Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
13.04.2011.

Кж2 1198/11


РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 1198/11
Дана 13.04.2011. године
Б е о г р а д
Немањина бр. 9



АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судије Соње Манојловић, председника већа, судија Наде Хаџи-Перић и Драгана Ћесаровића, чланова већа, са судијским помоћником Браниславом Муњић, као записничарем, у кривичном предмету осуђеног АА, због кривичног дела тешка крађа из чл. 204 ст. 1 КЗ, одлучујући о жалби браниоца осуђеног АА, адвоката АБ, изјављеној против решења Основног суда у Зајечару Куо.бр.18/11 од 18.03.2011. године, у седници већа одржаној дана 13. априла 2011. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е


Уважавањем жалбе браниоца осуђеног АА, адвоката АБ, УКИДА СЕ решење Основног суда у Зајечару Куо.бр.18/11 од 18.03.2011. године, и предмет враћа првостепеном суду на поновно одлучивање.

О б р а з л о ж е њ е


Решењем Основног суда у Зајечару Куо.бр.18/11 од 18.03.2011. године, одбачена је молба браниоца осуђеног АА, адвоката АБ, за пуштање на условни отпуст, као недозвољена.

Против наведеног решења благовремено је жалбу изјавио бранилац осуђеног АА, адвокат АБ, због повреде права на одбрану, са предлогом да Апелациони суд у Београду укине побијано решење Основног суда у Зајечару и предмет упути првостепеном суду на поновно одлучивање.

Апелационо јавно тужилаштво у Београду је, поднеском Ктр-I.бр.997/11 од 11.04.2011. године, предложило да Апелациони суд у Београду одбије као неосновану жалбу браниоца осуђеног АА, адвоката АБ, изјављену против решења Основног суда у Зајечару Куо.бр.18/11 од 18.03.2011. године.


Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаним решењем и жалбом браниоца осуђеног, па је по оцени жалбених навода и предлога, као и изјашњења Апелационог јавног тужилаштва у Београду, датог у напред наведеном писменом поднеску, нашао:

Жалба је основана.

По налажењу Апелационог суда у Београду, основано се жалбом браниоца осуђеног АА, адвоката АБ, оспорава правилност побијаног решења.

Наиме, чланом 76 ЗКП-а, ставом 1 прописано је да је бранилац овлашћен да у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени, док је ставом 2 прописано да права и дужности браниоцу престају када му окривљени опозове пуномоћје, односно када буде разрешен.

Дакле, имајући у виду да је увидом у списе предмета утврђено да осуђени АА свом браниоцу адвокату АБ није опозвао пуномоћје, наведени бранилац је сходно напред наведеној законској одредби овлашћен да у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени, па је сходно напред наведеном овлашћен и да у корист осуђеног поднесе молбу за пуштање на условни отпуст. Стога се, по налажењу Апелационог суда у Београду, не може прихватити став првостепеног суда да је молба браниоца осуђеног АА за пуштање на условни отпуст, поднета од стране неовлашћеног лица.

Имајући у виду напред наведено, Апелациони суд у Београду донео је одлуку као у изреци решења, применом одредбе чл. 401 ст. 3 ЗКП-а.


Записничар ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Бранислава Муњић, с.р. Соња Манојловић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)