Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
5.02.2015.

Kж1 36/2015

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Kж1 36/2015
Дана 05.02.2015. године
Б Е О Г Р А Д, Немањина бр. 9

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: мр Сретка Јанковића, председника већа, Бранке Пејовић и др Миодрага Мајића, чланова већа, са судијским сарадником Вукашином Сарајлићем, записничарем, у кривичном предмету осуђеног АА, због кривичног дела неовлашћено коришћење туђег возила из члана 213 став 1 Кривичног законика и др, одлучујући о жалби осуђеног АА, изјављеној против пресуде Основног суда у Смедереву Кв.бр. 395/14 од 03.12.2014. године, у седници већа одржаној у одсуству уредно обавештеног јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду, дана 05.02.2015. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба осуђеног АА, па се пресуда Основног суда у Смедереву Кв.бр. 395/14 од 03.12.2014. године, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Побијаном пресудом одбијен је захтев осуђеног АА за изрицањем јединствене казне по пресудама Основног суда у Смедереву Кв.бр. 639/12 и Основног суда у Пожаревцу К.бр. 2784/10.

Против наведене пресуде жалбу је изјавио осуђени АА, без навођења законског основа, са предлогом да другостепени суд означене пресуде споји у јединствену казну затвора.

Јавни тужилац Апелационог јавног тужилаштва у Београду је поднеском Ктж. бр. 44/15 од 02.02.2015. године, предложио да другостепени суд изјављену жалбу одбије као неосновану и побијану пресуду потврди.

Апелациони суд у Београду је одржао јавну седницу већа на којој је размотрио списе заједно са побијаном пресудом, и то у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалби, у смислу одредбе члана 451 став 1 ЗКП, па је, имајући у виду наведено, нашао:

жалба је неоснована.

Апелациони суд у Београду је увидом у списе утврдио да је првостепени суд доносећи побијану пресуду правилно нашао како у конкретном случају нису испуњени услови за изрицање јединствене казне осуђеном АА преиначењем одлуке о казни које су окривљеном изречене правноснажним пресудама Основног суда у Смедереву Кв.бр. 639/12од 07.03.2013. године и Основног суда у Пожаревцу К.бр. 2784/10 од 14.04.2011. године. Наиме, првостепени суд је правилно поступио када је приликом одлучивања имао у виду да је наведеном пресудом Основног суда у Пожаревцу осуђеном АА изречена новчана казна, док му је означеном пресудом Основног суда у Смедереву изречена јединствена казна затвора, па како се у конкретном случају очигледно ради о различитим врстама казни, то нису испуњени услови за примену одредби о одмеравању јединствене казне за дела у стицају у смислу одредбе члана 60 Кривичног законика, а самим тим ни услови за изрицање јединствене казне осуђеном у смислу одредбе члана 552 став 1 тачка 1 ЗКП.

Следствено томе, неоснован је предлог из жалбе осуђеног за спајањем казни на које је осуђен наведеним пресудама, имајући у виду да је првостепени суд правилно и у потпуности утврдио све одлучне чињенице, дајући о истима јасне, уверљиве и непротивречне разлоге које у свему као правилне прихвата и овај суд, док се у изјављеној жалби не истиче ниједна околност која би била од утицаја на другачију одлуку суда, већ се у суштини понављају наводи изнети у предлогу осуђеног за спајање наведених казни. При томе, овај суд је имао у виду да је новчана казна која је осуђеном изречена означеном пресудом Основног суда у Пожаревцу у међувремену замењена казном затвора, али наведено није утицало на другачију одлуку обзиром да се у конкретној ситуацији само ради о начину извршења те новчане казне и не може се сматрати да је осуђеном означеном пресудом Основног суда у Пожаревцу изречена та казна затвора, како то осуђени неосновано наводи у својој жалби.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 457 ЗКП, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци пресуде.

Записничар        Председник већа-судија
Вукашин Сарајлић, с.р.      мр Сретко Јанковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарница
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)