у радњама окривљеног стичу сва битна обележја продуженог кривичног дела из члана 367 став 3 у вези става 1 КЗ у саизвршилаштву у вези члана 33 КЗ. Управо из комуникације окривљених ББ и НН од новембра 2008. године може се закључити да се окривљени НН плаши тонског праћења те да се жали како га командир СС1 и заменик командира контролишу. Да је окривљени НН за пропуштање службене радње коју је морао извршити примао новац, првостепени суд утврђује на страници 84 образложења пресуде на основу разговора између ИИ и ББ од 17.09.2008. и 10.10.2008. године из које комуникације се закључује да окривљени НН не само што је примао новац на име радњи које је он извршио већ и за друге окривљене полицајце (ЈЈ).

Као и у осталим изјављеним жалбама бранилац окривљеног НН – адвокат ЂА2, оспорава законитост транскрипата телефонских разговора с обзиром да мера надзора телефона окривљеног НН уопште није постојала а који наводи су претходно оцењени неоснованим приликом одлучивања о жалбеним наводима овог браниоца у односу на друге окривљене. Као што је навео првостепени суд на страници 45 образложења побијане пресуде, за два телефонска броја које је користио окривљени НН је постојала наредба истражног судије, од тога и за један број који је од њега и одузет, а за трећи број није донета наредба али је на тај број окривљеног НН контактирао окривљени ББ. И у овој жалби бранилац окривљеног НН, понавља свој став да је чињенично стање непотпуно и неправилно утврђено јер окривљени никад није затечен како прима новац и да не постоје докази да су окривљени ББ, ИИ, ЂЂ и ДД заиста пребацивали стоку преко Дрине јер за то никада нису оглашени кривим а који наводи су, приликом анализе претходних жалби, оцењени неоснованим. Апелациони суд налази да неосновано бранилац окривљеног указује да се у спорним транскриптима нигде не помиње новац или било какав други поклон, иако је, као што је претходно наведено, на страни 84 образложења побијане пресуде, цитиран разговор између ИИ и ББ, где ББ каже ИИ ”... али када сам дао паре овом НН, у реду је као”. Стога је жалба адвоката ЂА2 у погледу утврђеног чињеничног стања у односу на окривљеног НН, оцењена неоснованом.

15. Окривљени ПП

Да је окривљени ПП у периоду од 21.08.2008. до 24.12.2008. године, на територији Лознице и Малог Зворника, с директним умишљајем и урачунљивом стању, примио новац као поклон да у оквиру свог службеног овлашћења изврши службену радњу коју не би смео извршити, као радник у дежурној служби и то пружањем неовлашћеном лицу – окривљеном ББ информације о службеним подацима и то месним и временским позицијама полицијским службеника на дужности, те да не изврши службену радњу коју је морао извршити, као члан патроле и то надзор и обезбеђење државне границе, на тај начин што у време обављања своје службене дужности, као члан патроле, а у договору са осталим члановима патроле овде окривљенима, лично или преко тих лица телефонским путем саопштавао окривљенима ББ, ИИ и ЂЂ, откривајући своју месну и временску позицију и позицију других полицијских службеника како би им указали који део државне границе и део магистралног пута М-19 није под полицијском опсервацијом и тако им отклонили препреке и омогућили несметано да на тим местима изврше илегалан транспорт крупне стоке преко реке Дрине, а за то од окривљених ББ, ИИ и ЂЂ добијао новац, свестан свог дела и заједничког деловања, првостепени суд је утврдио на основу транскрипата телефонских разговора између окривљеног ПП са броја 061/157-99-27 који је био на мери као и евидентираних разговора окривљеног ПП и окривљеног ББ са наведеног броја и пре ове мере, по тонском праћењу разговора окривљеног ББ. На страницама 78 и 79 првостепени суд интерпретира садржину СМС комуникација између ПП и ББ у више наврата и на несумњив начин закључује да је окривљени ПП обавештавао ББ не само о кретању патроле у којој се он налазио и у којима су се налазили остали окривљени, већ и о кретању командира СС1 и заменика командира, а што је, на основу налога за извршење службених задатака те дневника догађаја чинио у време када је радио у дежурној служби полицијске станице. Да је за ове радње окривљени ПП примио новац, првостепени суд утврђује на страници 84 образложења побијане пресуде, на основу разговора који су водили ББ и ЖЖ, а који разговор такође несумњиво инкриминише окривљеног ПП. Наиме, ББ каже ЖЖ 12.12.2008. године, између осталог “важи, јавиће мени и ПП, он мени јави па му ја дам 10-15 евра кад га видим у граду” на шта ЖЖ изјављује “чувај се да те не изјебе, да ти узме више пара” на шта ББ одговара “неће узео је, па ми сад одрађује и чита ми распоред”.

Бранилац окривљеног ПП – адвокат ПА сматра да пресуда не садржи све потребне податке у смислу члана 361 став 4 у вези члана 356 ЗКП тј.потпуни опис чињеница и околности које чине обележје кривичног дела, јер није наведено од кога је и када је новац примио окривљени, ни у ком износу. Из претходно датог образложења, јасно се утврђује да је окривљени ПП у више наврата примао новац, чак је прецизиран износ од 10-15 евра, да би извршио радњу коју не би смео извршити, да неовлашћеном лицу пружи информације о службеним подацима. Без утицаја је на квалификацију радњи као продуженог кривичног дела то што је само једном био у патроли када је извршено кријумчарење, с обзиром да за конструкцију продуженог кривичног дела, довољно то што је извршио ову алтернативно прописану радњу по ставу 3 члана 367 КЗ у вези става 1 КЗ а осталим радњама кривично дело из члана 367 став 1 КЗ. Стога су неосновани и наводи браниоца окривљеног да од августа до децембра окривљени ПП није учествовао као службеник у станици граничне полиције у патролама на терену изузев 06.09.2008.године. Такође, неоснованим су оцењени наводи браниоца окривљеног ПП да није могао знати распоред патрола на терену и кретање истих, па самим тим ни одавати информације, јер су побијени садржином интерпретираних разговора. Теза жалбе браниоца окривљеног, да су ББ и ПП могли да се нађу код тржног центра из било ког другог разлога, те да је неко намерно усмеравао истрагу тако што је помињао “пп”, при чему се не види да је то овде окривљени, из разлога да би ББ што мање плаћао ЖЖ и другима па је измислио како му неко обавља наведене услуге за мале паре, је, по налажењу Апелационог суда, у домену фикције и ничим поткрепљено изведеним доказима у списима предмета, који насупрот томе, јасно указују да је окривљени ПП поступао као саизвршилац са осталим окривљенима, не вршећи службену радњу коју би морао извршити, односно вршећи службене радње које не би смео извршити.

