Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
11.07.2013.

Kж1 3818/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Kж1 3818/13
Дана 11.07.2013. године
Б Е О Г Р А Д
Немањина број 9

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија мр Сретка Јанковића, председника већа, Бранке Пејовић и др Миодрага Мајића, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Александра Багаша, као записничара, у кривичном предмету против осуђеног АА, због кривичног дела из члана 246 став 1 Кривичног законика, одлучујући о жалби осуђеног АА, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду К.бр. 3686/10, Кв.бр. 2213/13 од 30.05.2013. године, у седници већа одржаној дана 11. јула 2013. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба осуђеног АА, а пресуда Вишег суда у Београду К.бр. 3686/10, Кв.бр. 2213/13 од 30.05.2013. године, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду К.бр. 3686/10, Кв.бр. 2213/13 од 30.05.2013. године, усвојен је захтев осуђеног АА за неправо понављање кривичног поступка, па су преиначене само у погледу одлуке о казни правноснажне пресуде и то пресуда Вишег суда у Београду К.бр. 3686/10 од 22.03.2011. године, правноснажна 20.02.2012. године, којим је окривљени АА оглашен кривим због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 Кривичног законика и осуђен је на казну затвора у трајању од 3 (три) године, која казна је решењем кривичног већа Вишег суда у Београду К.бр. 3686/10, Кв.бр. 4923/12 од 22.11.2012. године правноснажно 05.12.2012. године применом закона о амнестији смањена за 25%, те је истим решењем осуђени ослобођен од извршења дела изречене казне у трајању од 9 (девет) месеци, те је одређено да се остатак казне у трајању од 2 (две) године и 3 (три) месеца према окривљеном изврши и пресуда Вишег суда у Београду К.бр. 50/12 од 12.03.2012. године, правноснажна 14.06.2012. године, којим је окривљени АА оглашен кривим због извршења кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 1 Кривичног законика и осуђен је на казну затвора у трајању од 7 (седам) месеци, у коју му се урачунава време проведено у притвору од 22.12.2011. године до упућивања у установу за издржавање казне, а најдуже док не истекне време трајања казне изречене у првостепеној пресуди, па је суд окривљеног узимајући му као утврђене казне затвора по напред наведеним правноснажним пресудама окривљеног АА осудио на јединствену казну затвора у трајању од 3 (три) године и 6 (шест) месеци, у коју казну му се урачунава време проведено у притвору и на издржавању казне у периоду од 22.12.2011. године до 22.07.2012. године, по пресуди Вишег суда у Београду К.бр. 50/12 од 12.03.2012. године, правноснажна дана 14.06.2012. године, као и време на издржавању казне и у Специјалног затворској болници од 22.07.2012. године па надаље по пресуди Вишег суда у Београду К.бр. 3686/10 од 22.03.2011. године, правноснажна дана 20.02.2012. године, као и време у трајању од 9 (девет) месеци за које време је осуђени ослобођен од извршења дела казне решењем кривичног већа Вишег суда у Београду К.бр. 3686/10, Кв.бр. 4923/12 од 22.11.2012. године правноснажно 05.12.2012. године, док у преосталом делу наведене пресуде остају неизмењене.

Против означене пресуде жалбу је изјавио осуђени АА, без навођења законског основа, али из садржине жалбе произлази да се жали због одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да му се казна умањи.

Апелациони јавни тужилац у Београду доставио је поднесак Ктж.бр. 3550/13 од 05.07.2013. године, у ком је предложио да се побијана пресуда потврди, а жалба осуђеног одбије као неосноване.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, па је имајући у виду наводе изјављене жалбе, ценећи при томе и став Апелационог јавног тужиоца у Београду, изнет у цитираном писменом поднеску, нашао:

Жалба је неоснована.

Првостепена пресуда није захваћена битним повредама одредаба кривичног поступка, као ни повредом кривичног закона, на које жалбени суд пази по службеној дужности у смислу одредбе члана 380 ЗКП-а.

Неосновани су жалбени наводи осуђеног АА, којима се првостепена пресуда побија због одлуке о кривичној санкцији, с обзиром да је првостепени суд приликом одлучивања о кривичној санкцији имао у виду потребу постизања сврхе кажњавања прописане одредбама чланова 4 и 42 Кривичног законика, па је правилно прихватајући оцену олакшавајућих околности и то да се ради о млађем лицу, те израженом кајању у току кривичног поступка, а које све околности су дате у наведеним правноснажним пресудама, док на страни окривљеног суд није нашао отежавајућих околности, те је правилно полазећи од изречених казни затвора као утврђених на основу чланова 60 и 62 Кривичног законика, те одредби члана 405 став 1 тачка 1 ЗКП-а окривљеног АА осудио на јединствену казну затвора у трајању од 3 (три) године и 6 (шест) месеци, у коју му је сходно одредби члана 63 Кривичног законика урачунао време које је провео у притвору и на издржавању казне по правноснажним пресудама, као и време за које је осуђени ослобођен од извршења дела изречене казне по напред наведеном правноснажном решењу, за шта је у образложењу побијане пресуде првостепени суд дао јасне разлоге који су у свему прихватљиви и за овај суд.

Имајући у виду напред наведено, жалбени наводи осуђеног којима се првостепена пресуда побија због одлуке о кривичној санкцији уз истицање да му је кривична санкција требала бити више умањена су оцењени као неосновани и овај суд налази да је првостепени суд приликом доношења побијане пресуде имао у виду све околности из члана 54 Кривичног законика које су од утицаја да кривична санкција буде правилно одабрана, а њена висина правилно одмерена, те је имајући у виду и сврху кажњавања прописану одредбом члана 4 и 42 Кривичног законика, те прихватајући оцену олакшавајућих околности и чињеницу да се ради о млађем лицу, те изражено кајање, а у одсуству отежавајућих околности правилно окривљеног осудио на казну затвора у трајању од 3 (три) године и 6 (шест) месеци.

Имајући у виду степен повреде заштићеног добра, те степен кривице окривљеног и овај суд налази да ће се управо овако изреченом ефективном казном затвора у трајању од 3 (три) године и 6 (шест) месеци, у односу на осуђеног АА остварити сврха кажњавања прописана одредбом члана 42 Кривичног законика, а у оквиру опште сврхе кривичних санкција из члана 4 став 2 Кривичног законика.

Са свега напред изнетог, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци пресуде на основу одредбе члана 388 ЗКП-а.

Записничар       Председник већа-судија
Александар Багаш      мр Сретко Јанковић

ГМ

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)