Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
20.10.2011.

Кж1 927/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 927/2010
Дана 20.10.2011. године
Б Е О Г Р А Д
K.P-11.2


У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од председника већа мр Сретка Јанковића и чланова већа судије др Миодрага Мајића и судија поротника Ненада Костића, Крсто Ивковића и Марије Пајић Лукачев, са записничарем Миловановић Горданом, у кривичном предмету против окривљеног АА и других, због кривичног дела тешко дело против опште сигурности из члана 194 став 4 у вези члана 187 став 4 у вези става 3 и 2 КЗ РС и др, одлучујући о жалбама јавног тужиоца Првог општинског јавног тужилаштва у Београду, окривљеног АА, браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, браниоца окривљеног ББ, адвоката БА, окривљеног ББ, и браниоца окривљеног ВВ, адвоката ВА, изјављеним против пресуде Првог општинског суда у Београду К.872/03-02 од 24.12.2008. године, након одржаног претреса у смислу одредбе члана 376 став 1 и 377 став 5 ЗКП-а, који је започет 30.09.2011. године и довршен 20.10.2011. године, у присуству заменика Апелационог јавног тужиоца у Београду Зорице Ристовић, оптуженог АА, оптуженог ББ, бранилаца оптужених АА, адвоката АБ1 и АБ, бранилаца окривљеног ББ, адвоката БА, те браниоца окривљеног ВВ, адвоката ВА, и пуномоћника оштећених адвоката ОШ, дана 20.10.2011. године донео је:


П Р Е С У Д У

I

УВАЖАВАЊЕМ жалбе јавног тужиоца Првог општинског јавног тужилаштва у Београду, ПРЕИНАЧАВА СЕ пресуда Првог општинског суда у Београду К.872/03-02 од 24.12.2008. године у односу на окривљеног ВВ само у погледу одлуке о кривичној санкцији, тако што Апелациони суд у Београду окривљеном ВВ за кривично дело тешко дело против опште сигурности из члана 194 став 4 у вези члана 187 став 4 у вези става 3 и 2 КЗ РС применом напред наведених законских прописа и одредби чланова 3, 5, 33, 38, 41, 50, 51, 52 и 53 ОКЗ изриче УСЛОВНУ ОСУДУ којом му утврђује казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци, с тим што истовремено одређује да се утврђена казна затвора неће извршити уколико окривљени за време од 4 (четири) године од дана правноснажности пресуде не учини ново кривично дело, с тим што ће му се у случају опозива условне осуде у казну затвора урачунати време проведено у притвору почев од 27.05.1998. године до 16.09.1998. године.


II

УВАЖАВАЊЕМ жалби окривљеног АА, и жалбе браниоца окривљеног адвоката АБ, ПРЕИНАЧАВА СЕ пресуда Првог општинског суда у Београду К.872/03-02 од 24.12.2008. године у делу који се односи на окривљеног АА, тако што се:


На основу члана 355 тачка 2 ЗКП-а

Окривљени АА, ЈМБГ __, од оца _ и мајке _, рођене _, рођен у _ _. године, са пребивалиштем у Београду ул. _, држављанин Србије, по занимању машински техничар – _ а, са завршеном средњом Машинском школом, ожењен, отац троје деце, писмен, војску служио _. године, неосуђиван, други кривични поступак се не води,


ОСЛОБАЂА ОПТУЖБЕ

  Да је:

У периоду 26 до 27.05.1998. године у Београду, на _. у просторијама Предузећа ,,аа”, као одговорно лице – директор приликом превоза опасне материје амонијака, камионом-цистерном марке ,,Застава”, регистарски број _, фабрички бр. _ произведеним _. године, није поступио по прописима из члана 5 Закона о превозу опасних материја и тако изазвао опасност за живот и тело људи, па је дозволио возачу да управља цистерном без завршене обуке за превоз опасних материја иако је био свестан да услед оваквог његовог поступања, може наступити забрањена последица али је олако држао да до тога неће доћи, и тако изазвао опасност за живот и тело људи, на тај начин што је дао налог возачу окривљеном ВВ да изврши превоз амонијака од "гг" до млекаре ,,Севојно” иако је знао да окривљени ВВ не поседује тзв. ,,АДР” сертификат за превоз опасних материја и да због тога не познаје особине, врсту опасности и последице које амонијак може да изазове иако га је ВВ упозоравао да у "гг" пуне цистерне изнад дозвољене носивости, услед чега је приликом превоза амонијака 27.05.1998. године око 14,10 часова, на бензинској пумпи оштећеног Предузећа ,,вв”, __, у условима препуњености посуде амонијаком за 320 кг изнад највеће дозвољене масе пуњења и пораста дневне температуре преко 20 с целзијуса, дошло до наглог притиска и пластичне деформације бачве разарања омоточа на месту укрућења, којом приликом је дошло до иситицања амонијака услед чега је због тровања код оштећених ОО1 и ОО2 наступила смрт, док су код оштећених ОО3 до ОО9 наступиле тешке телесне повреде опасне по живот и тешко оштећење здравља у виду црвенила везница очних капака и јабучица, јако црвенило и оток слузокоже усне дупље ждрела, грла горњих и доњих дисајних путева и плућа, уз развој тешког токсичног едема плућа праћеног тешким поремећајем функције дисања, а код оштећених ОО10 до ОО18 тешка телесна повреда и тешко оштећење здравља у виду црвенила везница очних капака и очних јабучица, појачано сузење, црвенило слузокоже усне дупље, ждрела и грла праћено надражајем и оштећењем горњих и доњих дисаних путева и плућа уз лаки поремећај функције дисања, док је код оштећених ОО19 до ОО93, лаке телесне повреде и лако оштећење здравља у виду црвенила везница очних капака и очних јабучица, појачано сузење, црвенило слузокоже усне дупље, ждрела и грла праћено надражајем горњих дисајних путева,

