Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
30.07.2010.

Кж2 2544/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД
Кж2 2544/2010
Дана 30.6.2010. године
Б Е О Г Р А Д




АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Савке Гогић, председника већа, Мирјане Поповић, Снежане Димитријевић, чланова већа, са вишим судијским сарадником-записничарем Тањом Славковић, у кривичном предмету против осуђеног АА, због кривичног дела недозвољено држање опојних дрога из чл.245 став 3 ОКЗ-а, решавајући по жалби браниоца осуђеног АА - адвоката АБ, изјављеној против решења Вишег суда у Београду К.бр.2251/10 (1354/05)-Кв.бр.1189/10 од 3.3.2010.године, у седници већа одржаној дана 30.6.2010.године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УВАЖАВА СЕ жалба браниоца осуђеног АА - адвоката АБ, па се решење Вишег суда у Београду К.бр.2251/10 (1354/05)-Кв.бр.1189/10 од 3.3.2010.године, ПРЕИНАЧУЈЕ тако што Апелациони суд у Београду према осуђеном АА ОБУСТАВЉА поступак извршења новчане казне због наступања апсолутне застарелости извршења.

О б р а з л о ж е њ е


Првостепеним решењем замењена је новчана казна у износу од 30.000,00 динара на коју је окривљени АА осуђен пресудом Окружног суда у Београду К.бр.1354/05 од 21.10.2005.године, правноснажна дана 13.4.2006.године, због кривичног дела недозвољено држање опојних дрога из чл.245 став 3 ОКЗ-а, казном затвора у трајању од 30 дана.

Против наведеног решења жалбу је изјавио бранилац окривљеног адвокат АБ из свих законом предвиђених разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду уважи жалбу браниоца окривљеног, побијано решење укине и донесе решење којим се утврђује да је наступила застарелост извршења казне или да исто укине и предмет врати првостепеном суду на поново одлучивање.

Апелациони јавни тужилац у Београду је писменим поднеском Ктр.I бр.1780/2010 од 28.6.2010.године предложио да се жалба браниоца окривљеног АА - адвоката АБ одбије као неоснована, а првостепено решење потврди.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем које је испитао у смислу чл.401 став 5 ЗКП-а и жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, те става Апелационог јавног тужиоца у писменом поднеску, нашао:

- жалба је основана.

Жалбом браниоца окривљеног побија се првостепено решење тако што се истиче да је одредбом чл.105 тачка 7 КЗ-а, предвиђено да се изречена казна не може извршити када протекне две године од осуде на новчану казну или казну затвора до 1 године, а одредбом чл.107 став 6 КЗ-а је предвиђено да застарелост извршења новчане казне настаје у сваком случају када протекне двоструко време које се по закону тражи за застарелост извршења казне, а што у конкретном случају износи 4 године од правноснажности. У жалби се истиче да је дана 13.4.2010.године наступила застарелост извршења новчане казне, са којих разлога се, а имајући у виду напред наведено и предлаже као у жалби.

Наиме, првостепени суд је донео решење којим је новчану казну у износу од 30.000,00 динара на коју је осуђени АА осуђен пресудом Окружног суда у Београду К.бр. 1354/05 од 21.10.2005. године правноснажна дана 13.4.2006. године а због кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из чл.245 став 3 ОКЗ-а заменио казном затвора у трајању од 30 дана.

Веће првостепеног суда се доносећи побијано решење позвало на одредбу чл.51 став 2 КЗ-а којом је предвиђено да ако осуђени не плати новчану казну у одређеном року, суд ће исту заменити казном затвора тако што ће за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора , стим да иста не може бити дужа од 6 месеци, а ако је изречена новчана казна у износу већем од 700.000,00 динара, казна затвора не може бити дужа од 1 године. Веће првостепеног суда је имало у виду да осуђени наведену новчану казну у износу од 30.000,00 динара није платио у остављеном року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, са којих разлога је донео одлуку да се иста замени казном затвора у трајању од 30 дана.

Наиме, и по налажењу Апелационог суда како се то основано указује жалбом браниоца осуђеног АА у конкретном случају је наступила апсолутна застарелост извршења новчане казне.

Одредбом чл.105 став 1 тачка 7 КЗ-а је предвиђено да се изречена казна не може извршити када протекне 2 године од осуде на казну затвора од 1 године или на новчану казну, на казну рада у јавном интересу или на казну одузимања возачке дозволе.

Из списа предмета произилази да је пресудом Окружног суда у Београду К.бр.1354/05 од 21.10.2005.године окривљени АА осуђен на новчану казну у износу од 30.000,00 динара због кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из чл.245 став 3 ОКЗ-а. Како је наведена пресуда постала правноснажна дана 13.4.2006.године, а имајући у виду одредбу чл.105 став 1 тачка 7 КЗ-а, те чињеницу да је наступила апсолутна застарелост извршења казне, то је Апелациони суд у Београду уважио жалбене наводе браниоца осуђеног, побијано решење преиначио и према окривљеном обуставио поступак извршења новчане казне.

Са свега напред изложеног, Апелациони суд је одлучио као у изреци решења на основу одредбе чл.401 став 3 ЗКП-а.

Записничар Председник већа-судија
Тања Славковић Савка Гогић

ЈА

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)