Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
5.06.2014.

Kж1 654/2014

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Kж1 654/2014
Дана 05.06.2014. године
Б Е О Г Р А Д, Немањина бр. 9


У  И М Е  Н А Р О Д А

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија мр Сретка Јанковића – председника већа, Бранке Пејовић и др Миодрага Мајића – чланова већа, уз учешће судијског сарадника Мирјане Новић – записничара, у кривичном поступку против окривљеног АА и др, због кривичног дела изнуда из члана 214 став 1 Кривичног законика у саизвршилаштву у вези са чланом 33 Кривичног законика у продуженом трајању у вези са чланом 61 Кривичног законика и др, одлучујући о жалбама јавног тужиоца Основног јавног тужилаштва у Панчеву, окривљеног АА, његовог браниоца адвоката АБ и браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ1, изјављеним против пресуде Основног суда у Панчеву К.бр. 1219/12 од 02.11.2012. године, у седници већа одржаној у одсуству уредно обавештеног јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду, а у присуству окривљеног АА, његовог браниоца, адвоката АБ и браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ2, дана 05.06.2014. године, донео је


П Р Е С У Д У

УСВАЈА СЕ жалба јавног тужиоца Основног јавног тужилаштва у Панчеву, па се ПРЕИНАЧАВА пресуда Основног суда у Панчеву К.бр. 1219/12 од 02.11.2012. године, у делу одлуке о казнама, тако што Апелациони суд у Београду, окривљеном АА претходно утврђује појединачне казне и то за два кривична дела из члана 214 став 1 у вези са чланом 33 и 61 Кривичног законика казне затвора у трајању од по 1 (једне) године и 6 (шест) месеци, а за кривично дело из члана 138 став 1 у вези са чланом 61 Кривичног законика казну затвора у трајању од 6 (шест) месеци, па га ОСУЂУЈЕ на јединствену казну затвора у трајању од 3 (три) године, у коју казну ће се окривљеном АА урачунати време проведено у притвору почев од 04.05.2012. године до 01.11.2012. године, а окривљеном АА1 претходно утврђује појединачне казне за два кривична дела из члана 214 став 1 у вези са чланом 33 и 61 Кривичног законика казне затвора у трајању од по 1 (једне) године и 6 (шест) месеци, па га ОСУЂУЈЕ на јединствену казну затвора у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеци, у коју казну ће се окривљеном АА1 урачунати време проведено у притвору од 09.05.2012. године до 01.11.2012. године, док се жалбе окривљеног АА, његовог браниоца адвоката АБ и браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ1, ОДБИЈАЈУ као неосноване, а првостепена пресуда у непреиначеном делу ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Основни подаци

  Пресудом Основног суда у Панчеву К.бр. 1219/12 од 02.11.2012. године, окривљени АА и АА1 су оглашени кривим због два кривична дела изнуде из члана 214 став 1 у вези са чланом 33 и 61 Кривичног законика, а окривљени АА и за кривично дело угрожавање сигурности из члана 138 став 1 Кривичног законика у вези са чланом 61 Кривичног законика, па је суд претходно окривљеном окривљеном АА утврдио појединачне казне и то за кривична дела из члана 214 став 1 у вези са чланом 33 и 61 Кривичног законика казне затвора у трајању од по 1 (једне) године, а за кривично дело из члана 138 став 1 Кривичног законика казну затвора у трајању од 3 (три) месеца, па га осудио на јединствену казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 10 (десет) месеци, у коју казну му је урачунато време проведено у притвору у периоду од 04.05.2012. године до 01.11.2012. године, а окривљеном АА1 претходно утврдио казне затвора у трајању од по 1 (једне) године за кривично дело изнуде из члана 214 став 1 у вези са чланом 33 и 61 Кривичног законика, па га осудио на јединствену казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци, у коју казну му је урачунато време проведено у притвору почев од 09.05.2012. године до 01.11.2012. године.