- чиме би извршио кривично дело тешко дело против опште сигурности - члан 194 став 4 у вези члана 187 став 4 у вези става 3 и 2 КЗ РС.

На основу члана 197 став 1 ЗКП-а трошкови кривичног поступка у односу на окривљеног АА падају на терет буџетских средстава


III

УВАЖАВАЊЕМ жалби окривљеног ББ и браниоца окривљеног адвоката БА ПРЕИНАЧАВА СЕ пресуда Првог општинског суда у Београду К.872/03-02 од 24.12.2008. године у делу у који се односи на окривљеног ББ тако што се:

На основу члана 355 тачка 2 ЗКП-а,

Окривљени ББ, ЈМБГ _ од оца _ и мајке _ девојачко _, рођена у месту _, дана _. године са пребивалиштем у _ у ул. _ држављанин Србије, дипломирани _ запослен у "гг", са завршеним _ факултетом, писмен, ожењен отац _ деце, неосуђиван, други кривични поступак се не води,

ОСЛОБАЂА ОПТУЖБЕ

Да је:

Дана 26. маја 1998. године у "гг", као одговорно лице – руководилац погона у складишту у оквиру погона за амонијак 2, није поступио по техничким правилима о заштитним мерама прописаним у тачки 3.2.1. стандардне процедуре утовару и испоруци амонијака у вагон цистерне "гг" и тиме изазвао опасност за живот људи, свестан да услед оваквог његовог нечињења може наступити штетна последица, али је олако држао да до тога неће доћи, на тај начин што је дозволио да се цистерна Предузећа ПП ,,аа” на камиону ,,Застава”, регистарски број БГ _, напуни количином од 2.440 кг, а да претходно није прегледао и оверио извештај о прегледу цистерне, услед чега је овако препуњена цистерна због пораста дневне температуре и пораста притиска у њој експлодирала на Зрењанинском путу, на бензинској пумпи оштећеног Предузећа ,,вв” , након чега је дошло до истицања амонијака и тровања већих броја лица услед чега је код оштећених због тровања код оштећеног ОО1 и ОО2 наступила смрт, док су код оштећених ОО3 до ОО9 наступиле тешке телесне повреде опасне по живот и тешко оштећење здравља у виду црвенила везница очних капака и јабучица јако црвенило и оток слузокоже усне дупље ждрела, грла горњих и доњих дисајних путева и плућа, уз развој тешког токсичног едама плућа, праћено тешким поремећајима функције дисања, а код оштећених ОО10 до ОО18 тешка телесна повреде и тешко оштећење здравља у виду црвенила везница очних капака и очних јабучица, појачано сузење, црвенило слузокоже усне дупље, ждрела и грла праћено надражајем и оштећењем горњих и доњих дисаних путева и плућа уз лаки поремећај функција дисања, док је код оштећених ОО19 до ОО93, лаке телесне повреде и лако оштећење здравља у виду црвенила везница очних капака и очних јабучица, појачано сузење, црвенило слузокоже усне дупље, ждрела и грла праћено надражајем горњих дисајних путева.

- чиме би извршио кривично дело тешко дело против опште сигурности – члан 194 став 4 у вези члана 187 став 4 у вези став 2 КЗ РС.

На основу члана 197 став 1 ЗКП-а трошкови кривичног поступка у односу на окривљеног ББ падају на терет буџетских средстава.

