Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
6.04.2011.

Кж1 5239/10


РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАД
Кж1 5239/10
Дана 06.04.2011. године
Б Е О Г Р А Д
Немањина бр. 9



У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судије Верољуба Цветковића, председника већа и судија Драгољуба Ђорђевића и Бојане Пауновић, чланова већа, са вишим судијским сарадником Стојаном Петровићем, записничарем, у кривичном предмету против окривљеног АА, због кривичног дела ометање овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности или одржавања јавног реда и мира из члана 23 став 3 у вези става 1 Закона о јавном реду и миру Републике Србије, одлучујући о жалбама јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, окривљеног АА, заједничкој жалби бранилаца окривљеног АА, адвоката АБ и АБ1, и жалби браниоца окривљеног, адвоката АБ2, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, К.бр.1152/10 од 28.04.2010. године, након одржаног претреса пред Апелационим судом у Београду, као другостепеним судом, дана 18. фебруара 2011. године, 21. марта 2011. године и 6.априла 2011. године, у присуству заменика Апелационог јавног тужиоца у Београду Дубравке Дмитровић, окривљеног АА и његових браниоца, адвоката АБ, АБ1, АБ2 и АБ3, оштећеног ББ и његовог пуномоћника, адвоката БА, по заменичком пуномоћју, донео је следећу


П Р Е С У Д У


УВАЖАВАЊЕМ жалбе окривљеног АА, заједничке жалбе адвоката АБ ии АБ1, и жалбе адвоката АБ2, бранилаца окривљеног АА, ПРЕИНАЧАВА СЕ пресуда Вишег суда у Београду, К.бр. 1152/10 од 28.04.2010. године, у погледу правне квалификације и одлуке о казни, тако да гласи

Окривљени АА са подацима као из првостепене пресуде,

КРИВ ЈЕ

Што је:

дана 02. децембра 2007. године, око 17,00 часова у Београду, у улици Љутице Богдана број 1, на северној трибини стадиона ФК "Црвена Звезда", у полувремену утакмице између ФК “Црвена Звезда” и ФК “Хајдук” из Куле у стању урачунљивости, свестан забрањености дела, са умишљајем, напао службено лице, оштећеног ББ, у обављању послова одржавања јавног реда и мира на стадиону, који је у својству инспектора, припадника жандармерије Министарства унутрашњих послова, на пословима Безбедности и заштите, опсервирао навијаче на северној трибини, на тај начин, што је, а након што је оштећени од присутних навијача, међу којима се налазио и он, окривљени АА, препознат као припадник Министарства унутрашњих послова, кренуо са групом навијача према оштећеном ББ, и након што су му препречили пролаз, пришао оштећеном, обративши му се речима: “где ћеш пичко жандарска”, а затим се раширених руку ослонио на остале, око њега, присутне навијаче, ради бољег ослонца приликом шутирања, и из замаха ногом, ђоном обуће на нози, шутнуо оштећеног у пределу гениталија, услед чега се оштећени савио, у којим тренуцима су га навијачи из групе која га је опколила, ударали песницама и ногама и скинули му дуксерицу и јакну, па када је оштећени почео да бежи, окривљени је заједно са групом навијача сустигао оштећеног и у тренуцима када је оштећени био у савијеном положају, окривљени је са горећим делом упаљене бакље, говорећи оштећеном “хоћеш бакљу, ево ти је”, пекао оштећеног по телу, наневши му тим радњама опекотине другог степена и то: величине два длана са леве стране лица и опрљеност косе у том делу, опекотинску рану величине 12х7цм у пределу леђа и опекотину величине 4х3цм у лумбалној регији, које повреде у својој укупности представљају тешку телесну повреду, и које су проузроковале, са лаким телесним повредама у виду крвних подлива на лицу, трупу, удовима и огуљотинама на ногама и рукама, а које су нанешене нападом других неидентификованих навијача, јак бол и страх високог интензитета, настајање тешке телесне повреде на психичком плану, која представља тешко нарушавање здравља у виду анксиозно депресивног синдрома.

-чиме је извршио кривично дело ометање овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности или одржавања јавног реда и мира из члана 23 став 3 у вези става 1 Закона о јавном реду и миру Републике Србије.

Па га суд, због извршеног кривичног дела, применом напред наведеног законског прописа и применом одредби члана 4,42,45,54 и 63 Кривичног законика

О С У Ђ У Ј Е

На казну затвора у трајању од 5 (пет) година и 6 (шест) месеци, у коју му се има урачунати време проведено у притвору, почев од 14.12.2007. године, па до упућивања у установу за издржавање казне, као и време проведено у установи на издржавање казне пре правноснажности пресуде, па на даље.

Док се жалбе окривљеног АА и бранилаца окривљеног у преосталом делу као и жалба јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду ОДБИЈАЈУ као неосноване, а побијана пресуда у непреиначеном делу ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Вишег суда у Београду, К.бр. 1152/10 од 28.04.2010. године, окривљени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела тешко убиство у покушају из члана 114 тачка 6 у вези члана 113 Кривичног законика, у вези члана 30 Кривичног законика, па га је суд због извршеног кривичног дела применом одредби члана 4,42,45,54 и 63 Кривичног законика, осудио на казну затвора у трајању од 10 (десет) година, у коју му се има урачунати време проведено у притвору почев од 04.12.2007. године, па на даље, до другачије одлуке суда.