Против наведене пресуде жалбе су изјавили:

- јавни тужилац Основног јавног тужилаштва у Панчеву због одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да другостепени суд преиначи ожалбену пресуду тако што ће окривљенима изрећи строжије кривичне санкције;

- окривљени АА, из свих законом прописаних разлога, указујући на то да је првостепени суд пре свега учинио битну повреду одредаба кривичног поступка, с обзиром да суд није дао разлоге о одлучној чињеници везано за саучесништво за које је окривљени оглашен кривим, као и да је првостепени суд погрешно утврдио чињенично стање, с обзиром да ни један доказ не постоји на основу којих би се утврдила чињеница која је описана у изреци пресуде. Окривљени је у жалби оспорио и правилност одлуке о кривичној санкцији указујући да је суд био у обавези да приликом одмеравања казне има у виду све околности које утичу на то да казна буде мања или већа, те тако да цени и чињеницу да је млад човек, професионални спортиста, да је од раније осуде прошло 7 година, као и да је реч о лицу које се сопственим радом издржава. Предложио је да другостепени суд укине пресуду и предмет врати на поновно одлучивање или је преиначи те га ослободи од оптужбе;

- бранилац окривљеног АА, адвокат АБ, из свих законом прописаних разлога, указујући на то да је првостепена пресуда заснована на недозвољеном доказу и то на исказу сведока оштећеног СС који није положио заклетву за сведока ни у истражном поступку, а ни на главном претресу. Бранилац је указао и на то да је изрека првостепене пресуде неразумљива и противуречна сама себи, јер је у правној квалификацији кривичног дела изнуде назначено да је кривично дело једно дело у продуженом трајању, а изречене казне су по једна година затвора за кривична дела у стицају у смислу члана 60 Кривичног законика, те по оцени одбране нема логичке повезаности између навода изреке пресуде, правне квалификације и изречених кривичних санкција. Одбрана указује и на погрешно утврђено чињенично стање, као и на повреду кривичног закона, са предлогом да другостепени суд усвоји жалбу, а првостепену пресуду преиначи и окривљеног ослободи од оптужбе или да пресуду укине, а предмет врати на поновно одлучивање;

- бранилац окривљеног АА1, адвокат АБ1, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона и одлуке о казни, указујући на то да се из нејасних и противуречних исказа оштећених и сведока не може закључити да је АА1 било коме претио или применио силу ради предаје или одузимања новца, већ да су они плаћали диспечере који су организовали нелегалан превоз на релацији Панчево – Београд - Панчево. Бранилац у жалби указује и на то да оштећени СС1 није потврдио да је окривљени АА1 према њему применио било какву претњу или силу, нити га принудио на исплату новца, а одбрана сматра и да је суд прекорачио оптужбу, тако што је окривљеног огласио кривим за два кривична дела у продуженом трајању. Предложио је да другостепени суд побијану пресуду укине, а предмет врати на поновно суђење.

Дана 14.05.2014. године јавни тужилац Апелационог јавног тужилаштва у Београду је доставио предлог Ктж. бр. 672/14 да другостепени суд преиначи ожалбену пресуду Основног суда у Панчеву у погледу одлуке о кривичним санкцијама и то тако што ће окривљенима претходно утврдити појединачне казне строжије, а потом изрећи јединствене казне затвора у дужим временским трајањима од досуђених, а жалбе бранилаца окривљених и окривљеног АА одбити као неосноване.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа у одсуству уредно обавештеног јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду, а у присуству окривљеног АА, његовог браниоца адвоката АБ и браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ2, на којој је размотрио списе, побијану пресуду у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутим у жалбама у смислу одредбе члана 451 став 1 ЗКП, као и мишљење надлежног јавног тужиоца.


