Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
17.06.2011.

Кж1 4020/10


РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 4020/2010
Дана 21.10.2010. године
Б Е О Г Р А Д

У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Зорана Савића, председника већа, Душка Миленковића и Милимира Лукића, чланова већа, са сарадником Драганом Лужњанин као записничарем, у кривичном предмету АА, због кривичног дела крађе из члана 203 став 1 Кривичног законика, одлучујући о жалби јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду изјављеној против пресуде Првог основног суда у Београду К.бр.10992/10 од 31.03.2010. године, у седници већа одржаној 21. октобра 2010. године, донео је


П Р Е С У Д У


ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду и пресуда Првог основног суда у Београду К.бр.10992/10 од 31.03.2010. године, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е


Побијаном пресудом Првог основног суда у Београду, окривљени АА оглашен је кривим због кривичног дела крађе из члана 203 став 1 Кривичног законика за које дело му је изречена казна рада у јавном интересу у трајању од 150 часова и одређено да ће се тај рад обавити за време од четири месеца. Одређено је да уколико окривљени не обави део или све часове изречене казне рада у јавном интересу, да ће суд ову казну заменити казном затвора, тако што ће се за сваких започетих осам часова рада у јавном интересу одредити један дан казне затвора.

Оштећени ОО, ради остварења имовинско правног захтева упућен је на парнични поступак.

Окривљени АА обавезан је да суду на име паушала плати износ од 4.000,00 динара.

Против те пресуде жалбу је изјавио јавни тужилац Првог основног јавног тужилаштва у Београду, због битне повреде одредаба кривичног поступка и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

Бранилац окривљеног адвокат АБ доставио је одговор на жалбу јавног тужиоца у коме је предложио да се ова жалба као неоснована одбије.

Апелациони јавни тужилац у Београду је у писменом изјашњењу Ктж.бр. 2299/10 од 27.05.2010. године предложио је да Апелациони суд у Београду као основану усвоји жалбу јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду.

Апелациони суд у Београду у седници већа испитао је првостепену пресуду у смислу члана 380 став 1 ЗКП, размотрио остале списе предмета и и по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

Побијана пресуда не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка, нити повреде кривичног закона, на које другостепени суд у смислу одредбе члана 380 став 1 тачка 1 и 2 ЗКП увек пази по службеној дужности.

Наводима жалбе јавног тужиоца да је првостепени суд неправилности у погледу поуке о правном леку погрешно отклонио, стављајући ван снаге клаузулу о правноснажности пресуде Првог основног суда у Београду К.бр.10992/10 од 31.03.2010. године решењем донетим дана 24.04.2010. године, уместо да прво донесе решење о исправци пресуде, а затим допунско решење о стављању ван снаге клаузуле о правноснажности, не доводи се у сумњу правилност првостепене пресуде, јер је првостепени суд своју омашку у пресуди, у делу где жалба није дозвољена исправио решењем К.бр.10992/10 од 19.04.2010. године и омогућио да се против првостепене пресуде може изјавити жалба у законском року, што је Прво основно јавно тужилаштво и учинило, па се неосновано жалбом јавног тужилаштва указује да је првостепени суд оваквим поступањем учинио повреду поступка из члана 368 став 2 Законика о кривичном поступку.

Неосновано се жалбом јавног тужиоца првостепена пресуда побија у делу одлуке о изреченој казни окривљеном АА.

Наиме, Апелациони суд налази да је првостепени суд након што је правилно утврдио и оценио све околности које у смислу члана 54 КЗ на врсту и висину казне имају утицаја, да се ради о младом човеку до сада неосуђиваном, коректног понашања пред судом, који је у потпуности признао извршење кривичног дела и изразио кајање, окривљеном за извршено кривично дело крађе из члана 203 став 1 Кривичног законика, имајући у виду казну прописану за ово кривично дело, личност окривљеног и његову спремност да обавља рад у јавном интересу, изрекао адекватну кривичну санкцију, осудивши га на рад у јавном интересу у трајању од 150 часова, одређујући да ће се тај рад обавити за време од четири месеца.

По оцени Апелационог суда, овако изречена казна окривљеном адекватна је не само објективној тежини извршеног кривичног дела, већ и свим осталим околностима које је првостепени суд ценио и истовремено представља довољну меру за остварење сврхе кажњавања, због чега је супротне наводе жалбе јавног тужиоца, оценио неоснованим.

Врсту рада и начин његовог обављања одређује орган надлежан за извршење ове казне, а не суд који је казну изрекао и то водећи рачуна о способностима, стручним знањима и здравственом стању окривљеног, све сходно члану 182 ЗИКС-а, па се и наводи жалбе јавног тужиоца по којима је суд пропустио да у пресуди наведе врсту рада у јавном интересу, не доводи у сумњу правилност одлуке првостепеног суда.

Са свега напред изнетог, на основу члана 388 Законика о кривичном поступку, Апелациони суд у Београду одлучио је као у изреци ове пресуде.


Записничар Председник већа-судија
Драгана Лужњанин, с.р. Зоран Савић, с.р

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светланан Антић

СИС

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)