Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
12.02.2015.

Кж1 По2 2/14

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ОДЕЉЕЊЕ ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ
Кж1 По2 2/14
Дана 12.02.2015. године
Б Е О Г Р А Д
ул.Немањина бр. 9


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Одељење за ратне злочине, у већу састављеном од судије Соње Манојловић, председника већа, судија мр Сретка Јанковића, др Миодрага Мајића, Омера Хаџиомеровића и Наде Хаџи-Перић, чланова већа, уз учешће вишег саветника Браниславе Муњић, као записничара, у кривичном предмету окривљеног АА и др., због кривичног дела ратни злочин против ратних заробљеника из члана 144 КЗ СРЈ у вези члана 22 КЗ СРЈ, одлучујући по службеној дужности у смислу члана 189 став 3 ЗКП, у седници већа одржаној дана 9, 10, 11 и 12.02.2015. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

I

ПРЕКИДА СЕ извршење казне затвора према окривљенима АА, АА1, АА2, АА3, АА4 и АА5, по пресуди Окружног суда у Београду, већа за ратне злочине Кв.бр.4/06 од 12.03.2009. године, преиначеној пресудом Апелационог суда у Београду, Одељења за ратне злочине Кж1 По2 бр.1/2010, од 14., 15., 16., 17., 18., 21. и 23.06.2010. године.


II

Према:

окривљеном АА, ЈМБГ _, од оца _ и мајке _, девојачко _, рођеном _. године у _, са пребивалиштем у _, ул. _ бр. _,

окривљеном АА1, ЈМБГ _, од оца _ и мајке _, девојачко _, рођеном _. године у _, са пребивалиштем у _, ул. _ бр. _,

окривљеном АА2, ЈМБГ _, од оца _ и мајке _, девојачко _, рођеном _. године у _, са пребивалиштем у _, ул. _ бр. _,

окривљеном АА3, ЈМБГ _, од оца _ и мајке _, девојачко _, рођеном _. године у _, са пребивалиштем у _, ул. _ бр. _,

окривљеном АА4, ЈМБГ _, од оца _ и мајке _, девојачко _, рођеном _. године у _, са пребивалиштем у _, ул. _ бр. _,

окривљеном АА5, ЈМБГ _, од оца _ и мајке _, девојачко _, рођеном _. године у _, са пребивалиштем у _, ул. _ бр. _

На основу члана 199 став 1 ЗКП-а

ОДРЕЂУЈЕ СЕ мера забране напуштања боравишта,

па се ЗАБРАЊУЈЕ окривљенима АА, АА1, АА2, АА3, АА4 и АА5, да без одобрења суда напусте место боравишта и НАЛАЖЕ да се сваког првог понедељка у месецу јављају надлежној полицијској станици према месту боравишта, с тим што је надлежна полицијска станица дужна да без одлагања суд обавести уколико се окривљени не буду јављали.

УПОЗОРАВАЈУ СЕ окривљени да против њих може бити одређена тежа мера ако прекрше изречену забрану.

Мера из става II овог решења може трајати док за то постоји потреба, а најдуже до правноснажности пресуде, односно до упућивања окривљених на издржавање кривичне санкције која се састоји у лишењу слободе, с тим да по овом решењу може трајати најдуже 3 (три) месеца, након чега је суд дужан да испита да ли је трајање мере оправдано.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Окружног суда у Београду, Већа за ратне злочине К.В.бр.4/06 од 12.03.2009. године, окривљени АА, АА1, АА6, АА7, АА8, АА9, АА2, АА10, АА3, АА4, АА11, АА12 и АА5 оглашени су кривим због извршења кривичног дела ратни злочин против ратних заробљеника из члана 144 КЗ СРЈ у вези члана 22 КЗ СРЈ и осуђени, и то окривљени АА, АА1, АА8, АА2, АА3, АА4 и АА5 на казне затвора у трајању од по 20 (двадесет) година, окривљени АА9 на казну затвора у трајању од 15 (петнаест) година, окривљени АА7 на казну затвора у трајању од 13 (тринаест) година, окривљена АА12 на казну затвора у трајању од 9 (девет) година, окривљени АА6 на казну затвора у трајању од 6 (шест) година и окривљени АА10 и АА11 на казне затвора у трајању од по 5 (пет) година. Свим окривљенима у изречене казне затвора урачунато је и време проведено у притвору. Истом пресудом окривљени АА13, АА14, АА15, АА16 и АА17 су, на основу одредбе члана 355 тачка 3 ЗКП-а, ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело ратни злочин против ратних заробљеника из члана 144 КЗ СРЈ у вези члана 22 КЗ СРЈ.

