Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
17.10.2014.

Kж1 4863/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Kж1 4863/13
Дана 17.10.2013. године
Б Е О Г Р А Д
Немањина број 9


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: мр Сретка Јанковића, председника већа, Бранке Пејовић и др Миодрага Мајића, чланова већа, са судијским сарадником Вукашином Сарајлићем, записничарем, у кривичном предмету окривљенe АА, због кривичног дела лака телесна повреда из члана 122 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, одлучујући о жалби пуномоћника оштећене као тужиље ББ, изјављеној против пресуде Другог основног суда у Београду К.бр. 1454/11 од 20.05.2013. године, у седници већа одржаној дана 17.10.2013.године, донео је


П Р Е С У Д У

Делимично се УСВАЈА жалба пуномоћника оштећене као тужиље ББ, па се ПРЕИНАЧУЈЕ пресуда Другог основног суда у Београду К.бр. 1454/11 од 20.05.2013. године, само у делу одлуке о трошковима кривичног поступка, тако што Апелациони суд у Београду ОДРЕЂУЈЕ да трошкови кривичног поступка и паушал падају на терет буџетских средстава, док се изјављена жалба у преосталом делу ОДБИЈА као неоснована и првостепена пресуда у непреиначеном делу ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Побијаном пресудом окривљена АА, на основу одредбе члана 355 тачка 2 ЗКП, ослобођена је од оптужбе да је извршила кривично дело лаке телесне повреде из члана 122 став 2 у вези става 1 Кривичног законика. Приватна тужиља је обавезана да окривљеној плати на име трошкова кривичног поступка износ од 153.750,00 динара и суду на име трошкова кривичног поступка износ од 20.100,00 динара, као и да на име паушала плати износ од 10.000,00 динара, све у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом извршења.
Против наведене пресуде жалбу је изјавио пуномоћник оштећене као тужиље ББ, адвокат АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о трошковима кривичног поступка, са предлогом да другостепени суд преиначи побијану пресуду тако што ће окривљену огласити кривом због извршења кривичног дела из члана 122 став 2 у вези става 1 Кривичног законика или да побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или исту преиначи у погледу одлуке о трошковима кривичног поступка, тако што ће одредити да исти падају на терет буџетских средстава.

Бранилац окривљене АА, адвокат АБ1, изјавила је одговор на жалбу пуномоћника оштећене као тужиље са предлогом да другостепени суд изјављену жалбу одбије као неосновану и побијану пресуду потврди.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе заједно са побијаном пресудом, и то у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалби, у смислу одредбе члана 451 ЗКП, па је, имајући у виду наведено, нашао:

Жалба је делимично основана.

Апелациони суд у Београду је увидом у списе најпре утврдио да су тачни наводи из изјављене жалбе којима се указује да ББ у овом поступку има својство оштећене као тужиље, а не својство приватне тужиље, како то погрешно налази првостепени суд, али овај суд налази да наведено није од утицаја на другачију одлуку јер се у конкретном случају евентуално ради о релативно битној повреди одредаба кривичног поступка која није била, нити је могла бити од утицаја на законито и правилно доношење побијане пресуде.

Изјављеном жалбом се првостепена пресуда даље побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, наводима да је првостепени суд погрешно поступио када је у прилог донете одлуке узео исказ окривљене, а не исказ оштећене као тужиље, који је, према мишљењу пуномоћника оштећене као тужиље, поткрепљен налазом и мишљењем судског вештака ВВ. Међутим, првостепени суд је ценећи све доказе изведене током поступка правилно нашао да у конкретној ситуацији није доказано да је окривљена критичном приликом на описани начин нанела оштећеној као тужиљи предметну лаку телесну повреду, имајући у виду исказ окривљене који је, и према оцени овога суда, јасан, уверљив и сагласан са осталим изведеним доказима, а нарочито са налазом и мишљењем судског вештака медицинске струке. Наиме, из налаза и мишљења судског вештака медицинске струке, као и из исказа судског вештака датог на главном претресу одржаном дана 28.09.2011. године, између осталог произлази да се у конкретном случају ради о минималном интензитету силе који је деловао на спољашњу страну левог скочног зглоба оштећене као тужиље, услед чега је иста задобила минималну површну огуљотину која је могла настати на начин како то оштећена као тужиља изјављује само под условом да јој је колац само окрзнуо ногу, а што је у супротности са исказом оштећене као тужиље која је изјавила да ју је окривљена колцем погодила у зглоб леве ноге. Имајући у виду наведено, првостепени суд је правилно поступио када није прихватио исказ оштећене као тужиље, налазећи да је исти неуверљив и у супротности са налазом и мишљењем судског вештака медицинске струке, поготово узимајући у обзир део наведеног налаза и мишљења из кога произлази да је описана повреда оштећене као тужиље могла настати на различите начине, па чак и грубим чешањем о ивицу неког предмета обзиром да се ради о површној огуљотини, па се изјављеном жалбом неосновано истиче супротно.

Апелациони суд у Београду је увидом у списе такође утврдио да се изјављеном жалбом првостепена пресуда основано побија у делу одлуке о трошковима кривичног поступка, имајући у виду да је побијаном пресудом окривљена ослобођена од оптужбе, а у вези са одредбом члана 265 став 1 ЗКП којом је између осталог прописано да ће трошкови кривичног поступка из члана 261 став 2 тачка 1 до 6 ЗКП, као и нужни издаци и накнада браниоца, пасти на терет буџетских средстава суда уколико се окривљени ослободи од оптужбе. Имајући у виду наведено, овај суд је преиначио побијану пресуду у делу одлуке о трошковима кривичног поступка тако што је одредио да исти падају на терет буџетских средстава, сходно цитираној одредби члана 265 став 1 ЗКП.

Апелациони суд у Београду је имао у виду захтев пуномоћника оштећене као тужиље да иста буде обавештена о седници већа пред овим судом, али је имајући у виду одредбу члана 511 ЗКП-а нашао да се у скраћеном поступку, уз испуњење услова из члана 447 ЗКП-а, странке и бранилац обавезно обавештавају о седници већа само када другостепени суд решава о жалби против пресуде којом је изречена казна затвора, као и да присуство странака према оцени овога суда не би било корисно за разјашњење ствари, због чега у конкретном случају пуномоћник оштећене као тужиље о наведеној седници већа није обавештена.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 457 и 459 ЗКП, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци пресуде.

Записничар        Председник већа-судија
Вукашин Сарајлић, с.р.      мр Сретко Јанковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)