Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
18.06.2015.

Кж2 1055/2015

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 1055/2015
Дана 18.06.2015. године
Б Е О Г Р А Д

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Зорана Савића, председника већа, Вучка Мирчића и Весне Петровић, чланова већа са саветником Драганом Лужњанин као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА и др., због кривичног дела злоупотреба службеног положаја подстрекавањем из члана 359 став 3 у вези става 1 и члана 34 Кривичног законика, одлучујући о жалбама јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, бранилаца окривљеног АА и пуномоћника трећих лица – власника АА1 и АА2 адвоката АБ, адвоката АБ1 и адвоката АБ2, изјављеним против решења Вишег суда у Београду Пои.бр.19/14 – Кв.бр.4067/14 од 31.03.2015. године, у седници већа одржаној 18.06.2015. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

I

ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду и бранилаца окривљеног АА, адвоката АБ, адвоката АБ1 и адвоката АБ2, изјављене против решења Вишег суда у Београду Пои.бр.19/14 – Кв.бр.4067/14 од 31.03.2015. године.

II

УВАЖАВАЊЕМ жалбе пуномоћника трећег лица – власника АА2, адвоката АБ, адвоката РАБ1 и адвоката АБ2, УКИДА СЕ у тачки IV изреке решење Вишег суда у Београду Пои.бр.19/14 – Кв.бр.4067/14 од 31.03.2015. године и у том делу предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновно одлучивање.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду Пои.бр.19/14 – Кв.бр.4067/14 од 31.03.2015. године, у тачки I изреке одбијени су као неосновани приговори бранилаца окривљеног АА, адвоката АБ, адвоката АБ1 и адвоката АБ2, изјављени против решења Вишег суда у Београду Пои.бр.19/14 од 20.11.2014. године у делу у коме је од АА са личним подацима као у изреци побијаног решења привремено одузето:

1. Стамбено пословна зграда аа1, коју је стекао по основу уговора о купопродаји ООВ.бр.8485/97.

2. Земљиште аа2

3. Земљиште аа3.

4. Земљиште аа4.

5. Земљиште аа5.

6. Земљиште аа6 које је стекао по основу уговора о продаји непокретности Ов.бр.2265/90 од 12.02.1990. године, уговором о купопродаји непокретности Ов.бр.3574/2001 од 08.03.2001. године, уговором о купопродаји непокретности Ов.бр.1196/2002 од 05.02.2002. године и уговором о купопродаји Ов.бр.5316/2001 од 18.04.2001. године.

7. Гаража аа7 коју је стекао на основу уговора о куповини и продаји Ов.бр.9025/92 од 17.07.1992. године.

8. 1/3 земљишта аа8, а које је стекао на основу уговора о куповини и продаји Ов.бр.2626/2002 од 04.07.2002. године.

9. 1/3 земљишта аа9, а коју је стекао по основу уговора о куповини и продаји Ов.бр.2626/2002 од 04.07.2002. године.

10. 1/2 земљишта аа10 коју је стекао по основу уговора о купопродаји Ов.бр.14052/2007 од 15.12.2007. године.

11. 1/2 земљишта аа11 коју је стекао по основу уговора о купопродаји Ов.бр.14052/2007 од 15.12.2007. године

12. Зграда аа12 коју је стекао по основу уговора о преносу права коришћења Ов.бр.1444/05.

13. Зграда аа13.

14. Зграда аа14.

15. Зграда аа15.

16. Породична стамбена зграда аа16.

17. Породична стамбена зграда аа17.

18. Гаража аа18.

19. 2/3 породичне стамбене зграде аа19, а које је стекао на основу уговора о купопродаји Ов.бр.344/2000 од 20.03.2000. године.

20. 2/3 гараже аа20 које је стекао на основу уговора о купопродаји Ов.бр.3444/2000 од 20.03.2000. године.

21. Земљиште аа21.

22. Земљиште аа22.

23. Земљиште аа23.

