Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
22.06.2010.

Кж1 2358/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 2358/10
Дана 22.06.2010. године
Б е о г р а д
Немањина бр. 9



АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Соње Манојловић, председника већа, Драгана Ћесаровића и Бојане Пауновић, као чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Јелене Петковић-Милојковић, као записничара, у кривичном предмету оптужених АА, оптуженог ББ и оптуженог ВВ, због кривичног дела разбојничке крађе из чл. 205 ст. 3 у вези ст. 1 КЗ, одлучујући по жалбама Вишег јавног тужиоца из Неготина и браниоца окривљеног ББ, адвоката БА, изјављеним на пресуду Окружног суда у Неготину К.бр.19/09 од 21.10.2009. године, у седници већа одржаној дана 22. јуна 2010. године, донео је



Р Е Ш Е Њ Е


УВАЖАВАЊЕМ жалбе браниоца окривљеног ББ, адвоката БА а поводом те жалбе и жалбе заменика Вишег јавног тужиоца из Неготина, а по службеној дужности, УКИДА СЕ пресуда Окружног суда у Неготину К.бр.19/09 од 21.10.2009. године и предмет ВРАЋА Вишем суду у Неготину на поновно суђење.

Према окривљенима АА и ВВ, продужава се притвор, одређен решењем истражног судије Окружног суда у Неготину Ки.бр.15/09 од 05.04.2009. године, до даље одлуке суда.


О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Окружног суда у Неготину К.бр.19/09 од 21.10.2009. године, оптужени АА, ББ и ВВ, оглашени су кривима да су извршили кривично дело разбојничке крађе из чл. 205 ст. 3 у вези ст. 1 КЗ, а у вези чл. 33 КЗ, па их је суд за ово кривично дело осудио на казне затвора у трајању од по 2 /две/ године, а у које казне се оптуженом АА урачунава и време проведено у притвору почев од 03.04.2009. године као и оптуженом ВВ у коју казну се урачунава и притвор почев од 03.04.2009. године па до правноснажности пресуде, а оптуженом ББ се у казну урачунава и притвор почев од 03.04.2009. године па до 15.04.2009. године, када му је притвор укинут. Оптуженима АА и ВВ суд је на основу чл. 83 КЗ-а изрекао мере безбедности обавезног лечења наркомана, које мере ће се извршити у Заводу за извршење казне затвора, а која мера ће трајати док постоје потребе за лечењем али не дуже од по 3 године, а време проведено у установи за лечење урачунава се у казну затвора. Оптужени АА, ББ и ВВ су обавезани да суду на име паушала надокнаде новчани износ од по 5.000,00 динара, као и да на име трошкова кривичног поступка накнаде и то: АА износ од 116.436,49 динара, опт. ББ износ од 10.505,33 динара и опт. ВВ новчани износ од 114.110,73 динара у року од 15 дана. Истом пресудом обавезани су оптужени АА, ББ и ВВ да оштећеном ОО на име трошкова кривичног поступка за ангажовање пуномоћника као и за доласке на суд солидарно накнаде новчани износ од 72.400,00 динара као и да оштећеној ОО1 на име трошкова кривичног поступка солидарно надокнаде новчани износ од 2.400,00 динара у року од 15 дана. Ради остваривање имовинско-правних на захтева на парницу су упућени ОО и ОО1.

Против ове пресуде жалбу је изјавио Виши јавни тужилац из Неготина, због одлуке о казни, са предлогом да се у побијаном делу пресуда преиначи, тако што ће се оптуженима изрећи строжија казна затвора, бранилац оптуженог ББ, адвокат БА, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно утврђеног чињеничног стања и одлуке о казни и трошковима кривичног поступка, са предлогом да се побијана пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак и одлучивање по закону или да се оптужени ББ ослободи од оптужбе.

Апелационо јавно тужилаштво у Београду је у свом поднеску Ктж.бр.586/10 од 03.03.2010. године предложило да Апелациони суд у Београду уважи жалбу Вишег јавног тужилаштва из Неготина а да одбије као неосновану жалбу браниоца оптуженог ВВ.

Апелациони суд у Београду одржао је јавну седницу већа у смислу одредби чл. 375 ЗКП-а у присуству браниоца оптуженог ББ, адвоката БА и у одсуству уредно позваног оптуженог ББ и Апелационог јавног тужиоца, па је након тога размотрио ожалбену пресуду са целокупним списима предмета и по оцени жалбених навода и предлога жалбе као и по службеној у смислу одредбе чл. 380 ЗКП-а, нашао:

Првостепена пресуда садржи битне повреде одредаба кривичног поступка из чл. 368 ст. 1 тачка 11 ЗКП-а, обзиром да је изрека првостепене пресуде нејасна, противречна сама себи и разлозима пресуде, те не садржи уопште разлоге о одлучним чињеницама.

