Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
7.11.2014.

Кж1 5283/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 5283/13
Дана 07.11.2013. године
Б Е О Г Р А Д, Немањина 9


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Наде Хаџи-Перић, председника већа, судија Драгољуба Албијанића и Оливере Анђелковић, чланова већа, са записничарем Јеленом Миљковић-Глигоријевић, судијским помоћником, у кривичном предмету оптужених АА и АА1, због по једног кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ, решавајући по жалбама заменика јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду и браниоца обојице окривљених адвоката АБ и браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ1, изјављеним на пресуду Вишег суда у Београду К.бр. 446/11 од 25.04.2013. год. након одржане јавне седнице већа у смислу одредбе члана 447 ЗКП, дана 07. новембра 2013. године, једногласно је донео


П Р Е С У Д У

ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе заменика јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду и браниоца окривљених АА и АА1, адвоката АБ и браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ1 и пресуда Вишег суда у Београду К.бр.446/11 од 25.04.2013. године се ПОТВРЂУЈЕ.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду К.бр.446/11 од 25.04.2013. године, оптужени АА и АА1 су оглашени кривима за по једно кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ, за које су окривљени применом одговарајућих законских одредаба осуђени на казне затвора у трајању од по 8 (осам) месеци, у које ће им се урачунати време проведено у притвору и то АА почев од 10.11.2008. године до 02.04.2009. године, а АА1 од 10.06.2004. до 04.10.2004. године. Истом пресудом, а на основу одредбе члана 196 став 1 ЗКП, окривљени АА1 је обавезан да суду надокнади трошкове кривичног поступка у износу од 6.000,00 динара, а применом одредбе члана 246 став 7 ЗКП, од оптуженог АА1 је одузето 46,50 грама опојне дроге хероин, 270,36 грама опојне дроге хашиш и 33,00 грама парацетамола, а применом одредбе члана 91 и 92 КЗ, од оптуженог АА1 је одузета и имовинска корист прибављена извршењем дела у износу од 790 евра. Истом пресудом применом одредбе члана 354 тачка 3 ЗКП, према оптуженом АА одбијена је оптужба за извршење кривичног дела недозвољено држање оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ и применом одредбе члана 87 КЗ, према истом оптуженом изречена је и мера безбедности одузимање пиштоља марке ЧЗ модел 45, калибра 6,35 мм, фабричког броја 0281 са оквиром и 7 комада метака калибра 6,35 мм.

На ову пресуду благовремено су изјавили жалбе:

-заменик јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, којом пресуду побија због одлуке о кривичној санкцији из члана 367 тачка 4 у вези члана 371 став 1 ЗКП, са предлогом да Апелациони суд у Београду, преиначи пресуду Вишег суда у Београду К.бр.446/11 од 26.04.2013. године, тако што ће окривљенима АА и АА1 изрећи казне затвора у дужем временском трајању,

-адвокат АБ, као бранилац окривљених АА и АА1, којом пресуду побија због битне повреде одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд као другостепени, закаже јавну седницу већа и обавести браниоца о термину одржавања седнице и да потом пресуду преиначи тако што ће оптужене ослободити од оптужбе или да отвори претрес и на основу претреса окривљене ослободи од оптужбе,

-бранилац окривљеног АА1, адвокат АБ1, којом пресуду побија због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде Кривичног законика и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду одржи јавну седницу већа и о истој обавести браниоца и да након тога уважи ову жалбу и преиначи првостепену пресуду тако што ће окривљеног АА1 ослободити од оптужбе,

Бранилац окривљеног АА1, адвокат АБ1 је уложио и одговор на жалбу тужиоца, којим оспорава жалбене наводе и предлаже да се жалба тужиоца одбије као неоснована.

