Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
4.07.2011.

Кж2 2185/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 2185/11
Дана 04.07.2011. године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ у већу састављеном од судије Синише Важића као председника већа, Надежде Мијатовић и Омера Хаџиомеровићa као чланова већа, са записничарем-судијским сарадником Оливером Мемаровић, у кривичном предмету окривљеног АА и др., због кривичног дела тешко убиство у покушају из члана 114 став 1 тачка 11 у вези са чланом 30 и 33 Кривичног законика и др., одлучујући о жалби јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду Кт.бр.52/10 од 06.06.2011.године, изјављеној против решења Вишег суда у Београду К.бр.3158/10 од 23.05.2011.године, на седници већа одржаној дана 04.јула 2011.године, донео је:


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду изјављена против решења Вишег суда у Београду К.бр.3158/10 од 23.05.2011.године.


О б р а з л о ж е њ е


Решењем Вишег суда у Београду К.бр.3158/10 од 23.05.2011.године и то у ставу I диспозитива предметног решења донета је одлука да се издвоје из списа предмета: службена белешка МУП-а РС-ДП-ПУ за град Београд УКП V Одељење од 19.01.2010.године потписана од стране млађег полицијског наредника I класе ББ и млађег полицијског наредника ББ1 означено у истражним списима под бројем 1/Р, службена белешка МУП-а РС-ДП-ПУ за град Београд УКП V Одељење од 19.01.2010.године потписана од стране млађег полицијског наредника I класе ББ и млађег полицијског наредника ББ1 означена у истражним списима под бројем 1/Ш, службена белешка о обавештењу примљеном од грађана ВВ МУП РС-ДП-ПУ за град Београд УКП V Одељење од 19.01.2010.године потписана од стране ВВ и овлашћеног службеног лица ББ2 означено у истражним списима под бројем 1а/А и 1а/Б, службена белешка о обавештењу примљеном од грађана ГГ МУП РС-ДП-ПУ за град Београд УКП V Одељење од 19.01.2010.године потписана од стране ГГ и овлашћеног службеног лица ББ3 означена у истражним списима под бројем 1а/В и 1а/Г, службена белешка о обавештењу примљеном од грађана ДД МУП РС-ДП-ПУ за град Београд УКП V Одељење бр.Д 511/10 од 21.01.2010.године потписана од стране овлашћеног службеног лица ББ4 означена у истражним списима под бројем 1а/Д, службена белешка МУП РС-ДП-ПУ за град Београд УКП Одељење за увиђајно оперативне послове Д-511/10 од 19.01.2010.године потписана од стране самосталног полицијског инспектора ББ5 означена у истражним списима под бројем 211/40, извештај МУП РС-ДП-ПУ за град Београд УКП Одељење за увиђајно оперативне послове Д-511/10 од 19.01.2010.године потписан од стране самосталног полицијског инспектора ББ5 означен у истражним списима под бројем 196/40 и 197/40. Одређено је да ће по правноснажности решења издвојени записници бити затворени у посебан омот и предати истражном судији ради чувања одвојено од осталих списа и не могу се разгледати и користити у поступку. Наведено је да је против предметног решења дозвољена жалба у року од три дана од дана пријема истог Апелационом суду у Београду а преко првостепеног суда. У ставу II диспозитива наведеног решења одбијен је предлог бранилаца, адвоката АБ, адвоката АБ1 и адвоката АБ2 да се из списа предмета издвоји записник о препознавању лица Ки.бр.1060/10 од 26.02.2010.године означен у истражним списима под бр.122/30 и 123/30. Одређено је да против наведеног решења није дозвољена посебна жалба.

Против наведеног решења и то против одлуке садржане у ставу I диспозитива побијаног решења жалбу је изјавио јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду Кт.бр.52/10 од 06.06.2011.године због погрешно утврђеног чињеничног стања с позивом на одредбу члана 370 став 1 у вези са чланом 367 став 1 тачка 3 ЗКП-а с предлогом да Апелациони суд у Београду решење Вишег суда у Београду К.бр.3158/10 од 23.05.2011.године преиначи у погледу одлуке тако што ће одлушити да се издвојене службене белешке наведене у диспозитиву побијаног решења, могу користити као доказ у даљем току кривичног поступка против окривљеног АА, ДД, ЂЂ и ЕЕ због кривичног дела тешко убиство у покушају из члана 114 став 1 тачка 11 у вези са чланом 30 и 33 Кривичног законика у стицају са кривичним делом изазивања опште опасности из члана 278 став 1 Кривичног законика.

Јавни тужилац Апелационог јавног тужилаштва у Београду се у поднеску КтрI.бр.1799/2011 од 01.07.2011.године изјаснио поводом изјављене жалбе с предлогом да Апелациони суд у Београду уважи жалбу Вишег јавног тужилаштва у Београду изјављену против решења Вишег суда у Београду К.бр.3158/10 од 23.05.2011.године и наведено решење преиначи у смислу жалбеног предлога.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа на којој је размотрио целокупне списе предмета, испитао побијано решење у границама жалбених навода и по службеној дужности у смислу одредбе члана 401 став 5 ЗКП-а пазећи да је решење донео стварно надлежан суд, односно овлашћени орган, па је по оцени жалбених навода донео одлуку као у диспозитиву решења.

