Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
2.11.2018.

Кж1 По1 Спк 3/18

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Посебно одељење
Кж1 По1 Спк 3/18
02.11.2018. године
Београд

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије Милимира Лукића, председника већа, судија Наде Зец, Бојане Пауновић, мр Сретка Јанковића и Мирјане Поповић, чланова већа, уз учешће судског саветника Игора Рмандића, у кривичном предмету против окривљеног АА, због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога у саизвршилаштву у продуженом трајању из члана 246 став 1 Кривичног законика у вези члана 33 Кривичног законика, у вези са чланом 61 Кривичног законика и др, одлучујући о жалби осуђеног АА, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду, Посебног одељења за организовани криминал Спк.По1.бр.56/16 – Кв.По1.бр.206/18 од 19.06.2018. године, у седници већа одржаној дана 02.11.2018. године, једногласно је донео


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба осуђеног АА, а пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења за организовани криминал Спк.По1.бр.56/16 – Кв.По1.бр.206/18 од 19.06.2018. године, се ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебног одељења за организовани криминал Спк.По1.бр.56/16 – Кв.По1.бр.206/18 од 19.06.2018. године, усвојен је захтев осуђеног АА за изрицање јединствене казне, па се у погледу одлуке о казни преиначавају правноснажне пресуде: 1) пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења К.По1.бр.29/15 – Спк.По1.бр.56/16 од 10.11.2016. године, правноснажна 10.11.2016. године, којом је прихваћен споразум о признању кривичног дела Ск.бр.51/16 – Кто.бр.21/15 од 05.10.2016. године и којом пресудом је окривљени АА оглашен кривим да је извршио кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога у саизвршилаштву у продуженом трајању из члана 246 став 1 Кривичног законика у вези члана 33 Кривичног законика и члана 61 Кривичног законика, и осуђен на казну затвора у трајању од 4 (четири) године и 6 (шест) месеци у коју казну му је урачунато време проведено у притвору по решењу судије за претходни поступак Посебног одељења Вишег суда у Београду Кпп.По1.бр.30/14 од 13.09.2014. године, који му се рачуна почев од 13.09.2014. године када је лишен слободе па до 02.07.2015. године када је притвор према њему укинут и време проведено на мери забране напуштања стана уз примену електронског надзора која му је одређена решењем Вишег суда у Београду, Посебног одељења К.По1.бр.29/15 – Кв.По1.бр.361/15 од 02.07.2015. године која му се рачуна почев од 03.07.2015. године па надаље; 2) пресуда Вишег суда у Београду Спк.бр.47/17 од 25.04.2017. године којом је прихваћен споразум о признању кривичног дела Ск.бр.53/17 закључен 03.04.2017. године, а којом пресудом је окривљени АА оглашен кривим да је извршио кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 Кривичног законика и осуђен на казну затвора у трајању од 4 (четири) године и 6 (шест) месеци у коју му је урачунато време које је провео у притвору почев од 18.01.2017. године када је лишен слободе па надаље, након чега првостепени суд окривљеном АА узима као утврђене казне затвора по правноснажним пресудама и то пресуди Вишег суда у Београду Ск.бр.47/17 од 25.04.2017. године, правноснажне 01.06.2017. године у трајању од 4 (четири) године и 6 (шест) месеци и по пресуди Вишег суда у Београду, Посебног одељења К.По1.бр.29/15 – Спк.По1.бр.56/16 од 10.11.2016. године, правноснажна истог дана у трајању од 4 (четири) године и 6 (шест) месеци, након чега првостепени суд применом одредби чланова 4, 42, 45, 54, 60, 62 и 63 Кривичног законика, те одредби члана 552 и 556 ЗКП, АА осуђује на јединствену казну затвора у трајању од 8 (осам) година у коју казну му се урачунава време проведено у притвору по пресуди Вишег суда у Београду Спк.бр.47/17 од 25.04.2017. године, који му се рачуна од 18.01.2017. године па надаље, време проведено у притвору по пресуди Вишег суда у Београду, Посебног одељења Спк.По1.бр.56/16 од 10.11.2016. године, који му се рачуна од 13.09.2014. године до 02.07.2015. године, време проведено на мери забране напуштања стана уз примену електронског надзора која му је одређена решењем Вишег суда у Београду, Посебног одељења К.По1.бр.29/15 – Кв.По1.бр.361/15 од 02.07.2015. године, која му се рачуна од 03.07.2015. године па надаље, као и време проведено на издржавању казне затвора по пресуди Вишег суда у Београду, Посебног одељења Спк.По1.бр.56/16 од 10.11.2016. године, почев од 25.04.2017. године па надаље.