Оштећени ББ упућен је на парницу ради остваривања имовинско-правног захтева.

Против наведене пресуде, благовремено су жалбе изјавили:

-јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду, због одлуке о кривичној санкцији из члана 367 тачка 4 и 371 став 1 ЗКП-а, са предлогом да Апелациони суд у Београду, пресуду Вишег суда у Београду К.бр. 1152/10 од 28.04.2010. године, преиначи у погледу одлуке о казни и окривљеном АА изрекне казну затвора у дужем временском трајању, адекватну извршеном кривичном делу и степену кривице окривљеног,

-окривљени АА, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да другостепени суд ожалбену пресуду преиначи и огласи га кривим због блажег кривичног дела и да му изрекне блажу казну по мери или пак да пресуду укине и спис предмета врати првостепеном суду на поновно суђење.

Окривљени је тражио да буде обавештен о седници већа,

-браниоци окривљеног АА, адвокати АБ и АБ1, због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд у Београду усвоји жалбу и пресуду преиначи тако што ће окривљеног осудити за блаже кривично дело и сходно томе изрећи знатно блажу казну.

Браниоци окривљеног су тражили да другостепени суд, поводом њихове жалбе одржи јавну седницу жалбеног већа, о којој ће их обавестити заједно са њиховим брањеником.

-Бранилац окривљеног АА, адвокат АБ2, због битне повреде одредаба кривичног поступка, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду уважи жалбу као основану и преиначи побијану пресуду у погледу правне квалификације кривичног дела, на тај начин што ће окривљеног АА огласити кривим за кривично дело тешке телесне повреде, или да побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Бранилац окривљеног је на основу члана 375 ЗКП-а, тражио да он и његов брањеник буду обавештени о дану и часу одржавања седнице већа.

На жалбе бранилаца окривљеног АА, одговор је уложио јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду, са предлогом да другостепени суд жалбе бранилаца окривљеног и окривљеног одбије као неосноване.

Апелациони јавни тужилац у Београду је у свом поднеску Ктж.бр. 3542/2010 од 17.08.2010. године, предложио да Апелациони суд у Београду усвоји жалбу јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, изјављену на пресуду Вишег суда у Београду К.бр. 1152/10 од 28.04.2010. године и исту преиначи у погледу одлуке о казни, тако што ће окривљеног осудити на казну затвора у дужем временском трајању, а жалбе бранилаца окривљеног АА, адвоката АБ, АБ1, АБ2 и АБ3, као и жалбу окривљеног АА одбити као неосноване.

Из списа предмета произилази да је Окружни суд у Београду, у предмету К.бр. 296/08 дана 19.09.2008. године, донео првостепену пресуду којом је окривљени АА оглашен кривим, због извршења кривичног дела тешко убиство у покушају из члана 114 тачка 6 у вези члана 113 Кривичног законика, у вези члана 30 Кривичног законика и осудио га на казну затвора у трајању од 10 (десет) година, која пресуда је укинута решењем Врховног суда Србије, Кж1 бр. 2611/08 од 13.02.2009. године, увжавањем жалбе окривљеног АА, адвоката АБ, АБ1, АБ2, АБ3 и АБ4, и спис предмета враћен првостепеном суду на поновно суђење.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаном пресудом, жалбама, одговором на жалбу, предлогом Апелационог јавног тужиоца, датом у напред наведеном писменом поднеску, наводе које су на седници дали заменик Апелационог јавног тужилаштва у Београду, браниоци окривљеног и пуномоћник оштећеног, након чега је отворио претрес пред другостепеним судом, с обзиром да је првостепена пресуда једном била укинута, налазећи да је чињенично стање погрешно и непотпуно утврђено.