Истим решењем у тачки II изреке усвојен је приговор бранилаца окривљеног АА, адвоката АБ, адвоката АБ1 и адвоката АБ2 изјављене против решења Вишег суда у Београду Пои.бр.19/14 од 20.11.2014. године, па је укинуто привремено одузимање имовине и то у делу којим је од АА привремено одузета имовина и то 1/2 аа4, а коју је стекао по основу уговора о продаји непокретности са СС овереним под бројем 7638/97 од 26.11.1997. године, заједно са пословним простором _.

У тачки III изреке првостепеног решења усвојен је приговор пуномоћника трећег лица АА1 адвоката АБ, адвоката АБ1 и адвоката АБ2 изјављен против решења Вишег суда у Београду Пои бр.19/14 од 20.11.2014. године, па је укинуто привремено одузимање имовине и то у делу којим је од АА1 са личним подацима као у изреци побијаног решења привремено одузета имовина и то:

1. Земљиште аа25 и

2. Земљиште аа заједно са породичном стамбеном зградом _.

У тачки IV изреке побијаног решења, одбијен је као неоснован приговор пуномоћника трећег лица власника АА2, адвоката АБ, адвоката АБ1 и адвоката АБ2, изјављен против решења Вишег суда у Београду Пои.бр.19/14 од 20.11.2014. године у делу у коме је од АА2 са личним подацима као у изреци побијаног решења привремено одузета имовина и то – 1/2 земљишта аа10, као и посебни делови те зграде и то _, који се налазе у ванкњижном власништву на основу уговора о продаји непокретности закљученог између СС1 као продавца и АА2 као купца Ов.бр.148916/11 од 27.09.2011. године.

У тачки V изреке побијаног решења одбијен је приговор јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, изјављен против решења Вишег суда у Београду Пои.бр.19/14 од 20.11.2014. године као неоснован.

У тачки VI изреке побијаног решења, одређено је да се управљање привремено одузетом имовином поверава Дирекцији за управљање одузетом имовином у саставу Министарства правде Републике Србије, да привремено одузимање имовине по побијаном решењу може трајати до доношења одлуке по захтеву за трајно одузимање имовине или до доношења другачије одлуке суда у овој правној ствари.

Против тог решења жалбе су изјавили:

-јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду због погрешно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијано решење преиначи, тако што ће одбити приговоре бранилаца окривљеног АА у делу који се односи на привремено одузимање имовине и то 1/2 земљишта аа24, одбити приговор пуномоћника трећег лица АА1 у делу који се односи на привремено одузимање имовине и то земљишта аа25 а усвоји приговор јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду и потпуно усвоји предлог за привремено одузимања имовине Вишег јавног тужилаштва у Београду Оик.бр.25/14 од 12.11.2014. године;

-браниоци окривљеног АА и пуномоћници трећих лиа адвокати АБ и адвокат АБ1 у заједничком поднеску, због битних повреда поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијано решење укине и ставовима I и IV изреке и у том делу предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање и

-бранилац окривљеног АА и пуномоћник власника – трећег лица АА2 адвоката АБ2 из свих законом предвиђених разлога, са предлогом да Апелациони суд побијано решење преиначи у тачкама I и IV изреке побијаног решења, тако што ће укинути привремено одузимање имовине окривљеног АА и власника трећег лица АА2 или пак побијано решење укине и предмет врати на поновно одлучивање.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем које је испитао у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутих у жалбама и по оцени жалбених навода и предлога, одлучио као у изреци овог решења у тачкама I и II.

Жалбама бранилаца окривљеног АА понављају се наводи из приговора и побијано решење оспорава у тачки I изреке, односно у делу у коме је од окривљеног привремено одузета имовина таксативно набројана од 1 до 23 и тврди да нису испуњени кумулативно одређени услови прописани одредбом члана 25 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела – да се ова имовина од окривљеног привремено одузме – јер нема основане сумње да је окривљени извршио кривично дело из члана 2 овог закона, јер наредба о спровођењу истраге на коју се суд позива не садржи опис дела из кога произилазе законска обележја кривичног дела и она као и кривична пријава и докази приложени уз њу не садрже околности из којих произилазе основи сумње да се у радњама окривљеног АА стичу елементи овог кривичног дела, да не постоји основана сумња да је ова имовина проистекла из кривичног дела, а имајући у виду периоде стицања, затим да у побијаном решењу не постоји оцена вредности имовине и законито стечених прихода, због чега се не може ни прихватити закључак да постоји несразмера између стечене имовине и законитих прихода, као и да нису дати разлози зашто суд налази да постоји опасност да би касније одузимање имовине било отежано или онемогућено.