Пресудом Апелационог суда у Београду, Одељења за ратне злочине Кж1 По2 бр.1/2010, од 14., 15., 16., 17., 18., 21. и 23.06.2010. године, уважавањем жалби Тужиоца за ратне злочине, окривљеног АА8 и његовог браниоца, адвоката АБ8, преиначена је пресуда Окружног суда у Београду – Већа за ратне злочине К.В.бр.4/06 од 12.03.2009. године, у погледу одлуке о казни, тако што је Апелациони суд у Београду окривљену АА12, због кривичног дела ратни злочин против ратних заробљеника из члана 144 КЗ СРЈ у вези члана 22 КЗ СРЈ, за које је првостепеном пресудом оглашена кривом, осудио на казну затвора у трајању од 11 (једанаест) година, у коју казну јој је урачунато време проведено у притвору, почев од 26.12.2003. године па до 15.12.2008. године, а окривљеног АА8, због кривичног дела ратни злочин против ратних заробљеника из члана 144 КЗ СРЈ у вези члана 22 КЗ СРЈ, за које дело је првостепеном пресудом оглашен кривим, осудио на казну затвора у трајању од 15 (петнаест) година, у коју казну му је урачунато време проведено у притвору, почев од 26.03.2003. године, па до упућивања окривљеног у установу за издржавање казне, док су жалбе Тужиоца за ратне злочине, окривљеног АА8 и његовог браниоца, адвоката АБ8 у осталом делу, као и жалбе окривљеног АА, окривљеног АА1, окривљене АА12 и њеног браниоца, адвоката АБ7, окривљеног АА6 и његових бранилаца, адвоката АБ1 и адвоката АБ2, окривљеног АА7 и његовог браниоца, адвоката АБ9, окривљеног АА9 и његовог браниоца, адвоката АБ10, окривљеног АА2 и његовог браниоца, адвоката АБ11, окривљеног АА10 и његовог браниоца, адвоката АБ12, окривљеног АА3 и његовог браниоца, адвоката АБ4, окривљеног АА4 и његовог браниоца, адвоката АБ3, окривљеног АА11 и његових бранилаца, адвоката АБ5 и адвоката АБ2 и окривљеног АА5 и његовог браниоца, адвоката АБ6, одбијене као неосноване, а пресуда Окружног суда у Београду, Већа за ратне злочине К.В.бр.4/06 од 12.03.2009. године, у непреиначеном делу потврђена.


Окривљени АА, АА1, АА2, АА3, АА4 и АА5 се налазе на издржавању казни затвора по напред наведеној пресуди.

Одлуком Уставног суда Републике Србије број Уж.4461/2010 од 12.12.2013. године, усвојена је уставна жалба АА5 против пресуде Апелационог суда у Београду Кж1 По2 – 1/10 од 14., 15., 16., 17., 18., 21. и 23. јуна 2010. године и утврђено да је подносиоцу уставне жалбе повређено право на непристрасан суд као саставни део права на правично суђење, гарантованог чланом 32 став 1 Устава Републике Србије. Наложено је да Апелациони суд у Београду поново одлучи о жалби коју је подносилац уставне жалбе изјавио против пресуде Окружног суда у Београду - Већа за ратне злочине К.В.4/06 од 12. марта 2009. године, а наведена одлука има правно дејство и према свим осталим лицима из предмета К.В.4/06, која се налазе у истој правној ситуацији као и подносилац уставне жалбе из тачке 1 изреке наведене одлуке.

