Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
1.10.2012.

Кж1 4011/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 4011/2011
Дана 19.03.2012. године
Б Е О Г Р А Д


У   И М Е   Н А Р О Д А


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Милене Рашић – председника већа, Мирјане Поповић и Снежане Димитријевић – чланова већа, са вишим судијским сарадником Снежаном Лазин – записничарем, у кривичном поступку против окривљеног АА и др., због кривичног дела незаконит лов из члана 276 став 4 КЗ у вези члана 33 КЗ и др, одлучујући о жалбама браниоца окривљених АА, ББ, ВВ, ГГ, ДД, ЂЂ и ЕЕ – адвоката АБ и бранилаца окривљених ЖЖ, ЗЗ, ИИ и ЈЈ – адвоката БА и БА1, изјављеним против пресуде Основног суда у Неготину К.бр.293/10 од 08.11.2010. године, у седници већа одржаној дана 19.03.2012. године, донео је


П Р Е С У Д У

Уважавањем жалбе браниоца окривљених АА, ББ, ВВ, ГГ, ДД, ЂЂ и ЕЕ – адвоката АБ и по службеној дужности у односу на окривљене ЖЖ, КК, ЗЗ, ИИ и ЈЈ ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Основног суда у Неготину К.бр.293/10 од 08.11.2010. године, тако што Апелациони суд у Београду


I

према окривљенима АА, ББ, ВВ, ГГ, ЖЖ, КК, ДД, ЂЂ, ЕЕ, ЗЗ, ИИ и ЈЈ, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде,

на основу члана 354 тачка 2 Законика о кривичном поступку


ОДБИЈА ОПТУЖБУ

Да су:

Као чланови Ловачког удружења __ по међусобном договору дана 13. јула 2008. године, при организованом групном лову на дивље свиње у ловишту „_“ наведеног ловачког удружења КО _ и то на мзв. „_“, а по дозволи за лов број _ од _7.2008. године ловили без посебне дозволе за срнећу дивљач, за чији лов је потребна таква дозвола, а при ком лову је окривљени ББ одстрелио једног срндаћа, при чему су били свесни да тада срнећу дивљач, за чији лов је потребна посебна дозвола, лове без такве дозволе, хтели су да то учине и били су дужни и могли бити свесни да је овај њихов лов забрањен.

- чиме би као саизвршиоци извршили кривично дело незаконит лов из члана 276 став 4 КЗ у вези члана 33 КЗ.


II

према окривљеном АА, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде,

на основу члана 354 тачка 2 Законика о кривичном поступку

ОДБИЈА ОПТУЖБУ

Да је:

Дана 13.07.2008. године, а када је оштећени ОО – ловочувар у ЈП __ дошао на мзв. „_“ на коме се налази и део ловишта наведеног националног парка, јер је претходно чуо из правца тог места три пуцња из ватреног оружја и посумњао да се у ловишту наведеног националног парка врши незаконит лов, те на том месту и то на шумском путу који представља границу ловишта наведеног националног парка и ловишта Ловачког удружења __ затекао окривљеног АА, ЂЂ, КК и ВВ, а затим на удаљености од места њиховог затицања за око 100 метара, поред наведеног пута, на удаљености од око 2 до 3 метра од истог на простору ловишта Ловачког удружења __ пронашао остатке свеже убијене срне, те са тих остатака исекао главу и држећи у левој руци ту главу срне се вратио до окривљеног АА и осталих лица са којима је он тада био, како би од њих добио обавештења о незаконитом убијању срне, силом спречио оштећеног ОО, као службено лице у вршењу службене радње коју је он предузео у оквиру својих овлашћења, у радњи задржавања главе убијене срне као доказа да је иста незаконито убијена на тај начин што је држећи једну секирицу у десној руци пришао оштећеном ОО, захтевајући од њега да пусти из руке главу срне, да би затим левом руком ухватио за врат оштећеног, а потом бацивши наведену секирицу истог ухватио и десном руком за врат и тада почео да га стеже, што је чинио све док оштећени ОО из руке није испустио главу срне, при чему је био свестан да на описани начин употребом силе спречава оштећеног ОО као службено лице у вршењу службене радње коју је он предузео у оквиру својих овлашћења, хтео је да то учини и био је свестан да је ово његово дело забрањено.