Против наведене пресуде благовремено је жалбу изјавио осуђени АА и то због повреде материјалног права, битне повреде одредаба кривичног поступка и одлуке о кривичној санкцији, суштински оспоравајући првостепену пресуду у делу одлуке о казни, са предлогом да се жалба усвоји као основана и побијана пресуда преиначи, тако што ће му се изрећи јединствена казна у краћем трајању од изречене.

Тужилаштво за организовани криминал је у свом поднеску Ктж.бр.23/18 од 20.07.2018. године, предложило да се жалба осуђеног АА одбије као неоснована и првостепена пресуда потврди.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је одржао седницу већа, у одсуству уредно позваног заменика Тужиоца за организовани криминал, на којој је размотрио целокупне списе предмета, па је након разматрања навода и предлога из изјављене жалбе, те предлога Тужиоца за организовани криминал из цитираног поднеска, а након што је првостепену пресуду испитао у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалби, сходно одредби члана 451 став 1 ЗКП, нашао:

-жалба осуђеног АА је неоснована.

Наиме, неосновано се у изјављеној жалби осуђеног АА оспорава првостепена пресуда у делу одлуке о казни, и то када се указује да првостепени суд приликом одлучивања о дужини јединствене казне затвора коју ће изрећи осуђеном АА није узео у обзир његову животну доб, чињеницу да се ради о лицу које има 69 година, као и његове породичне прилике, чињеницу да му је супруга тежи болесник и скоро непокретна, као и чињеницу да се за учињена кривична дела искрено каје и да му је жао.

Насупрот оваквим жалбеним наводима, веће Апелациoног суда у Београду, Посебног одељења, налази да је првостепени суд приликом одлучивања о врсти и висини јединствене казне затвора имао у виду све олакшавајуће и отежавајуће околности из члана 54 Кривичног законика а које су у горе наведеним правоснажним пресудама од стране суда цењене на адекватан начин, након чега је закључио да се у конкретном случају сврха изрицања кривичних санкција и сврха кажњавања прописане одредбом чланова 4 и 42 Кривичног законика, како на плану индивидуалне тако и на плану генералне превенције може постићи јединственом казном затвора у трајању од 8 (осам) година, у коју казну се овом осуђеном урачунава време проведено у притвору по пресуди Вишег суда у Београду Спк.бр.47/17 од 25.04.2017. године, који му се рачуна од 18.01.2017. године па надаље, време проведено у притвору по пресуди Вишег суда у Београду, Посебног одељења Спк.По1.бр.56/16 од 10.11.2016. године, који му се рачуна од 13.09.2014. године до 02.07.2015. године, време проведено на мери забране напуштања стана уз примену електронског надзора која му је одређена решењем Вишег суда у Београду, Посебног одељења К.По1.бр.29/15 – Кв.По1.бр.361/15 од 02.07.2015. године, која му се рачуна од 03.07.2015. године па надаље, као и време проведено на издржавању казне затвора по пресуди Вишег суда у Београду, Посебног одељења Спк.По1.бр.56/16 од 10.11.2016. године, почев од 25.04.2017. године па надаље.

Из изнетих разлога, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је на основу одредби члана 457 ЗКП, донео одлуку као у изреци пресуде.

Записничар-саветник      Председник већа-судија
Игор Рмандић с.р.       Милимир Лукић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)