Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
25.03.2013.

Кж2 1209/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 1209/13
Дана 25.03.2013. године
Б Е О Г Р А Д

 


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Милимира Лукића, председника већа, Наде Зец и Снежане Савић, чланова већа, са вишим судијским сарадником Јованом Вукчевићем, записничарем, у кривичном предмету осуђеног АА, због кривичног дела насиља у породици из члана 194 став 1 Кривичног законика, одлучујући о жалби јавног тужиоца Основног јавног тужилаштва Пожаревцу, изјављеној против решења Основног суда у Пожаревцу К.бр.690/10 - 77 од 20.02.2013. године, у седници већа одржаној дана 25.03.2013. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

  ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба јавног тужиоца Основног јавног тужилаштва Пожаревцу, изјављена против решења Основног суда у Пожаревцу К.бр.690/10 - 77 од 20.02.2013. године.


О б р а з л о ж е њ е

  Решењем Основног суда у Пожаревцу К.бр.690/10 - 77 од 20.02.2013. године осуђеном АА у казну затвора у трајању од 2 (два) месеца изречену правноснажном пресудом Основног суда у Пожаревцу К.бр.690/10 – 77 од 24.11.2010. године урачунате су новчане казне изречене правноснажном пресудом Вишег прекршајног суда у Београду Пр.бр.5848/10 од 24.03.2010. године у висини од 7.000,00 динара, која се изједначава са казном од седам дана затвора и правноснажним решењем тада Општинског органа за прекршаје у Малом Црнићу Уп.бр.275/08 од 25.11.2009. године у висини од 8.000,00 динара, а која казне се изједначава са 8 (осам) дана затвора те се осуђеном тако има урачунати 15 (петнаест) дана затвора.

Против наведеног решења жалбу је изјавио јавни тужилац Основног јавног тужилаштва Пожаревцу, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања са предлогом да Апелациони суд у Београду првостепено решење преиначи и одбије захтев осуђеног.

Апелациони јавни тужилац у Београду је у поднеску Ктр-I бр.1976/2013 од 20.03.2013. године предложио да Апелациони суд у Београду жалбу јавног тужиоца Основног јавног тужилаштва Пожаревцу уважи као основану и донесе одлуку у смислу жалбеног предлога јавног тужиоца.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаним решењем и жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, као и изјашњења Апелационог јавног тужиоца у Београду, датог у наведеном поднеску, нашао:

Жалба је неоснована.

Наиме, у конкретном случају правилно је првостепени суд применио одредбу члана 190 став 1 ЗКП, којом је прописано да, ако се појави сумња о дозвољености извршења судске одлуке или о рачунању казне или ако у правноснажној пресуди није одлучено о урачунавању притвора раније издржане казне или урачунавање није правилно извршено, о томе ће одлучити посебним решењем председник већа суда који је судио у првом степену, при чему жалба не задржава извршење решења осим ако суд није другачије одредио.

У том смислу, новчана казна изречена осуђеном правноснажним решењем Прекршајног суда у Малом Црнићу Кпр.бр.275/08 од 25.11.2009. године, у износу од 8.000,00 динара и новчана казна изречена правноснажним решењем Прекршајног суда у Малом Црнићу Пр.бр.272/08 од 25.11.2009. године у износу од 7.000,00 динара, правилно су урачунате у казну затвора изречену пресудом Основног суда у Пожаревцу К.бр.690/2010 – 77 од 24.11.2010. године, у трајању од 2 (два) месеца, обзиром да обележја кривичног дела за које је осуђени оглашен кривим предметном кривичном пресудом, обухватају и обележја прекршаја за које је окривљени правноснажно осуђен.

Ово из разлога што је осуђени правноснажним решењем Прекршајног суда у Малом Црнићу Кпр.бр.275/08 од 25.11.2009. године оглашен одговорним што је дана 20.04. 2008. године у 13,00 часова у домаћинству ББ, након краће расправе са невенчаном супругом ББ, исту уватио за блузу и вукао низ степенице а потом отвореном шаком ударио у пределу главе, док је решењем Прекршајног суда у Малом Црнићу Пр.бр.272/08 од 25.11.2009. године оглашен одговорним што је дана 28.04.2008. године у 18,40 часова, у домаћинству ББ, налазећи се у припитом стању, након расправе са ББ исту ухватио у пределу врата и одгуривао од себе, а радње осуђеног за које је оглашен одговорним у овим прекршајним поступцима су идентичне радњама окривљеног описаним у правноснажној пресуди Основног суда у Пожаревцу К.бр.690/10 – 77 од 24.11.2010. године и тичу се истог чињеничног догађаја и исте оштећене.

Следствено томе, супротни жалбени наводи јавног тужиоца оцењени су као неосновани, имајући у виду да је првостепени суд за своју одлуку дао јасне и уверљиве разлоге које у свему као правилне прихвата и овај суд.

Из изнетих разлога, а на основу одредбе члана 401 став 3 ЗКП, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци решења.

Записничар,       Председник већа-судија,
Јован Вукчевић,      Милимир Лукић,

ЛО

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)