Пресудом Врховног касационог суда Кзз РЗ 2/2014 од 19.06.2014. године, усвојени су захтеви за заштиту законитости бранилаца окривљених АА4, АА, АА1, АА12, АА3, АА2, АА5, АА9, АА11 и АА6, као основани, па се у односу на ове окривљене, а у смислу одредбе члана 489 став 2 ЗКП-а, и у односу на окривљене АА8, АА7 и АА10, укида правноснажна пресуда Апелационог суда у Београду, Одељења за ратне злочине Кж1 По1 1/2010 од 14., 15., 16., 17., 18., 21. и 23.06.2010. године, и то у делу којим је у погледу одлуке о казни преиначена пресуда Окружног суда у Београду, Већа за ратне злочине К.В.4/06 од 12.03.2009. године, као и у делу којим је потврђен осуђујући део те пресуде и предмет враћен Апелационом суду у Београду на поновно одлучивање о жалбама изјављеним у односу на осуђујући део првостепене пресуде. Ставом II наведене пресуде утврђено је да је правноснажном пресудом Апелационог суда у Београду, Одељења за ратне злочине Кж1 По2 1/2010 од 14., 15., 16., 17., 18., 21. и 23.06.2010. године, у делу којим је потврђен ослобађајући део пресуде Окружног суда у Београду, Већа за ратне злочине К.В.4/06 од 12.03.2009. године, повређен закон – члан 485 став 1 тачка 3 ЗКП-а у вези члана 32 став 1 Устава Републике Србије.

Чланом 4 Закона о извршењу кривичних санкција прописано је – са извршењем кривичне санкције отпочиње се када пресуда, којом је санкција изречена, постане извршна.

Како извршна може бити само правноснажна пресуда, у смислу члана 275 ЗКП-а, а имајући у виду напред цитирану пресуду Врховног касационог суда Кзз РЗ 2/2014 од 19.06.2014. године, пресуда Окружног суда у Београду, Већа за ратне злочине К.В.бр.4/06 од 12.03.2009. године, у осуђујућем делу није правноснажна, па самим тим ни извршна, јер је цео поступак враћен у фазу жалбеног поступка пред Апелационим судом у Београду.

Имајући у виду да се окривљени АА, АА1, АА2, АА3, АА4 и АА5 налазе на издржавању казне затвора по пресуди Апелационог суда у Београду Одељења за ратне злочине Кж1 По2 1/2010 од 14., 15., 16., 17., 18., 21. и 23.06.2010. године, која је укинута одлуком Врховног касационог суда Кзз РЗ 2/2014 од 19.06.2014. године а предмет враћен Апелационом суду у Београду, Већу за ратне злочине на поновно одлучивање по жалбама које су изјављене на пресуду Окружног суда у Београду, Већа за ратне злочине К.В.4/06 од 12.03.2009. године, овај суд је нашао да је у оваквој процесној ситуацији нужно и целисходно прекинути извршење наведених казни, како у односу на окривљене који су тражили упућивање на издржавање казне пре правноснажности пресуде, тако и у односу на остале наведене окривљене, а оценити да ли и даље стоје разлози за задржавање окривљених у притвору, како је то нашао првостепени суд након доношења ожалбене пресуде.