16. Окривљена ЊЊ

Да је окривљена ЊЊ, у време и на месту ближе описаним под тачком 16 у изреци првостепене пресуде, на радном месту полицајца у дежурној служби, примила новац као поклон да у оквиру свог службеног овлашћења изврши службену радњу коју не би смела извршити и то пружање неовлашћеном лицу – окривљеном ББ, информације о службеним подацима и то месним и временским позицијама полицијских службеника на дужности, те да не изврши службену радњу коју би морала извршити као члан патроле и то надзор и обезбеђење државне границе а у вези с тим откривање кривичног дела кријумчарење из члана 230 КЗ, на тај начин што у време обављања своје службене дужности, као члан патроле, а у договору са осталим члановима патроле овде окривљенима, лично или преко тих лица, телефонским путем откривала окривљеном ББ своју месну и временску позицију и позицију других полицијских службеника који су били на дужности, указујући му тако који делови територије нису под полицијском опсервацијом и тако му отклањајући препреку омогућила да несметано на тим местима изврши илегалан транспорт крупне стоке а од окривљеног ББ за то добијала новац, свесна свог дела и заједничког деловања, првостепени суд је утврдио на основу транскрипата разговора које је водила са телефона 062/__  који је одузет по потврди и за кога је признала да је њен број, а за који нема наредбе али са ког броја је комуницирала са окривљеним ББ за кога је постојала наредба. Крајем августа 2008. године окривљена је комуницирала са ББ и са броја 064/__ који је био на мери праћења а праћен је и телефонски број 065/__ који је од ње и одузет приликом претреса а за чије праћење је донета наредба 06.10.2008. године. а разговор евидентиран у транскриптима пре доношења наредбе, покривен је мером која је важила у односу на окривљеног ББ. На страницама 75-78 образложења пресуде, првостепени суд детаљно анализира садржину разговора и комуникација између ББ и окривљене, која комуникација је врло фреквентна а садржина разговора одговара службеној документацији у Управи граничне полиције, из које се утврђује да је управо у време ове комуникације она била на дежурству. Да је 21/22.08.2008. године окривљена ЊЊ била члан патроле, суд је утврдио на основу налога за извршење службеног задатка. Анализирајући и налоге за извршење службених задатака и књигу дежурстава, суд је утврдио да су подаци које је окривљена прослеђивала окривљеном ББ потпуно тачни. Из разговора од 22.08.2008. године закључује се да је окривљена ЊЊ добила корист од окривљеног ББ, будући да овај датум кореспондира са претходно датим информацијама, те да време када он говори “налетећу да ти дам нешто” кореспондира претходно датим информацијама од стране окривљене. Да је окривљена примила новац за извршене противправне радње очигледно је и из комуникације између ББ и КК а да у питању није само новац већ и друга корист говори разговор од 27.11.2008. године, када је ББ позива да се нађу да јој нешто да, а после тога се интересује како јој се свиђа (то што јој је дао) а из саме садржине разговора се може закључити да се вероватно ради о наруквици пошто се помиње стављање на руку.

За окривљену ЊЊ жабе су изјавили адвокат ЂА3 и адвокат ЊА. Адвокат ЂА3, оспоравајући утврђено чињенично стање, понавља да окривљена никад није затечена како прима новац а уколико јесте примала новац, зашто никад није затечена и ухапшена приликом таквог преузимања, који наводи, како је претходно образложено, не могу довести у питање правилност закључка првостепеног суда да је окривљена извршила кривично дело за које се терети, управо на начин описан под тачком 16 образложења побијане пресуде. Оспоравајући остале чињеничне наводе, адвокат ЂА3 понавља да не постоје докази да је окривљени ББ стоку заиста пребацио, јер никада није оглашен кривим нити одговорним за тако нешто, који наводи су такође претходно оцењени неоснованим. Апелациони суд налази да је без утицаја на другачије одлучивање да ли се у спорним транскриптима изричито помиње новац или не, будући да је у односу на ову окривљену јасно утврђено да је примила корист да у оквиру свог службеног овлашћења изврши радњу коју не би смела извршити односно да не изврши радњу коју је морала извршити, па је жалба адвоката ЂА3 у односу на окривљену ЊЊ и у овом делу оцењена неоснованом. Бранилац окривљене, адвокат ЊА сматра да нема доказа да је окривљена користила телефонске бројеве који јој се у побијаној пресуди стављају на терет јер ни један телефонски апарат нити картица нису нађени нити одузети од окривљене што је супротно утврђеном чињеничном стању, како је претходно образложено. Одбрана окривљене да уопште не познаје лице са презименом ББ, демантована је самом садржином транскрипата разговора. Околност да је у делу периода који јој се ставља на терет окривљена била на годишњем одмору (01.12.-23.12.2008. године) није од утицаја на другачије одлучивање, с обзиром да јој се на терет ставља продужено кривично дело извршено почев од 20.8.2008. године.