IV

Жалба браниоца окривљеног ВВ, адвоката ВА, ОДБИЈА СЕ као неоснована.

О б р а з л о ж е њ е

1. Првостепена пресуда и изјављене жалбе

Пресудом Првог општинског суда у Београду К.872/03-02 од 24.12.2008 године, окривљени АА оглашен је кривим за извршење кривичног дела тешко дело против опште сигурности из члана 194 став 4 у вези члана 187 став 4 у вези става 3 и 2 КЗ РС, окривљени ББ за кривично дело тешко дело тешко дело против опште сигурности из члана 194 став 4 у вези члана 187 став 4 у вези става 2 КЗ РС и окривљени ВВ за кривично дело тешко дело против опште сигурности из члана 194 став 4 у вези члана 187 став 4 у вези става 3 и 2 КЗ РС. Истом пресудом суд је окривљеног АА осудио на казну затвора у трајању од 1 године у коју му је урачунао време проведено у притвору од 27.05.1998. године, па до 16.09.1998. године, док је окривљенима ББ и окривљеном ВВ изрекао условне осуде којим им је утврдио казне затвора у трајању од по 10 месеци, истовремено одређујући да се у утврђене казне затвора неће извршити уколико окривљени за време од 4 године од дана правноснажности пресуде не учине ново кривичног дело, с тим што ће им се у случају опозива условне осуде утврђене казне затвора урачунати време проведено у притвору и то окривљеном ВВ почев од 27.05.1998. године када је лишен слободе, а окривљеном ББ од 28.05.1998. године када је лишен слободе, па до 16.09.1998 .године када су пуштени на слободу. Истом пресудом окривљени ГГ ослобођен је од оптужбе да је извршио кривично дело изазивање опште опасности из члана 187 став 2 у вези става 1 КЗ РС. Оштећени који су истакли имовинско-правни захтев упућени су на парнични поступак. Истом пресудом обавезани су окривљени АА, ББ и ВВ на плаћање трошкова кривичног поступка с тим што ће суд посебним решењем одредити висину истих, пошто прибави све потребне податке, док трошкови кривичног поступка у односу на окривљеног ГГ падају на терет буџетских средстава суда.

Против наведене пресуде жалбе су благовремено изјавили:

- заменик јавног тужиоца Првог општинског јавног тужилаштва у Београду, због одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да жалбени суд преиначи пресуду Првог општинског суда у Београду К.872/03 – 02 од 24.12.2008. године, тако што ће окривљеном АА изрећи казну затвора у дужем временском трајању, а окривљенима ББ и ВВ изрећи казне затвора:

- окривљени АА, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да у односу на њега жалбени суд преначи пресуду Првог општинског суда у Београду К.872/03-02 од 24.12.2008. године и ослободи га од оптужбе или да пресуду укине и упути првостепеном суду на поновно суђење, или да је преиначи и изрекне му условну осуду:

- бранилац окривљеног АА, адвокат АБ, због свих Законом предвиђених разлога, са предлогом да жалбени суд преиначи побијану пресуду и применом члана 355 став 1 тачка 3 окривљеног АА ослободи од оптужбе или да пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

- окривљени ББ због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене кривичног закона, са предлогом да се првостепена пресуда укине или да се преиначи тако што ће га суд ослободити од оптужбе;

- бранилац окривљеног ББ адвокат БА због свих законом предвиђених разлога са предлогом да жалбени суд преиначи првостепену пресуду тако што ће окривљеног ББ ослободити од оптужбе или укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање;

- бранилац окривљеног ВВ адвокат ВА, из свих законом предвиђених разлога, са предлогом да жалбени суд укине првостепену пресуду и предмет врати на поновно одлучивање или да исту преиначи и окривљеног ослободи оптужбе.

- одговор на жалбу јавног тужиоца поднео је бранилац окривљеног ББ, адвокат БА, са предлогом да се жалба јавног тужиоца у погледу изречене санкције, окривљеном ББ, одбије као неоснована.

Окружно јавно тужилаштво у Београду у поднеску Ктж.бр. 3787/09 од 18.12.2009. године предложило је да се жалба јавног тужиоца уважи, а жалбе окривљених и њихових бранилаца одбију као неосноване и првостепена пресуда преиначи сходно тужиочевом жалбеном предлогу.

