Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
24.08.2010.

Кж2 3244/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 3244/10
Дана 24.08.2010. године
Б Е О Г Р А Д




АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Савке Гогић, као председника већа и судија Мирјане Поповић и Снежане Димитријевић као чланова већа, са вишеим судијским сарадником - записничарем Славковић Тањом, у кривичном предмету окривљеног AA из села aa СО вв, због кривичног дела невлашћене производње, држања и стављања у промет опојних дрога из члана 300 став 2 КЗ Црне Горе, решавајући по жалби Вишег јавног тужилаштва у Пожаревцу изјављеној против решења Вишег суда у Пожаревцу 4Кв-171/10 од 12.07.2010. године, у седници већа одржаној на дан 24.08.2010. године, донео је



Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба Вишег јавног тужилаштва у Пожаревцу изјављена против решења Вишег суда у Пожаревцу 4Кв-171/10 од 12.07.2010. године.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Пожаревцу 4Кв-171/10 од 12.07.2010. године, одбијена је замолница Вишег суда у Бјелом Пољу К-54/06 од 25.11.2009. године, за признање и извршење кривичне пресуде Вишег суд у Бјелом Пољу К 54/06 од 23.10.2006. године а која је преиначена пресудом Апелационог суда Републике Црне Горе Кж-374/06 од 16.01.2007. године а којом је окривљени АА из села аа СО бб осуђен на казну затвора у трајању од 8 месеци због кривичног дела неовлашћене производње, држања и стављања у промет опојних дрога из члана 300 став 2 КЗ ЦГ.

Против наведеног решења жалбу је изјавило Више јавно тужилаштво из Пожаревца због повреде кривичног закона са предлогом да Апелациони суд у Београду побијано решење преиначи тако што ће усвојити замолницу Вишег суда у Бјелом Пољу и одобрити извршење пресуде наведеног суда К-54/06 од 23.10.2006. године, која је пресуда преиначена пресудом Апелационог суда Републике Црне Горе Кж-374/06 од 16.01.2007. године.

Бранилац окривљеног адвокат АБ дао је одговор на жалбу у коме је предложио да се жалба Вишег јавног тужиоца из Пожаревца одбије као неоснована а првостепено решење потврди.

Апелационо јавно тужилаштво у Београду у свом поднеску Ктр.I.2389/2010 од 19.08.2010. године предложило је да се наведена замолница уважи односно усвоји и првостепено решење преиначи тако што ће се одобрити извршење пресуде наведеног суда К-54/06 од 23.10.2006. године.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем које је испитао у смислу члана 401 став 5 ЗКП-а и жалбом и одговором на жалбу, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

Жалба је неоснована.

Жалбом Вишег јавног тужилаштва у Пожаревцу побија се првостепено решење тако што се истиче да је првостепени суд приликом доношења ожалбеног решења повредио како Кривични закон Републике Србије, тако и Закон о међународној правној помоћи у кривичним стварима у коме је у члану 7 став 1 тачка 1 као претпоставка за пружање међународне правне помоћи, предвиђено и то да кривично дело поводом којег се захтева пружање међународне правне помоћи представља кривично дело и по закону Републике Србије. Даље се истиче да је пресудом Вишег суда у Бјелом Пољу, АА осуђен због кривичног дела неовлашћене производње, држања и стављања у промет опојних дрога из члана 300 став 2 КЗ ЦГ а да је то кривично дело прописано и у кривичном законодавству Републике Србије у члану 246 КЗ.

Насупрот овим жалбеним наводима, Апелациони суд у Београду налази да је првостепени суд правилно поступио када је донео одлуку као у изреци побијеног решења и нашао да се има одбити замолница Вишег суда у Бјелом Пољу за признање и извршење кривичне пресуде тог суда К-54/06 од 23.10.2006. године, која је пресуда преиначена пресудом Апелационог суда Републике Црне Горе Кж-374/06 од 16.01.2007. године, налазећи правилно да кривично дело за које је АА осуђен наведеном пресудом не представља кривично дело по закону Републике Србије.

Првостепени суд је правилно утврдио да према наведеној законској одредби из члана 300 став 2 КЗ-а Црне Горе то кривично дело чини лице које неовлашћено унесе у Црну Гору супстанце или препарате који су проглашени за опојне дроге. Окривљени АА је наведеном пресудом осуђен за то кривично дело због тога што је критичном приликом неовлашћено унео на територију Црне Горе 7,27 грама опојне дроге – канабиса.

Правилно је првостепени суд утврдио и то да Кривични закон Републике Србије не предвиђа радње уношења у неку државу супстанци и препарата који су проглашени за опојне дроге, те таква кривично-правна радња није предвиђена Кривичним законом Републике Србије као кривично дело. Код чињенице да је суд замољене државе везан за чињенични опис кривичног дела из стране кривичне пресуде, то је по налажењу овога суда, првостепени суд правилно нашао да у конкретном случају нису испуњене претпоставке за пружање међународне правне помоћи предвиђене чланом 7 став 1 тачка 1 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима, па је сходно томе и донео правилну одлуку као у диспозитиву решења, из којих разлога се супротни жалбени наводи Вишег јавног тужилаштава у Пожаревцу оцењују као неосновани.

Апелациони суд је имао у виду и то да је бранилац окривљеног изјавио жалбу на наведено решење због одлуке о трошковима кривичног поступка. Међутим, ожалбено решење не садржи одлуку о трошковима кривичног поступка која би могла бити основ за побијање истог. Зато се жалба браниоца окривљеног има сматрати његовим захтевом за доношење посебног решења о трошковима кривичног поступка о чему ће у смислу члана 194 став 2 ЗКП-а одлучити првостепени суд.

Са свега изложеног, Апелациони суд у Београду је одлучио као у изреци решења на основу одредбе члана 401 став 3 ЗКП-а.

Записничар ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Тања Славковић, с.р. Савка Гогић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ судске писарнице
Светлана Антић
с.р.

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)