Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
4.06.2015.

Кж2 1111/15

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 1111/15
Дана 04.06.2015. године
Б Е О Г Р А Д
Немањина бр. 9

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судије Соње Манојловић, председника већа, судија Наде Хаџи-Перић и Драгана Ћесаровића, чланова већа, са вишим судијским сарадником Кристином Вуковић, записничарем, у кривичном предмету власника имовине АА, због кривичног дела злупотреба службеног положаја из члана 359 став 1 КЗ-а и др., одлучујући о жалби Вишег јавног тужилаштва у Панчеву, изјављеној против решења Вишег суда у Панчеву Кв.бр.310/14 од 12.05.2015. године, у седници већа одржаној дана 04. јуна 2015. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба Вишег јавног тужилаштва у Панчеву, изјављена против решења Вишег суда у Панчеву Кв.бр.310/14 од 12.05.2015. године.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Панчеву Кв.бр.310/14 од 12.05.2015. године, поводом предлога пуномоћника власника имовине укинута је одлука о привременом одузимању имовине од власника имовине АА из Панчева ПОИ-бр.1/10 од 07.10.2010. године, којом је од именованог привремено одузет страни ефективни новац у износу од 226.350,00 еура, те је одређено да се привремено одузета имовина има вратити власнику, по правноснажности решења.

Против наведеног решења благовремено је жалбу изјавило Више јавно тужилаштво у Панчеву због повреде кривичног закона из члана 439 Законика о кривичном поступку и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања из члана 440 Законика о кривичном поступку, са предлогом да Апелациони суд у Београду усвоји жалбу Вишег јавног тужилаштва у Панчеву ОИК-бр.1/10 и преиначи ожалбено решење тако што ће одбити предлог пуномоћника власника имовине да се укине одлука о привременом одузимању имовине ПОИ-бр.1/10 од 07. октобра 2010. године или да укине првостепено решење и предмет врати на поновно одлучивање.

Апелациони суд у Београду одржао је седницу већа на којој је размотрио списе предмета, заједно са ожалбеним решењем, које је испитао у смислу одредбе члана 467 став 1 Законика о кривичном поступку, испитујући решење у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутим у жалби, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

Жалба је неоснована.

По налажењу Апелационог суда у Београду, правилно је првостепени суд укинуо одлуку о привременом одузимању имовине од власника имовине АА ПОИ-бр.1/10 од 07.10.2010. године, којом је од именованог привремено одузет страни ефективни новац у износу од 226.350 еура и одредио да се ова привремено одузета имовина има вратити власнику по правноснажности решења.

Наиме, из списа предмета произилази да је пресудом Вишег суда у Панчеву К.бр.2/14 од 14.04.2014. године АА ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело примање мита из члана 367 став 2 у вези става 1 КЗ-а, а оглашен је кривим да је извршио кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 2 у вези става 1 КЗ-а, као подстрекач у смислу члана 34 став 2 КЗ-а и за наведено кривично дело осуђен је на казну затвора у трајању од 6 (шест) месеци у коју је урачунато време које је провео у притвору. Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 777/14 од 23.02.2015. године преиначена је наведена пресуда у погледу правне квалификације кривичног дела и одлуке о казни, тако што је АА оглашен кривим да је извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 1 КЗ-а и осуђен на казну затвора у трајању од 1 (једне) године, уз урачунавање времена проведеног у притвору. Ова пресуда није правноснажна, у току је жалбени поступак.

Даље, пресудом Вишег суда у Панчеву К.бр.10/12 од 25.02.2014. године, АА оглашен је кривим због кривичних дела примање мита из члана 367 став 2 КЗ-а, кривичног дела трговина утицајем из члана 366 став 1 КЗ-а и кривичног дела трговина утицајем из члана 366 став 3 КЗ-а у покушају у смислу члана 30 КЗ-а и кривичног дела непријављивање имовине или давање лажних података о имовини из члана 72 Закона о агенцији за борбу против корупције, али је у поступку по жалби пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 552/14 од 22.05.2014. године ова пресуда преиначена, тако што је именовани оглашен кривим само у погледу кривичног дела из члана 72 Закона о агенцији за борбу против корупције и за ово дело осуђен на казну затвора у трајању од 3 (три) месеца, док је у преосталом делу, уважавањем жалби бранилаца окривљеног, пресуда укинута и предмет враћен на поновни поступак и одлучивање поводом чега је у току кривични поступак у предмету К.бр.53/14.

Напред наведеним пресудама, АА оглашен је кривим због кривичног дела непријављивање имовине или давање лажних података о имовини из члана 72 Закона о агенцији за борбу против корупције, затим неправноснажно због кривичног дела злупотреба службеног положаја из члана 359 став 1 КЗ-а, а у току је кривични поступак у предмету К.бр.53/14 због кривичних дела примања мита из члана 367 став 2 КЗ-а у продуженом трајању и у смислу члана 61 КЗ-а и трговина утицајем из члана 366 став 1 КЗ-а.