2. Седница већа и одлука о одржавању претреса пред другостепеним судом

Апелациони суд у Београду је дана 01.04.2010. године одржао седницу већа на којој је разматрајући изјављене жалбе против првостепене пресуде, закључио да је првостепена пресуда захваћена битном повредом одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП-а. Наиме, Апелациони суд је анализирајући првостепену пресуду и изјављене жалбе, на седници већа која је претходила отварању претреса дошао до закључка, да су нејасни разлози на основу којих је првостепени суд закључио да су окривљени АА и окривљени ББ, радњама које су им стављене на терет изазвали конкретну опасност за живот људи, што представља неопходни услов за постојање последице основног облика кривичних дела за чије извршење су оглашени кривим, те да је у том смислу и чињенично стање у првостепеној пресуди непотпуно утврђено. Имајући у виду да је у овом предмету првостепена пресуда већ укидана, апелациони суд је констатујући постојање наведене битне повреде одредаба кривичног поступка и непотпуно утврђеног чињеничног стања, на основу члана 385 став 2 ЗКП-а донео одлуку о одржавању претреса.


3. Доношење одлуке о суђењу у одсуству окривљеном ВВ


С обзиром да присуство окривљеног ВВ пред другостепеним судом није било могуће обезбедити преко адреса познатих суду, те да је исти у првостепеном поступку био поучен о дужности да се одазива позивима суда и обавези да обавести суд о свакој промени адресе као и да је био упозорен у последицама непоступања по тим обавезама, то је овај суд најпре решењем Кж1.927/10 од 21.11.2010. године, према окривљеном одредио притвор и наредио расписивање потернице, а након предлога јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва Ктж.бр. 1488/10 од 25.02. 2011. године да се окривљеном ВВ одреди суђење у одсуству, решењем Кж1. 927/2010 од 07.06.2011. године на претресу дана 07.06.2011. године донео и решење којим је одређено суђење у одсуству према окривљеном ВВ. Апелациони суд у Београду је наиме нашао да су испуњени услови за примену наведеног института предвиђено одредбом члана 304 ЗКП-а, налазећи да је током поступка несумњиво утврђено да се окривљени ВВ крије, односно дао се да у бекство, због чега је Апелациони суд у Београду нашао да се исти одрекао права на суђење у присуству, а све у склопу са чињеницама да је реч о поступку са великим бројем оштећених, од којих су неки у току поступка и преминули, те о поступку који траје већ 13 година, налазећи да је реч о нарочито важним разлозима које законодавац предвиђа када је о суђењу у одсуству реч.


4. Претрес пред другостепеним судом


Након доношења решења о суђењу у одсуству окривљеном ВВ и стварању процесних претпоставки за одржавање претреса пред другостепеним судом, Апелациони суд у Београду је и одржао претрес који је започет 23.09.2011. године и довршен 20.10.2011. године. На претресу су саслушани окривљени АА и окривљени ББ и прочитана одбрана окривљеног ВВ из дотадашњег тока поступка, као што су и непосредно саслушани сведоци СС1, СС2 и СС3 који су Апелационом суду у Београду пружили одређена појашњења у односу на своје дотадашње исказе везана за саму процедуру утакања амонијака у цистерне у „гг“. На истом претресу веће је на сагласан предлог странака прочитало доказе који су до тада изведени у првостепeном поступку, као што је одлучило на предлог браниоца окривљеног ББ да у допуни доказног поступка прочита и потврду о положеном стручном испиту сведока СС1 од 22.12.1997. године.

Веће Апелационог суда је на претресу одбило предлог браниоца окривљеног ББ да се у допуни доказног поступка саслуша сведок СС4, дневни пословођа, на околност да ли су извештаји за које тужилац тврди да их окривљени ББ није прегледао и потписао уопште сачињавани и предавани њему, као и да се на исту околност саслуша и пунилац СС5. Веће је такође одбило и предлог за саслушање вештака ВВ1 и ВВ2 који су сачинили елаборат који је прочитан у доказном поступку, а који је супротан налазу и мишљењу Градског завода за вештачење везано за узрок ове незгоде, а у циљу усаглашавања и отклањања разлика. Веће наведене предлоге за допуну доказног поступка није прихватило, налазећи да извођење ових доказа није неопходно у циљу правилног и потпуног утврђивања чињеничног стања које је и на основу изведених доказа у потпуности према схватању већа и правилно утврђено, те да би њихово извођење само водило даљем непотребном одуговлачењу овога поступка.