- чиме би извршио кривично дело спречавање службеног лица у вршењу службене радње из члана 322 став 1 КЗ.
 
Трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.


О б р а з л о ж е њ е

Основни суд у Неготину је пресудом К.бр.293/10 од 08.11.2010. године огласио кривима окривљене АА, ББ, ВВ, ГГ, ЖЖ, КК, ДД, ЂЂ, ЕЕ, ЗЗ, ИИ и ЈЈ због извршења кривичног дела незаконити лов из члана 276 став 4 КЗ, а окривљеног АА и због извршења кривичног дела спречавање службеног лица у вршењу службене радње из члана 322 став 1 КЗ, па је окривљеном АА претходно утврдио појединачне казне и то за кривично дело из члана 276 став 4 КЗ казну затвора у трајању од 2 месеца, а за кривично дело из члана 322 став 1 КЗ казну затвора у трајању од 4 месеца и затим му је изрекао условну осуду тако што му је утврдио јединствену казну затвора у трајању од 5 (пет) месеци и истовремено одредио да се иста неће извршити уколико окривљени у времену од 1 (једне) године не учини ново кривично дело, а окривљенима ББ, ВВ, ГГ, КК, ДД, ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ, ЗЗ, ИИ и ЈЈ је изрекао условне осуде тако што им је утврдио казне затвора у трајању од по 2 (два) месеца и истовремено одредио да се исте неће извршити ако окривљени у року од 1 (једне) године од дана правноснажности пресуде не изврше ново кривично дело.

Окривљени су обавезани да суду на име трошкова кривичног поступка солидарно исплате износ од 500,00 динара и да сваки од окривљених на име паушала накнади суду износ од по 4.000,00 динара, а све у року од 15 дана под претњом принудног извршења. Окривљени АА је обавезан да оштећеном ОО накнади трошкове кривичног поступка у износу од 12.500,00 динара у року од 15 дана под претњом принудног извршења. Оштећени Ловачко удружење __ и оштећени ОО су ради остварења имовинскоправног захтева упућени на парницу.

Истом пресудом одређено је да се од окривљеног АА одузима ловачки ранац зелене боје са свеже одраним месом, највероватније срнеће дивљачи и једном главом срндаћа (са роговима) спакованим у две најлонске кесе, укупне тежине 16,600 кг, а што се по правноснажности има доставити ПС Мајданпек на даљу надлежност. Одређено је да се окривљенима АА, ВВ, ГГ, КК, ДД, ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ, ЗЗ, ИИ и ЈЈ враћа ловачко оружје и то АА ловачка пушка марке Застава калибра 12мм, фабрички број _, оружани лист регистарски број __ и реденик за муницију са муницијом за ловачку пушку и то 21 метак калибра 12мм, ВВ ловачка пушка марке „СССР“ калибра 12 мм, фабрички број __, оружани лист регистарски број __ за ловачку пушку и 12 комада метака калибра 12 мм, ГГ ловачки карабин марке „Застава“ М-48 калибра 7,64 мм, фабрички број __, оружани лист __ за ловачки карабин и за ловачки карабин 2 метка калибра 7,64мм, ЖЖ једна ловачка пушка положара марке „_“ __ са кожним ремеником фабрички број __ калибра 12мм и оружани лист број __, КК ловачки карабин марке Црвена застава 8,57 – ЈС фабрички број _ са ремеником, оружани лист регистарски број _, 5 комада метака калибра 8,57 – ЈС и оптички нишан марке _ број _, ДД ловачка пушка марке _ – 58 калибра 16мм фабрички број _, оружани лист регистарски број _, реденик за муницију и 22 комада метака калибра 16мм, ЂЂ ловачка пушка марке Застава калибра 12мм, фабрички број _, оружани лист регистарски број _ за ловачку пушку и 8 комада метака калибра 12мм, ЕЕ ловачки карабин марке Застава калибра 30-06 фабрички број_ са затварачем број _, 6 комада метака за ловачки карабин калибра 30-06мм и оружани лист регистарски број _, ЗЗ ловачка пушка марке СССР калибра 16мм фабрички број _, оружани лист регистарски број _ и 4 комада метака калибра 16мм, ИИ један ловачки карабин марке Застава М-70 калибра 8х57мм фабрички број __ и оружани лист број _ и ЈЈ један ловачки карабин марке Застава фабрички број _ калибра 30-06мм и оружани лист _, а који предмети су од окривљених одузети по потврдама ПС Мајданпек и то све у року од 15 дана по правноснажности пресуде.