У свом писменом поднеску Ктж.бр.4891/13 од 27.09.2013. године, заменик Апелационог јавног тужиоца у Београду је предложио да се уважи жалба Вишег јавног тужиоца у Београду и пресуда Вишег суда у Београду К.бр.446/11 од 26.04.2013. године, преиначи тако што ће окривљени АА и окривљени АА1 бити осуђени на казне затвора у дужем трајању а жалбе браниоца окривљених адвоката АБ и браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ1, одбију као неосноване.

Апелациони суд у Београду је у овој кривичноправној ствари одржао јавну седницу већа у смислу одредбе члана 447 ЗКП, у одсуству уредно обавештеног заменика Апелационог јавног тужиоца у Београду, а у присуству бранилаца окривљених, адвоката АБ и АБ1, који су у својој речи у свему остали при наводима изнетим у жалби, односно у одговору на жалбу, па је након тога размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом и жалбом и предлогом Апелационог јавног тужиоца у Београду и пресуду испитао у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалби, сходно одредби члана 451 став 1 Законика о кривичном поступку, и нашао:

Жалбе су неосноване.

Наиме, изреком ожалбене пресуде оптужени АА и АА1 су оглашени кривима да су дана 10.06.2004. године у Београду, урачунљиви и свесни својих дела, чије су извршење хтели и свесни да су њихова дела забрањена, неовлашћено ради даље продаје, држали супстанце проглашене за опојну дрогу на тај начин што су у подрумским просторијама куће коју користи АА, у улици _, држали 2.001,94 грама хашиша у комаду, од чега је један комад одломио АА1 као узорак и понео га са собом, како би пре продаје понудио хашиш на пробу уживаоцима, а у изнајмљеном стану у улици _ паковали опојне дроге у мање пакетиће ради продаје, па је тако у подрумским просторијама у улици _ приликом претреса пронађен и одузет хашиш у комаду, тежине 2.001,94 грама, у џепу АА1 пронађен и одузет хашиш у комаду у количини од 1,22 грама и новац који потиче од продаје наркотика у износу од 790 евра, а у стану у улици _, пронађено је и уз потврду од АА1 одузето 269,14 грама хашиша, упакованог у више кесица припремељених за даљу продају, а што се налазило у једној кеси, мања кеса са 23,36 грама хероина у камену, 3 мање кесе са укупно 23,14 грама хероина, једна кеса са 33 грама парацетамола и једна кеса са 15,17 грама лактозе, електрични миксер и мања пластична кутија са траговима хероина, као и маказе и већа количина кеса за замрзивач, чиме су извршили по једно кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ.

У образложењу пресуде, првостепени суд је дао јасне, правилне, непротивуречне и у свему прихватљиве разлоге, у погледу оцене одбране окривљених и свих изведених доказа, појединачно и у међусобној повезаности и правилно и потпуно утврдио чињенично стање, те правилном применом закона нашао да се у радњама оптужених стичу сва субјективна и објективна обележја кривичног дела за које их је овом пресудом огласио кривима, те су као неосновани оцењени жалбени наводи бранилаца окривљених да је пресуда заснована на битној повреди одредаба кривичног поступка, иако се у жалбама прецизно не наводи које су повреде у питању, као и да је чињенично стање за сада погрешно и неправилно утврђено.

Најпре, жалбама бранилаца се неосновано указује да је у поновљеном поступку претресно веће изменило чињенични закључак и одлуку о кривици за обојицу окривљених, који је супротан од оног који је дат у пресуди која је укинута пресудом Апелационог суда и да се приликом доношења ожалбене пресуде првостепени суд повиновао одлуци Апелационог суда који је, по ставу жалбе браниоца АА и АА1, адвоката АБ, изашао ван граница своје надлежности у испитивању првостепене пресуде, јер је првостепени суд сходно одредби члана 394 став 3 ЗКП, био дужан да изведе све процесне радње и расправи сва спорна питања, на које је указао другостепени суд и тако је приликом доношења предметне пресуде и поступио.