На основу овако спроведеног доказног поступка на претресу ценећи сваки доказ како појединачно тако и у склопу са осталим доказима, оцењујући жалбене наводе и наводе првостепене пресуде, Апелациони суд у Београду је утврдио следеће:


5. Уважавање жалбе јавног тужиоца и одбијање жалбе браниоца окривљеног ВВ, адвоката ВА

Када је реч о окривљеном Ступар Жарку, Апелациони суд у Београду је најпре нашао да су неосновани жалбени наводи браниоца окривљеног којима се истиче да је изрека првостепене пресуде противречна сама себи али и разлозима наведеним у образложењу исте. Наиме, овај суд је анализирајући наводе првостепене пресуде, након одржаног претреса закључио да је током поступка неспорно утврђено да је окривљени ВВ конкретном приликом поступао као одговорно лице - возач камиона цистерне за превоз опасних материја у конкретном случају амонијака, да је то чинио без завршене обуке за превоз опасних материја, која је у овом случају била неопходна, да услед тога није имао потребна сазнања у погледу особина, врсте опасности и последица које амонијак може да изазове, те да је 26.05.1998. године, у "гг" примио на превоз већу количину амонијака од дозвољене односно 2440 кг иако је максимална дозвољена запремина посуде на камиону била 2120 кг. Да је на овај начин окривљени ВВ поступио, произлази и из његове одбране дате током поступка где је између осталог навео да је, пошто је цистерна напуњена, он исту довезао на вагу, те да је тада видео да је вага показивала напуњеност од 2440 кг амонијака, да он није посебно скретао пажњу на ту количину запосленима у "гг" јер је то било „стално тако и пре овог догађаја“ односно да је и раније сипана већа количина од оне која је уписана као дозвољена, те да су му у ранијим ситуацијама након скретања пажње на препуњеност, запослени у "гг" говорили да је све у реду и да може да вози без обзира на ту чињеницу. Другим речима, током поступка, је према схватању овог суда неспорно утврђено, како то да је окривљени ВВ управљао без завршене обуке која је била потребна, тако и да је у конкретном случају примио на превоз опасну материју-амонијак мимо испуњености прописаних услова за њен превоз односно у количини од чак 320 кг преко максималне дозвољене запремине.

Апелациони суд у Београду је даље као неспорно утврђену чињеницу још током првостепеног поступка прихватио налазећи да је иста правилно утврђена, а на основу налаза и мишљења Комисије вештака те исказа судског вештака ВВ3, да је основни узрок настале хаварије и експлозије цистерне препуњеност исте. Сагласно оваквом налазу који и овај суд у потпуности прихвата управо је недозвољено препуњење цистерне, а имајући у виду пораст температуре који доводи до повећања течне фазе и запремине у самој цистерни довео до екстремног повећања притиска који је изазвао пластичну деформацију, а затим разарање цистерне.

Доводећи у везу овако утврђене чињенице, најпре неспорно утврђену чињеницу да је окривљени ВВ необучен за превоз опасних материја исте преузео на превоз без испуњености прописаних услова односно у већој количини од дозвољене поступивши супротно одредби члана 5 али и члана 27 став 2 Закона о превозу опасних материја, те чињенице да је неспорно утврђено да је узрок експлозије цистерне препуњеност исте, овај суд је као неспорно закључио да је управо оваквим својим понашањем у тренутку када је преузео на превоз већу количину амонијака од предвиђене и то за 320 кг, изазвао и касније конкретну опасност за живот и тело људи. Ово стога што је од тренутка препуњавања цистерне и преузимања на превоз ове веће количине амонијака, имајући у виду у потпуности прихваћен налаз и мишљење вештака, да је са сваком променом и порастом температуре одређеног нивоа могло доћи до експлозије, јер течност услед препуњености није могла да се шири у оквиру цистерне. Стога је конкретна опасност за живот и тело људи услед оваквог поступка, постојала од тренутка преузимања на превоз недозвољене количине амонијака, па све до момента када је до експлозије цистерне заиста и дошло.

Апелациони суд у Београду је такође прихватио закључак првостепеног суда да је окривљени ВВ у конкретном случају поступао са свесним нехатом односно да је, иако је могао знати да је услед оваквог његовог чињења може наступити конкретна опасност за живот или тело људи олако држао да до тога неће доћи, имајући у виду да је и сам наводио да се више пута дешавало и раније да овако поступа те да је веровао да ће и овога пута све проћи без последица.

Апелациони суд је такође, у свему прихватио да је окривљени ВВ кривично дело извршио на месту где је окупљен већи број људи, имајући у виду да је већу количину амонијака од дозвољене окривљени преузео најпре у самој "гг", а затим се са истим возилом кретао, оставио га преко ноћи паркираног у кругу предузећа „аа“ у близини стамбених кућа јер је реч о насељеном месту, те коначно управљајући овако препуњеном цистерном Зрењенинским путем и заустављајући је на бензинској пумпи где је такође био присутан већи број лица.

Такође, Апелациони суд је прихватио и закључак првостепеног суда налазећи да су ове чињенице неспорно утврђене, да је у конкретном случају услед овог основног дела дошло и до наступања тежег облика услед наступања смрти два лица и тешког, односно лаког телесног повређивања већег броја лица, а све након експлозије наведене цистерне, као и да је окривљени ВВ у односу на ову тежу последицу поступао са несвесним нехатом.