17. Окривљени ББ

Да је окривљени ББ, у периоду од 11.08.2008. до 24.12.2008. године у урачунљивом стању, свестан да је његово дело забрањено, на територији Лознице и Малог Зворника у више наврата службеним лицима и то окривљенима АА, ЖЖ, ГГ, ЗЗ, ЛЛ, ЈЈ, ОО, ММ, КК, ЕЕ, РР, ВВ, ПП, ЉЉ, НН и ЊЊ – полицијским службеницима Станице граничне полиције учинио поклон да, у оквиру свог службеног овлашћења, не изврше службене радње које би морали извршити а окривљеној ЊЊ и ПП као службеним лицима на радном месту полицајаца учинио поклон и да изврше службену радњу коју не би смели извршити, на тај начин што им давао новац како би му телефонским путем саопштавали и откривали позицију своју и других полицијских службеника и тако отклонио препреке да несметано на местима која нису под полицијском опсервацијом, изврше илегални транспорт крупне стоке, првостепени суд је утврдио на основу транскрипата телефонских разговора са бројева телефона 064/__, 064/_, 066/_, 064/_ и 065/_. Сва комуникација са ових бројева покривена је или мером према ББ или мером према окривљеном ИИ а у односу на поједине бројеве, сам ББ признаје да припадају њему, одређени телефонски бројеви су одузети приликом претреса његове куће а одређени су бројеви везани за њега с обзиром да се у порукама са наведених телефона потписује под надимком “бб”, који је неспорно његов надимак. Из анализе саме садржине разговора и друге комуникације јасно се уочава да је окривљени ББ са окривљеним полицајцима остваривао континуиране контакте тако што се распитивао о распореду патрола, времену у ком ће се одређена патрола налазити на одређеном месту, како би утврдио на којим местима и у којим тренуцима неће бити полицијских службеника, како би могао обавити нелегалан превоз крупне стоке преко Дрине. У претходно образложеним тачкама, интерпретира се садржина комуникације окривљеног ББ са осталим окривљенима и циљ те комуникације, те околност да окривљени ББ окривљеним полицајцима заузврат чини поклон.

На првостепену пресуду жалбе су изјавили окривљени ББ који је потписао жалбу на којој је печат адвоката АБ (испод печата се само потписао адвокат АБ) те бранилац, адвокат БА. Бранилац, адвокат БА паушално наводи да је чињенично стање погрешно утврђено, указујући једино да првостепени суд није утврдио да ли је било обећања, нуђења или чињења поклона или какве друге користи, коме, када, претходно или накнадно, што је, по његовом мишљењу, од значаја за одлучивање. Међутим, по налажењу Апелационог суда, све ове околности нису од утицаја на правилност закључка првостепеног суда о томе да је окривљени ББ извршио кривично дело које му је стављено на терет на начин описан под тачком 17 изреке првостепене пресуде, с обзиром да висина користи, да ли је обећање било претходно и то изричито или прећутно и у чему се састојала свака појединачна корист која је дата окривљеним полицајцима – немају карактер одлучних чињеница будући да је на несумњив начин, како је претходно изложено, утврђено да је окривљени ББ окривљеним полицајцима чинио поклон да у оквиру свог службеног овлашћења не изврше службене радње које би морали извршити (под тачкама 1-16) а окривљени ЊЊ и ПП и да изврше службену радњу коју не би смели извршити, под тачкама 15 и 16. Окривљени ББ у изјављеној жалби оспоравајући утврђено чињенично стања понавља став изложен у жалби његовог браниоца у погледу времена, места, конкретног поклона који је дао окривљеним полицајцима а који наводи, као што је претходно наведено, нису од утицаја на другачије одлучивање. Без утицаја су и наводи окривљеног да је изрека паушална јер из ње произилази да је свакодневно на целој територији Општине Лозница и Мали Зворник давао паре окривљеним полицајцима, што је само субјективни закључак окривљеног, будући да је изрека довољно прецизна и индивидуализована у погледу времена, места и начина извршења кривичног дела. Околност да се у изреци наводи да је свим окривљеним полицајцима давао новац а да је поклон дао ПП и ЊЊ није од утицаја на квалификацију његових радњи будући да Кривични законик, у члану 368 предвиђа алтернативно као предмет извршења кривичног дела поклон или другу корист. Неоснован је и део жалбе окривљеног у ком указује да не постоји држава под називом Република БиХ. Босна и Херцеговина је међународно призната држава која се састоји од два ентитета, Федерације БиХ и Републике Српске, а по систему државног уређења је република. Окривљени ББ даље, као што је наведено сматра да је суд чињенице релевантне за одлучивање о његовој кривици ценио на основу коментара састављача транскрипата (у вези имена, надимака, коришћених израза и сл.), што, како је већ наведено, није тачно, те наводи да нико од саслушаних сведока није потврдио да је он било коме од окривљених полицајаца давао новац или неке друге поклоне, која околност, како је већ образложено, не може бити доказ који би оснажио одбрану окривљеног, будући да сведоци нису могли да потврде чињеничне наводе оптужбе, међутим нису ни навели неку чињеницу или околност која би поткрепила наводе одбране ББ. Окривљени такође оспорава своју улогу у противправним радњама онако како му је то оптужбом стављено на терет, анализирајући назив акције полиције у вези откривања ових кривичних дела, који наводи су без икаквог утицаја на другачије одлучивање.

18. Окривљени ИИ

Да је окривљени ИИ у време, на месту и на начин описан под тачком 18 изреке првостепене пресуде извршио продужено кривично дело давање мита из члана 368 став 1 КЗ првостепени суд је утврдио на основу садржине транскрипта телефонске комуникације окривљеног ИИ. Притом је одбрана окривљеног ИИ оповргнута чињеницом да је комуницирао са телефона 065/602-184 а из графичког приказа је евидентно да је овај број коришћен у телефону ИМЕИ.бр._ који је управо и одузет од ИИ, те анализом садржине осталих разговора у којима није непосредно учестовао окривљени ИИ али у којима се окривљени помиње. Побуде за извршење овог кривичног дела, окривљени ИИ експлицитније помиње у телефонских разговорима са окривљенима ЖЖ и РР, помињући бикове.

Бранилац окривљеног ИИ – адвокат ГА1 у погледу утврђеног чињеничног стања сматра да суд није доказао нити да према образложењу побијане пресуде произилази, да је окривљени ИИ имао било какве телефонске контакте са окривљенима ММ, ВВ, ПП и ЉЉ.

Међутим, по налажењу Апелационог суда с обзиром на дужину временског периода, фреквентност, комуникацију, организованост саизвршилаца-окривљених полицајаца, произилази да је окривљени ИИ давао корист односно новац свим окривљеним полицајцима (осим ЊЊ).

