Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
29.09.2017.

Кж1 По1 17/17

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Посебно одељење
Кж1 По1 17/17
29.09.2017. године
Београд


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Верољуба Цветковића, председника већа, Милимира Лукића, Драгољуба Ђорђевића, Надежде Мијатовић и Бојане Пауновић, чланова већа, уз учешће вишег саветника Мирјане Јанковић Недић, записничара, у кривичном предмету против осуђеног АА, због кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350 став 4 Кривичног законика у вези са ставом 2 Кривичног законика у вези са чланом 61 став 1 Кривичног законика, одлучујући о жалби осуђеног, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду, Посебног одељења К.По1.бр.37/12 - Кв.По1.бр.201/17 од 31.05.2017. године, у седници већа одржаној дана 29.09.2017. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба осуђеног АА и пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења К.По1.бр.37/12 - Кв.По1.бр.201/17 од 31.05.2017. године, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебног одељења К.По1.бр.37/12 - Кв.По1.бр.201/17 од 31.05.2017. године, усвојен је захтев осуђеног АА за изрицање јединствене казне, па су преиначене у погледу одлуке о казни правноснажне пресуде: 1) пресуда Вишег суда у Београду - Посебног одељења К.По1.бр.37/12 од 12.12.2014. године, која је постала правноснажна 06.02.2015. године, а којом је окривљени АА оглашен кривим због извршења продуженог кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350 став 4 у вези са ставом 2 КЗ у вези са чланом 61 став 1 КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од 4 (четири) године у коју му је урачунато време проведено у притвору по решењу истражног судије Вишег суда у Београду - Посебног одељења Ки.По1.бр.593/11 од 24.11.2011. године, а који му се рачуна од 22.11.2011. године, када је лишен слободе до 28.02.2012. године, када му је притвор укинут, 2) пресуда Вишег суда у Суботици К.бр.60/12 од 27.08.2012. године, која је преиначена пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 3821/11 од 15.11.2012. године, а којом је окривљени АА оглашен кривим због кривичног дела убиство у покушају из члана 113 у вези са чланом 30 КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од 3 (три) године и 6 (шест) месеци у коју му се урачунава време проведено у притвору од 05.03.2012. године па до упућивања на издржавање казне, с тим што је решењем Вишег суда у Суботици Кв.бр.16/13 од 18.01.2013. године, које је постало правноснажно 15.02.2013. године, применом Закона о амнестији осуђени ослобођен од извршења дела казне у трајању од 10 (десет) месеци и 15 (петнаест) дана и одређено да се остатак казне затвора у трајању од 2 (две) године 7 (седам) месеци и 15 (петнаест) дана, има извршити, па је првостепени суд окривљеног АА, са личним подацима као у изреци побијане пресуде, узимајући му као утврђене казне затвора по правноснажним пресудама Вишег суда у Београду - Посебног одељења К.По1.бр.37/12 од 12.02.2014. године, правноснажном 06.02.2015. године, у трајању од 4 (четири) године и по пресуди Вишег суда у Суботици К.бр.60/12 од 27.08.2012. године, правноснажном 15.11.2012. године, у трајању од 3 (три) године и 6 (шест) месеци, с тим што је решењем Вишег суда у Суботици Кв.бр.16/13 од 18.01.2013. године, које је постало правноснажно 15.02.2013. године, применом Закона о амнестији, ослобођен од извршења дела казне у трајању од 10 (десет) месеци и 15 (петнаест) дана и одређено да се остатак казне затвора у трајању од 2 (две) године 7 (седам) месеци и 15 (петнаест) дана, има извршити, применом одредаба члана 4, 42, 43, 54, 60, 62 и 63 КЗ, те члана 552 тачка 1 и члана 556 став 1 тачка 1 ЗКП осудио на јединствену казну затвора у трајању од 7 (седам) година и 4 (четири) месеца у коју му се урачунава напред наведено време проведено у притвору и на издржавању казне по горе означеним пресудама, као и време које је применом Закона о амнестији по решењу Вишег суда у Суботици Кв.бр.16/13 од 18.01.2013. године, правноснажном 15.02.2013. године, ослобођен од извршења дела казне затвора по пресуди Вишег суда у Суботици К.бр.66/12 од 27.08.2012. године, у трајању од 10 (десет) месеци и 15 (петнаест) дана.

Против наведене пресуде жалбу је изјавио осуђени АА, због одлуке о казни, са предлогом да га Апелациoни суд у Београду, Посебно одељење осуди на блажу казну.

Тужилац за организовани криминал је у поднеску Ктж.бр.21/17 од 13.07.2017. године предложио да се жалба осуђеног АА одбије као неоснована.

Апелациoни суд у Београду, Посебно одељење, одржао је седницу већа у одсуству уредно обавештеног Тужиоца за организовани криминал, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом коју је испитао у смислу одредбе члана 451 став 1 ЗКП, у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалби, па је по оцени жалбених навода и предлога, а имајући у виду и предлог Тужиоца за организовани криминал, нашао:

-жалба је неоснована.

По оцени Апелациoног суда у Београду, првостепени суд је одлучујући о висини казне правилно од олакшавајућих околности на страни осуђеног ценио његове породичне прилике, односно чињеницу да је отац троје деце, док је од отежавајућих околности ценио његову вишеструку ранију осуђиваност, при чему је имао у виду и јачину угрожавања заштићеног добра, с обзиром да се ради о кривичном делу из члана 350 став 4 у вези са ставом 2 КЗ које је предмет Међународне конвенције које регулишу борбу против кријумчарења људи, тј о кривичном делу које задире у питање функционисања безбедности и сигурности границе, као и безбедност и спречавања експлоатације људи који су предмет кријумчарења, те је правилно поступио када је изречене казне затвора у трајању од 4 (четири) године и 3 (три) године и 6 (шест) месеци, по напред наведеним правноснажним пресудама узео као већ утврђене, те применом одредбе члана 552 тачка 1 ЗКП и члана 60 и 62 КЗ окривљеног АА осудио на јединствену казну затвора у трајању од 7 (седам) година и 4 (четири) месеца, у коју му се сходно одредби члана 63 КЗ урачунава напред наведено време проведено у притвору, на издржавању казне као и време за које је применом Закона о амнестији по горе означеном правноснажном решењу ослобођен од извршења дела казне затвора по пресуди Вишег суда у Суботици К.бр.60/12 од 27.08.2012. године, у трајању од 10 (десет) месеци и 15 (петнаест) дана.

По оцени овог суда, првостепени суд је правилно поступио када је окривљеног осудио на јединствену казну затвора у наведеном трајању, правилно закључивши да ће се истом постићи сврха кажњавања предвиђена одредбом члана 4 и 42 КЗ.

Због тога су жалбени наводи осуђеног којима се оспорава правилност одлуке о казни, оцењени као неосновани, а с тим у вези неоснован је и жалбени предлог осуђеног за изрицање блаже казне.

Сходно наведеном, а на основу одредбе члана 457 ЗКП, Апелациoни суд у Београду, Посебно одељење одлучио је као у изреци пресуде.

Записничар         Председник већа-судија
Мирјана Јанковић Недић,с.р.     Верољуб Цветковић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)