Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
7.11.2018.

Кж2 1710/18

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 1710/18
07.11.2018. године
Београд

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Зорана Савића, председника већа, Вучка Мирчића и Весне Петровић, чланова већа, са судијским помоћником Владимиром Живановићем, као записничарем, у кривичном поступку према окривљеном АА, због продуженог кривичног дела проневера из члана 364 став 2 у вези става 1 КЗ у вези члана 61 КЗ, одлучујући о жалби окривљеног АА, изјављеној против решења Трећег основног суда у Београду К.бр.472/18 од 25.07.2018. године, у седници већа одржаној дана 07.11.2018. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба окривљеног АА, изјављена против решења Трећег основног суда у Београду К.бр.472/18 од 25.07.2018. године.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Трећег основног суда у Београду К.бр.472/18 од 25.07.2018. године, наведени суд се огласио стварно ненадлежним за поступање у кривичном поступку против окривљеног АА, због продуженог кривичног дела проневере из члана 364 став 2 у вези става 1 КЗ у вези члана 61 КЗ. Одређено је да ће по правноснажности решења предмет бити упућен Посебном одељењу Вишег суда у Београду за сузбијање корупције.

Против наведеног решења, жалбу је изјавио окривљени АА, без навођења жалбених разлога и предлога, док из навода жалбе произилази да тражи да му се суди пред Трећим основним судом у Београду.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаним решењем и жалбама, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:


Жалба је неоснована.

  Наиме, првостепени суд правилно наводи да је овом окривљеном у конкретном случају стављено на терет извршење продуженог кривичног дела проневере из члана 364 став 2 у вези става 1 КЗ у вези члана 61 КЗ, те да се стога, за откривање, кривично гоњење и суђење, сходно одредби члана 2 став 1 тачка 3 Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције, примењује тај закон, чијим одредабама из члана 13 став 1 тачка 3, члан 17 став 1 и 2 и члан 18 став 1 је предвиђено да је за поступање у конкретном случају стварно и месно надлежно Посебно одељење Вишег суда у Београду за сузбијање корупције, а да, сходно одредби члана 7 ЗКП, кривични поступак пред Трећим основним судом у Београду није покренут, због чега се не може применити одредба члана 30 Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције, па се на основу члана 501 став 4 у вези члана 34 став 1 ЗКП, правилно огласио стварно ненадлежним и предмет упутио Посебном одељењу Вишег суда у Београду за сузбијање корупције.

Жалбом окривљеног оспорава се закључак првостепеног суда, те се истиче да му није јасно зашто суди други суд, а не Трећи основни суд у Београду.

По налажењу овог већа, жалбени наводи окривљеног су неосновани, имајући у виду да је у образложењу побијаног решења јасно наведено из којих разлога се Трећи основни суд у Београду у конкретном случају огласио стварно ненадлежним.

Наиме, одребдом члана 2 став 3 Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције прописано је да се тај закон примењује ради откривања, кривичног гоњења и суђења за кривична дела против службене дужности (члан 359 и чланови 361 – 368 КЗ), међу којима је кривично дело проневере из члана 364 КЗ, док је према одредби члана 13 истог закона за поступање у предметима ових кривичних дела (из члана 2 закона) надлежно Посебно одељење Вишег суда у Београду за сузбијање корупције. Наведене одредбе се примењују од 01. марта 2018. године.

Одредбом члана 30 Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције, прописано је да ће се кривични поступци покренути због кривичних дела из члана 2 тог закона окончати пред јавним тужилаштвом или пред стварно и месно надлежним судом, односно одељењем суда која је било функционално надлежно пре почетка примене закона.

Одредбом члана 7 став 4 Законика о кривичном поступку прописано је да је кривични поступак покренут одређивањем главног претреса или рочишта за изрицање кривичне санкције у скраћеном поступку.

  Имајући у виду цитиране законске одредбе, те чињеницу да се у конкретном случају ради о скраћеном поступку у ком није одређен главни претрес, нити рочиште за изрицање кривичне санкције, а како то произилази из списа предмета, то је закључак првостепеног суда у свему правилан и на закону заснован.

Због свега напред наведеног, Апелациони суд у Београду је нашао да је изјављена жалба неоснована, па је на основу члана 467 став 4 Законика о кривичном поступку, одлучио као у изреци решења.

Записничар       Председник већа-судија
Владимир Живановић,с.р.     Зоран Савић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)