19. Окривљени ЂЂ

Да је окривљени ЂЂ извршио продужено кривично дело давање мита из члана 368 став 1 КЗ тако што је у периоду од 18.09.2008. до 24.12.2008. године на територији Лознице и Малог Зворника свим окривљеним полицајцима, осим ЊЊ, учинио поклон да у оквиру свог службеног овлашћена не изврше службене радње које би морали извршити описане под тачкама 1-15, тако што би им давао новац како би му као чланови патрола телефонским путем саопштавали и откривали своју и позицију других полицијских службеника и тако отклонио препреке за извршење илегалног транспорта крупне стоке преко реке Дрине, првостепени суд је утврдио првенствено на основу транксрипата телефонских разговора. Наиме, у односу на окривљеног ЂЂ није постојала наредба за меру надзора и снимања разговора међутим, праћењем телефонских разговора његових саговорника, утврђено је да је окривљени ЂЂ имао интезивне телефонске контакте са броја телефона 064/556-95-62 за које и сам окривљени признаје да је његов. Са овог телефона водио је разговоре са окривљеним ББ, ЈЈ, ОО, ЖЖ а комуникацију са окривљеним КК и ГГ обављао је са броја телефона 064/_. Утврђено је да је окривљени ЂЂ са броја 066/__ комуницирао са окривљеним РР, ЗЗ, ММ, ГГ, а његово негирање да је користио овај број телефона суд није прихватио будући да се управо у разговору са ЗЗ представио као “ђђ”, што му је неспорно надимак. На страници 80 првостепени суд анализира садржај транскрипата комуникације у којој учествује окривљени ЂЂ, те утврђује да је предмет илегалног пребацивања управо била крупна стока.

У изјављеној жалби бранилац окривљеног ЂЂ – адвокат ЂА сматра да је чињенично стање непотпуно утврђено, с обзиром да окривљени ЂЂ никада није затечен како даје новац лицима оглашеним кривим за примање мита, који доказ, с обзиром на све остале доказе који јасно указују да је окривљени крив за кривично дело које му је стављено на терет, није ни био неопходан. Апелациони суд оцењује неоснованом тезу браниоца окривљеног да све и да је постојао договор да се са лицима окривљеним за примање мита окривљени ЂЂ нађе ради примопредаје новца, то ниједним доказом није поткрепљено. Међутим, како је одредбом члана 368 став 1 КЗ прописано да ће се казнити и онај ко обећа поклон или другу корист службеном лицу, то би за квалификацију радње окривљеног по члану 368 став 1 КЗ било довољно и да је само обећана корист а не, како је у конкретном случају на несумњив начин утврђено, да је до давања користи односно новца заиста и дошло. Без утицаја на другачије одлучивање у погледу кривице окривљеног за кривично дело давање мита из члана 368 став 1 КЗ је то што никада није оглашен кривим нити одговорним за кривично дело кријумчарења а из разлога који су претходно образложени.

20. Окривљени ДД

Да је окривљени ДД у периоду од 31.07.2008. до 24.12.2008. године на територији Лознице и Малог Зворника у урачунљивом стању, свестан да је његово дело забрањено у више наврата службеном лицу, окривљеном ЖЖ, запосленом у Станици граничне полиције “22”, на месту полицијског службеника, учинио поклон да у оквиру свог службеног овлашћења не изврши службену радњу коју би морао извршити, описану под тачком 2 у изреци, на тај начин што му је давао новчане износе како би му овај телефонским путем саопштавао и откривао своју и позицију других полицијских службеника у циљу несметаног вршења илегалног транспорта робе преко реке Дрине, свестан свог дела и желећи његово извршење, чиме је извршио продужено кривично дело давања мита из члана 368 став 1 КЗ првостепени суд је утврдио на основу телефонске комуникације окривљеног ДД са његовог броја 064/919-08-88 за који број је постојала наредба за тонско праћење од 25.06.2008. године и за који је признао да је његов. За комуникацију са другог броја 064/351-06-78, иако није постојала наредба утврђено је на несумњив начин да је окривљени ДД комуницирао са окривљеним ЖЖ у време када је постојала мера праћења телефона окривљеног ЖЖ. Управо из разговора са ЖЖ од 25.08.2008. године утврђује се да ЖЖ обавештава ДД о времену када може да изврши илегално пребацивање стоке, што је у складу са налогом за извршење службеног задатка од наведеног датума који потврђује да је окривљени ЖЖ заиста члан патроле који је у поменуто време обављао послове надзора државне границе. Детаљно анализирајући и осталу телефонску комуникацију између ова два окривљена, првостепени суд изводи несумњив закључак да ЖЖ детаљно обавештава окривљеног ДД кад ће се патрола налазити на одређеном месту, где се налази командир станице – сведок СС1 те када је најповољније време да се обави илегално пребацивање робе. Управо из ове комуникације првостепени суд закључује да је окривљени ДД поред стоке пребацивао и другу робу, јер му је често за пребацивање требало веома мало времена, а транспорт стоке ипак захтева време дуже од 5 минута који период се помиње у једном од разговора, а правилан је и закључак првостепеног суда да се евидентно ради о роби чији промет није дозвољен или о роби која подлеже одређеном царинском поступку који окривљени ДД жели да избегне. Да је окривљени ДД окривљеном ЖЖ за извршене радње давао новац, јасно је из разговора од 31.10.2008. године када ДД позива ЖЖ, позивајући га на пиће “и да регулишу”.

Бранилац окривљеног ЖЖ – адвокат ДА сматра да на основу разговора није на несумњив начин утврђено да су се окривљени ДД и ЖЖ уопште налазили па чак и да су се налазили то не значи да је окривљени ДД дао новац или шта друго окривљеном ЖЖ и ако је тако и било, због чега није послата полиција да их ухвати “на делу”. Међутим, по налажењу Апелационог суда, како је претходно на несумњив начин утврђено да су окривљени полицајци од окривљених ББ, ЂЂ и ИИ добијали новац те да је окривљени ЖЖ и од окривљеног ББ, како не би вршио службену радњу коју би морао извршити, примио новац, то је потпуно јасно да фраза “регулишемо” и свако друго налажење окривљених у ком “неко неком нешто треба да” указује примопредају новца као користи службеном лицу због тога што у оквиру свог службеног овлашћења није извршио радњу коју би морао извршити.