Против наведене пресуде жалбе су изјавили:

- бранилац окривљених АА, ББ, ВВ, ГГ, КК, ДД, ЂЂ и ЕЕ – адвокат АБ из свих законских разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду укине првостепену пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновну одлуку или да наведену пресуду преиначи тако што ће окривљене АА, ББ, ВВ, ГГ, КК, ДД, ЂЂ и ЕЕ ослободити од оптужбе. У жалби је истакнут и захтев браниоца окривљеног да Апелациони суд у Београду у смислу члана 377 став 1 у вези става 5 ЗКП закаже главни претрес или да одржи јавну седницу већа другостепеног суда на коју ће позвати окривљене и њиховог браниоца. Окривљени КК је својим поднеском од 28.02.2011. године на основу члана 365 став 1 ЗКП одустао од жалбе коју је у његово име поднео његов бранилац – АБ на пресуду Основног суда у Неготину К.бр.293/10 од 08.11.2010. године.
- браниоци окривљених ЖЖ, ЗЗ, ИИ и ЈЈ – адвокати БА и БА1 због битних повреда одредаба кривичног поступка, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због погрешне примене материјалног права, са предлогом да другостепени суд укине пресуду Основног суда у Неготину К.бр.293/10 од 08.11.2010. године и обустави поступак према окривљенима ЖЖ, ЗЗ, ИИ и ЈЈ за кривично дело незаконити лов из члана 276 став 4 КЗ. У жалби је истакнут и захтев бранилаца окривљених да они и окривљени буду обавештени о термину одржавања седнице већа другостепеног суда како би истој присуствовали.

Заменик Апелационог јавног тужиоца у Београду је у свом поднеску КТЖ.бр.3843/11 од 24.08.2011. године ставио предлог да Апелациони суд у Београду као другостепени по службеној дужности преиначи пресуду Основног суда у Неготину К.бр.293/10 од 08.11.2010. године под тачком 1 тако што ће окривљене АА, ББ, ВВ, ГГ, ИИ, КК, ДД, ЂЂ, КК, ЗЗ, ИИ и ЈЈ огласити кривима за кривично дело незаконит лов из члана 276 став 4 у вези члана 33 КЗ, а да остатак пресуде у односу на тачку 1 потврди и да за тачку 2 пресуде у односу на окривљеног АА због извршења кривичног дела спречавање службеног лица у вршењу службене радње из члана 322 став 1 КЗ суд закаже главни претрес у смислу члана 377 став 1у вези става 5 ЗКП и донесе правилну одлуку.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа на којој је размотрио целокупне списе предмета, заједно са побијаном пресудом коју је испитао у смислу члана 380 ЗКП и жалбама па је по оцени жалбених навода и предлога, а имајући у виду и предлог заменика Апелационог јавног тужиоца у Београду, нашао:

  Основано се жалбом браниоца окривљених АА, ББ, ВВ, ГГ, ДД, ЂЂ и ЕЕ – адвоката АБ указује да је у конкретном случају побијаном пресудом учињена повреда кривичног закона из члана 369 тачка 2 ЗКП јер је ствар већ правноснажно пресуђена, а на коју повреду другостепени суд пази и по службеној дужности сходно одредби члана 380 став 1 тачка 2 ЗКП, уколико је иста учињена на штету окривљеног.

Наиме, и по налажењу овога суда као другостепеног, првостепeни суд приликом одлучивања није узео у обзир правноснажно прекршајно решење Општинског судије за прекршаје у Мајданпеку 02.Уп.Iбр.599/08 од 29.09.2008. године, иако је извео доказ читањем списа предмета Уп.Iбр.599/08 и на страни 12 побијане пресуде навео да је из истих утврдио да је ББ оглашен одговорним решењем Суда за прекршаје зато што је дана 13.07.2008. године на мзв. „__“ КО __, на територији Ловачког удружења __ учинио прекршај из члана 39 став 5 кажњив по члану 65 став 1 тачка 7 Закона о ловству, те да је кажњен новчаном казном у износу од 50.000,00 динара и изречена му је заштитна мера одузимања ловачког карабина марке Црвена застава М 70 калибра 7,64 мм, једног оружног листа и једног комада муниције за ловачки карабин, а који предмети су уступљени ПС Мајданпек, док је против осталих окривљених прекршајни поступак обустављен.