Разлози за одбијање жалбе окривљеног АА и његовог браниоца, адвоката АБ и браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ1

1. Битне повреде одредаба кривичног поступка

1.1. Недозвољен доказ

Бранилац окривљеног АА указује на то да је првостепени суд пресуду засновао на недозвољеном доказу и то исказу сведока оштећеног СС који није положио заклетву за сведока ни у истражном поступку а ни на главном претресу како је то прописано одредбама члана 106 став 1 до 5 ЗКП и 329 став 2 ЗКП.

По налажењу Апелационог суда у Београду, овакав навод браниоца се не може прихватити, с обзиром на то да из записника о саслушању сведока СС произлази да је сведок положио заклетву пре саслушања у истражном поступку као и на главном претресу у смислу одредбе члана 100 и 102 ЗКП, а што је констатовано на страни 1. Међутим, чак и да сведок није положио заклетву на начин како је то прописано Закоником о кривичном поступку наведено не би било разлог који би аутоматски указивао на то да је записник о саслушању сведока недозвољен доказ.


1.2. Правна квалификација

Указујући на постојање битних повреда одредаба кривичног поступка браниоци указују на то да је првостепени суд окривљене осудио за два кривична дела изнуде изгубивши из вида да се ради о једном продуженом кривичном делу, те да суд није дао јасне разлоге везано за наведени закључак.

По налажењу Апелационог суда у Београду, правилно је првостепени суд на страни 26 образложио зашто сматра да је у конкретном случају реч о два кривична дела изнуде из члана 214 став 1 Кривичног законика у саизвршилаштву. Наиме, с обзиром на то да је реч о кривичним делима код којих је принуда управљена против живота и тела као личног добра човека, а у конкретном случају су два оштећена лица, те нема истоветности оштећених, па је закључак првостепеног суда да се ради о два кривична дела изнуде правилан. Такође, када се има у виду чињеница да се ради о више истоврсних кривичних дела а која су учињена у временској повезаности од стране истих учинилаца а која дела представљају целину због постојања истоврсности предмета дела тако и коришћење исте ситуације јединственог умишљаја окривљених као учинилаца, првостепени суд је правилно закључио да се ради о два продужена кривична дела из члана 214 став 1 Кривичног законика.

С обзиром на наведено жалбени наводи бранилаца којима се спори правилност наведеног закључка првостепеног суда се оцењују као неосновани.

1.3 Саизвршилаштво

Окривљени и браниоци у жалбама оспоравају и питање саизвршилаштва на страни окривљених, али је такве наводе Апелациони суд у Београду оценио као неосноване.

Првостепени суд је правилно нашао да су окривљени поступали као саизвршиоци, с обзиром на то да из изведених доказа произлази да је постојао међусобни договор између окривљених за вршење кривичних дела и то на начин, у време и на месту, као што је наведено у изреци пресуде, па се не доводи у питање постојање субјективног елемента бића кривичног дела на страни окривљених.

Наиме из исказа оштећених СС и СС1, као и саслушаних сведока, окривљени АА1 је обавештавао о свему првоокривљеног АА, што управо говори о постојању заједничког умишљаја, као и договора на страни окривљених, те је првостепени суд правилно извео закључак да су поступали као саизвршиоци у погледу кривичних дела изнуде из члана 214 став 1 Кривичног законика, те да је окривљени АА претио, примењивао силу према оштећенима како би прибавио противправну имовинску корист, а окривљени АА1 преузимао новац који је окривљени АА захтевао од оштећених. По налажењу овог суда, сви изведени докази указују на то да је постојао договор између окривљених и на који начин су они својим радњама битно допринели извршењу кривичних дела.


2. Непотпуно и погрешно утврђено чињенично стање

Одбрана указује на то да у нападнутој пресуди у разлозима исте није вршена правна оцена нити оцена исказа сведока СС који су дати у истрази и на главном претресу, поготово што је исказ на главном претресу у потпуности изменио и опис радњи извршења кривичног дела изнуде.