По налажењу Апелационог суда, првостепени суд је правилно и потпуно утврдио чињенично стање, оцењујући изведене доказе појединачно и у њиховој међусобној повезаности те је на основу тако утврђеног чињеничног стања извео правилан закључак да се у радњама окривљених АА, ЖЖ, ГГ, ЗЗ, ЛЛ, ЈЈ, ОО, ММ, КК, ЕЕ, РР, ВВ, ЉЉ, НН, ПП и ЊЊ стичу сва битна обележја продуженог кривичног дела примања мита из члана 367 став 3 у вези става 1 КЗ у саизвршилаштву у вези члана 33 КЗ а у радњама окривљених ББ, ИИ, ЂЂ и ДД продужено кривично дело давања мита из члана 368 став 1 КЗ, те као нису постојале околности које би искључиле њихову кривицу огласио их је кривим.


ПОВРЕДЕ КРИВИЧНОГ ЗАКОНА

Адвокат ВА за окривљеног ВВ а посредно и адвокат ДА за окривљеног ДД, сматрају да повреду кривичног закона представља то што радње окривљених нису правилно квалификоване будући да, у одсуству прецизних околности које се тичу времена, места, лица и износа, радње окривљених, нису могле бити квалификоване као кривично дело примања мита из члана 367 став 3 у вези става 1 КЗ у саизвршилаштву у вези члана 33 КЗ, односно кривично дела давања мита у продуженом трајању из члана 368 став 1 КЗ. Притом, адвокат ВА сматра да се радње окривљеног ВВ могу евентуално квалификовати као кривично дело злоупотребе службеног положаја, а адвокат ДА сматра да је на тужилаштву да правилно квалификује радње окривљених, при чему би, по његовом ставу, правилна квалификација евентуалних радњи окривљеног ДД довела до тога да се не могу користити транскрипти телефонских разговора, с обзиром да то кривично дело не би било из корпуса кривичних дела за које се мера надзора и снимања телефонских разговора може одредити. Супротно овим ставовима Апелациони суд налази да је првостепени суд у односу на окривљене ВВ и ДД, на правилно и потпуно утврђено чињенично стање, правилно применио кривични закон квалификујући радње окривљеног ВВ као продужено кривично дело примање мита из члана 367 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ, обзиром да је за овакву квалификацију радњи окривљеног дао довољне и јасне разлоге које у свему као правилне прихвата и овај суд, као што је већ претходно образложено. При том нема места квалификацији радњи окривљеног ВВ као кривично дело злоупотреба службеног положаја будући да су утврђена сва битна обележја кривичног дела примања мита из члана 367 став 3 у вези става 1 КЗ које је lex specialis у односу на кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 КЗ. И у односу на окривљеног ДД првостепени суд је на несумњив начин утврдио чињенице којима се доказује да се у његовим радњама управо стичу битна обележја кривичног дела давања мита из члана 368 став 1 КЗ у продуженом трајању.

Адвокат ГА за окривљене ГГ, РР и ИИ у уводном делу изјављене жалбе за ове брањенике само се позива на овај законски основа побијања пресуде, међутим не указује у чему се евентуално повреда кривичног закона састоји. Исти адвокат, у својству бранилаца окривљених ЈЈ и КК, сматра да повреду кривичног закона представља то што је првостепени суд радње окривљених квалификовао као продужено кривично дело, иако по опису радње окривљених произилази да је у питању трајна радња извршења. Супротно овом ставу адвоката ГА, Апелациони суд налази да кривично дело примања мита није кривично дело са трајном радњом извршења, јер законодавац не користи глаголски трајни облик већ је, према тексту члана 367 став 1 КЗ, радња кривичног дела свршена и предузимањем једнократне радње.

Адвокат ЂА за окривљеног ЂЂ само се позива на овај основ побијања првостепене пресуде, сматрајући да повреда кривичног закона произилази из непотпуно и погрешно утврђеног чињеничног стања те битне повреде одредаба кривичног поступка док за окривљене ЖЖ, НН, ЊЊ и ОО сматра да повреду кривичног закона представља то што суд њихове радње квалификује као извршене у саизвршилаштву са свим осталим окривљеним полицајцима којих је укупно 16, а што је по мишљењу браниоца нелогично, а за који став је, супротно овоме, првостепени суд дао јасне и довољне разлоге које као правилне прихватио и овај суд и о томе изнео свој став у делу образложења ове пресуде приликом оцене ових навода адвоката ЂА у погледу битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП а која се односи на недостатак разлога о одлучним чињеницама.

Адвокат ЕА за окривљеног ЕЕ, окривљени ББ у својој жалби те окривљени ЉЉ и адвокат ЉА у заједничкој жалби као и адвокат ПА за окривљеног ПП те адвокат ЊА за окривљену ЊЊ у изјављеним жалбама сматрају да повреду кривичног закона представља то што је првостепени суд окривљене огласио кривим уместо да их услед недостатка доказа ослободи од оптужбе да су извршили кривична дела која су им стављена на терет, које наводе Апелациони суд оцењује неоснованим будући да је првостепени суд на правилно и потпуно утврђено чињенично стање, правилно применио кривични закон, оглашавајући окривљене кривим за кривична дела која су им стављена на терет, јер је током поступка на несумњив начин утврђено да су окривљени у време, на месту и на начин ближе описан у оптужници предузели противправне радње у којима се стичу сва битна обележја продуженог кривичног дела из члана 367 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ.