Наиме, у свом решењу Кж1 6224/10 од 24.03.2011. године, Апелациони суд је уважавањем жалбе јавног тужиоца укинуо пресуду Окружног суда у Београду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење указујући у решењу да је пресуда заснована, између осталог и на повреди из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП, јер је изрека пресуде била противуречна разлозима, односно, зато што су разлози из образложења пресуде били у знатној мери противуречни, при чему је чињенично стање било неправилно и непотпуно утврђено, наводећи у образложењу решења, сходно одредби члана 392 ЗКП, разлоге у чему се састоје недостаци у утврђивању чињеничног стања, али не дајући при томе коначну оцену веродостојности исказа сведока испитаних пред првостепеним судом, већ изражавајући сумњу у оцену коју је дао првостепени суд и упозоравајући првостепени суд на пропусте које је учинио при оцењивању изведених доказа, са упутом да поново оцени исказе сведока и у ком правцу да њихове исказе испитује.

У поново донетој пресуди првостепени суд је поступио по налогу другостепеног суда, правилно и потпуно утврдио чињенично стање и на страници 22 – 25 образложења пресуде, правилно оценио одбрану окривљених АА1 и АА, нелогичном, противуречном и супротном исказима сведока СС и СС1 и чињеницама које се утврђују из материјалних доказа изведених у овом поступку те срачунатом на избегавање кривице за предузете радње.

Наиме, искази сведока СС и СС1 су и по оцени Апелационог суда веродостојни, јер они су у својим исказима објаснили да су хашиш пронађен код оптуженог АА1, а којег су зауставили када је излазио из стана у улици _, упоређивали са дрогом која је пронађена у подрумским просторијама у улици _, на којој је био пријављен оптужени АА, односно да је од једне плочице хашиша било одломљено парче које је одговарало комаду који је пронађен у џепу код оптуженог АА1, а што се увиђа и са фотографије Ф-2 из фотодокументације Кт.бр.100/428/2004, која је у овом поступку изведена као доказ.

Искази ових сведока нису доведени у питање ни налазом вештака по којем је концентрација ТХЦ у хашишу који је одузет од АА, односно из подрумских просторија и који износи 0,89 мг/мл, односно 3,56 %, а у делу који је пронађен и одузет од АА1, концентрација 0,99 мг/мл, односно 3,96%, што представља минималне разлике које су од вештака објашњене као могуће, јер на једном крају исте табле хашиша, проценат може бити мањи, а на другом већи.

Апелациони суд је, поред осталог, у претходном решењу указао да је у овом случају потребно обавити вештачење предметне дроге у правцу који је наведен у решењу, и потпуно и правилно утврдити веродостојност исказа сведока СС и СС1, међутим, како првостепени суд није могао поступити по том налогу, и о томе је дао разлоге у образложењу своје нове пресуде, Апелациони суд налази да се оценом одбране окривљених и изведених доказа, као и оценом пре свега исказа СС и СС1, правилно утврђује да су они извршили по једно кривично дело у време, у месту и на начин наведен у изреци пресуде, и то из следећих разлога.