Првостепени суд на странама 14, 15, 16, 17 даје детаљну анализу исказа сведока СС и исти цени као јасан, логичан, уверљив и међусобно сагласан са осталим изведеним доказима, како исказима саслушаних других сведока, тако и писаних доказа који постоје у списима предмета.

По оцени другостепеног суда, у прилог томе да је првостепени суд правилно анализирао исказ сведока-оштећеног СС иде и то што је исти потврђен исказима сведока СС1 до СС9.

Првостепени суд на околност да је оштећени СС давао окривљеном АА1 новац је саслушао сведока СС4 који је посведочио да је СС у неколико наврата давао износ од по 1.500,00 динара окривљеном АА1, као и сведок СС8 који је у свом исказу навео да је оштећени СС плаћао рекет од 1.500,00 или 2.000,00 динара како би могао да врши превоз путника код хотела “Тамиш”. Сведок је навео и то да му је из приче оштећених познато да је окривљени АА1 обавештавао окривљеног АА о томе шта се дешава на том стајалишту. О “рекетирању” које су вршили окривљени АА1 и АА према оштећеном СС посведочили су и сведок СС10, као и СС7, а које исказе је правилно првостепени суд прихватио и ценио као јасне и поткрепљене и другим изведеним доказима.


3. Одлука о кривичној санкцији

Разматрајући правилност одлуке о кривичној санкцији, Апелациони суд у Београду је мишљења да је основана жалба јавног тужиоца, те је првостепени суд окривљене осудио на блаже казне од оних које су адекватне за постизање сврхе кажњавања.

Наиме, када се има у виду чињеница да је окривљени АА организовао начин превоза и наплату, да овакво понашање представља опасност и да захтева већу кривичну санкцију, а у вези са тежином кривичних дела, по оцени Апелационог суда у Београду се, са казном затвора у трајању од 1 године која представља минимум за кривично дело из члана 214 став 1 Кривичног законика, не може остварити сврха изрицања кривичних санкција као и сврха кажњавања. Ценећи наведено, Апелациони суд у Београду је мишљења да је окривљенима неопходно утврдити веће појединачне казне за кривична дела изнуде из члана 214 став 1 у вези са чланом 33 и 61 Кривичног законика и то казне затвора у трајању од по 1 (једне) године и 6 (шест) месеци. Такође, овај суд је мишљења да казна затвора у трајању од 3 месеца коју је првостепени суд утврдио окривљеном АА није адекватна за кривично дело из члана 138 став 1 у вези са чланом 61 Кривичног законика из ког разлога је преиначио те за наведено кривично дело утврдио казну затвора у трајању од 6 месеци.

Ценећи све околности прописане одредбом члана 54 Кривичног законика другостепени суд је утврђујући веће појединачне казне, окривљеног АА осудио на јединствену казну затвора у трајању од 3 (три) године, а окривљеног АА1 на јединствену казну затвора у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеци, налазећи да ће се са наведеним казнама остварити сврха изрицања кривичних санкција и сврха кажњавања прописане одредбом члана 4 и 42 Кривичног законика, те да ће утицати на окривљене да убудуће не врше оваква или слична кривична дела, али истовремено утицати на друге да не врше оваква кривична дела. Приликом доношења наведено одлуке, Апелациони суд у Београду је истовремено ценио на страни окривљеног АА1 његову вишеструку осуђиваност, али истовремено и чињеницу да је његова улога у извршењу ових кривичних дела била нешто мања него улога окривљеног АА.

Закључак

Имајући у виду све наведено, другостепени суд је жалбе окривљеног АА и бранилаца окривљених одбио као неосноване а жалбу јавног тужиоца којом је побијана одлука о кривичним санкцијама усвојио и на основу одредби члана 457 и 459 ЗКП донео одлуку као у изреци пресуде.

Записничар       Председник већа-судија
Мирјана Новић, ср      мр Сретко Јанковић, ср

За тачност отправка
Управитељ писарница
Светлана Антић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)