Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
15.05.2012.

Кж2 1702/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 1702/12
Дана 15.05.2012. године
Б Е О Г Р А Д
КП-14.8.


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: мр Сретка Јанковића, председника већа, Бранке Пејовић и др Миодрага Мајића, чланова већа, са судијским сарадником Вукашином Сарајлићем, записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела приказивање порнографског материјала и искоришћавање деце за порнографију из члана 185 став 3 у вези става 2 Кривичног законика, одлучујући о жалби браниоца окривљеног АА, изјављеној против решења Првог основног суда у Београду К.бр. 17731/10 – Кв.бр. 1126/12 од 21.03.2012. године, у седници већа одржаној дана 15.05.2012. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е


УВАЖАВА СЕ жалба браниоца окривљеног АА, па се УКИДА решење Првог основног суда у Београду К.бр. 17731/10 – Кв.бр. 1126/12 од 21.03.2012. године и предмет враћа првостепеном суду на поновно одлучивање.

О б р а з л о ж е њ е


Побијаним решењем одбијен је захтев АА поднет преко браниоца адвоката АБ од 21.04.2011. године да се објави у новинама или другом средству јавног обавештавања саопштење о одлуци из које произлази неоснованост лишења слободе, као неоснован.

Против наведеног решења жалбу је изјавио бранилац окривљеног АА, адвокат АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка и повреде кривичног закона, са предлогом да другостепени суд преиначи побијано решење и наложи да се у новинама или другим средствима јавног информисања објави саопштење о судској одлуци којим је правноснажно окончан кривични поступак против АА.

Јавни тужилац Апелационог јавног тужилаштва у Београду је поднеском Ктр I бр. 1475/2012 од 10.05.2012. године, предложио да другостепени суд одбије изјављену жалбу као неосновану и побијано решење потврди.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа на којој је размотрио списе заједно са побијаним решењем и жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога као и писменог изјашњења надлежног јавног тужиоца датог у наведеном поднеску, нашао:
 
Жалба је основана.

   У првостепеном решењу садржана је битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП-а која се састоји у томе што су у истом дати потпуно нејасни разлози о одлучним чињеницама, на шта се основано указује изјављеном жалбом и због чега је укидање побијаног решења било нужно.

Дајући у образложењу побијаног решења разлоге за свој закључак првостепени суд између осталог наводи да количина доказа прикупљених у току трајања поступка и процедурални пропуст Апелационог јавног тужиоца у Београду, због кога Апелациони суд у Београду није био у могућности да оцењује кривицу окривљеног и упусти се у меритум одлуке, указују да не постоје оправдани разлози да се у средствима обавештавања објави саопштење о одлуци из које произлази неоснованост лишења слободе окривљеног АА. Међутим, Апелациони суд у Београду је увидом у списе утврдио да се изјављеном жалбом основано указује да је првостепени суд у образложењу побијаног решења изнео потпуно нејасне разлоге због којих сматра да је неоснован предлог окривљеног АА да се у новинама или другом средству јавног обавештавања објави саопштење о одлуци из које произлази неоснованост његовог лишења слободе. Наиме, овај суд налази да је у овој фази кривичног поступка потпуно недопустиво узимати у обзир количину доказа прикупљених током трајања поступка и вршити оцену истих, имајући у виду да је према окривљеном правноснажно одбијена оптужба да је извршио кривично дело из члана 185 став 3 у вези става 1 КЗ. При томе, није од утицаја чињеница да је наведена правноснажна пресуда донета услед пропуста Апелационог јавног тужиоца у Београду који је на претресу пред другостепеним судом извршио измену оптужног акта на штету окривљеног и на тај начин суштински одустао од раније оптужнице, нити су од утицаја чињенице да су у тренутку одређивања и продужавања притвора према окривљеном биле испуњене законске претпоставке за његово лишење слободе. Другим речима, овај суд налази да неосновано лишење слободе одређеног лица постоји увек уколико окривљени након спроведеног кривичног поступка не буде оглашен кривим и према њему не буде изречена одговарајућа кривична санкција, односно ако није дошло до покретања кривичног поступка, или је поступак обустављен правоснажним решењем, или је окривљени правноснажном пресудом ослобођен од оптужбе или је оптужба одбијена као у конкретном случају, све у складу са одредбом члана 560 ЗКП-а, без обзира да ли је било основа за одређивање притвора према окривљеном, како је то напред наведено. У том смислу, првостепени суд би требало да цени предметни захтев окривљеног АА, имајући у виду његово право из члана 561 ЗКП-а да суд у новинама или другом средству јавног обавештавања објави саопштење о одлуци из које произлази неоснованост његовог лишења слободе уколико је случај на који се односи неосновано лишење слободе приказиван преко средстава јавног обавештавања и тиме повређен углед окривљеног, а у вези са наводима из захтева окривљеног да је у тексту објављеном у листу „_“ дана 22.11.2005. године и у листу „_“ дана 16.11.2005. године приказиван конкретан случају окривљеног АА.

С обзиром да је побијано решење укинуто због битних повреда одредаба кривичног поступка који су такве природе да онемогућавају проверу постојања повреда кривичног закона, то се овај суд није упуштао у оцену навода из изјављене жалбе у описаном делу.

У поновном поступку првостепени суд ће отклонити наведену битну повреду одредаба кривичног поступка на коју му је указано овим решења, па ће након свестране и правилне оцене свих релевантних околности, имајући у виду и остале наводе из изјављене жалбе, бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 401 став 3 ЗКП-а, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у диспозитиву решења.

Записничар,       Председник већа-судија,
Вукашин Сарајлић, с.р.      мр Сретко Јанковић, с.р.


За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)