Другостепени суд је ради правилног и потпуног утврђивања чињеничног стања након одржане седнице већа, одржао претресе дана 18.02.2011. године, 21.03.2011. године и 06.04.2011. године, на којима је извео следеће доказе: непосредно саслушао сведоке СС, СС1 и СС2, вештака професора доктора ВВ, вештака доктора ВВ1 и вештака пиротехничке струке ВВ", а уз сагласан предлог странака прочитао исказ оштећеног ББ, који је на претресу одржаном дана 21.03.2011. године, одбио да да исказ, наводећи да му се здравствено стање погоршало дана 08.02.2011. године, и да због тога није у могућности да сведочи, као и да остаје при свему што је навео на главним претресима у поступку пред првостепеним судом, па су уз сагласност странака на претресу одржаном дана 06.04.2011. године, прочитани његови искази дати у првостепеном поступку, на ком претресу, такође уз сагласност странака су прочитани и искази сведока: СС3, СС4, СС5, СС6, доктора ВВ3, доктора ВВ4, ВВ5, ВВ6, ВВ7, адвоката ВВ8 и ВВ9, извршио увид у записник о препознавању од 15.12.2007. године, потврду о одузетим предметима од 04.12.2007. године и 05.12.2007. године, прочитао и извршио увид у медицинску документацију за оштећеног ББ, као и увид у његов лекарски картон, извештај Клинике за пластичну хирургију, специјалистички налаз ВМА, отпусну листу Института за ментално здравље број 1052/09, као и извештаја лекара специјалисте Института за ментално здравље од 14.10.2009. године, налаз и мишљење комисије вештака судске медицине и неуропсихијатрије доктора ВВ, доктора ВВ10 и докторке ВВ11 од 18.02.2008. године, са фотодокументациојом о повредама оштећеног, допунски налаз Комисије др ВВ и др ВВ11 од 19.03.2010. године, исказе вештака др ВВ код истражног судије од 19.02.2008. године, као и исказе са претреса од 15.09.2008. године и 30.09.2009. године, истог вештака, вештака ВВ10 и ВВ11 са претреса од 15.09.2008. године и 30.09.2009. године, налаз и мишљење вештака неуропсихијатра и психолога ВВ12 и ВВ1 од 25.02.2008. године, као и њихове исказе са претреса од 15.09.2008. године и 30.09.2009. године дате пред првостепеним судом, налаз и мишљење вештака пиротехничке струке ВВ2 од 18.06.2009. године и исказ истог вештака са претреса од 19.06.2009. године, прочитао записник о разгледању снимка са утакмице од 11.06.2009. године, извршио увид у снимак са утакмице, као и у снимак који су пружили одбрана и јавни тужилац, и фотографије са истих, прочитао извештај о снимцима на НКТЦ, извршио увид у допис Дирекције полиције жандармерије од 08.04.2009. године, извод из казнене евиденције за окривљеног, и извршио увид у фотодокументацију са стадиона, као и у лист “Навијач” од октобра месеца 2009. године, извршио увид у план ангажовања одреда жандармерије у Београду број 151/11 од 17.03.2011. године и непосредно разгледао на претресу одржаном дана 21.03.2011. године снимак утакмице, па је нашао да ваља одлучити као у изреци пресуде из следећих разлога:

Након оцене доказа, који су непосредно изведени пред другостепеним судом и поновном оценом доказа из првостепеног поступка, оцене навода у жалбама и одговору, предлога странака и њиховим речима на претресу, Апелациони суд је нашао:

Да првостепену пресуду на основу чињеничног стања, утврђеним пред другостепеним судом, треба преиначити и окривљеног АА огласити кривим за извршење кривичног дела ометање овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности или одржавања јавног реда и мира из члана 23 став 3 у вези става 1 Закона о јавном реду и миру, извршеног у време, на месту и начин утврђен у изреци ове пресуде. На тај начин, делимично је уважена жалба окривљеног и његових бранилаца у погледу правне квалификације радњи извршења дела од стране окривљеног АА.

У склопу изнетог у претходном ставу, жалбени наводи окривљеног и његових бранилаца, који се односе на битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачке 11 ЗКП-а (изрека пресуде је неразумљива, противречна сама себи и разлозима пресуде, нема разлога о одлучним чињеницама или су исти нејасни и у знатној мери противречни и да постоји знатна противречност између онога што се наводи и наводима пресуде о садржини исправа или записника о исказима датим у поступку и самих тих исправа и записника)и повреда поступка из члана 368 став 1 тачке 10 ЗКП-а у вези члана 104 ЗКП-а (да препознавање окривљеног у полицији није извршено на правилни начин) и битна повреда из члана 368 став 2 ЗКП-а – у овој процесној ситуацији када је пред другостепеним судом одржан претрес, на основу напред наведених и оцењених доказа и делимично утврђено ново чињенично стање, другачије од чињеничног стања из првостепене пресуде, немају значај истакнутих битних повреда одредаба кривичног поступка, јер је по оцени Апелационог суда, она последица погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене закона, због чега су и жалбени наводи због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у првостепеном поступку и побијаној пресуди, с обзиром на ново утврђено чињенично стање, сада без значаја.

У даљем делу образложења, Апелациони суд у Београду, а поводом оспоравања правилности и потпуности утврђеног чињеничног стања, оценом доказа, наведених у претходном делу образложења ове пресуде исказује следећа закључивања:

а) Другостепени суд, као неспорну чињеницу утврђује, да је дана 02. децембра 2007. године око 17,00 часова, у Београду у улици Љутице Богдана бр. 1, на стадиону ФК “Црвене Звезде”, на утакмици између ФК “Црвена Звезда” и ФК “Хајдука” из Куле и неспорно утврђује да је на северној трибини стадиона ФК “Црвене Звезде” међу навијачима био присутан и окривљени АА, и неспорно утврђује да је на полувремену ове утакмице, око 17,00 часова дошло до нереда, у којима је поред осталих неидентификованих навијача учествовао и окривљени АА и да је том приликом нападнут оштећени ББ. Ову чињеницу у својој не спори ни окривљени АА.

Дакле, неспорно је утврђено место и време извршења дела.

