Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
17.03.2015.

Кж1 55/15

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 55/15
Дана 17.03.2015. године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судије Наде Хаџи-Перић, председника већа, судија Драгана Ћесаровића и Миленка Цвијовића, чланова већа, са вишим судијским сарадником Кристином Вуковић, записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног из члана 204 став 1 тачка 1 КЗ-а, одлучујући о жалби осуђеног АА, изјављеној против решења Првог основног суда у Београду К.бр.20810/10-Кв.бр.29/15 од 20.01.2015.године, једногласно је донео у седници већа одржаној дана 17. марта 2015.године,


П Р Е С У Д У

УСВАЈА СЕ жалба осуђеног АА, па се ПРЕИНАЧАВА пресуда Првог основног суда у Београду К.бр.20810/10-Кв.бр.29/15 од 20.01.2015.године, само у погледу одлуке о мери безбедности, тако што Апелациони суд у Београду, осуђеном АА, задржава као правилно утврђене казне затвора по пресудама Првог основног суда у Београду К.бр.20810/10-Кв.бр.4193/13 од 11.10.2013.године (правноснажна дана 02.11.2013.године), од 2 (две) године и 8 (осам) месеци, Основног суда у Чачку К.бр.815/13 од 25.04.2014.године, правноснажне дана 01.07.2014.године, од 1 (једне)године и 6 (шест) месеци и Основног суда у Чачку К.бр.8517/10 од 07.05.2013.године правноснажне дана 14.01.2014.године од 2 (две) године и 6 (шест) месеци, као и јединствену казну затвора на коју је осуђен пресудом Првог основног суда у Београду К.бр.20810/10-Кв.бр.29/15 од 20.01.2015.године у трајању од 6 (шест) година и 4 (четири) месеца, у коју му је урачунато време проведено на издржавању казне затвора почев од 22.03.2013.године, па надаље, по пресуди Првог основног суда у Београду К.бр.20810/10-Кв.бр.2141/13 од 29.05.2013.године, као и време проведено у притвору од 21.03.2013.године до 22.03.2013.године, по пресуди Основног суда у Чачку К.бр.8517/10 од 07.06.2013.године и осуђеном АА уз јединствену казну затвора у трајању од 6 година и 4 месеца изриче меру безбедности обавезног лечења наркомана која ће се извршити у заводу за извршење казни или одговарајућој или другој специјализованој установи и трајаће док постоји потреба за лечењем, али не дуже од три године, а време проведено на лечењу осуђеном биће урачунато у казну затвора, док се у преосталом делу, жалба осуђеног АА ОДБИЈА као неоснована.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду К.бр.20810/10 – Кв.бр.29/15 од 20.01.2015. године, усвојен је захтев осуђеног АА да му се у поступку за изрицање јединствене казне преиначе раније пресуде у погледу одлуке о казни, па су преиначене само у погледу одлуке о казни правноснажна пресуда Првог основног суда у Београду К.бр.20810/10 – Кв.бр.4193/13 од 11.10.2013. године, правноснажна дана 02.11.2013. године, којом су осуђеном АА преиначене само у погледу одлуке о казни правноснажна пресуда Првог основног суда у Београду К.бр.20810/10 – Кв.бр.2141/13 од 29.05.2013. године, правноснажна дана 22.06.2013. године, којом је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 10 (десет) месеци, у коју казну му је урачунато време проведено на издржавању казне почев од 22.03.2013. године, па надаље, по пресуди Првог основног суда у Београду К.бр.20810/10 од 26.06.2012. године и пресуда Основног суда у Чачку К.бр.79/12 од 03.12.2012. године, која је правноснажна дана 08.02.2013. године, којом је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 1 (једне) године, па је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 2 (две) године и 8 (осам) месеци, у коју му је урачунато време проведено на издржавању казне затвора почев од 22.03.2013. године, па надаље, по пресуди Првог основног суда у Београду К.бр.20810/10 – Кв.бр.2141/13 од 29.05.2013. године; пресуда Основног суда у Чачку К.бр.815/13 од 25.04.2014. године, правноснажна дана 01.07.2014. године, којом је окривљени АА оглашен кривим због извршења кривичног дела тешка крађа из члана 204 став 1 тачка 1 КЗ-а и осуђен на казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци и пресуда Основног суда у Чачку К.бр.8517/10 од 07.06.2013. године, правноснажна дана 14.01.2014. године, којом је окривљени АА оглашен кривим због извршења продуженог кривичног дела тешка крађа у саизвршилаштву из члана 204 став 1 тачка 1 КЗ-а у вези члана 33 и 61 КЗ-а и др., и осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеци, у коју је урачунато време проведено у притвору од 21.03.2013. године до 22.03.2013. године. Наведеном пресудом окривљеном је изречена и мера безбедности обавезног лечења наркомана, која ће се извршити у заводу за извршење казне или одговарајућој или другој специјализованој установи и трајаће док постоји потреба за лечењем, али не дуже од 3 године, а време проведено на лечењу окривљеном биће урачунато у казну затвора. Даље, је првостепени суд осуђеног АА, узимајући му као утврђене казне затвора по пресуди Првог основног суда у Београду К.бр.20810/10 – Кв.бр.4193/13 од 11.10.2013. године, правноснажна дана 02.11.2013. године од 2 (две) године и 8 (осам) месеци, по пресуди Основног суда у Чачку К.бр.815/13 од 25.04.2014. године, правноснажна дана 01.07.2014. године, од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци и Основног суда у Чачку К.бр.8517/10 од 07.06.2013. године правноснажне дана 14.01.2014. године, од 2 (две) године и 6 (шест) месеци, применом одредби члана 4, 42, 45, 60, 62 и 63 КЗ-а и одредбе члана 552 став 1 тачка 1 ЗКП-а осудио на јединствену казну затвора у трајању од 6 (шест) година и 4 (четири) месеца у коју му је урачунато време проведено на издржавању казне затвора почев од 22.03.2013. године, па надаље, по пресуди Првог основног суда у Београду К.бр.20810/10 – Кв.бр.2141/13 од 29.05.2013. године, као и време проведено у притвору од 21.03.2013. године до 22.03.2013. године, по пресуди Основног суда у Чачку К.бр.8517/10 од 07.06.2013. године.

