Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
27.04.2010.

Кж2 1570/10


РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 1570/10
Дана: 27.4.2010.године
Б е о г р а д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Слободана Рашића, председника већа, Николе Мићуновића и Милана Станића, чланова већа, са вишим судијским сарадником Марином Барбир као записничарем, у кривичном поступку осуђеног АА због кривичног дела из члана 178 став 3 у вези са ставом 1 Кривичног законика у вези са чланом 30 Кривичног законика и др., одлучујући о жалби осуђеног АА изјављеној против решења Вишег суда у Београду Куо.бр.65/10 (К.бр.2613/10) од 23.3.2010. године, у седници већа одржаној дана 27.4.2010. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УВАЖАВАЊЕМ жалбе осуђеног АА УКИДА се решење Вишег суда у Београду Куо.бр.65/10 (К.бр.2613/10) од 23.3.2010. године и предмет враћа првостепеном суду на поновно одлучивање.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду Куо.бр.65/10 (К.бр.2613/10) од 23.3.2010. године одбијена је молба за пуштање на условни отпуст осуђеног АА као неоснована, будући да првостепени суд налази да у конкретном случају, ценећи врсту, тежину и друштвену опасност извршених кривичних, затим висину казне затвора изречене осуђеном и дужину неиздржаног дела, није остварена сврха ни специјалне ни генералне превенције.

Против наведеног решења жалбу је изјавио осуђени АА, не наводећи законске разлоге на основу којих побија решење али се из навода жалбе може закључити да исто побија због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде кривичног закона предлажући да му другостепени суд изрекне „блажу казну“.

Поднеском Ктр.I бр. 962/10 од 20.4.2010. године Апелациони јавни тужилац у Београду предложио је да се жалба окривљеног АА одбије као неоснована.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем, па је по оцени жалбених навода и предлога Апелационог јавног тужиоца у Београду, нашао:

жалба је основана.

Разматрајући ожалбено решење поводом жалбе осуђеног Апелациони суд је нашао да je приликом одлучивања о захтеву осуђеног првостепени суд непотпуно утврдио чињенично стање, на шта се основано указује изјављеном жалбом, те се закључак првостепеног суда, за сада, не може прихватити.

Наиме, правоснажном пресудом Окружног суда у Београду К.бр.284/07 од 22.02.2008. године окривљени АА оглашен је кривим због кривичног дела силовање у покушају из члана 178 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 30 КЗ и кривичног дела обљубе са дететом у покушају из члана 180 став 2 у вези става 1 КЗ у вези члана 30 КЗ и осуђен на јединствену казну затвора у трајању од две године и два месеца у коју казну му се урачунава време проведено у притвору од 04.8.2005. године до 17.7.2006. године. На издржавање казне је ступио дана 20.7.2009. године а истек казне је предвиђен за 07.10.2010. године. Осуђени АА је дана 08.3.2010. године поднео молбу за пуштање на условни отпуст те је управа КПЗ Забела у којој осуђени издржава казну затвора уз молбу осуђеног Вишем суду у Београду доставила извештај о владању током издржавања казне. Изјашњавајући се поводом молбе осуђеног Виши јавни тужилац у Београду је навео да сматра да исту треба одбити као неосновану.

Из извештаја Управе за извршење заводских санкција КПЗ Забела утврђено је да осуђени издржава казну у затвореном делу завода, да је класификован у подкатегорију Б-1, радно место Пекара, смештај у другом павиљону те је по доласку, из превентивно-безбедоносних разлога издвојен у седму стамбену јединицу. Након два месеца и процене стручних служби рекласификован је у општи третман, са смештајем у петој стамбеној јединици, радно место Грађевина. Кривична дела не признаје, изјављује да није крив и да му је полиција изнудила признање, поред тога каје се и има грижу савести. У васпитној групи показао одлично понашање, представља пример усклађеног односа неформалног и официјелног система. Дисциплински није кажњаван, поштује прописе Кућног реда, уважава службена и осуђена лица. Неожењен, нема деце, са члановима породице има нормалне контакте а посете и пријем пакета остварује редовно.

Наводи осуђеног да првостепено решење побија услед битне повреде одредаба кривичног поступка и повреде кривичног закона по садржини образложења жалбе су заправо жалба због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стање јер окривљени сматра да је првостепени суд одбијајући његову молбу за условни отпуст, погрешно утврдио чињенично стање, па Апелациони суд налази да је жалба осуђеног основана, будући да се на основу извештаја о владању окривљеног током издржавања казне не може поуздано закључити да нису испуњени услови за пуштање на условни отпуст осуђеног у смислу одредбе члана 46 Кривичног законика.

Наиме, у поменутом извештају Управа за извршење заводских санкција КПЗ Забела не даје мишљење о свим елементима сврхе кажњавања из члана 42 Кривичног законика јер се из извештаја не може закључити у којој фази је процес ресоцијализације код осуђеног, који је примарна претпоставка за примену института условног отпуста.

Стога ће првостепени суд, приликом поновног одлучивања, прибавити извештај од Управе за извршење заводских санкција КПЗ Забела о току ресоцијализације окривљеног са јасно израженим ставом о томе да ли је ресоцијазлизација у току или је остварена након чега ће бити у могућности да на основу потпуно утврђеног чињеничног стања донесе правилну одлуку, којом приликом ће имати у виду да је за одлучивање о молби за пуштање на условни отпуст, уз задовољен формални услов у погледу дела издржане казне (2/3 казне), од утицаја владање окривљеног за време издржавања казне, извршавање радних обавеза, постигнута ресоцијализација и други циљеви специјалне и генералне превенције а не околности које се, у смислу члана 54 Кривичног законика, узимају у обзир при одмеравању казне.

Имајући у виду напред наведено, Апелациони суд у Београду, на основу члана 401 став 3 ЗКП донео је одлуку као у диспозитиву решења.

Записничар ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Марина Барбир с.р. Слободан Рашић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарница
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)