б) Потом, Апелациони суд на бази исказа сведока оштећеног ББ, сведока СС1, сведока СС7, сведока СС8 и сведока СС2, те непосредним разгледањем видео снимка и фотографија на претресу пред другостепеним судом, неспорно утврђује да је у полувремену утакмице, око 17,00 часова, група навијача међу којима се налазио и окривљени АА, пошла према оштећеном ББ, који је био у цивилном оделу, да га је ова група навијача опколила и препречила пролаз и да је тада дошло до напада на оштећеног ББ, и неспорно се утврђује да је том приликом, у тренуцима када је оштећени био опкољен, група неидентификованих навијача оштећеног ударала песницама и ногама и да су оштећеном скинули дуксерицу и јакну, тако да оштећени ББ на горњем делу тела није имао гардеробу.

Следом тога, неспорно је утврђено да је критичном приликом на северној трибини стадиона ФК “Црвена Звезда” дошло до физичког напада на оштећеног ББ, а на начин описан у претходном ставу образложења ове пресуде и у изреци ове пресуде. Ни ову чињеницу не спори окривљени АА.

в) У даљем, Апелациони суд налази да је правилно чињенично утврђење првостепеног суда да је оштећени ББ, критичном приликом, за време одигравања предметне фудбалске утакмице, имао својство службеног лица, својство инспектора, припадника жандармерије Министарства унутрашњих послова, на пословима безбедности и заштите и да је у том својству опсервирао навијаче на северној трибини, а овакво закључивање се правилно заснива на исказу сведока оштећеног ББ, који је у односу на ову чињеницу посведочио да је као припадник жандармерије имао задатак да учествује у обезбеђивању утакмице, са задатком да у цивилу са трибина врши опсервацију да би уочио места одакле се бацају бакље и топовски удари, на исказу сведока СС1, СС2, који су у битном сагласно посведочили да је задатак оштећеног био да у цивилу прати догађања и да у случају непредвиђених околности обавести старешину да се интервенише, на чињеници да се увидом у допис Дирекције полиције - жандармерије од 08.04.2009. године, утврђује да је оштећени на предметној утакмици обављао посао обезбеђења са задатком видео документовања безбедносно интересантних догађаја, а правилност изнетог закључка првостепеног суда, другостепени суд прихвата јер је на претресу увидом у план ангажовања одредаба жандармерије у Београду бр. 151/11 од 17.03.2011. године, утврдио да је оштећени ББ, у својству инспектора, припадника жандармерије, био распоређен на пословима оперативног покривања предметног спортског сусрета у одсеку за Безбедност и заштиту, као припадник оперативног обезбеђења, па следом тога и другостепени суд утврђује: да је оштећени ББ критичном приликом имао својство службеног лица, у својству инспектора, припадника жандармерије Министарства унутрашњих послова, на пословима безбедности и заштите и да је у том својству опсервирао навијаче на трибини, а потом другостепени суд на бази исказа сведока СС2, непосредно предпостављеног оштећеном ББ за време предметне утакмице, утврђује, да оштећени ББ критичном приликом није поступао супротно плану када се нашао на северној трибини, јер се он самостално кретао у оквиру добијеног службеног задатка.

С обзиром на утврђено у претходном ставу, одбијени су жалбени наводи бранилаца окривљеног када су у својим жалбама у суштини оспоравали прво, да је оштећени имао својство службеног лица и друго, да није смео да уђе на северну трибину међу навијаче, а одбијен је предлог одбране на претресу пред другостепеним судом да се након извођења доказа плана ангажовања одредбе жандармерије у Београду број 151/11 ид 17.03.2011. године, поново саслушава на претресу пред другостепеним судом оштећени ББ, с обзиром да, а по налажењу Апелационог суда, поновним саслушањем оштећеног у вези овог плана ништа ново, а у односу на утврђену чињеницу у претходном не би се утврдило.

У склопу, у претходно утврђене чињенице да је оштећени у својству службеног лица обављао послове, који су му критичном приликом били стављени као службени задатак, Апелациони суд у Београду утврђује, а имајући у виду одредбе става 1 и 2 Закона о јавном реду и миру РС, да је своје службене задатке обављао у циљу одржавања јавног реда и мира на јавном месту, фудбалској утакмици, која се одигравала на стадиону ФК “Црвена Звезда”.

Изнето чињенично утврђење, другостепени суд чини јер је то од значаја за правну квалификацију радњи извршења дела окривљеног, а о чему ће бити речи у следећем делу образложења ове пресуде.

г) Коначно, Апелациони суд налази да је правилно чињенично утврђење првостепеног суда, да је окривљени АА био свестан да напада оштећеног ББ, у својству службеног лица у обављању послова одржавања јавног реда и мира на предметној утакмици, а овакво закључивање се правилно заснива на исказу сведока ББ, који је у односу на ову чињеницу посведочио, да једно лице, за које је касније сазнао да се ради о окривљеном ББ, њему упућује речи “где ћеш пичко жандарска”, а затим хватајући се за друге присутне шутнуо у пределу гениталија, затим на исказу сведока СС1, који је у односу на ову чињеницу у битном посведочио, да је са оштећеним кренуо за навијачима, да је дошавши до врха трибине, уочио једно лице које је рекло “тражите инспектора”, и да је неко још рекао “ево га, шта ћеш ти овде”, а затим видео оштећеног ББ како се повлачи и масу која креће на њега.

