Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
26.06.2012.

Кж2 1624/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 1624/12
Дана:26.06.2012.године
Б Е О Г Р А Д
Немањина бр.9

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судије Драгољуба Ђорђевића, председника већа и судија Бојане Пауновић и Здравке Ђурђевић, чланова већа, са вишим судијским сарадником Стојаном Петровићем, записничарем, у кривичном предмету против ОКРИВЉЕНОГ АА И ДР., због кривично дела убиство у покушају из члана 47 став 2 тачка 6 Кривичног законика Републике Србије, у вези члана 19 Кривичног закона Савезне Републике Југославије, одлучујући о жалби јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, изјављеној против решења Вишег суда у Београду, К.бр.50/2010 од 11.04.2012.године, у седници већа одржаној дана 26.06.2012.године, донео је следеће


Р Е Ш Е Њ Е


ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, изјављена против решења Вишег суда у Београду, К.бр.50/2010 од 11.04.2012.године.

 

О б р а з л о ж е њ е


Решењем Вишег суда у Београду, К.бр.50/2010 од 11.04.2012.године, усвојен је предлог браниоца окривљеног ББ, адвоката БА, па су из списа предмета издвојене:

-службена белешка УКП Трећег одељења од 12.01.1998.године, о информативном разговору са окривљеним АА, коју су сачинили заставници СС и СС1 ( лист 22.истражног списа ),

-службена белешка УКП Трећег одељења од 11.01.1998.године, о информативном разговору са окривљеним ВВ, коју су сачинили заставник СС2 и капетан СС3 ( лист 23. истражног списа ),

-службена белешка УКП Трећег одељења од 12.01.1998.године, о информативном разговору са окривљеним ББ, коју су сачинили заставник СС2 и капетан СС3 ( лист 24. истражног списа ), и

-службена белешка УКП Трећег одељења од 12.01.1998.године, о информативном разговору са окривљеним ГГ, коју је сачинио заставник СС4 (лист 25.истражног списа).

Истим решењем одлучено је да ће се по првноснажности решења, наведене службене белешке издвојити из списа предмета и одвојено чувати код истражног судије.

Против наведеног решења, благовремено је жалбу изјавио јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 367 став 1 тачка 1 у вези члана 368 став 2 Законика о кривичном поступку, са предлогом да Апелациони суд у Београду, укине решење Вишег суда у Београду, К.бр.50/2010 од 11.04.2012.године и предмет врати на поновни поступак и одлуку, или преиначи тако што ће службене белешке УКП Трећег одељења од 12.01.1998.године, поводом информативног разговора са окривљеним АА, које су сачинила службена лица тог одељења заставници СС и СС1, од 11.01.1998.године о информативном разговору са окривљеним ВВ, коју са сачинила службена лица тог одељења, заставник СС1 и капетан СС3, од 12.01.1998.године, о информативном разговору са окривљеним ББ, коју су сачинила службена лица тог одељења заставник СС5 и капетан СС3 и службену белешку УКП Трећег одељења од 12.01.1998.године, о информативном разговору са окривљеним ГГ, коју је сачинио службено лице тог одељења заставник СС4, користити као доказ у кривичном поступку против окривљеног АА и окривљеног ББ, због кривичног дела убиство у покушају из члана 47 став 2 тачка 6 Кривичног законика Републике Србије у вези члана 19 КЗ СРЈ.

Апелациони јавни тужилац у Београду, је у свом поднеску Ктр-I бр.1437/12 од 08.05.2012.године, предложио да Апелациони суд у Београду, као другостепени, жалбу јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, уважи и решење Вишег суда у Београду, К.бр.50/2010 од 11.04.2012.године, укине и предмет врати првостепеном суду на даље поступање.

Апелациони суд у Београду, одржао је седницу већа, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем и жалбом јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, па је по оцени жалбених навода и предлога, као и писменог предлога Апелационог јавног тужиоца у Београду, из напред наведеног поднеска нашао:

-жалба је неоснована.

Апелациони суд у Београду, је испитујући жалбу по службеној дужности, нашао, да доношењем првостепеног решења, није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка, прописана одредбом члана 401 став 5 Законика о кривичном поступку.