Кривично-процесни принцип „Ne bis in idem“ дефинисан је у члану 6 Законика о кривичном поступку. У ставу 1 овог члана као начело непоновљивости својства окривљеног у истој кривичној ствари одређено је да нико не може да буде гоњен и кажњен за кривично дело за које је правноснажном пресудом ослобођен или осуђен или је за то дело поступак против њега правноснажно обустављен или је оптужба правноснажно одбијена.

Устав Републике Србије као једно од основних начела људских права и слобода везаних за правну сигурност у казненом праву у члану 34 став 4 овај принцип дефинише тако да нико не може бити гоњен и кажњен за кривично дело за које је правноснажном пресудом ослобођен или осуђен или за које је оптужба правноснажно одбијена или је поступак правноснажно обустављен, нити судска одлука може бити измењена на штету окривљеног у поступку по ванредном правном леку, а ова уставна одредба даље прописује да истим забранама подлеже и вођење поступка за неко друго кажњиво дело. Само изузетно, како је то одређено у ставу 5 члана 34 Устава Републике Србије понављање поступка је допуштено у складу са казненим прописима, ако се открију докази о новим чињеницама које су да су биле познате у време суђења могле битно да утичу на његов исход или ако је у ранијем поступку дошло до битне повреде која је могла утицати на његов исход.

Чланом 16 став 2 Устава Републике Србије одређено је између осталог да је саставни део правног поретка Републике Србије и Европска Конвенција о људским правима донета дана 04.11.1950. године заједно са Протоколом број 7 донетим дана 22.11.1984. године, а који Протокол је наша држава ратификовала. У члану 4 Протокола број 7 Европске Конвенције о људским правима прописано је да се никоме не може поново судити, нити се може поново казнити, у кривичном поступку у надлежности исте државе за дело због кога је већ био правноснажно ослобођен или осуђен у складу са законом и кривичним поступком државе пред којом се поступак води. Наведеним чланом се спречава двоструко угрожавање од стране различитих органа исте државе - два различита суда или казнена органа за исти догађај, наравно ако се догађај или правна природа преступа могу поистоветити.

Сходно напред наведеном, овај суд као другостепени је, имајући у виду предмет поступка, односно да се окривљенима АА, ББ, ВВ, ГГ, ЖЖ, КК, ДД, ЂЂ, ЕЕ, ЗЗ, ИИ и ЈЈ оптужним актом јавног тужиоца на терет ставља кривично дело незаконити лов из члана 276 став 4 КЗ у вези члана 33 КЗ учињено дана 13.07.2008. године у ловишту “__“ ловачког удружења КО __ на мзв. „__“, када је при организованом групном лову од стране окривљених на дивље свиње, без посебне дозволе за срнећу дивљач за чији лов је потребна таква дозвола, окривљени ББ одстрелио једног срндаћа, а све ближе описано у изреци пресуде, као и имајући при томе у виду да је увидом у списе предмета Општинског органа за прекршаје Мајданпек 02.Уп.Iбр.599/08 несумљиво утврдио да се прекршајни поступак против ових окривљених, након којег су и донете предметне одлуке, водио поводом истог догађаја од 13.07.2008. године, који је и предмет ове кривично-правне ствари, дакле да догађај из прекршајног поступка и догађај који је предмет овог кривичног поступка представљају правно и чињенично један те исти догађај, закључио да се у конкретном случају ради о правноснажно пресуђеној ствари.