Доносећи одлуку о кривици окривљеног ВВ у овом поступку апелациони суд је такође имао у виду и наводе браниоца окривљеног изношене током поступка, у жалби па и у завршној речи на претресу пред апелационим судом према којима је парадоксално да у читавом овом поступку у коме је евидентно постојала жеља како наводи бранилац, да се главни кривци за оно што се догодило склоне из поступка, да према тужиоцу нису били одговорни ни директори ни сви они надлежни за безбедност оваквог процеса, већ је учињено да један возач, његов клијент, преузме комплетну одговорност за оно што се догодило, али овакви наводи браниоца нису могли да доведу до другачијег закључка апелационог суда. Наиме, апелациони суд као и првостепени суд у овом поступку везани су чињеничним наводима оптужног акта јавног тужиоца. Не улазећи у разлоге који опредељују јавног тужиоца да у одређеном случају одређена лица подвргне кривичном прогону, а нека друга изостави, суд је искључиво надлежан да своју одлуку донесе у погледу оних лица и оних кривичних дела који су означени у оптужном акту јавног тужиоца. Иако је и према схватању апелационог суда током поступка такође неспорно утврђено да су стање које је у наведеном периоду владало у "гг", односно стање крајње неодговорног понашања запослених на свим нивоима и у потпуности изостављена примена мера заштите када је реч о пословању са амонијаком, превасходно допринели стварању услова за настанак ове и сличних ситуација, апелациони суд, а ни суд који је судио у првом степену, нису били у могућности да мимо оптужне иницијативе тужиоца у том правцу утврђују евентуалну кривичну одговорност неких других лица у овом предузећу. У том смислу иако је и сам става да је окривљени ВВ, само једна, и можда последња карика у читавом ланцу неодговорности који је довео до наступања ове несреће, имајући у виду да остала лица нису била обухваћена оптужним актом јавног тужиоца, суд је био дужан да искључиво цени услове његове кривичне одговорности што је он и учинио, а сходно оптужном начелу.

Када је реч о кривичној санкцији у односу на окривљеног ВВ суд је усвојио жалбу јавног тужиоца. Наиме, Апелациони суд је најпре нашао да је првостепени суд правилно утврдио како олакшавајуће околности на страни окривљеног ВВ тако и оне које су отежавајућег карактера, али да исте није правилно проценио односно није им дао адекватан значај умањујући значај околности које су отежавајућег карактера. Наиме, Апелациони суд је поготову имао у виду чињеницу да је у овом случају значајно превазиђена неопходно потребна мера код тежег облика овог кривичног дела односно да је у конкретном случају наступила смрт два лица као и тешко односно лако телесно повређивање већег броја лица. Са друге стране Апелациони суд је прихватио став првостепеног суда да у односу на окривљеног ВВ није нужно реаговати безусловном казном затвора, а имајући у виду све напред утврђене околности да је окривљени неосуђиван те да се може основано очекивати да ће и сама претња казном на њега довољно утицати да је убудуће не врши наведена ни друга кривична дела. Сагледавајући све ове околности суд је окривљеном претходно утврдио казну затвора у трајању од једне године и шест месеци истовремено одређујући да се утврђена казна неће извршити уколико окривљени за време од четири године од дана правноснажности пресуде не учини ново кривично дело и урачунавши му време проведено у притвору почев од 27.05.1998. године, па до 16.09.1998. године.


6. Уважавање жалби окривљеног АА
и његовог браниоца адвоката АБ

Када је реч о окривљеном АА, Апелациони суд је уважавајући жалбу окривљеног АА и његовог браниоца адвоката АБ преиначио првостепену пресуду и ослободио окривљеног АА кривичне одговорности за извршење кривичног дела тешка дела против опште сигурности из члана 194 став 4 у вези члана 187 став 4 у вези става 3 и 2 КЗ, РС налазећи да нема довољно доказа да је окривљени извршио кривично дело које му је оптужницом стављено на терет и за које је првостепеном пресудом оглашен кривим.

Наиме, окривљеном АА, како се то основано у жалбама истиче, стављено је на терет да је супротно члану 5. Закона о превозу опасних материја у конкретном случају изазвао опасност за живот и тело људи тако што је дао налог возачу окривљеном ВВ да изврши превоз амонијака од "гг" до млекаре _ иако је знао да окривљени ВВ не поседује такозвани АДР сертификат за превоз опасних материја те да због тога не познаје особине врсту, опасност и последице које амонијак може да изазове иако га је ВВ упозоравао да у "гг" пуне цистерне изнад дозвољене носивости. Међутим, апелациони суд је након анализе утврђених чињеница, радње која је окривљеном АА стављена на терет и анализе изјављених жалби, закључио да нема довољно доказа да је оваквом радњом АА у конкретном случају изазвао конкретну опасност за живот и тело људи и последично наступање теже последице у виду смрти два лица и телесног повређивања већег броја њих.