Напослетку, адвокат МА за окривљеног ММ и адвокат ЛА за окривљеног ЛЛ, указују да је првостепени суд повредио кривични закон обзиром да није применио одредбу члана 367 став 7 КЗ којим је прописано да ће се примљени поклон и имовинска корист на име извршења кривичног дела из члана 367 КЗ одузети, а што је последица непотпуно и неправилно утврђеног чињеничног стања, те битне повреде одредаба кривичног поступка на коју су ови браниоци иначе указивали, а која се тиче околности да нису на поуздан начин утврђени износи који су окривљени наводно примили да не би извршили службену радњу коју морају извршити у вези са откривањем кривичног дела. Међутим, како висина користи не представља одлучну чињеницу за постојање кривичног дела из члана 367 став 1 КЗ нити је квалификаторна околност у било ком смислу, то није било неопходно утврђивати тачан износ користи које су окривљени примили, што би иначе водило одуговлачењу конкретног кривичног поступка, те самим тим и није било места примени одредбе члана 367 став 7 КЗ чија примена је обавезна само у ситуацији када се тачно утврди који предмет је примљен на име поклона односно која је висина прибављене имовинске користи.

 

ОДЛУКА О КРИВИЧНИМ САНКЦИЈАМА

Приликом одлучивања о врсти и висини кривичне санкције у смислу одредбе члана 54 КЗ, првостепени суд је ценио олакшавајуће и отежавајуће околности на страни окривљених – полицајаца те с обзиром на тежину кривичног дела и степен кривице окривљених, у одсуству отежавајућих околности код окривљених полицајаца (осим код окривљеног РР) нашао да олакшавајуће околности, у смислу члана 56 тачка 3 КЗ, имају карактер нарочито олакшавајућих, па је казне окривљенима ублажио испод границе прописаног минимума, налазећи да ће се и ублаженом казном постићи сврха кажњавања и општа сврха изрицања кривичних санкција.

У односу на окривљеног АА као олакшавајућу околност суд је ценио чињеницу да раније није осуђиван, па ценећи наведену околност као нарочито олакшавајућу, окривљеног осудио на казну затвора у трајању од 1 године и 8 месеци. Бранилац окривљеног АА – адвокат ЗА1 сматра да је, с обзиром на утврђену олакшавајућу околност, суд могао и више ублажити казну окривљеном, што, по налажењу овог суда, није случај имајући у виду да је казна окривљеног ублажена испод границе прописаног минимума а да је оглашен кривим за извршење продуженог кривичног дела.

Као олакшавајуће околности на страни окривљеног ЖЖ, суд је ценио његову ранију неосуђиваност те његову породичну ситуацију – чињеницу да је ожењен, отац једног детета, па је ценећи наведене околности као нарочито олакшавајуће, окривљеног осудио на казну затвора у трајању од 1 године и 7 месеци. Бранилац овог окривљеног, адвокат ЂА1 сматра да је изречена казна престрога јер се ради о полицијском службенику који је претрпео тешке последице у виду велике срамоте те сматра да би се сврха кажњавања могла остварити и осудом на мању казну те да карактер олакшавајућих околности у конкретном случају сад има и чињеница да је остао без посла те да је слабог имовног стања. Апелациони суд ове наводе оцењује неоснованим, будући да олакшавајућу околност ни у ком случају не може представљати околност да се ради о полицијском службенику, напротив, а како окривљени није осуђен на новчану казну, то је без утицаја на другачије одлучивање о његовој казни, његово слабо имовно стање.

У односу на окривљеног ГГ, као нарочито олакшавајуће околности суд је имао у виду чињенице да окривљени раније није осуђиван као и да је ожењен, осуђујући окривљеног ГГ на казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци. Бранилац овог окривљеног, адвокат ГА у жалби предлаже да другостепени суд побијану пресуду преиначи и окривљеном изрекне блажу казну по мери, међутим, не указује на неку чињеницу и околност коју првостепени суд није имао у виду приликом одлучивања о казни односно није адекватно ценио.

За окривљеног ЗЗ првостепени суд је од олакшавајућих околности имао у виду чињеницу да је исти неосуђиван, да је ожењен, отац два детета, те је наведене околности ценио као нарочито олакшавајуће, осуђујући окривљеног ЗЗ на казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци. Бранилац окривљеног ЗЗ, адвокат ЗА једино указује да је суд могао да ублажи казну и више него што је то већ учинио, које наводе Апелациони суд оцењује неоснованим, имајући у виду степен кривице окривљеног.

У односу на окривљеног ЛЛ, као олакшавајућу околност првостепени суд је ценио чињеницу да је раније неосуђиван, те је, ценећи наведену околност као нарочито олакшавајућу, нашао да је адекватна казна окривљеном, казна затвора у трајању од 1 године и 7 месеци. Бранилац окривљеног ЛЛ, адвокат ЛА у изјављеној жалби не указује на неку чињеницу или околност која би била од утицаја на другачије одлучивање о казни, па је његова жалба и у овом делу оцењена неоснованом.

Од олакшавајућих околности у односу на окривљеног ЈЈ, првостепени суд је имао у виду чињеницу његове раније неосуђиваности те околност да је породичан човек, ожењен, отац два детета па је нашао да је адекватна казна окривљеном ЈЈ, казна затвора у трајању од 1 године и 6 месеци. Бранилац окривљеног ЈЈ, адвокат ГА2 сматра да би се и блажом казном свакако остварила сврха кажњавања, међутим, имајући у виду јачину повреде заштићеног добра те степен кривице окривљеног, то је жалба браниоца окривљеног и у овом делу оцењена неоснованом.

У односу на окривљеног ОО, првостепени суд је од олакшавајућих околности имао у виду да је исти неосуђиван, ожењен, отац два детета, па је нашао да је адекватна казна окривљеном ОО казна затвора у трајању од 1 године и 6 месеци. Његов бранилац, адвокат ЂА4 и у односу на овог брањеника, сматра да довољно кажњен чињеницом да је претрпео велику срамоту као полицијски службеник, те да је слабог имовног стања, с обзиром да је остао незапослен, да му је супруга такође незапослена, да има двоје деце које мора да школује, али ове наводе, као и у односу на жалбу овог адвоката за окривљеног ЖЖ, из истих разлога, овај суд, као другостепени, није прихватио.