Следом изнетог, Апелациони суд оцењује да су неосновани жалбени наводи браниоца окривљеног и окривљеног, да окривљени АА није знао да напада службено лице, најпре из разлога што је првостепени суд за своја закључивања, у односу на ову чињеницу, детаљно оценио одбрану окривљеног и доказе у односу на то, дао детаљне разлоге, које у свему прихвата другостепени суд, а потом и из разлога што другостепени суд, оцењујући доказе, који се односе на ову чињеницу, извлачи истоветан закључак, да садржина речи које је окривљени упутио оштећеном, пре него што га је напао, несумњиво доводи до закључка да је код окривљеног постојала свест да лице које напада је припадник полиције-жандармерије, дакле, да напада лице које обавља послове одржавања јавног реда и мира.

д) Утврђујући да је група навијача, међу којима се налазио и окривљени АА, пошла према оштећеном ББ, да га је ова група опколила и препречила пролаз и да је тада дошло до напада на оштећеног ББ, да је група неидентификованих навијача ударала песницама и ногама оштећеног, да су оштећеном скинули дуксерицу и јакну, тако да оштећени ББ на горњем делу тела није имао гардеробу, у даљем делу образложења, Апелациони суд разматра које је радње напада окривљени АА извршио према оштећеном и последице тих радњи, па у вези тога налази:

Прво, правилно је утврђење првостепеног суда да се окривљени АА, а након што је рекао оштећеном “где ћеш пичко жандарска” раширених руку ослонио на остале, око оштећеног присутне навијаче, ради бољег ослонца приликом шутирања и из замаха ногом, ђоном обуће на нози, шутнуо оштећеног у пределу гениталија и да се услед тога оштећени савио, а овакво утврђивање првостепеног суда се правилно заснива, на исказу сведока оштећеног ББ, који је у односу на ову чињеницу, у битном, посведочио да га је окривљени, критичном приликом, ослањајући се рукама на друге навијаче, који су га опколили, из замаха ногом, ђоном обуће на нози, шутнуо у пределу гениталија услед чега се савио, а правилност изнетог чињеничног утврђења другостепени суд прихвата, полазећи од чињенице да је окривљени на главном претресу пред првостепеним судом, у односу на ову чињеницу, у својој одбрани навео да је кренуо кроз масу и да је успео да шутне у пределу бутине лице, за које је сматрао да је навијач, чиме се по налажењу другостепеног суда потврђује да је прва радња напада окривљеног на оштећеног, шутирање, али у пределу тела које наводе оштећени, а не окривљени, јер, по налажењу другостепеног суда, окривљени не наводи да је оштећеног шутнуо у пределу гениталија како би умањио јачину прве радње напада који је извршио према оштећеном и степен угрожености оштећеног.

Друго, правилно је утврђење првостепеног суда да је окривљени АА, критичном приликом, са упаљеном бакљом пекао оштећеног ББ и да је том приликом рекао оштећеном “хоћеш бакљу, ево ти је”, а овакво закључивање првостепеног суда се правилно заснива на исказу сведока оштећеног ББ, и исказу сведока СС1, који су, у битном, сагласно посведочили да је окривљени критичном приликом са упаљеном бакљом пекао оштећеног, на чињеници да се на разгледаном видео снимку и разгледаним фотографијама, јасно исказују ове радње-напада окривљеног на оштећеног, медицинској документацији и судско медицинском вештачењу, о којим доказима ће бити још речи у даљем делу образложења, а из којих доказа се неспорно утврђује да су код оштећеног, након предметног догађаја, приликом прегледа од стране лекара, констатоване телесне повреде, поред осталог, и у виду опекотина.

Изнету утврђену чињеницу, у својој одбрани не оспорава ни окривљени АА, наводећи да је са упаљеном бакљом напао оштећеног ББ.

У вези утврђене радње извршења, другостепени суд је на претресу дана 21.03.2011. године разгледао видео снимак, па је на бази овог снимка закључио да је правилан закључак првостепеног суда да је окривљени са упаљеном бакљом напао и пекао по телу оштећеног, а потом је другостепени суд разгледајући видео снимак утврђивао време трајања напада бакљом, исказаног на видео снимку, и утврдио, а што је констатовано на записнику о претресу од 21.03.2011. године, да се напад бакљом од стране окривљеног по телу оштећеног на видео снимку исказује у трајању од 2 секунде.

Следом изнетог, Апелациони суд утврђује да време трајања напада бакљом од стране окривљеног на оштећеног и дејство бакље по телу оштећеног износи 2 секунде.

Ово утврђивање, Апелациони суд је учинио из разлога што је време трајања напада бакљом по телу оштећеном од битног значаја поред осталог, за оцену умишљаја окривљеног, о чему ће бити речи још у даљем делу образложења.

ђ) У односу на последице напада окривљеног на оштећеног, Апелациони суд налази да је првостепени суд правилно утврдио:
-да је оштећени задобио тешке телесне повреде - опекотине другог степена и то:
-опекотину величине два длана са леве стране лица са опрљеношћу косе у том делу
-опекотинску рану величине 12х7 цм у пределу леђа
-и опекотину величине 4х3 цм у лумбалној регији.

Потом, Апелациони суд утврђује, на бази исказа сведока оштећеног ББ и сведока СС1, те разгледањем видео снимка, да је оштећени опекотине задобио у тренуцима када се налазио у савијеном положају.