Према стању ствари у спису, према окривљенима АА, АА1, АА2, АА3, АА4 и АА5 решењем Окружног суда у Београду, Већа за ратне злочине К.В.бр.4/2006 од 12.03.2009. године, је након доношења првостепене пресуде у овом поступку продужен притвор по основу одредбе члана 142 став 2 тачка 5 ЗКП-а који може трајати до правноснажности пресуде, а најдуже док не истекне време трајања казни затвора изречених у првостепеној пресуди, јер је првостепени суд нашао да су за то испуњени законски услови, будући да су окривљени оглашени кривим за кривично дело које им је стављено на терет, а за које је прописана казна затвора преко 10 година, а то оправдавају посебно тешке околности дела.

Међутим, након доношења наведеног решења, а пре укидања напред цитиране пресуде Апелационог суда у Београду измењене су одредбе Законика о кривичном поступку, па и у погледу разлога за одређивање притвора, које су у новом Законику о кривичном поступку (“Службени гласник РС” бр. 72 од 28.09.2011. године) прописане одредбом члана 211 став 1 ЗКП-а. Разлози због којих је према окривљенима притвор продужен након изрицања првостепене пресуде делимично су садржани у одредби члана 211 став 1 тачка 4 ЗКП-а уз додатне услове, а то је да су ове околности због којих је притвор одређен и по одредби члана 142 став 2 тачка 5 тада важећег ЗКП, довеле до узнемирења јавности које може угрозити несметано и правично вођење кривичног поступка.

По налажењу овога суда, имајући у виду ове измене, окривљени се не могу даље задржати по овом законском основу у притвору, те је суд по службеној дужности испитао да ли постоје други разлози који би оправдали предузимање других мера за обезбеђење присуства окривљених, ради несметаног вођења кривичног поступка, у смислу члана 188 и 189 ЗКП-а.

Имајући у виду да су окривљени АА, АА1, АА2, АА3, АА4 и АА5 неправноснажном пресудом оглашени кривим за кривично дело ратни злочин против ратних заробљеника из члана 144 КЗ СРЈ у вези члана 22 КЗ СРЈ, те осуђени на казне затвора од по 20 година, и имајући у виду посебно тешке околности извршења дела и њихове последице, по налажењу овога суда, ове околности указују да би окривљени могли побећи, сакрити се или отићи у непознато место, чиме би било отежано даље вођење овог кривичног поступка.

Међутим, имајући у виду да се сви окривљени налазе дужи низ година у притвору, а потом на издржавању казни, тачније од 2003. године, па надаље, за отклањање ове опасности, по уверењу овога суда, није оправдано и неопходно и даље продужавање најтеже мере за обезбеђење њиховог присуства, већ се њихово присуство по ставу овога суда може обезбедити и уз примену неке блаже мере прописане Закоником о кривичном поступку.

Имајући у виду све ове околности, Апелациони суд у Београду, Одељење за ратне злочине, нашао је да је за обезбеђење присуства окривљених у даљем току поступка довољна и оправдана мера забране напуштања боравишта из члана 199 ЗКП-а, уз обавезу јављања окривљених надлежној полицијској станици, због чега је одлучено као у ставу II изреке овог решења.

При том, суд је имао у виду одредбу члана 31 став 1 и 2 Устава Републике Србије којом је поред осталог прописано да трајање притвора суд своди на најкраће неопходно време, имајући у виду разлоге због којих је притвор одређен, као и одредбу члана 210 ЗКП-а, којом је прописано да се притвор може одредити само под условима предвиђеним овим Закоником и само ако се сврха не може остварити другом мером, да је дужност свих органа који учествују у поступку да трајање притвора сведу на најкраће неопходно време, као и да ће се притвор укинути чим престану разлози на основу којих је и одређен, а такође је имао у виду и стандарде заузете кроз праксу Уставног суда и Европског суда за људска права у вези са притвором.

Из свих изнетих разлога, Апелациони суд у Београду, Одељење за ратне злочине, на основу одредбе члана 189 став 3 ЗКП-а, донео је одлуку као у изреци решења.

Записничар     ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Бранислава Муњић, с.р.    Соња Манојловић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)