Како је одредбом члана 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, таксативно прописано на која кривична дела се примењују одредбе тог закона, правилно је првостепени суд закључио да се на кривично дело из члана 72 Закона о агенцији за борбу против корупције, кривично дело из члана 359 став 1 КЗ-а, као и на кривично дело из члана 366 став 1 КЗ-а, не примењују одредбе наведеног закона, а да је у односу на кривично дело из члана 367 став 2 КЗ-а потребно да имовинска корист прибављена кривичним делом прелази износ од 1.500.000,00 динара. Из оптужног предлога Вишег јавног тужилаштва у Панчеву Кт.бр.83/10-12 од 09.07.2014. године произилази да се АА ставља на терет да је, у погледу кривичног дела примања мита из члана 367 став 2 КЗ-а у продуженом трајању у смислу члана 61 КЗ-а, захтевао поклон у износу од 200.000,00 динара, из чега правилно произилази да ни у погледу овог кривичног дела није испуњен законски основ везан за висину прибављене имовинске користи прописане одредбом члана 2 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела.

У изјављеној жалби Вишег јавно тужилаштво у Панчеву истиче да је тачно да се окривљеном АА ставља на терет извршење кривичних дела којима је у сваком појединачном делу прибављена имовинска корист у износу мањем од 1.500.000,00 динара, али је без обзира на то, по ставу тужилаштва, ожалбена одлука првостепеног суда преурањена, пре свега из разлога што је одредбом члана 38 став 1 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела прописано да јавни тужилац подноси захтев за трајно одузимање имовине проистекле из кривичног дела у року од 3 месеца од дана достављања правноснажне пресуде, којом је утврђено да је учињено кривично дело из члана 2 истог закона, те је у конкретном случају првостепени суд морао да сачека правноснажност одлука донетих у свим поступцима који се воде против АА, јер се до правноснажности одлука донетих у наведеним кривичним поступцима не може знати правна квалификација кривичног дела због кога ће АА бити осуђен или можда ослобођен, као ни висина имовинске користи прибављене извршењем кривичних дела.

Насупрот изнетим жалбеним наводима, по налажењу Апелационог суда у Београду, правилно је првостепени суд нашао да у конкретном случају нису испуњени услови за даљу примену или остајање на снази мере привременог одузимања имовине од власника, посебно имајући у виду да је одредбом члана 2 став 8 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела прописано да се одредбе овог закона примењују за кривична дела против службене дужности – члан 359 став 3, члан 363 став 3, члан 364 став 3, члан 366 став 5, члан 367 став 1-3 и став 5 и 6 и члан 368 став 1-3 и став 5 Кривичног законика, док је одредбом члана 2 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела прописано – да за кривична дела из члана 134, 185 став 2 и 3, 205 став 3, 206 став 2, 214 став 4, 217 став 3, 227, 230 став 2, члана 231 став 3 и 4, члана 234а став 3, члана 236 и 237, 348 став 3, 350 став 2 и 3, 366 став 5, 367 став 1-3 и став 5 и 6, 368 став 1-3 и став 5, 372 став 1, 377, 378 став 3, 388-390 и члана 393 Кривичног законика, одредбе овог законика примењују се ако имовинска корист прибављена кривичним делом, односно вредност предмета кривичног дела прелази износ од 1.500.000,00 динара, док је одредбом члана 25 став 1 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела прописано да ће суд на захтев јавног тужиоца из члана 23 став 1 овог закона, решењем одредити привремено одузимање имовине ако су испуњени следећи услови и то ако постоји основана сумња да је физичко или правно лице извршило кривично дело из члана 2 овог закона; ако постоји основана сумња да је имовина власника проистекла из кривичног дела; вредност имовине из тачке 2 овог става прелази износ од 1.500.000,00 динара и постоје разлози који оправдавају потребу за привременим одузимањем, док је ставом 2 напред цитиране законске одредбе прописано – да ако нису испуњени услови из става 1 овог члана, суд ће решењем захтев јавног тужиоца одбити.

Имајући у виду напред цитиране законске одредбе, неприхватљив је став јавног тужиоца да се сумња да је прибављена имовинска корист која прелази износ од 1.500.000,00 динара, односи на сва кривична дела која су окривљеном стављена на терет (иако за ова кривична дела није према каталогу прописаном одредбом члана 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, уопште предвиђен поступак за одузимање имовине).

Дакле, како из оптужног предлога Вишег јавног тужилаштва у Панчеву Кт.бр.83/10-12 од 09.07.2014. године, произилази да се АА ставља на терет да је, у погледу кривичног дела примање мита из члана 367 став 2 КЗ-а у продуженом трајању и у смислу члана 61 КЗ-а захтевао поклон у износу од 200.000,00 динара, то у погледу овог кривичног дела није испуњен законски основ везан за висину прибављене имовинске користи прописане чланом 2 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, док се одредбе Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, а како је то напред наведено, не примењују на кривично дело из члана 72 Закона о агенцији за борбу против корупције, нити за кривично дело из члана 359 став 1 КЗ-а, као ни за кривично дело из члана 366 став 1 КЗ-а, то је правилно првостепени суд укинуо одлуку о привременом одузимању имовине од власника имовине АА ПОИ-бр.1/10 од 07.10.2010. године, којом је од именованог привремено одузет страни ефективни новац у износу од 226.350 еура.

Имајући у виду све напред наведено, жалба Вишег јавног тужилаштва у Панчеву одбијена је као неоснована, с обзиром да је првостепени суд дао јасне и аргументоване разлоге за своју одлуку, које у свему као правилне прихвата и веће овог суда, а наводима жалбе Вишег јавног тужилаштва у Београду није доведена у сумњу правилност и законитост ожалбеног решења.

Имајући у виду све напред наведено, на основу одредбе члана 467 став 4 Законика о кривичном поступку, Апелациони суд у Београду донео је одлуку као у изреци решења.

Записничар        Председник већа-судија
Кристина Вуковић        Соња Манојловић

СБ

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)