Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
22.06.2015.

Кж2 1090/15

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 1090/15
Дана 22.06.2015. године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Милимира Лукића, председника већа, Наде Зец и Снежане Савић, чланова већа, са самосталним саветником Јованом Вукчевићем, записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 61 КЗ, одлучујући о жалби јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, изјављеној против решења Вишег суда у Београду Пои.бр. 11/12 Кв.бр. 2951/14 од 10.03.2015. године, у седници већа одржаној дана 22.06.2015. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду изјављена против решења Вишег суда у Београду Пои.бр. 11/12 Кв.бр. 2951/14 од 10.03.2015. године.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду Пои.бр. 11/12 Кв.бр. 2951/14 од 10.03.2015. године усвојени су приговори власника - окривљеног АА од 03.09.2014. године и његовог браниоца, адвоката АБ од 10.09.2014. године изјављени против решења Вишег суда у Београду Пои.бр. 11/12 од 31.07.2014. године, па је у целини укинуто привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела од власника - окривљеног АА.

Против наведеног решења жалбу је изјавио јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду, због битне повреде одредаба кривичног поступка и погрешно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијано решење преиначи тако што ће одбити приговоре или да побијано решење укине и предмет врати на поновни поступак.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаним решењем и жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, донео одлуку као у изреци решења.

Наиме, жалбом јавног тужиоца изјављеном против побијаног решења истиче се да је првостепени суд своју одлуку у односу на непокретност аа, засновао на изјави власника - окривљеног коју је окривљени дао на рочишту од 10.03.2015. године. Међутим, према наводима жалбе, окривљени је своју изјаву морао документовати писаним документима, јер наведене чињенице које је окривљени изнео једино са упориштем у писаном документу могу добити карактер веродостојности и потврђености. Поред тога у својој жалби јавни тужилац је навео да окривљени није пружио суду никакве доказе на околност трансакција од стране његове фирме, тачније на околност куповине било каквог грађевинског материјала преко фирме, која куповина се мора књижити у пословним књигама, нити је за то пружио било какав доказ. На крају, жалбом тужиоца се истиче да је и сама наводна позајмица окривљеног АА од сведока СС морала бити књижена у књигама предузећа окривљеног, што окривљени није доказао.

Међутим, овакви жалбени наводи јавног тужиоца оцењени су као неосновани. Наиме, супротно жалбеним наводима јавног тужиоца, правилно је првостепени суд приликом доношења одлуке имао у виду материјални доказ у виду признанице из које произлази да је окривљени АА дана 27.01.2000. године од сведока СС позајмио износ од 247.000 швајцарских франака и обавезао се да ће ову суму вратити што готовински, што у материјалу и раду око изградње куће сведока, након чега је дана 01.03.2011. године окривљени АА закључио анекс уговора о купопродаји којим је од СС1 између осталог купио 1,195/10,0 идеалних делова на пословном простору корисне површине 868м² без броја који се налази у приземљу стамбене зграде аа, по цени од 207.000 немачких марака. Веродостојност ове писане исправе - признанице, својим исказом у потпуности је потврдио и сведок СС, који је потврдио аутентичност признанице, као и чињеницу да је окривљеном позајмио предметни новац, који му је окривљени вратио тако што му је изградио породичну кућу. Имајући у виду наведено, правилно је првостепени суд нашао да није доказано да је имовина окривљеног у виду предметне непокретности у очигледној несразмери са законитим приходима окривљеног. Стога су и жалбени наводи јавног тужиоца којима се указује да окривљени предметну позајмицу није књижио на правилан начин оцењени као неосновани, обзиром да је првостепени суд за своју одлуку дао јасне и уверљиве разлоге које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд у Београду.

Из изнетих разлога, на основу одредбе члана 467 став 4 ЗКП, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци решења.

Записничар       Председник већа-судија
Јован Вукчевић с.р.     Милимир Лукић с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)