По налажењу Апелационог суда у Београду, правилно је првостепени суд одлучујући о предлогу браниоца окривљеног ББ, адвоката БА, након разматрања списа предмета, изјашњења заменика јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду и предлога браниоца, закључио да службене белешке ближе наведене у изреци побијаног решења, треба извојити из списа предмета, односно да је предлог браниоца окривљеног за издвајање основан.

Наиме, по налажењу овог суда, правилно је првостепени суд закључио, када је нашао да службене белешке сачињене од стране Министарства унутрашњих послова Републике Србије у току предкривичног поступка, представљају обавештења на основу којих је орган унутрашњих послова, саставио кривичну пријаву, те да исте према важећем Законику о кривичном поступку не представљају доказ који се може користити у кривичном поступку, нити се на њима може заснивати судска одлука, због чега је правилном применом одредби члана 337 став 3 Законика о кривичном поступку, у вези члана 178 Законика о кривичном поступку, одлучио да исте треба издвојити из списа предмета.

Имајући у виду напред наведено, жалбене наводе јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, којима се решење побија због битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 367 став 1 тачка 1 у вези члана 368 став 2 Законика о кривичном поступку, а у којима се истиче да је првостепени суд доношењем побијаног решења повредио одредбе Законика о кривичном поступку, јер је издвајајући из списа предмета означене службене белешке МУП-а РС УКП Трећег одељења, неправилно применио одредбу члана 504ђ Законика о кривичном поступку, будући да основ који по наводима тужиоца оправдано указује на потребу да се наведене белешке морају користити, као доказ у поступку, који се води против окривљених АА и ББ, јесте то што је садржина ових доказа од изузетне важности за потпуно расветљење свих околности предметног догађаја, а самим тим и један од неопходних услова за правилно утврђење чињеничног стања у овој кривично-правној ствари, имајући у виду да постоје суштинске разлике између онога што су окривљени навели приликом информативног разговора, који је са њима обављен у вези догађаја од 10.01.1998.године у Земуну, и онога што су изнели пред истражним судијом, због чега наведене службене белешке имају посебан значај за исход поступка, јер говоре о чињеницама које се морају прецизно утврдити, како би се оправдала сумња у погледу свих спорних момената који су битни за правилну одлуку, Апелациони суд у Београду оцењује неоснованим, из разлога што је правилно првостепени суд закључио да службене белешке о информативним разговорима обављенима са окривљенима, треба издвојити из списа предмета, односно правилно закључио да исте не могу да буду коришћење као доказ у поступку, нити се на истима може засновати одлука, и за своју одлуку дао јасне разлоге, које као правилно утврђене у потпуности прихвата и овај суд и налази да жалбеним наводима правилност и законитост побијаног решења није доведена у питање.

Што се тиче жалбених навода јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, у којима се истиче да је првостепени суд извео погрешан закључак, када је нашао да наведена писмена не могу представљати доказ, јер нису сачињена сходно одредби члана 504ђ Законика о кривичном поступку, будући да се по мишљењу тужиоца процесном значају ових доказних средстава не може приговорити, јер за разлику од материјалног права у процесном закону не постоји нити једна одредба, која децидно говори о томе да се на окривљеног уколико би у међувремену једном или више пута дошло до измене закона, примењују оне одредбе процесног закона, које су повољније по њега, због чега је јасно да се карактер предузете радње у кривичном поступку, мора сагледати из угла закона, који је важио у време његовог предузимања, а не у време када је таква радња подложна оцени суда као доказног средства, Апелациони суд у Београду такође оцењује неоснованим, из разлога што се правилно првостепени суд у побијаном решењу није упуштао у законитост предузетих радњи, односно законитост састављених службених белешки, већ је ценио њихову дозвољеност као доказа у поступку, коју је једино овлашћен да цени по одредбама Законика о кривичном поступку који се примењује у време одлучивања.

Са изнетих разлога, Апелациони суд у Београду, у смислу члана 401 став 3 Законика о кривичном поступку, одлучио је као у изреци решења.

ЗАПИСНИЧАР    ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Стојан Петровић, с.р.    Драгољуб Ђорђевић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)