Наиме, првостепени суд у образложењу ожалбене пресуде на страни 49, наводи да је утврдио да су у конкретном случају оптужени затечени на делу крађе и то непосредно пошто су одузели туђе покретне ствари, конкретно робу из продавнице, коју су потрпали у торбе, које су у том циљу и понели са собом, док су се још налазили на месту извршења крађе, тј. у продавници, што значи да су крађу довршили одузевши ствари из поседа оштећеног, да би затим у намери да украдене ствари задрже употребили силу против оштећеног ОО, који је покушао да их спречи тако што је са пиштољем у рукама дошао до врата продавнице, тако што су га један и други више пута одгуривали, те су га оборили доле, а онда му је оптужени АА узео пиштољ из руке, истим га ударио по глави, наневши му лаке телесне повреде описане ближе у изреци пресуде. У следећем ставу на страни 49 исте пресуде суд међутим наводи да су оптужени одузете ствари и поред тога што су према оштећеном употребили силу нису успели да задрже, односно да је оптужени ВВ своју торбу бацио доле на улицу, а оптужени АА је оставио пуну на пулту продавнице, зато што су морали да беже.

Међутим, по налажењу Апелационог суда, а како се то основано истиче жалбом браниоца окривљеног ББ, у образложењу побијане пресуде изостали су разлози које је првостепени суд сходно својој обавези из чл. 361 ЗКП-а дужан да одређено и потпуно изнесе, посебно када је реч о субјективном односу оптужених према кривичном делу, односно оној компоненти која се тиче утврђивања умишљаја који треба да обухвати свест и вољу о свим обележјима кривичног дела у питању, односно о свим околностима која имају обележје кривичног дела, па и у погледу примене силе у конкретном случају. Имајући у виду одбране окривљених, посебно одбрану окривљеног АА да су торбе са стварима оставили јер су се уплашили и да је он када је видео оштећеног да репетира пиштољ, истог због тога оборио, одгурнувши га, као и одбрану окривљеног ББ, да је и он када је критичне вечери чуо женски глас да дозива у помоћ, одбацио торбу и почео да бежи, по налажењу Апелационог суда, за сада остаје нејасно и неразјашњено да ли су, у ком тренутку и у којој намери окривљени употребили силу према оштећеном, да ли због тога што су били уплашени и хтели да побегну па су одбацивши торбе то и учинили или да би задржали торбе са стварима из продавнице, у чему нису успели, него су побегли, ставивши торбе на лицу места од које одлучне чињенице зависи правна оцена радњи које су окривљени предузимали а што је даље од значаја за оцену њихових одбрана. При том, првостепени суд је посебно пропустио да да оцену контрадикторних одбрана окривљених које су они током поступка више пута мењали, а што је такође у супротности са одредбом чл. 361 тачка 7 ЗКП-а.

Такође, у односу на окривљеног ББ, по налажењу Апелационог суда, за сада је остало неразјашњено да ли је он у договору са власником кафића „__“ требао само да одвезе окривљене до села гг, до неког њиховог друга и потом дође по њих, јер је у својој одбрани истакао да је том приликом након што је оставио окривљене АА и ВВ у центру села а потом ишао код мајстора, или их је чекао када су изашли из кола поневши са собом торбе које је, како он у својој одбрани каже видео, или је пак управо он позвао окривљеног АА и ВВ да „одраде продавницу“, о чему су се сви окривљени током поступка различито изјашњавали, мењајући своје одбране, а како су разлози о овим одлучним чињеницама у првостепеној пресуди су изостали, то је првостепени суд учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из чл. 368 ст. 1 тачка 11 ЗКП-а, која је апсолутне природе, због чега је Апелациони суд уважавањем жалбе браниоца окривљеног ББ, а поводом те жалбе и жалбе Вишег јавног тужиоца у Неготину, по службеној дужности, укинуо у целости првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење.

У поновном поступку првостепени суд ће отклонити пропусте на које је у овом решењу указано, поново ће саслушати оптужене и извести све потребне доказе, па ће брижљивијом оценом одбране оптужених у склопу са осталим изведеним доказима бити у могућности да правилно и потпуно утврди чињенично стање и на тако правилно и потпуно утврђено чињенично стање правилно примени кривични закон при чему ће имати у виду и остале жалбене наводе браниоца окривљеног ББ и Вишег јавног тужиоца у Неготину о којима није било посебно речи у овој одлуци јер је првостепена пресуда укинута због битне повреде одредаба кривичног поступка из чл. 368 ст. 1 тачка 11 ЗКП-а, која је апсолутне природе.

Према оптуженима ВВ и АА, применом одредбе чл. 389 ст. 4 ЗКП-а, продужен је притвор до даље одлуке суда, с обзиром да постоје особите околности које указују да ће оптужени АА и ВВ поновити кривично дело, а имајући у виду да су и један и други незапослена лица, без редовних прихода и без имовине, који су при том и зависници од психоактивних супстанци и код којих постоји опасност да би пуштањем на слободу у сличним условима исказали слично понашање, а са којих разлога је и за једног и за другог предложена мера безбедности обавезног лечења наркомана у установи затвореног типа. Напред наведене околности по налажењу овог суда представљају особите околности које указују на оправдану бојазан да би оптужени боравком на слободи могли поновити кривично дело, а све на основу чл. 142 ст. 1 тачка 3 ЗКП-а.

Применом одредбе чл. 389 ЗКП-а, одлучено је као у изреци решења.



Записничар, ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА,
Јелена Петковић-Милојковић, с.р. Соња Манојловић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Д-на:
1 Окружном суду у Неготину /6 отправака/
2 АЈТ у Београду /1 отправак/

С у д и ј а,

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)