Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
27.05.2015.

Кж1 382/2015

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 382/2015
Дана 27.05.2015. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Милене Рашић, председника већа, Мирјане Поповић и Снежане Димитријевић, чланова већа, са саветником Богданом Јанковићем, као записничарем, у кривичном предмету осуђеног АА, због кривичног дела из члана 121 став 1 КЗ и др., одлучујући о жалби браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду К.бр.1241/11 – Кв.бр.1208/15 од 16.04.2015. године, у седници већа одржаној дана 27.05.2015. године, у одсуству уредно обавештеног јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду, донео је


П Р Е С У Д У

УСВАЈА СЕ жалба браниоца осуђеног АА, адвоката АБ, па се ПРЕИНАЧУЈЕ пресуда Вишег суда у Београду К.бр.1241/11 – Кв.бр.1208/15 од 16.04.2015. године, тако што Апелациони суд у Београду усваја захтев за неправо понављање кривичног поступка браниоца осуђеног АА, адвоката АБ, па се преиначују у погледу одлуке о казни пресуда Вишег суда у Београду К.бр.1241/11 од 11.07.2012. године, којa је само у погледу одлуке о казни преиначена пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 бр. 6429/12 од 18.09.2013. године и пресуда Основног суда у Панчеву К.бр.110/14 од 01.04.2014. године, која је правноснажна 07.08.2014. године, на тај начин што се узимају као утврђене: 1) казна затвора у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеци по пресуди Вишег суда у Београду К.бр.1241/11 од 11.07.2012. године, којa је само у погледу одлуке о казни преиначена пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 бр. 6429/12 од 18.09.2013. године ; 2) казна затвора у трајању од 1 (једног) месеца по пресуди Основног суда у Панчеву К.бр.110/14 од 01.04.2014. године, која је правноснажна 07.08.2014. године, па суд осуђеног АА применом члана 60 став 2 тачка 2 и члана 62 став 1 КЗ, у вези члана 552 ЗКП ОСУЂУЈЕ на јединствену казну затвора у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеци, у коју му се има урачунати време проведено у притвору и на издржавању казне, по пресуди Вишег суда у Београду К.бр.1241/11 од 11.07.2012. године, која је само у погледу одлуке о казни преиначена пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 бр. 6429/12 од 18.09.2013. године.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду К.бр.1241/11 – Кв.бр.1208/15 од 16.04.2015. године, одбијен је захтев браниоца осуђеног АА, адвоката АБ од дана 20.11.2014. године да се осуђеном изрекне јединствена казна у односу на казне које су му изречене правноснажним пресудама Вишег суда у Београду К.бр.1241/11 од 11.07.2012. године, преиначена пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 бр. 6429/12 од 18.09.2013. године и Основног суда у Панчеву К.бр.110/14 од 01.04.2014. године, правноснажна дана 07.08.2014. године као неосноване.

Против наведене пресуде жалбу је изјавио бранилац осуђеног АА адвокат АБ због битних повреда одредаба кривичног поступка и повреде кривичног закона, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијану пресуду на тај начин што ће осуђеном АА изрећи јединствену казну затвора у трајању од две године и шест месеци.

Апелациони јавни тужилац у Београду је у поднеску Ктж.бр.400/15 од 21.05.2015. године предложио да Апелациони суд у Београду одбије жалбу браниоца осуђеног АА, адвоката АБ, изјављену против пресуде Вишег суда у Београду К.бр.1241/11 – Кв.бр.1208/15 од 16.04.2015. године као неосновану и наведену пресуду потврди.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа у смислу одредбе члана 447 ЗКП, у одсуству уредно обавештеног јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом коју је испитао у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалби, па је по оцени жалбених навода и предлога, као и изјашњења Апелационог јавног тужиоца у Београду из напред наведеног поднеска, донео одлуку као у изреци пресуде.

Наиме, првостепеном пресудом је одбијен захтев да се осуђеном АА изрекне јединствена казне затвора, са образложењем да сходно одредбама члана 60 став 2 тачка 2 КЗ и члана 45 КЗ у конкретном случају нису испуњени услови да се преиначе пресуде Вишег суда у Београду К.бр.1241/11 од 11.07.2012. године, којa је само у погледу одлуке о казни преиначена пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 бр. 6429/12 од 18.09.2013. године и пресуда Основног суда у Панчеву К.бр.110/14 од 01.04.2014. године, која је правноснажна 07.08.2014. године. Наиме, како је осуђени АА пресудом Основног суда у Панчеву К.бр.110/14 од 01.04.2014. године, правноснажна дана 07.08.2014. године, осуђен на казну затвора у трајању од једног месеца, то у конкретном случају није могуће преиначити означене пресуде, тако да јединствена казна буде већа од сваке појединачне, а да не достигне њихов збир, а да притом буде изречена на пуне месеце и године. Првостепени суд је даље навео да је имао у виду и примедбе Апелационог суда у Београду из решења КЖ1 83/15 од 16.03.2015. године, али да исте нису биле од утицаја на другачији закључак, будући да се чланом 60 КЗ предвиђа да ће суд изрећи јединствену казну затвора, ако је за кривична дела у стицају утврдио казне затвора, тако што ће повисити најтежу утврђену казну, с тим да јединствена казна не сме достићи збир утврђених казни, нити прећи двадесет година затвора, док се принцип апсорпције предвиђа једино у случају када је за неко дело утврђена казна затвора у трајању од тридесет до четрдесет година, што није конкретан случај.