Против наведене пресуде благовремено је жалбу изјавио осуђени АА, због одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи ожалбену пресуду и изрекне му блажу казну затвора, максимално колико то закон дозвољава, уз изрицање мере лечења у Специјалној затворској болници у Београду.

Апелационо јавно тужилаштво у Београду је поднеском Ктж.бр.64/15 од 12.02.2015.године предложило да се одбије жалба осуђеног АА изјављена против пресуде Првог основног суда у Београду К.бр.20810/10 од 20.01.2015.године, којом су преиначене у погледу одлуке о казни правноснажна пресуда Првог основног суда у Београду К.бр.20810/10-Кв.бр.4193/13 од 11.10.2013.године, Основног суда у Чачку К.бр.815/13 од 25.04.2014.године и Основног суда у Чачку К.бр.8517/10 од 07.06.2013.године којом је осуђени АА осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 6 година и 4 месеца.

Апелациони суд у Београду одржао је седницу већа, у присуству осуђеног АА, на којој је размотрио целокупне списе предмета, па је након разматрања навода и предлога из изјављене жалбе, имајући у виду предлог Апелационог јавног тужилаштва у Београду, након што је првостепену пресуду испитао у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалби, сходно одредби члана 451 став 1 Законика о кривичном поступку, донео одлуку као у изреци пресуде.

У изјављеној жалби осуђени АА наводи да првостепени суд приликом изрицања јединствене казне затвора није ценио низ олакшавајућих околности и то кајање и стид због учињеног кривичног дела, нити је ценио чињеницу да болује од болести зависности, да је социјално и материјално угрожен, из којих разлога је првостепени суд по ставу осуђеног требао да му изрекне блажу јединствену казну.