Изнете жалбене наводе међутим овај суд имајући у виду дате разлоге првостепеног суда на страни 19 образложења побијаног решења последњи став и на страни 20 образложења побијаног решења став 1, 2, 3 и 4, оцењује неоснованим.

Истрага против одређеног лица покреће се при постојању нижег степена сумње – основа сумње да је она учинила кривично дело, а „основ сумње“ је скуп чињеница које посредно указују да је учињено кривично дело или да је одређено лице учинилац кривичног дела, а из наредбе о спровођењу истраге ВЈТ у Београду Кти.бр.464/14 произилази да се против осумњиченог СС2 спроводи истрага због основа сумње да је извршио кривично дело из члана 359 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, а осумњиченог АА и осумњиченог СС3 због по једног кривичног дела из члана 359 став 3 у вези става 1 и у вези члана 34 односно 35 Кривичног законика, па правилно налази првостепени суд да се у конкретном случају имају применити одредбе Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела.

Из извештаја Министарства финансија, Пореске управе, Сектора за контролу од 08.12.2014. године, извештаја Управе криминалистичке полиције Службе за борбу против организованог криминала, Јединице за финансијске истраге од 11.03.2015. године и извештаја Пореске управе Филијала Звездара, Централа Сектор за контролу од 03.03.2015. године као и осталих доказа којима је суд располагао, као и на основу табеларног приказа законитих прихода породице АА који обухватају приходе из радног односа и ван радног односа (давање у закуп непокретности) и то за период од 1986. године па до 2013. године за АА и АА1, а за АА2 у периоду од 2003. године па до 2013. године првостепени суд је несумњиво утврдио да постоји очигледна несразмера између законитих прихода породице АА и вредности имовине која је од окривљеног АА привремено одузета, а што указује на основану сумњу да је имовина власника проистекла из кривичног дела. О томе су на странама 22 и 23 образложења побијаног решења дати јасни и довољни разлози које у свему као правилне прихвата и овај суд.

Имајући у виду дате разлоге суда на страни 28 образложења побијаног решења, овај суд оцењује неоснованим и наводе жалби бранилаца окривљеног АА по којима у побијаном решењу нису дати разлози о томе зашто суд налази да постоји опасност да би касније одузимање имовине било отежано или онемогућено.

Жалбом јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду оспорава се правилност побијаног решења у делу у коме су уважени приговори бранилаца окривљеног АА и пуномоћника трећег лица АА1 и укинуто привремено одузимање имовине у делу у коме је од окривљеног АА привремено одузета 1/2 земљишта аа24 (све ближе описано у тачки II изреке побијаног решења, а у односу на АА1 у делу у коме је укинуто привремено одузимање имовине и то земљишта аа25.

Имајући међутим у виду законите приходе породице АА и то окривљеног АА и трећег лица АА1 за период од 1986. године па до 2013. године који према табеларном приказу износе око 250.000 евра – правилно налази првостепени суд да су законити приходи породице АА и то када се одузме потрошачка корпа која представља трошкове живота и вредност непокретности ближе описане у тачки II изреке решења у сразмери, односно да законито стечени приходи породице АА представљају сразмеру са неком од непокретности које је АА стекао. Приликом одлучивања о томе која непокретност се има сматрати стеченом на основу законитих прихода правилно је веће првостепеног суда, а имајући у виду да наведена непокретност доноси приход АА и његовој породици, а да окривљени не остварује друге приходе из раног односа, нашло да је најповољније за окривљеног да му се омогући да и даље остварује приход од ове непокретности, пре свега ради подмиривања основних животних трошкова, при чему је посебно ценило и чињеницу да приходи у виду закупнине предметног локала по извештају финансијске полиције представљају законито стечене приходе, на које окривљени АА уредно плаћа порез. Што се тиче стицања права власништва – трећег лица АА1 на имовини аа25 супротно наводима жалбе јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду правилно налази првостепени суд да не постоји очигледна несразмера између законитих прихода и стечене имовине, обзиром да је вредност предметне непокретности у сразмери са примањима АА1. Према резултатима финансијске истраге произилази да је АА1 у периоду од 1988. године па до 2003. године остварила укупне приходе од око 48.820 евра, а да је предметну непрокретност стекла 1988. године на основу уговора о купопродаји овереног пред судом дана 11.09.1988. године, па имајући у виду да ова имовина није пренета на треће лице АА1, да се ради о површини мањој од 10 ари са објектима који су изграђени када је парцела купљена, правилно налази првостепени суд да у конкретном случају нема несразмере између законито стечених прихода АА1 и вредности ове имовине, односно да у конкретном случају нису испуњени услови да се ова имовина привремено одузме.