У вези телесних повреда, Апелациони суд налази да је правилно првостепени суд утврдио да је оштећени задобио у предметном догађају и убодину надлактице и шаке, и да је у вези ових повреда, правилно првостепени суд закључио да нису у непосредној узрочној вези са радњама извршења окривљеног, јер су настале када је оштећени покушао да се пребаци преко ограде која раздваја северни од источног дела стадиона ФК “Црвене Звезде”.

Ово чињенично утврђење првостепеног суда, изнето у претходном ставу се и не оспорава, али Апелациони суд чини осврт на њега због свестраног сагледавања предметног догађаја.

-да је оштећени задобио критичном приликом крвне подливе по лицу, трупу и удовима и огуљотине по ногама и рукама, и да оне представљају, посматрано изоловано, лаку телесну повреду.

У односу на ове повреде, а полазећи од исказа оштећеног ББ, да је маса навијача почела да га удара песницама и шутира ногама по глави и телу, да га је маса вукла по платоу и да га је у једном моменту бацала низ степенице, да је био шутиран и ударан када је био у лежећем положају, да је сведок СС1, у битном посведочио да је маса јурила и ударала оштећеног, а што је констатовано на видео снимку, то Апелациони суд утврђује да је ове повреде оштећеном нанела група неидентификованих навијача.

У вези изнетог у претходном, а полазећи од исказа оштећеног и исказа сведока СС1, те разгледаног видео снимка, Апелациони суд утврђује да је највећи део ових лаких телесних повреда настао пре радњи извршења окривљеног, дејства горећим делом упаљене бакље по телу оштећеног, а мањим делом након тога када је група неидентификованих навијача јурила оштећеног према источној трибини, а да у овим физичким нападима није учествовао окривљени, а што се исказује на разгледаном видео снимку, на коме се види да је окривљени, а када је оштећени био у близини ограде, која раздваја источни од западног дела трибине, баца бакљу према простору источне трибине, али да у тим тренуцима са бакљом не погађа оштећеног.

Следом изнетог код чињеничног описа последица радњи извршења, Апелациони суд у изреку пресуде ове повреде није везао за радњу физичког напада од стране окривљеног, већ за радње напада од стране групе неидентификованих навијача.

Коначно, Апелациони суд налази да је правилно чињенично утврђење првостепеног суда да је оштећени задобио психичку повреду у виду анксиозно-депресивног синдрома, који представља тешко нарушавање здравља и квалификује се као тешка телесна повреда, а овакво закључивање првостепени суд правилно заснива на медицинској документацији, која се односи на констатовано психичко стање оштећеног после предметног догађаја, а која медицинска документација је појединачно наведена у образложењу првостепене пресуде, на налазу и мишљењу вештака и допуни налаза и мишљења вештака др ВВ, др ВВ10 и др ВВ11 и њихових исказа на главном претресу пред првостепеним судом, на исказу сведока др ВВ3, др ВВ4 и др ВВ5, који су након предметног догађаја лечили оштећеног и из којих доказа је правилно првостепени суд утврдио да је оштећени критичном приликом задобио и тешку телесну повреду на психичком плану, у виду анксиозно-депресивног синдрома који представља тешко нарушење здравља оштећеног, и да је оно настало од задобијених телесних повреда које су изазвале јак бол и страх високог интензитета.

Следом тога, Апелациони суд утврђује да су и тешке телесне повреде у виду опекотина, које је окривљени нанео оштећеном један од узрока настанка тешке телесне повреде на психичком плану у виду тешког нарушавања здравља, исказаног у виду анксиозно-депресивног синдрома до којег је дошло услед јаког бола и страха високог интензитета код оштећеног.

Имајући у виду напред наведено, по налажењу Апелационог суда, жалбени наводи браниоца окривљеног у којима се истиче да тешко нарушавање здравља код оштећеног није последица конкретног догађаја, већ да је исто последица учествовања оштећеног у рату у Босни и на Косову, као и повреди главе коју је задобио док је радио као припадник жандармерије у Медвеђи, су неосновани, из разлога што је професор доктор ВВ на претресу одржаном дана 18.02.2011. године, приликом давања свог исказа навео да је увидом у здравствени картон и историје болести са ВМА, као и у здравствени картон и историје болести у Дурмиторској улици, где се оштећени лечио, дошао до закључка да оштећени није имао ни једну повреду која би била таквог карактера да је могла да проузрукује поремећај душевног здравља у степену који је констатован након критичног догађаја, а дијагноза коју су поставили неуропсихијатри Војно медицинске академије се односи искључиво на психичке последице које су свеже, и код оштећеног нису констатовани поремећаји душевног здравља који датирају из било ког ранијег периода, а што је такође утврђено из допунског налаза и мишљења наведеног вештака од 19.марта 2008. године, из ког се јасно може закључити да су психичке сметње код оштећеног узроковане катастрофалним искуством из непосредне прошлости, то јест околностима предметног догађаја, а не догађајем из даље прошлости везано за учествовање у ратним дејствима у рату у Босни и на Косову.