Насупрот изнетим жалбеним наводима, по налажењу Апелационог суда у Београду, правилно је првостепени суд применио одредбу члана 552 став 1 тачка 1 ЗКП-а и одредбу члана 62 став 1 КЗ-а, којом приликом је одлучујући о висини јединствене казне коју ће изрећи осуђеном правилно применио одредбу члана 60 став 2 тачка 2 КЗ-а и при томе окривљеног осудио на јединствену казну затвора у трајању од 6 година и 4 месеца, у коју му је урачунато време проведено на издржавању казне затвора почев од 22.03.2013. године, па надаље, по пресуди Првог основног суда у Београду К.бр.20810/10 – Кв.бр.2141/13 од 29.05.2013. године, као и време проведено у притвору од 21.03.2013. године до 22.03.2013. године, по пресуди Основног суда у Чачку К.бр.8517/10 од 07.06.2013. године, а насупрот жалбеним наводима осуђеног, првостепени суд је приликом одмеравања казне имао у виду све олакшавајуће и отежавајуће околности, које је суд раније ценио доносећи одлуку о казни, те је одмерио казну као у изреци пресуде, правилно налазећи да ће се овом казном у оквиру опште сврхе изрицања кривичних санкција предвиђених чланом 4 став 2 КЗ-а постићи сврха кажњавања прописана чланом 42 КЗ-а.

И по налажењу Апелационог суда у Београду, овако изречена јединствена казна затвора нужна је и довољна за постизање сврхе кажњавања прописане одредбом члана 4 и 42 КЗ-а, при чему су у образложењу ожалбене пресуде дати довољни и јасни разлози, које у свему као правилне прихвата и веће овог суда, па имајући у виду све напред наведено, у овом делу, жалбени наводи осуђеног, оцењени су као неосновани.

Међутим, основано се изјављеном жалбом осуђеног АА истиче да првостепени суд приликом изрицања јединствене казне затвора, осуђеном није изрекао меру безбедности лечења наркомана по пресуди Основног суда у Чачку К.бр.8517/10 од 07.06.2013. године, правноснажне дана 14.01.2014. године.

Наиме, применом одредбе члана 80 став 7 КЗ-а којом је прописано да ће се за кривична дела у стицају мера безбедности изрећи ако је утврђена за једно од кривичних дела у стицају, у конкретном случају било је нужно уз изречену јединствену казну затвора осуђеном изрећи меру безбедности обавезног лечења наркомана, која је претходно изречена осуђеном по пресуди Основног суда у Чачку К.бр.8517/10 од 07.06.2013. године, правноснажна дана 14.01.2014. године.

Ни по укидању пресуде, међутим, првостепени суд то није учинио, већ је само у образложењу пресуде навео да је по пресуди Основног суда у Чачку К.бр.8517/10 од 07.06.2013. године, правноснажне дана 14.01.2014. године, осуђеном АА изречена и мера обавезног лечења наркомана, те је преиначио првостепену пресуду само у погледу изречене казне, наводећи да у осталом делу пресуде остају неизмењене.

Како применом мера безбедности треба да буде остварена најпре општа сврха кривичних санкција – сузбијање вршења делатности којима се повређују или угрожавају вредности заштићене кривичним законодавством, односно да се омогући “отклањање стања или услова који могу бити од утицаја да учинилац врши кривична дела”, а под тим “стањем” се подразумева психичка ситуација учиниоца кривичног дела која може бити у узрочном односу са вршењем кривичног дела, односно испуњена посебна сврха – отклањање одређених ситуација или стања које стимулативно делују на поновно вршење кривичних дела, по оцени Апелационог суда у Београду уз правилу примену закона, у конкретном случају, с обзиром да је овде осуђеном уз казну затвора изречена и мера безбедности обавезног лечења наркомана, првостепена пресуда је морала бити преиначена тако што је овај суд, осуђеном поред јединствене казне затвора у трајању од 6 година и 4 месеца, изрекао и меру безбедности обавезног лечења наркомана, која ће се извршити у Заводу за извршење казне или одговарајућој или другој специјализованој установи и трајаће док постоји потреба за лечењем, али не дуже од 3 године, док ће се време проведено на лечењу окривљеном урачунати у казну затвора.

Међутим, с обзиром да се окривљени АА од 22.03.2013. године, налази на издржавању казне затвора по пресуди Првог основног суда у Београду К.бр.20810/10 – Кв.бр.2141/13 од 29.05.2013. године, по којој ова мера није била изречена, стручни тим ће, имајући у виду тренутно психичко стање окривљеног оценити да ли је извршење ове мере потребно и у ком трајању.

Имајући у виду наведено, на основу одредбе члана 457 и 459 ЗКП-а Апелациони суд у Београду донео је одлуку као у изреци пресуде.

Записничар       Председник већа-судија
Кристина Вуковић, с.р.     Нада Хаџи-Перић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)