Такође, другостепени суд је увидом у списе предмета Општинског суда у Мајданпеку К.бр.73/09 утврдио да је вођен кривични поступак против окривљеног АА због кривичног дела лаке телесне повреде из члана 122 став 1 КЗ, а по приватној тужби приватног тужиоца ОО и да је исти правноснажно окончан пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 3512/10 од 05.10.2010. године којом је потврђена пресуда Општинског суда у Мајданпеку К.бр.73/09 од 19.06.2009. године. Наведеном пресудом Општинског суда у Мајданпеку окривљени АА је оглашен кривим за кривично дело лаке телесне повреде из члана 122 став 1 КЗ зато што је дана 13.07.2008. године на мзв. „_“ КО _, пришао приватном тужиоцу ОО и без икаквог разлога ухватио га обема шакама за врат и стезао га наносећи му повреде у виду црвенила са обе стране врата, а како је то ближе описано у наведеној пресуди и за наведено кривично дело изречена му је условна осуда тако што му је утврђена казна затвора у временском трајању од 30 дана и истовремено одређено да се иста неће извршити ако окривљени за време од 1 године не учини неко ново кривично дело. Дакле, другостепени суд је утврдио да догађај из кривичног поступка Општинског суда у Мајданпеку К.бр.73/09 и догађај који је предмет овог кривичног поступка представљају правно и чињенично један те исти догађај.

Имајући у виду истакнуто овај суд налази да тумачењем Европске Конвенције о људским правима, као и имајући у виду праксу Европског суда за људска права, појам „кривично“ у конвенцији у нашем праву представља не само кривично дело, већ и одређене привредне преступе и одређене прекршаје, због чега је Апелациони суд у Београду применом одредбе члана 354 тачка 2 ЗКП, а уважавањем жалбе њиховог браниоца, одбио оптужбу према окривљенима АА, ББ, ВВ, ГГ, ДД, ЂЂ и ЕЕ да су као саизвршиоци извршили кривично дело незаконит лов из члана 276 став 4 КЗ у вези члана 33 КЗ, а према окривљеном АА је одбио оптужбу и да је извршио кривично дело спречавање службеног лица у вршењу службене радње из члана 322 став 1 КЗ.

Одредбом члана 384 ЗКП је прописано да ако другостепени суд поводом ма чије жалбе утврди да су разлози због којих је донео одлуку у корист оптуженог од користи и за којег од саоптужених који није изјавио жалбу или је није изјавио у том правцу, поступиће по службеној дужности као да таква жалба постоји, а с обзиром да су у овом кривичном поступку поред окривљених АА, ББ, ВВ, ГГ, ДД, ЂЂ и ЕЕ због извршења кривичног дела незаконити лов из члана 276 став 4 КЗ оглашени кривима и окривљени ЖЖ, КК, ЗЗ, ИИ и ЈЈ за које њихов бранилац није изјавио жалбу у том правцу, то је имајући у виду наведено Апелациони суд преиначио првостепену пресуду и по службеној дужности у односу на окривљене ЖЖ, КК, ЗЗ, ИИ и ЈЈ и то тако што је применом одредбе члана 354 тачка 2 ЗКП одбио оптужбу да су као саизвршиоци извршили кривично дело незаконит лов из члана 276 став 4 КЗ у вези члана 33 КЗ.

Сходно наведеном, без обзира што чињенично стање указује да су лица против којих се води овај поступак учинила предметна кривична дела Апелациони суд у Београду као другостепени сматра да се у конкретном случају ради о правноснажно пресуђеној ствари и да би доношење другачије одлуке од одлуке којом се одбија оптужба у овој кривично-правној ствари представљало повреду једног од основних људских права заштићених Европском конвенцијом о људским правима и то начела „Ne bis in idem“, а које право представља и једно од основних начела домаћег кривично-процесног права и загарантовано је као једно од људских права и у Уставу Републике Србије.

Имајући у виду да је донео пресуду којом се према окривљенима оптужба одбија, то је Апелациони суд у Београду одредио да сагласно одредби члана 197 став 1 ЗКП трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава.

Браниоци окривљених - адвокат АБ и адвокати БА и БА1 су у жалбама истакли захтеве да они и окривљени буду позвани на седницу већа другостепеног суда. Како је побијана пресуда донета по одредбама скраћеног поступка, а окривљенима нису изречене казне затвора, већ су им изречене условне осуде, то је Апелациони суд као другостепени сходно одредби члана 448 ЗКП, нашао да није неопходно присуство окривљених и њихових бранилаца на седници већа, а у смислу корисности за разјашњење ствари.

На основу свега напред наведеног Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци ове пресуде, а на основу одредбе члана 391 ЗКП.


Записничар       Председник већа-судија
Снежана Лазин, с.р.      Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)