Жалбом јавног тужиоца оспорава се и правилност побијаног решења у тачки V изреке, јер према наводима ове жалбе суд је морао да одлучи о захтеву тужиоца за привремено одузимање имовине описане под I тачкама 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17 и 18, обзиром да је несумњиво утврђено да су окривљени АА и АА1 власници предметних непокретности и то без обзира на чињеницу што њихов удео у наведеним непокретностима није опредељен.

Међутим, код чињеница које нису спорне, односно да се у конкретном случају ради о заједничкој имовини већег броја лица где није одређен тачан удео сваког од заједничара па ни окривљеног АА и АА1 правилно налази првостепени суд да у конкретном случају не постоји опасност да би касније одузимање ове имовине било отежано или онемогућено, јер се ради о облику заједничке имовине, а којим уделима сходно одредбама о грађанском праву – Закона о својинско правним односима, заједничари не могу располагати без сагласности осталих заједничара. Ради тачног одређивања удела сваког од заједничара у заједничкој имовини, неопходно је спровести судски поступак деобе заједничке имовине и тек тада би се евентуално о постављеном захтеву тужилаштва могло одлучивати.

Основано се међутим жалбом пуномоћника трећег лица АА2 оспорава правилност побијаног решења у тачки IV изреке наводима да у побијаном решењу нису наведене чињенице и околности из којих би се несумњиво утврдило да је АА2 треће лице у смислу одредбе члана 3 став 1 тачка 8 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела.

Наиме, одбијајући предлог пуномоћника трећег лица власника АА2 изјављен против решења Вишег суда у Београду Пои.бр.19/14 од 20.11.2014. године у делу у коме је од АА2 привремено одузета имовина и то 1/2 земљишта површине аа10, првостепени суд само наводи да постоји очигледна несразмера између законитих прихода АА2 и вредности ове непокретности (страна 25 образложења последњи став), али не и чињенице из којих би произилазило да је ова имовина на њега пренета.

Чланом 3 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела став 1 тачка 8 јасно је наведено да се трећим лицем сматра физичко или правно лице на које је пренета имовина проистекла из кривичног дела. Суд наводи да је ову непокретност АА2 стекао уговором о купопродаји који је закључен дана 26.09.2011. године између СС1 као продавца и АА2 као купца за наведену купопродајну цену, а којим уговором је одређено и да ће купац платити у 10 једнаких годишњих рата по 40.000 евра, с тим да свака појединачна годишња обавеза доспева 01.10 у текућој години почев од 2011. године па до 2021. године.

Имајући у виду да и сам суд утврђује да је АА2 власник по наведеном уговору а не треће лице на које је имовина пренета, жалбама пуномоћника АА2 основано се указује да су потпуно нејасни разлози првостепеног суда по којима су у конкретном случају испуњени услови за привремено одузимање ове имовине од АА2.

Са наведених разлога побијано решење у тачки IV изреке морало је бити укинуто а у новом поступку првостепени суд ће отклонити наведене недостатке имајући у виду и остале наводе жалби пуномоћника трећег лица власника АА2 на које у овом решењу није посебно указивано.

Са свега напред изнетог, Апелациони суд у Београду одлучио је као у изреци овог решења у тачкама I и II, на основу члана 467 став 4 Законика о кривичном поступку.

Записничар       Председник већа-судија
Драгана Лужњанин,с.р.      Зоран Савић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)