Следом тога, одбијен је предлог браниоца окривљеног да се прибави здравствени картон оштећеног и персонални досије о служби, јер је на несумњив начин, а на бази разлога изнетих у претходном делу образложења утврђено је да је психичка повреда у виду анксиозно-депресивног синдрома последица радњи извршења од стране окривљеног, и по налажењу Апелационог суда извођењем овог доказа ништа ново, а у односу на ове чињенице се не би утврдило.

е) Након изнетог у претходним ставовима, Апелациони суд, а поводом навода из жалбе окривљеног и његових бранилаца, да није доказано да је окривљени покушао да упаљену бакљу угура оштећеном у уста, исказује:

-на претресу пред другостепеним судом саслушао је вештака ВВ2 и извршио увид у њен писмени налаз и мишљење дат пред првостепеним судом и утврдио:

-да бакља генерално развија температуру од 1200-1500 целзијусових степени; да је време горења 60 секунди; да температура зависи од боје пламена; да висина пламена износи од 20 до 30цм од фронта горења; да до 30цм од фронта горења температура износи до 1500 целзијусових степени; а преко 100 целзијусових степени од врха пламена па следећих 40цм.

-саслушао вештака др ВВ, и утврдио:

-да свака температура преко 100 целзијусових степени може изазвати опекотине другог степена; да температура од 1200 до 1500 целзијусових степени може лакше проузроковати повреде и у краћем временском периоду и да висока температура може изазвати повреде и на удаљености од 10 до 20цм, те да није нужно да дође до приноса горућег дела уз тело, и да непосредна последица гурања бакље у уста би имала смртни исход, јер би дошло до декструкције дисајних путева и дејства гасова.

Полазећи од изнетог у претходном и полазећи од чињеница, да је сведок оштећени ББ током првостепеног поступка мењао свој исказ сведочећи најпре, да се од угуравања бакље од уста бранио длановима, а касније то није помињао у свом исказу, да је сведок СС1 посведочио да је окривљени са бакљом кренуо ка глави оштећеног, али да није видео где је та бакља завршила, да је то лице одгурнуо, и у том тренутку оштећени добио бакљу по леђима, отргнуо се и кренуо низ трибину, да није уочио моменат да се оштећеном бакља гура у уста, те да је оштећени био у полупогнутом положају, то Апелациони суд утврђује да окривљени у нападу горућим делом бакље на тело оштећеног, а који напад бакљом је трајао 2 секунде, а која чињеница је образложена у претходном делу образложења, није усмерио упаљену бакљу у правцу уста оштећеног, а то даље значи да нема доказа да је окривљени започео радњу угуравања бакље у уста оштећеног, јер да је започео, извесно је да би оштећени на длановима имао опекотине, што из медицинске документације и налаза и мишљења вештака не произилази, или би у пределу усана, а да се није бранио длановима, имао опекотине које би настале дејством пламена бакље, непосредно у пределу усана, па како то није случај, јер се из налаза и мишљења вештака др ВВ утврђује постојање опекотине другог степена величине 2 длана која захвата леви образ и леву половину лица, која опекотина је последица деловања високе температуре и да је по рубовима ових промена дошло до реакције – појаве була, појаве црвенила по периферији, у пределу усана.

Дакле, полазећи од налаза и мишљења вештака ВВ2 да температура бакље од фронта горења до висине пламена од 20 до 30цм износи од 1200 до 1500 целзијусових степени, а од врха пламена па следећих 40цм, преко 100 целзијусових степени, и полазећи од налаза и мишљења вештака др ВВ, да свака температура преко 100 целзијусових степени може изазвати опекотине другог степена, то Апелациони суд утврђује, а да је окривљени пламен упаљене бакље усмерио макар и са растојања од 70цм у правцу уста оштећеног, извесно је да би имао опекотине у том пределу, па како то није случај, то је Апелациони суд и нашао да није доказано да је окривљени започео радњу угуравања упаљене бакље у уста оштећеног, и да није пламен бакље критичном приликом усмеравао непосредно у правцу уста оштећеног.

Полазећи од изнетог у претходном и полазећи од налаза и мишљења вештака др ВВ, да је оштећени критичном приликом задобио обичне тешке телесне повреде, значи да се не ради о тешким телесним повредама опасним по живот, то Апелациони суд налази да није доказано да је окривљени започео радњу извршења кривичног дела убиства, а то даље значи да Апелациони суд налази да умишљај окривљеног, није обухватао свест и хтење лишење живота оштећеног или пак пристајање на наступања смрти код оштећеног ББ, већ да је умишљајно, значи свесно и са хтењем напао овлашћено службено лице у обављању послова одржавања јавног реда и мира и да је свесно, и са хтењем приликом тог напада оштећеном нанео тешке телесне повреде, ближе описане у изреци и у образложењу ове пресуде.

Изнето закључивање другостепеног суда не доводи се у сумњу чињеницом да је неспорно утврђено да је окривљени, приликом напада са горућим делом упаљене бакље на тело оштећеног рекао “хоћеш бакљу, ево ти је”, ово из разлога што је другостепени суд, а на бази медицинске документације и налаза и мишљења др ВВ, неспорно утврдио да у објективном смислу ове радње извршења окривљеног и начин њиховог извршења нису биле усмерене, нити су пак у објективном смислу могле угрозити живот оштећеног, већ су имале за последицу обичне тешке телесне повреде.