Најпре, од оптуженог АА1 је потврдом о одузимању предмета од 11.06.2004. године одузето 46,50 грама супстанце налик на опојну дрогу хероин, 270,36 грама супстанце налик на опојну дрогу хашиш, 33 грама супстанце налик на парацетамол и 790 евра у различитим апоенима, а читањем записника о претресању стана у улици _ је правилно првостепени суд утврдио да је у овом стану пронађена једна ПВЦ кеса у којој се налазила чврста материја браон боје, за коју се претпоставља да је опојна дрога хашиш у више груменова и 17 пакетића, 1 жута ПВЦ кеса у којој се налазила чврста материја браон боје, за коју се претпоставља да је хероин, 3 ПВЦ кесе у којима се налазио прах светло-браон боје за који се претпоставља да је опојна дрога хероин, 1 ПВЦ кесица у којој се налазио прах светло-браон боје, за који се претпоставља да је опојна дрога хероин, једна ПВЦ кеса у којој се налазио прах беле боје за који се претпоставља да је опојна дрога кокаин, 1 електрични миксер, једна провидна пластична кутија са траговима хероина и маказе, већа количина кеса за замрзивач, уговор о закупу стана на име СС2 и признаница на исто име, чиме је правилно утврђено да је у овом стану нађено, а то је потврђено и са фотографије Ф-6, да је на ормару затечена једна кесица и у ормару у којем других ствари иначе нема, затечено још кесица и маказе, ПВЦ кесице празне, миксер, па је на исказу сведока ССи СС1, правилно заснована одлука, односно правилно је првостепени суд нашао да се исказима ових сведока може веровати у делу у којем тврде да им је стан приликом претреса изгледао као класичан „штек стан“, због чега и по оцени Апелационог суда, одбрани оптуженог АА1 у којој тврди да је заједно са својим пријатељем СС2 изнајмио овај стан само за швалерацију и да није знао да се у њему налази дрога, није могла бити поклоњена вера.

То из разлога што је он управо затечен од полиције на изласку из овог стана, а читањем записника о његовом претресу од 10.06.2004. године је правилно првостепени суд утврдио да су код њега пронађена у џепу од панталона два грумена браон боје за које се претпоставља да је опојна дрога хашиш и кључ од стана у улици _ и 790 евра, па је нелогично да дрогу која је била на ормару, нити дрогу која је била у празном ормару заједно са уговором о закупу који је склопљен са власницом стана СС3, и који би служио највероватније приликом некакве контроле, он лично није приметио приликом одласка у овај стан, где је, како каже, одлазио са својом девојком.

Надаље по оцени Апелационог суда, одбрана другоокривљеног није потврђена ни исказом сведока СС4, сада покојног, чијем исказу се такође не може веровати у делу да је дрогу која је пронађена у овом стану он донео и да му је служила за личне потребе јер је кључ добио од сведока Сс2, да би са својом девојком долазио повремено, с обзиром да је нелогично да је овај сведок у овом стану од којег је кључ само повремено добијао, оставио толику количину дроге различите врсте, подељену у више паковања, да при том у том стану држи и миксер и парацетамол и лактозу који су служили као разблаживачи дроге, а да иначе сведоку СС2, који то у свом исказу потврђује, од којег је узимао кључ у неколико наврата, не исприча да је дрогу тамо оставио знајући да је њено држање недозвољено, а исказује такође и да не познаје окривљеног АА1, који је имао други кључ од стана.

Правилно првостепени суд закључује, а то је оцена и Апелационог суда, да је исказ овог сведока нелогичан и усмерен ка томе да другоокривљени избегне кривичноправну одговорност за радње које су му стављене на терет, јер је нелогично да он толику дрогу однесе у стан и при том то не саопшти сведоку СС2, при чему сведок СС2 исказује да је он њему давао кључ само два до три пута услужно, дакле да нису имали договор да ће он стан моћи да користи као и он и другоокривљени, те с обзиром на околност да свој исказ овај сведок даје тек 22.09.2004. године, дакле, три месеца по критичном догађају, и у њему тврди да је био у лошем психофизичком стању и да због тога није могао да се раније пријави полицији, а да ту околност није ничим доказао, његов исказ по оцени овога суда није веродостојан. Осим тога, код другоокривљеног је критичном приликом нађен и новац у страној валути у различитим апоенима и свота која није мала, па је и то околност која по оцени Апелационог суда говори у прилог чињеници да је пронађена дрога служила за продају, а не да је дрогу која је код њега пронађена у џепу, носио за своје потребе.

Надаље, правилно првостепени суд утврђује да је и првоокривљени АА, заједно са другоокривљеним држао ради продаје супстанце проглашене за опојну дрогу, на начин утврђен изреком пресуде и то у подрумским просторијама у улици Дебарској 33 на којој је тада био пријављен.