Наиме, да би кривично дело изазивање опште опасности из члана 187 КЗ РС, као основно дело у овом случају постојало, неопходно је утврдити да одговорно лице, управо не поступањем по прописима, изазива конкретну опасност за живот или тело људи или имовину већег обима. Међутим, апелациони суд је мишљења да није доказано да је окривљени АА радњом која му је од стране тужиоца стављена на терет, односно тиме што је, како се наводи, дао налог возачу окривљеном ВВ да изврши превоз амонијака без поседовања сертификата за превоз опасних материја, изазвао конкретну опасност за живот или тело људи нити имовину већег обима. Опасност која је на овај начин изазвана чињеницом да се лице које није обучено шаље на превоз, може бити оцењена као апстрактна, имајући у виду неспорно утврђену чињеницу о узроку експлозије цистерне. Наиме, у тренутку када окривљеног ВВ шаље на превоз, било каква конкретна опасност за живот или тело људи не постоји. Како је претходно утврђено и образложено када је реч о окривљеном ВВ, конкретна опасност за живот или тело људи у овом случају, неспорно је наступила тек моментом препуњавања цистерне и преузимањем тако препуњене цистерне на превоз.

У том смислу апелациони суд налази да нема довољно доказа да постоји узрочна веза између радњи окривљеног АА и наступања конкретне опасности у виду преузимања препуњене цистерне на превоз од стране окривљеног ВВ. Другим речима, чињеница да је окривљени Ступар Жарко упућен да преузме амонијак без поседовања посебног сертификата, није довела до конкретне опасности по живот или тело људи имајући у виду да између ове радње окривљеног АА и касније радње ВВ постоји прекид континуитета узрочне везе. Окривљени ВВ започиње потпуно нови узрочни низ тиме што преузима на превоз препуњену цистерну, или посматрано и на следећи начин: до експлозије цистерне услед препуњености дошло је из разлога потпуно независних од тога да ли је власник предузећа на превоз лице које поседује сертификат или лице које овај не поседује. Чак и ситуацији да је окривљени АА при овим осталим околностима, на превоз послао лице са положеним стручним испитом, уколико би у даљем узрочном низу ово лице, као што је то учинио ВВ преузело на превоз недозвољену количину амонијака, опет би дошло до стварања конкретне опасности за живот и тело људи па и до експлозије цистерне. Са друге стране, да на превоз послато лице без положеног стручног испита које би преузело дозвољену количину амонијака, до експлозије цистерне не би дошло. У том смислу евидентно је да радња окривљеног АА, иако представља непрописно понашање које је супротно и начину понашања које захтева Закон о превозу опасних материја, у конкретном случају при овако утврђеним околностима није узрок већ само један од услова наступања последице овога дела, при чему ове две категорије имају суштински различит значај у кривичном праву. Како у конкретном случају није утврдио постојање довољно доказа за установљавање одговорности на страни окривљеног за извршење основног облика овог кривичног дела, то је евидентно изостала и његова одговорност за наступање тежих последица, која само из основног кривичног дела може проистећи.

Имајући у виду напред наведено, апелациони суд је уважавајући жалбе окривљеног АА и његовог браниоца адвоката АБ, налазећи на основу члана 355 тачка 2 ЗКП, да нема довољно доказа да је окривљени извршио ово кривично дело и истог ослободио оптужбе.

Истовремено имајући у виду да је окривљеног ослободио оптужбе апелациони суд је на основу члана 197 став 1 ЗКП, одредио да у односу на окривљеног АА, трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава.


7. Уважавање жалби окривљеног ББ
и његовог браниоца адвоката БА

Оцењујући првостепену пресуду у односу на окривљеног ББ, апелациони суд је усвојио жалбе окривљеног ББ и његовог адвоката БА налазећи да нема довољно доказа да је окривљени ББ крив за извршење кривичног дела тешко дело против опште сигурности из члана 194 став 4 у вези члана 187 став 4 у вези става 2 КЗ РС, те донео одлуку којом га на основу члана 355 тачка 2 ЗКП, ослобађа од оптужбе за наведено кривично дело.