Међутим, по налажењу Апелационог суда у Београду, основано се жалбом браниоца осуђеног АА, адвоката АБ истиче да је првостепени суд приликом одлучивања о кривичној санкцији повредио кривични закон, када је нашао да нису испуњени услови за изрицање јединствене казне затвора осуђеном АА.

Наиме, из стања у списима предмета произлази да је осуђени АА пресудом Вишег суда у Београду К.бр.1241/11 од 11.07.2012. године, која је само у погледу одлуке о казни преиначена пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 бр. 6429/12 од 18.09.2013. године, осуђен због извршења кривичног дела тешка телесна повреда из члана 121 став 1 КЗ идр., на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеци, у коју казну му је урачунато време проведено у притвору почев од 28.10.2011. године, када је лишен слободе, па до 11.07.2012. године, док је пресудом Основног суда у Панчеву К.бр.110/14 од 01.04.2014. године, правноснажна дана 07.08.2014. године, осуђен на казну затвора у трајању од једног месеца. Из службене белешке Вишег суда у Београду К.бр. 1241/11-Кв.бр. 75/15 од 22.10.2015. године је утврђено да се осуђени АА тренутно налази на издржавању казне затвора у трајању од 2 године и 6 месеци, по пресуди Вишег суда у Београду К.бр. 1241/11 од 11.07.2012. године, која је правноснажна дана 18.09.2013. године, а коју је започео дана 22.07.2014. године у КПЗ Падинска скела, где још издржава казну, а да пресуда Основног суда у Панчеву К.бр. 110/14 од 01.04.2014. године, правноснажна дана 07.08.2014. године, још увек није достављена на извршење.

Одредбом члана 62 став 1 КЗ-а је прописано да ће суд, ако се осуђеном суди за кривично дело учињено пре него што је започео издржавање казне затвора, изрећи јединствену казну за сва кривична дела, узимајући раније изречену казну као утврђену, те да ће казну или део казне коју је осуђени издржао урачунати у изречену казну затвора.

Одредбом члана 60 став 2 тачка 2 КЗ је прописано да ће суд јединствену казну затвора, ако је за кривична дела у стицају утврдио казне затвора, изрећи тако што ће повисити најтежу утврђену казну, с тим да јединствена казна не сме достићи збир утврђених казни нити прећи 20 година затвора, дакле по принципу асперације, док је принцип апсорпције изричито предвиђен ставом 1 тачка 1 истог члана.

Увидом у списе предмета је утврђено, да казну затвора по ранијој осуди, а то је у овом случају пресуда Вишег суда у Београду К.бр. 1241/11 од 11.07.2012. године, која је правноснажна дана 18.09.2013. године, осуђени АА издржава од 22.07.2014. године, док је кривично дело по каснијој осуди, а то је у овом случају пресуда Основног суда у Панчеву К.бр.110/14 од 01.04.2014. године, правноснажна дана 07.08.2014. године, извршио 20.09.2012. године, дакле пре него што је ступио на издржавање казне затвора по ранијој осуди. С обзиром на наведено очигледно је да су у конкретном случају испуњени сви законски услови предвиђени чланом 62 став 1 КЗ и члана 552 став 1 ЗКП-а, односно да су против осуђеног у две пресуде изречене две казне, а нису примењене одредбе о одмеравању јединствене казне за дела у стицају, те да је с тога захтев браниоца осуђеног за спајањем казни по наведеним пресудама основан. Одлучујући надаље о висини јединствене казне овај суд је имао у виду и одредбу члана 60 став 2 КЗ, али и одредбу члана 45 став 1 КЗ којом је прописано да казна затвора не може бити краћа од 30 дана нити дужа од 20 година, док је ставом 2 истог члана прописано да се казна затвора из става 1 изриче на пуне године и месеце, а до шест месеци и на дане.

Сходно томе, а како је институт спајања казне успостављен фактички у корист окривљеног, то је у конкретном случају било места примени тзв нужне апсорпције, а имајући у виду висине изречених казни по правноснажним пресудама, то јест да је једна казна преко шест месеци, а друга један месец, те да сходно члану 45 став 1 КЗ-а јединствена казна не би могла бити изречена на дане да би се испоштовао принцип асперације.

  Имајући у виду све наведено, Апелациони суд у Београду је одлучио као у изреци ове пресуде, сходно члану 552 став 1 ЗКП-а, те је осуђеног осудио на јединствену казну казну затвора у трајању од две године и шест месеци, налаезћи да ће се истом у потпуности остварити сврха генералне и специјалне превенције. У наведену казну затвора овај суд је, сходно члану 63 КЗ-а, осуђеном АА урачунао и време проведено у притвору почев од 28.10.2011. године, па до 11.07.2012. године, као и на издржавању казне затвора почев од 22.07.2014. године и то по пресуди Вишег суда у Београду К.бр. 1241711 од 11.07.2012. године која је правноснажна пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 бр. 6429/12 од 18.09.2013. године.

Из изнетих разлога, а на основу одредбе члана 459 ЗКП, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                 Председник већа-судија
Богдан Јанковић,с.р.                   Милена Рашић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)