За окривљеног ММ, као олакшавајуће околности првостепени суд је ценио његову неосуђиваност те тешку породичну ситуацију с обзиром да издржава мајку, баку и брата који је инвалид, те је нашао да је адекватна казна окривљеном казна затвора у трајању од 1 године и 6 месеци. Адвокат МА, бранилац овог окривљеног, иако у уводу жалбе указује да пресуду побија због одлуке о кривичним санкцијама, не указује на неку чињеницу или околност која би била од утицаја на другачије одлучивање о казни, већ само сматра да је окривљеног требало ослободити од оптужбе па је његова жалба и у овом делу оцењена као неоснована.

У односу на окривљеног КК, првостепени суд је као олакшавајуће околности ценио његову неосуђиваност и младост у време извршења кривичног дела, па је нашао да је казна затвора у трајању од 1 године и 7 месеци у свему сразмерна личности окривљеног и степену његове кривице, те јачини повреде заштићеног добра. Адвокат ГА3 за окривљеног ГГ у изјављеној жалби једино предлаже да другостепени суд побијану пресуду преиначи у погледу одлуке о казни, тако што ће му изрећи казну блажу по мери, наводећи да се у међувремену и оженио, која околност, с обзиром на степен кривице окривљеног, те јачину повреде заштићеног добра не може имати претежни значај приликом одлучивања и казни и не мења правилан закључак првостепеног суда да је казна на коју осуђен адекватна свим правилно цењеним околностима у смислу одредбе члана 54 КЗ.

Као олакшавајућу околност код окривљеног ЕЕ, суд је ценио његову ранију неосуђиваност и нашао да је адекватна казна окривљеном казна затвора у трајању од 1 године и 7 месеци, док његов бранилац, адвокат ЕА, иако пресуду побија и због одлуке о кривичној санкцији, суштински не указује на неку чињеницу или околност од утицаја на одлучивање о казни, нити има формални предлог у том смислу.

Иако је окривљени РР раније осуђиван због кривичног дела против безбедности саобраћаја, коју околност је првостепени суд ценио као отежавајућу, имајући у виду и да се ради о неистоврсном кривичном делу те да је од те осуде протекло 7 година у време одлучивања, правилно је нашао да је адекватна казна окривљеном, казна затвора у трајању од 1 године и 6 месеци ценећи као нарочито олакшавајуће околности на страни окривљеног његову породичну ситуацију тј.да је ожењен, отац једног детета. Адвокат ГА4, у жалби изјављеној у корист овог окривљеног, сматра да утврђене олакшавајуће околности дају повода се окривљеном РР изрекне казна блажа по мери, што по налажењу овог суда није случај, имајући у виду јачину повреде заштићеног добра те степен кривице окривљеног.

Од олакшавајућих околности на страни окривљеног ВВ, суд је ценио његову породичну ситуацију односно чињеницу да је ожењен и отац два детета, те је нашао да је адекватна казна овом окривљеном, казна затвора у трајању од 1 године и 6 месеци, док његов бранилац, адвокат ВА у изјављеној жалби сматра да је изречена казна престрога, које наводе Апелациони суд оцењује неоснованим, будући да је иста у свему сразмерна како личности окривљеног тако и степену његове кривице и јачини повреде заштићеног добра.

У одсуству отежавајућих околности, ценећи као нарочито олакшавајуће околности његову неосуђиваност, чињеницу да је ожењен, отац троје деце те болест у самој породици, првостепени суд је извео закључак да је сразмерна казна окривљеном ПП, казна затвора у трајању од једне године и пет месеци. Адвокат ПА, бранилац окривљеног ПП, сматра да се сврха кажњавања може постићи изрицањем блаже казне окривљеном, које наводе Апелациони суд оцењује неоснованим, будући да ни једна од утврђених олакшавајућих околности, не даје повода да се већ ублажена казна окривљеном даље смањи.

  Од олакшавајућих околности на страни окривљеног ЉЉ суд је ценио његову ранију неосуђиваност и породичност - чињеницу да је ожењен, отац два малолетна детета те је нашао да је адекватна казна окривљеном казна затвора у трајању од 1 године и 6 месеци. У заједничкој жалби окривљеног и његовог браниоца не указује се ни на једну чињеницу или околност које би биле од утицаја на другачије одлучивање о казни, па је жалба окривљеног и његовог браниоца – адвоката ЉА и у овом делу оцењена неоснованом.

Чињенице да је окривљени НН неосуђиван, ожењен, отац два малолетна детета суд је ценио као нарочито олакшавајуће околности, па је окривљеног осудио на казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци, док бранилац окривљеног – адвокат ЂА2, понавља већ изнете наводе - да је он значајно кажњен самом чињеницом да је боравио у притвору, да је остао без посла, те да је слабог имовног стања, да му је супруга незапослена, да има двоје малолетне деце које мора да издржава, а које околности с обзиром на степен кривице окривљеног и јачину повреде заштићеног добра, не могу довести до даљег ублажавања казне окривљеном.

На страни окривљене ЊЊ, као олакшавајуће околности, суд је ценио њену неосуђиваност и лоше здравствено стање, те нашао да је казна сразмерна њеној личности те степену кривице и јачини повреде заштићеног добра – казна затвора у трајању од 1 године и 5 месеци. Бранилац окривљене, адвокат ЂА3, сматра да олакшавајућу околност представља и то што је окривљена жена, истовремено и полицијски службеник, која је претрпела већу срамоту него остали, с обзиром на патријархалну средину у којој се налази те да нема непокретну имовину и да је слабог имовног стања, при чему ће издржавање казна затвора на њу оставити веће последице самим тим јер је жена те сматра да је степен угрожавања заштићеног добра код окривљене мањег интензитета него код осталих окривљених, с обзиром да је сарађивала само са једним лицем. Околности које бранилац окривљене наводи, а које се тичу чињенице да је окривљена жена, нису од утицаја на другачије одлучивање као што то није ни њено слабо имовно стање. Супротно ставу браниоца окривљене, не може се рећи да је степен угрожавања заштићеног добра у случају ове окривљене мањи него код осталих будући да је током поступка утврђено да је окривљена извршила две алтернативно прописане радње предвиђене одредбом члана 367 став 1 КЗ и то вршење радње које не би смела извршити – одавање података, те невршење служене радње коју би морала извршити а у вези контроле државне границе и са тим откривања кривичног дела, па је жалба адвоката ЂА3 у односу на окривљену ЊЊ оцењена неоснованом. Други бранилац окривљене ЊЊ, адвокат ЊА у изјављеној жалби у погледу одлуке о кривичној санкцији, не наводи неку чињеницу или околност коју првостепени суд није имао у виду приликом одлучивања о казни, па је њена жалба и у овом делу оцењена неоснованом.