Утврђујући чињенично стање у овом случају и ценећи основаност закључка првостепеног суда, суд је као и у случају окривљеног АА пошао од чињенице да је код одговорности за ово кривично дело неопходно утврдити да је одговорно лице у конкретном случају непоступањем под техничким правилима о заштитним мерама проузроковало конкретну опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима. У ситуацији о којој је реч окривљеном ББ је оптужним актом и пресудом првостепеног суда стављено на терет да је као одговорно лице-руководилац погона складишта у оквиру погона за амонијак 2, не поступивши по техничким правилима о заштитним мерама прописаним у тачки 3.2.1. Стандардне процедуре о утовару и испоруци амонијака у вагон цистерне "гг" изазвао опасност за живот људи тако што је дозволио да се цистерна предузећа ПП „ аа“ на камиону Застава рег. бр. БГ _ напуни количином од 2440 кг, а да претходно није прегледао и оверио извештај о прегледу цистерне услед чега је овако препуњена цистерна због пораста дневне температуре и пораста притиска у њој експлодирала на Зрењенинском путу.

Међутим, као и у случају окривљеног АА, апелациони суд је и у случају окривљеног ББ, детаљеном анализом првостепене пресуде, жалбених разлога, као и чињеница утврђених на претресу пред апелационим судом, закључио да нема довољно доказа да између поступка окривљеног ББ, онако како га је описао тужилац, и наступања конкретне опасности за живот и тело људи постоји узрочна веза. Наиме, окривљеном ББ је стављена на терет радња не поступања према тачки 3.2.1. Стандардне процедуре о утовару и испоруци амонијака у вагон цистерни, односно, то да супротно овој одредби није прегледао извештај о прегледу цистерне. Међутим, увидом о наведену Стандардну процедуру, апелациони суд је утврдио да радња прегледа извештаја о прегледу цистерне сагласно процедури у овом документу претходи радњи упућивања цистерне на пуњење. У том смислу, према схватању апелационог суда, а имајући у виду раније истицан неспорни узрок експлозије цистерне у виду њене препуњености, не може се извести закључак да је, чак и у колико окривљени ББ није прегледао извештај о прегледу цистерне, том радњом изазвао конкретну опасност за живот или тело људи. Наиме, у тренутку када је пропустио да изврши преглед извештаја о прегледу цистерне, никаква опасност по живот и тело људи није постојала, већ до изазивања ове опасности долази касније, препуњавањем цистерне и стварањем опасности да она, свакога тренутка експлодира. Конкретна опасност по живот или тело људи, евидентно је изазвана тек у даљем следу догађаја, услед понашања које није ни у каквој узрочно-последичној вези са понашањем које је окривљеном ББ стављено на терет. Препуњавање цистерне до којег тек касније долази извршено је свесно, што је неспорно утврђено током поступка, и било каква контрола извештаја о контроли које су претходиле овом понашању, нису били од утицаја према схватању апелационог суда на наступање последице овог кривичног дела.

Апелациони суд је у доношењу своје одлуке такође, утврдио одређене пропусте окривљеног ББ након извршеног пуњења и препуњавања могао утврдити на основу одредаба Стандардне процедуре о утовару и испоруци амонијака у вагон цистерне, али овакве интервенције у чињенични опис кривичног дела које је окривљеном ББ стављено на терет није био у могућности да самостално изврши, имајући у виду да је чињенично везан описом у оптужном акту датим од стране тужиоца, те да би искорак у овакво мењање чињеничног описа неспорно представљало повреду идентитета пресуде и оптужбе. Стога је, апелациони суд, везан начелом оптужбе, и судећи, на шта је једино овлашћен, о чињеничном опису понуђеном од стране тужиоца, а налазећи да из таквог чињеничног описа нема довољно доказа који указују на постојање узрочне везе између описаног понашања окривљеног ББа и наступеле последице, једино био овлашћен на доношење ослобађајуће пресуде услед непостојања довољно доказа да је окривљени извршио кривично дело које му је оптужницом јавног тужиоца стављено на терет. Како у конкретном случају није утврдио постојање довољно доказа за установљавање одговорности на страни окривљеног за извршење основног облика овог кривичног дела, то је евидентно изостала и његова одговорност за наступање тежих последица, која само из основног кривичног дела може проистећи.

Како је окривљеног ББ ослободио оптужбе, суд је првостепену пресуду преиначио у делу одлуке о трошковима па је на основу члана 197 став 1 ЗКП, нашао да трошкови кривичног поступка у односу на окривљеног ББ падају на терет буџетских средстава.

На основу свега наведеног, у складу са одредбама члана 388 и 391 ЗКП Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци пресуде.


Записничар        Председник већа-судија
Миловановић Гордана, с.р.    мр Сретко Јанковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)