Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
22.12.2014.

Кж2 2577/14

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 2577/14
Дана 22.12.2014. године
Б Е О Г Р А Д, ул. Немањина бр.9


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Оливере Анђелковић, председника већа, Гордане Петковић и Славке Михајловић, чланова већа, са судијским помоћником Горданом Ивковић, као записничарем, у кривичном поступку против окривљеног АА, због кривичног дела разбојништво из члана 206 став 2 у вези са ставом 1 Кривичног законика, решавајући о жалби браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, изјављеној против решења Вишег суда у Београду Кв.бр. 4032/14-К.бр. 794/14 од 10.12.2014. године, у седници већа одржаној дана 22. децембра 2014. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

Уважавањем жалбе браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ решење Вишег суда у Београду Кв.бр. 4032/14- К.бр.794/14 од 10.12.2014. године, тако што Апелациони суд у Београду, меру притвора, која је окривљеном АА одређена решењем судије за претходни поступак Првог основног суда у Београду Кпп.Д.бр. 154/14 од 17.09.2014. године, на основу члана 189 став 3 у вези са ставом 1 ЗКП и члана 199 став 1 и 2 ЗКП у вези са чланом 188 тачка 4 ЗКП, замењује мером забрана напуштања боравишта - територије града Београда, те се притвор УКИДА и исти се има одмах пустити на слободу.

Налаже се окривљеном АА да се сваког 01. и 15. у месецу јавља МУП РС – ПС Вождовац.

Наведена мера према окривљеном може трајати док за тим постоји потреба, а најдуже до правноснажности пресуде односно до упућивања окривљеног на издржавање кривичне санкције, а која се састоји у лишењу слободе, с тим што је суд дужан да свака 3 месеца испита да ли је даље трајање мере оправдано.

Упозорава се окривљени АА да уколико прекрши изречену забрану против њега може бити одређен притвор.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду Кв.бр. 4032/14- К.бр.794/14 од 10.12.2014. године, према окривљеном АА, који се налази у притвору по решењу судије за претходни поступак Првог основног суда у Београду Кпп.Д.бр.154/14 од 17.09.2014. године, а који му се рачуна од 15.09.2014. године, када је лишен слободе, продужен је притвор, који по овом решењу може трајати најдуже тридесет дана, по законском основу из члана 211 став 1 тачка 1 ЗКП.

Против наведеног решења, жалбу је благовремено изјавио бранилац окривљеног АА, адвокат АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијано решење преиначи и према окривљеном укине притвор и омогући му да се брани са слободе.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем и жалбом браниоца окривљеног АА, па је након оцене жалбених навода и предлога, нашао:

-жалба је основана.

Основано се жалбом браниоца окривљеног АА оспорава закључак првостепеног суда да је оправдано даље задржавање окривљеног АА у притвору по основу из члана 211 став 1 тачка 1 ЗКП.

Наиме, дајући разлоге за своју одлуку првостепени суд наводи да је окривљени приликом саслушања пред дежурним судијом за претходни поступак Првог основног суда у Београду дана 17.09.2014. године изјавио да има пријављено пребивалиште на адреси у аа (на којој је живео са својом другом супругом са троје заједничке деце), да када су се деца распустила у мају – јуну ове године, да су се преселили на аа1 код родитеља његове супруге, након чега је отишао у Хотел аа2 где је био смештен због припрема за такмичење у боксу, те да је у септембру ове године прешао да живи код родитеља на адреси аа3, те налази да се ради о лицу које често мења адресу боравишта (у текућој години променио је четири адресе), те да ова чињеница у вези са чињеницом да не живи на адреси свог пријављеног пребивалишта аа, у међусобној повезаности представља особиту околност која указује да ће се окривљени боравком на слободи крити или дати у бекство и тиме постати недоступан надлежним органима Републике Србије, због чега притвор представља нужну меру за обезбеђење његовог присуства током кривичног поступка.

Из образложења побијаног решења произилази да је приликом доношења одлуке првостепени суд имао у виду примедбе Апелационог суда у Београду из решења Кж2 бр. 2421/14 од 04.12.2004. године, али да исте нису од утицаја на другачији закључак у погледу оправданости задржавања окривљеног АА у притвору по законском основу из члана 211 став 1 тачка 1 ЗКП, с обзиром на чињеницу да је окривљени мењао место свог боравишта више пута и да не борави на адреси свог пријављеног пребивалишта, а да чињеница да је окривљени лишен слободе истога дана када је извршено кривично дело које му се ставља на терет не утиче на постојање оправдане бојазни да се он боравком на слободи неће крити или дати у бекство.

Међутим, овакав став првостепеног суда се по оцени Апелационог суда у Београду не може прихватити, јер је, у недостатку других околности које указују на опасност од бекства, заснован само на претпоставци да ће се окривљени крити или дати у бекство. Ово стога што чињеница да окривљени АА непријављено борави на адреси својих родитеља _, сама по себи не може представљати основ за продужење притвора, при чему је ову чињеницу сам окривљени навео приликом саслушања пред дежурним судијом за претходни поступак дана 17.09.2014. године, објашњавајући зашто је мењао адресе боравишта.

Када се има у виду да је суду позната адреса на којој ће окривљени АА боравити – код родитеља у _, а да је притвор најтежа мера обезбеђења присуства окривљеног у току кривичног поступка и да је дужност свих органа који учествују у кривичном поступку да трајање притвора сведу на најкраће неопходно време, то је по оцени овог суда, неосновано даље задржавање окривљеног у притвору.

С обзиром на то да је позната адреса боравишта окривљеног, а преко које би му се уручивали позиви суда, то другостепени суд сматра да је у конкретном случају, имајући у виду да чињеница да је окривљени мењао боравишта указује у одређеном мери на опасност да би могао постати недоступан државним органима, нужно и довољно да се окривљеном изрекне мера забране напуштања места боравишта без одобрења суда – територије града Београда, уз обавезу да се јавља надлежној полицијској станици Вождовац, сходно одредби члана 199 став 1 и 2 ЗКП, уз упозорење да му притвор може бити поновно одређен уколико прекрши изречену забрану.

Имајући у виду напред наведено, Апелациони суду у Београду је уважио жалбу браниоца, укинуо притвор према окривљеном АА и одредио да исти има одмах пустити на слободу, налазећи да задржавање окривљеног у притвору на основу одредбе члана 211 став 1 тачка 1 ЗКП није нужно, јер се иста сврха може остварити применом мере из члана 199 ЗКП.

Са изнетих разлога, Апелациони суд у Београду је на основу одредбе члана 467 став 4 ЗКП, донео одлуку као у изреци овог решења.

Записничар-судијски помоћник   Председник већа-судија
Гордана Ивковић с.р.     Оливера Анђелковић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)