Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
12.06.2012.

Кж2 2106/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 2106/12
Дана 12.06.2012. године
Б Е О Г Р А Д
Немањина бр.9


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судије Соње Манојловић, председника већа, судија Наде Хаџи-Перић и Драгана Ћесаровића, чланова већа, са судијским помоћником Кристином Вуковић, као записничарем, у кривичном предмету против окривљеног АА, због кривичног дела примање мита из члана 367 став 1 Кривичног законика и окривљеног ББ, због кривичног дела давање мита из члана 368 став 1 КЗ, одлучујући о жалби јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Смедереву, изјављеној против решења Вишег суда у Смедереву К.бр.192/10 од 08.05.2012. године, у седници већа одржаној дана 12. јуна 2012.године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА се као неоснована жалба јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Смедереву, изјављена против решења Вишег суда у Смедереву К.бр.192/10 од 08.05.2012. године.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Смедереву К.бр.192/10 од 08.05.2012. године, издвојен је из списа предмета, записник о саслушању осумњиченог ББ Ку-143/10 од 02.03.2010.године, сачињен у Полицијској управи у Смедереву. Након правноснажности решења одређено је да се издвојени записник затвори у посебан омот и преда истражном судији ради чувања одвојено од осталих списа.

Против наведеног решења благовремено је жалбу изјавио јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Смедереву због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 367 тачка 1 у вези члана 368 став 1 тачка 11 и став 2 ЗКП и због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања из члана 367 тачка 3 у вези члана 370 ЗКП, са предлогом да Апелациони суд у Београду укине решење Вишег суда у Смедереву К.бр.192/10 од 08.05.2012. године и врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Бранилац окривљеног ББ, адвокат БА је у одговору на жалбу предложио да Апелациони суд у Београду предметну жалбу одбије као неосновану.

Апелационо јавно тужилаштво у Београду је, поднеском Ктр I бр.1829/2012 од 05.06.2012.године дало мишљење да је решење Вишег суда у Смедереву К.бр.192/10 од 08.05.2012. године, неправилно, те да жалбу Вишег јавног тужилаштва у Смедереву треба уважити и укинути решење Вишег суда у Смедереву К.бр.192/10 од 08.05.2012. године, и предмет вратити првостепеном суду на даљи поступак.

Апелациони суд у Београду одржао је седницу већа, на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаним решењем и жалбом па је по оцени жалбених навода и предлога, као и одговора на жалбу, и мишљења Апелационог јавног тужилаштва у Београду из напред цитираног поднеска, нашао:

Жалба је неоснована.

Апелациони суд у Београду је, испитујући решење по службеној дужности, нашао да доношењем првостепеног решења није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка, предвиђена одредбом члана 401 став 5 ЗКП.
 
Правилно је првостепени суд, применом одредбе члана 337 став 3 у вези члана 178 ЗКП, издвојио из списа предмета записник о саслушању осумњиченог ББ Ку.143/10 од 02.03.2010.године, сачињен у Полицијској управи у Смедереву.

Наиме, из списа предмета произилази да је дана 02.03.2010.године у Полицијској управи у Смедереву, ББ саслушан у својству осумњиченог пред овлашћеним службеним лицима. Из садржине записника о том саслушању, произилази да се датом приликом није у свему поступало сходно одредбама ЗКП. Тако, окривљени ББ, није био поучен и упозорен у смислу одредби члана 4 став 2 тачка 2 ЗКП, то јест да све што буде изјавио може бити употребљено против њега као доказ пред судом. Стога је првостепени суд правилно, применом одредби члана 337 став 3 у вези члана 178 ЗКП, из списа издвојио записник о саслушању осумњиченог ББ Ку.143/10 од 02.03.2010.године.

Имајући у виду напред наведено, Апелациони суд у Београду, је нашао да наводи из жалбе јавног тужиоца нису основани. Наиме, наведеном жалбом се у суштини не доводи у сумњу правилност и законитост побијаног решења, а не истичу се ни друге чињенице и околности које би евентуално могле да доведу до другачије одлуке суда у конкретном случају.

По налажењу Апелационог суда у Београду, првостепени суд није у конкретном случају неправилно применио одредбе члана 337 став 3 ЗКП у вези са одредбама члана 178 ЗКП, када је издвојио из списа предметни записник о саслушању окривљеног ББ у полицији од 02.03.2010.године. Из садржине предметног записника о саслушању окривљеног ББ у својству осумњиченог пред овлашћеним службеним лицима у Полицијској управи у Смедереву, произилази да је исти поучен о својим правима у поступку, као и на право на поверљив разговор са браниоцем. Међутим, из тога се не може фактички посредно закључити да је исти био упозорен и на чињеницу да све што изјави може бити употребљено као доказ пред судом. Чињеница да то није децидно наглашено, не може значити да се поука, која је садржана у записнику, може шире тумачити, као формулација која у себи садржи сва права из члана члана 4 став 2 тачка 2 ЗКП. Наиме, предметни записник формално не садржи упозорење о свим правима које окривљени има у поступку сходно ЗКП. Стога, без обзира на чињеницу каква су упозорења и поуке садржане у предметном записнику, исти не садржи све што је прописано ЗКП. С обзиром на наведено, првостепени суд је правилно закључио да датом приликом овлашћена службена лица ПУ Смедерево нису поступала у свему у складу са чланом 4 став 2 тачка 2 ЗКП, то јест да нису окривљеног у потпуности поучили о свим правима која му припадају у кривичном поступку сходно одредбама ЗКП. Стога су, у конкретном случају, првостепени суд је правилно применио одредбе члана 337 став 3 ЗКП, у вези са одредбама члана 178 ЗКП, а жалбени наводи јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Смедереву, оцењени су као неосновани.

Имајући у виду наведено Апелациони суд у Београду је применом одредбе члана 401 став 3 ЗКП донео одлуку као у диспозитиву решења.


Записничар         Председник већа - судија
Кристина Вуковић       Соња Манојловић

СМС

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)