Следом изнетог у претходном, Апелациони суд је уважио жалбу окривљеног и његових бранилаца, налазећи да није доказано да је окривљени критичном приликом покушао да лиши живота оштећеног.

ж) Полазећи од утврђеног чињеничног стања, Апелациони суд пре давања правне квалификације радњи извршења, исказује, да је сходно одредби члана 361 став 7 ЗКП-а, одређено и потпуно изнео које чињенице и из којих разлога је узео као доказаним и недоказаним, којим се разлозима руководио при решавању правних питања, нарочито при утврђивању да ли постоји кривично дело и кривица окривљеног, па је те радње унео у чињенични опис изреке ове пресуде, налазећи да тиме не прекорачује границе оптужења и да се креће у границама описа радњи извршења из изреке првостепене пресуде и да не повређује на штету окривљеног кривични закон, а потом суд налази да уважавањем жалбе окривљеног и његових бранилаца, треба преиначити првостепену пресуду у погледу правне квалификације, јер се, по налажењу Апелационог суда у радњама окривљеног стичу сви објективни и субјективни елементи кривичног дела ометања овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности или одржавања јавног реда и мира из члана 23 став 3 у вези става 1 Закона о јавном реду и миру Републике Србије, с обзиром да је у стању урачунљивости, а што се утврђује из налаза и мишљења комисије вештака др ВВ12 и вештака ВВ1 и њихових исказа на главном претресу пред првостепеним судом, умишљајно, значи свесно и са хтењем, свестан забрањености дела, напао критичном приликом службено лице, оштећеног ББ у обављању послова одржавања јавног реда и мира на стадиону, а на начин описан у изреци ове пресуде и у претходном делу образложења ове пресуде, наневши му описаним нападом, тешке телесне повреде, које су такође ближе описане у изреци ове пресуде.

Дакле, следом изнетог у претходном, суд је уважавањем жалбе окривљеног и његових бранилаца, преиначио првостепену пресуду у погледу правне квалификације, налазећи да се у његовим радњама стичу сви елементи бића кривичног дела ометање овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности или одржавања јавног реда и мира из члана 23 став 3 у вези става 1 Закона о јавном реду и миру Републике Србије, а не кривичног дела убиства у покушају из члана 114 тачке 6 у вези члана 113 КЗ у вези члана 30 КЗ.

з) Поводом жалбе Вишег јавног тужиоца у Београду на одлуку о кривичној санкцији, у којој жалби се поред осталог наводи да суд није довољно водио рачуна о околностима под којима је дело извршено и мотиву извршења кривичног дела, да оштећени ничим није провоцирао окривљеног, да суд није довољно ценио испољену безобзирност, наступеле последице у виду тешке телесне повреде физичке природе и тешке телесне повреде психичке природе, да се окривљени само формално извинио и да ни у једном тренутку није испољио искрено кајање и жаљење у односу на оштећеног, и да му стога треба изрећи казну затвора у дужем временском трајању, и поводом жалби окривљеног и његових бранилаца на одлуку о кривичној санкцији, Апелациони суд налази, да је жалба Вишег јавног тужиоца неоснована, а жалба окривљеног и његових бранилаца основана, а ово из следећих разлога:

Правилно је првостепени суд као олакшавајуће околности на страни окривљеног утврдио, да до предметног догађаја није долазио у сукоб са законом, изражено кајање, да се извинио оштећеном, али по налажењу Апелационог суда, првостепени суд није дао адекватан значај околностима, да је предметно кривично дело окривљени извршио као млађе пунолетно лице, и није ценио као олакшавајућу околност да се из налаза и мишљења вештака др ВВ12 и ВВ1, утврђује, да се код окривљеног не очекује рецидив, па је узимајући ове околности као олакшавајуће, и полазећи од олакшавајућих околности које је правилно утврдио првостепени суд, те узимајући дужину трајања првостепеног поступка, које се по налажењу Апелационог суда не може сматрати суђењем у разумном року, степен кривице окривљеног, тежину насталих последица, околност под којим је дело учињено и налазећи да на страни окривљеног нема отежавајућих околности,па је следом тога, Апелациони суд преиначио првостепену пресуду у погледу одлуке о кривичној санкцији, и окривљеном изрекао казну затвора у трајању од 5 (пет) година и 6 (шест) месеци, очекујући да ће се са овом врстом и висином кривичне санкције постићи сврха кажњавања из члана 4 и 42 КЗ.

Одлука суда да се окривљеном у изречену казну затвора урачуна време проведено у притвору и време на издржавању казне пре правноснажности пресуде, заснива се на члану 63 КЗ.

Апелациони суд у Београду је приликом доношења своје одлуке ценио и остале наводе из изјављених жалби, као и доказе који су изведени, а који нису појединачно образлагани у претходном делу образложења и налази да су исти без утицаја на другачију одлуку суда у овој кривичној ствари, с обзиром на изнето у претходним ставовима.

Следствено изнетом у претходним ставовима је и одлучено као у изреци ове пресуде, на основу члана 388 и 391 Законика о кривичном поступку.


Записничар Председник већа-судија
Стојан Петровић, с.р. Верољуб Цветковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)