По налажењу другостепеног суда правилно је првостепени суд службене белешке од 19.01.2010.године и 21.01.2010.године наведене у диспозитиву побијаног решења издвојио из списа предмета будући да исте у свему представљају службене белешке органа унутрашњих послова о обавештењу које је тај орган унутрашњих послова примио од грађана, а који су сачињени сходно члану 225 став 2 ЗКП-а и члану 226 став 1 и 2 ЗКП-а, те их је првостепени суд у складу са одредбом члана 337 став 3 ЗКП-а издвојио из списа предмета.

Побијајући првостепено решење због погрешно утврђеног чињеничног стања јавни тужилац у изјављеној жалби указује да уколико се потпуно сагледају све битне чињенице које се односе на правилно утврђење чињеничног стања онда се јасно уочава да су означене службене белешке сачињене тако да је обавештен јавни тужилац, чиме је изостала свака сумња у погледу поступања надлежног јавног тужиоца у току предкривичног поступка што све говори да је његово овлашћење „dominus litis-a” у руковођењу предметним поступком започетим много пре сачињавања спорних белешки, чиме се губи свака смисао закључка суда да су наведена обавештења прикупљена без сагласности и знања надлежног тужиоца. Јавни тужилац даље указује да је потпуно ирелевантна констатација суда да у означеним белешкама не постоји изричит захтев јавног тужиоца издат органу унутрашњих послова за предузимање истих службених радњи с обзиром да таква обавеза не стоји као императив које се мора придржавати не само орган унутрашњих послова већ и овлашћени јавни тужилац, већ, како то указује јавни тужилац у изјављеној жалби, обавеза је заправо на другој страни, а огледа се у задатку свих органа који учествују у предкривичном поступку да обавесте јавног тужиоца о свакој предузетој радњи као и да поступају по захтеву надлежног јавног тужиоца. Јавни тужилац истиче да службене белешке које је првостепени суд издвојио решењем од 23.05.2011.године, како садржински, тако процесно, испуњавају услове који се захтевају одредбом члана 504ђ ЗКП-а јер су наведена обавештења прикупљена у току трајања предкривичног поступка уз знање и сагласност надлежног јавног тужиоца па се тако у предметној случају не ради о самоиницијативном поступању органа унутрашњих послова, што све јасно указује да доказна вредност наведених обавештења не може изостати. Цитирани жалбени наводи оцењени су као неосновани будући да је првостепени суд доносећи побијано решење имао у виду одредбу члана 504ђ ЗКП-а којом је прописано да „ако органи унутрашњих послова сазнају да се припрема или да је учињено кривично дело из члана 504а овог Законика, дужни су да о томе одмах обавесте надлежног јавног тужиоца, да јавни тужилац може захтевати да органи унутрашњих послова предузму одређене мере или радње у датом року и да га о томе обавесте, да неизвршење захтева из става 2 овог члана или прекорачења одређеног рока орган унутрашњих послова дужан је да јавном тужиоцу посебно образложи, те да искази и обавештења које је јавни тужилац прикупио у предкривичном поступку се могу користити као доказ у кривичном поступку, али се одлука не може заснивати само на њима“, те је, а с обзиром на наведену законску одредбу, првостепени суд правилно закључио да спорне службене белешке не испуњавају услове прописане у цитираној одредби члана 504ђ ЗКП-а јер исте нису сачињене уз обавест надлежном јавном тужиоцу, а од стране органа унутрашњих послова, нити у њима има трага или наговештаја о томе да је надлежни јавни тужилац захтевао да органи унутрашњих послова предузму одређене радње у датом року и да га о томе обавесте, нити се у конкретном случају ради о обавештењу које је јавни тужилац прикупио у предкривичном поступку, а које би се у смислу члана 504 ђ став 4 ЗКП-а у вези са чланом 504 а став 6 ЗКП-а уопште могли, под законом прописаним условима, користити као доказ у кривичном поступку.

Наиме, супротно цитираним жалбеним наводима јавног тужиоца и другостепени суд је на становишту да је у смислу одредбе члана 504 ђ став 2 ЗКП-а неопходан и изричит захтев јавног тужиоца да органи унутрашњих послова предузму одређене мере или радње, те да се само у случају постојања изричитог захтева надлежног јавног тужиоца искази и обавештења сакупљени предузимањем наведених одређених мера или радњу могу користити као доказ у кривичном поступку у смислу члана 504 ђ ЗКП-а јер би у супротном значило да се сви искази и обавештења сакупљени на основу мера или радњи које органи унутрашњих послова предузму у вези са кривичним делима из члана 504 а ЗКП-а могу користити као доказ у поступку, а што је по налажењу другостепеног суда супротно интенцији законодавца израженој у одредби члана 504 ђ ЗКП-а, којом су управо прописани услови под којима се изузетно у односу на одредбу члана 226 ЗКП-а предметни искази и обавештења могу користити као доказ у кривичном поступку.

Како се жалбом јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду није довела у сумњу правилност побијаног решења, а исто је засновано на закону, то је донета одлука као у диспозитиву решења, а у смислу одредбе члана 401 став 3 ЗКП-а.


Записничар Преседник већа-судија
Оливера Мемаровић с.р. Синиша Важић с.р.

јт

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)