Првостепени суд је, на основу члана 63 КЗ, одредио да се ће окривљенима у казне затвора урачунати и време проведено у притвору, у периоду од 25.12.2008. до 23.06.2009. године.

У односу на окривљеног ББ, као олакшавајућу околност првостепени суд је ценио његову породичну ситуацију - чињеницу да је ожењен, отац два пунолетна детета, те је као отежавајућу околност ценио да је два пута правноснажно осуђиван и то 1997. године за кривично дело против имовине а 2006. године за царинско кривично дело, па је, имајући у виду степен кривице окривљеног и његову улогу, нашао да је адекватна казна окривљеном казна затвора у трајању од 1 године и 6 месеци. Бранилац окривљеног у изјављеној жалби сматра да суд није довољно ценио личност окривљеног, односно степен образовања и његове психо-физичке способности, при чему бранилац окривљеног и не указује од каквог је то утицаја на одлучивање о казни; те његово држање након извршеног кривичног дела, у смислу да није вршио кривична дела, што је у конкретном случају редовна околност која се у конкретној ситуацији не може ценити као олакшавајућа; његове личне прилике и болест, а за које околности није доставио адекватне доказе. Окривљени у изјављеној жалби, као што је наведено и код дела образложења пресуде у погледу чињеничног стања, оспорава своју улогу у конкретним кривичним делима, а који наводи су претходно оцењени неоснованим, те је управо због те улоге, по налажењу овог суда, правилно првостепени суд окривљеном одмерио казну.

Као олакшавајуће околности на страни окривљеног ИИ првостепени суд је ценио чињеницу да је ожењен, отац једног детета а од отежавајућих његову ранију осуђиваност и то због недозвољеног држања оружја, због кривичног дела из области саобраћаја и због кривичног дела према Закону о царини, па је нашао да је адекватна казна окривљеном казна затвора у трајању од једне године. Бранилац окривљеног ИИ, адвокат ГА1, у изјављеној жалби сматра да би се и са блажом казном остварила сврха кажњавања, поново указујући на околности које је првостепени суд и имао у виду приликом приликом одлучивања, међутим, с обзиром на степен кривице окривљеног и јачину повреде заштићеног добра, блажом казном се не би постигла сврха кажњавања нити сврха изрицања кривичних санкција, по налажењу овог суда.

У одсуству отежавајућих околности на страни окривљеног ЂЂ, ценећи његову неосуђиваност и породичност (ожењен, отац двоје малолетне деце) као олакшавајуће околности, првостепени суд је нашао да је адекватна казна окривљеном, казна затвора у трајању од 6 месеци. Адвокат ЂА за овог окривљеног у изјављеној жалби сматра да побројане олакшавајуће околности имају карактер особито олакшавајућих околности те да окривљеном треба ублажити казну испод границе прописаног минимума. Међутим, с обзиром на степен кривице окривљеног, односно чињеницу да је оглашен кривим због извршења кривичног дела у продуженом трајању, то нема места ублажавању казне окривљеном испод границе прописаног минимума.

Као отежавајућу околност на страни окривљеног ДД, суд је ценио његове раније осуде од којих се једна односи и на царинско кривично дело а од олакшавајућих околности чињеницу да је ожењен и отац два малолетна детета, те је нашао да је адекватна казна окривљеном, казна затвора у трајању од 7 месеци. Бранилац окривљеног, адвокат ДА, побијајући првостепену пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији, сматра да окривљеном треба изрећи блажу казну или блажу казну по врсти, јер дело за које је раније осуђиван, нема било какве везе са овим које му је стављено на терет, те ранија осуђиваност не може бити третирана као отежавајућа околност. Супротно овом ставу, ранија осуђиваност окривљеног у сваком случају представља отежавајућу околност, при чему је правилан закључак првостепеног суда да је царинско кривично дело сродно кривичном делу за које одговара, с обзиром да је, шире посматрано – заштитни објекат, и код кривичних дела по царинском закону и код кривичног дела из члана 368 став 1 КЗ, правни саобраћај. Због тога је жалба браниоца окривљеног ДД и у овом делу оцењена неоснованом.

Јавни тужилац у изјављеној жалби једино наводи да сматра да је суд дао превелики значај олакшавајућим околностима с обзиром да се, по његовом мишљењу ради о уобичајеним околностима, док није ценио степен кривице окривљених који се огледа у упорности а у односу на окривљене ББ, ИИ и ЂЂ и то што су кривична дела вршили и у односу на већи број лица. Међутим, како је првостепени суд и ове околности ценио приликом одлучивања о казнама, то је жалба јавног тужиоца оцењена неоснованом.


ОДЛУКА О ТРОШКОВИМА КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА

Одлуку о трошковима поступка побијају бранилац окривљеног ББ – адвокат БА и окривљени ББ, бранилац окривљеног ЛЛ – адвокат ЛА, бранилац окривљене ЊЊ – адвокат ЊА, притом не указујући због чега је одлука првостепеног суда о трошковима поступка неправилна, а која одлука је, по налажењу овог суда, у свему донета у складу са одредбама чланова 193 и 196 ЗКП те је износ од по 3.000,00 динара на име паушала, адекватан дужини трајања и сложености поступка те имовном стању окривљених.

Имајући у виду напред наведено, Апелациони суд у Београду је, на основу члана 388 ЗКП, одлучио као у изреци.


Записничар       Председник већа-судија
Снежана Лазин       Савка Гогић

МБ/МРВ

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)