Код утврђења ових чињеница, правилно првостепени суд није поверовао одбрани оптуженог, као ни исказима сведока СС5, његове мајке, СС6, његовог брата и СС7, његовог оца и о томе даје правилне разлоге у образложењу пресуде на страници 23, које у свему прихвата и Апелациони суд, јер су и по налажењу овог суда сведоци СС и СС1 дали прецизне исказе у погледу извршеног претреса, начина уласка у подрумске просторије у којима је пронађена предметна дрога а које чињенице су потврђене и фотодокументацијом, односно записником о оперативно-техничком прегледу лица места.

На основу изнетог, по ставу Апелационог суда, чињенично стање је у свему правилно и потпуно утврђено и на тако утврђено чињенично стање, правилно је примењен закон у погледу правне квалификације кривичног дела у питању, када је првостепени суд радње оптужених квалификовао као радње извршења кривичних дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ извршеног са директним умишљајем као обликом виности.

Апелациони суд је пресуду испитао у делу одлуке о кривичној санкцији у смислу жалбених навода тужиоца који тражи строжије кажњавање овде окривљених за учињено кривично дело, те браниоца другоокривљеног адв. АБ1 који предлаже блаже кажњавање као и у смислу одредбе члана 451 став 2 тачка 1 ЗКП, с обзиром да се жалбом браниоца окривљених адв. АБ пресуда побија због чињеничног стања и због повреде кривичног закона, па је нашао да је првостепени суд правилно ценио све околности прописане одредбом члана 54 КЗ, за избор кривичне санкције по врсти и висини. Наиме, правилно је првостепени суд на страни оптуженог АА као олакшавајућу околност ценио чињеницу да се ради о релативно младом човеку који се у међувремену оженио, а на страни окривљеног АА1 такође да се ради о релативно младом човеку који се оженио и у међувремену постао отац двоје малолетне деце и да није осуђивано лице и овако утврђеним олакшавајућим околностима правилно дао значај нарочито олакшавајућих околности при чему као једну од таквих околности овај суд посебно цени и релативно дуг протек времена од извршења дела, те правилном применом одредаба чланова 56 и 57 КЗ, ублажио казну коју је изрекао овом пресудом испод законског минимума за предметна кривична дела. При том је првостепени суд правилно нашао да од отежавајућих околности на страни оптуженог АА стоји чињеница да је он осуђиван, али је такође у том правцу и ценио, односно имао у виду протек времена у односу од раније осуде, па је оценом олакшавајућих и отежавајуће околности на страни АА, правилно нашао да се казном затвора у трајању од по 8 (осам) месеци, може очекивати постизање сврхе изрицања кривичних санкција, односно да је овако изречена санкција адекватна тежини извршеног кривичног дела, степену кривице овде оптужених, као и степену угрожености заштићеног добра, и са таквом оценом сагласан је и Апелациони суд, као другостепени. У овако изречене казне затвора, правилном применом одредбе члана 63 КЗ, првостепени суд је урачунао време које су окривљени провели у притвору, како је то прецизно наведено у изреци пресуде првостепеног суда и правилном применом одредаба чланова 246 став 7 КЗ, члана 91 и 92 КЗ, те члана 87 КЗ, донео одлуку о изреченим мерама безбедности, о чему је такође у образложењу пресуде дао правилне, јасне и прихватљиве разлоге, тако да је жалба тужиоца којом се тражи строжије кажњавање овде окривљених, уз истицање да се ради о учесталој појави извршења оваквих кривичних дела, оцењена као неоснована.

На основу свега изнетог, а применом одредбе члана 457 ЗКП, одлучено је као у изреци ове пресуде.

Записничар      ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Јелена Миљковић Глигоријевић, с.р.  Нада Хаџи-Перић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)