Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
9.11.2010.

Кж2 3391/10


РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД
Кж2 3391/2010
Дана 9.11.2010. године
Б Е О Г Р А Д



АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Савке Гогић, председника већа, Мирјане Поповић и Снежане Димитријевић чланова већа, са вишим судијским сарадником-записничарем Тањом Славковић, у кривичном предмету против осуђеног АА, због кривичног дела тешки случајеви разбојништва из чл.169 став 1 КЗ РС, решавајући по жалбама браниоца осуђеног АА - адвоката АБ и осуђеног АА, изјављеним против решења Вишег суда у Пожаревцу Кв.бр.157/10 од 12.8.2010.године у седници већа одржаној дана 9.11.2010.године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

Уважавају се жалбе браниоца осуђеног АА-адвоката АБ и осуђеног АА, па се решење Вишег суда у Пожаревцу Кв.бр.157/10 од 12.8.2010.године, УКИДА и предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновно одлучивање.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Пожаревцу Кв.бр.157/10 од 12.8.2010.године одбијена је као неоснована молба за судску рехабилитацију осуђеног АА по пресудама Окружног суда у Пожаревцу К.бр.9/94 од 17.6.1994.године која је преиначена у погледу одлуке о казни пресудом Врховног суда Србије у Београду КжI 1530/94 од 29.9.1995.године и Општинског суда у Смедереву К.бр.190/95 од 22.4.1996.године, а која је поднета по посебном овлашћењу од стране браниоца осуђеног адвоката АБ.

Против наведеног решења жалбе су изјавили:

-бранилац осуђеног АА-адвокат АБ, без навођења основа побијања, а према жалбеним разлозима првостепено решење се побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијано решење преиначи тако што ће молбу за судску рехабилитацију осуђеног АА усвојити или укинути и предмет вратити првостепеном суду на поновно одлучивање.

-осуђени АА без навођења основа побијања, а према жалбеним разлозима првостепено решење се побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијано решење преиначи тако што ће молбу за судску рехабилитацију осуђеног АА усвојити или да ожалбено решење укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Апелациони јавни тужилац у Београду је писменим поднеском КтрI.бр.2534/2010 од 3.9.2010.године предложио да Апелациони суд у Београду одбије као неосноване жалбе осуђеног АА и његовог браниоца адвоката АБ.


Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем које је испитао у смислу чл.401 став 5 ЗКП-а и жалбама, па је по оцени жалбених навода и предлога, те става Апелационог јавног тужиоца у писменом поднеску, нашао:

-жалбе су основане.

Жалбом браниоца осуђеног АА-адвоката АБ, побија се првостепено решење тако што се истиче да су у конкретном случају испуњени услови за судску рехабилитацију те да првостепени суд није имао у виду чињеницу да је осуђени у време извршења кривичног дела био млађе пунолетно лице, а посебно истиче да пријаве за прекршаје из области јавног саобраћаја не могу бити од утицаја на одлуку о судској рехабилитацији, те да немају значај који им је првостепени суд дао приликом одлучивања о молби за рехабилитацију,са којих разлога се и предлаже као у жалби да молба осуђеног буде уважена.

Жалбом осуђеног АА побија се првостепено решење тако што се истиче да у последњих неколико година није починио ни један прекршај,а ни кривично дело. У жалби се истиче да прекршајне пријаве које се односе на прекршаје из области јавног саобраћаја не би требале да имају значаја код оцењивања основаности његове молбе за рехабилитацију. Посебно указује на чињенице да је незапослен и лошег здравственог стања, због чега и предлаже да Апелациони суд приликом одлучивања о његовој жалби узме у обзир и те чињенице.

Наиме, првостепени суд је донео одлуку као у изреци ожалбеног решења, уз образложење да у конкретном случају нису испуњени услови из чл.100 КЗ-а за судску рехабилитацију, обзиром да нису испуњени услови предвиђени чл.99 став 2 КЗ-а за судску рехабилитацију осуђеног АА које суд обавезно узима у обзир при оцени да ли ће лицу које је више пута осуђивано дати судску рехабилитацију, а што је у овом конкретном предмету случај. Из напред изнетог, а посебно из извештаја ПУ Смедерево бр. Ку.2581/10 од 19.7.2010.године и извода са подацима из евиденције о прекршајима за осуђеног АА може се утврдити да је исти након издржане казне затвора чак три пута прекршајно кажњаван, из чега непроизилази да је исти својим понашањем након издржане казне заслужио рехабилитацију. Такође је веће првостепеног суда имало у виду и одредбу чл.99 став 2 КЗ-а приликом одлучивања о томе да ли су испуњени услови за судску рехабилитацију осуђеног, а које се односе и на друге околности које су од значаја за давање рехабилитације,а посебно природу и значај дела за које је осуђени АА осуђен пресудом Окружног суда у Пожаревцу К.бр.9/94 од 17.6.1994.године, обзиром да је наведеном пресудом исти осуђен због извршења кривичног дела тежак случај разбојништва из чл.169 став 1 КЗ РС, а које дело је дело повећане друштвене опасности, са којих разлога је веће првостепеног суда и донело одлуку као у изреци ожалбеног решења.

Међутим, и по налажењу Апелационог суда како се то основано указује жалбама првостепено решење је донето на основу погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, јер се за сада не може прихватити закључак првостепеног суда да у конкретном случају нису испуњени услови за судску рехабилитацију осуђеног АА. Наиме, првостепени суд се позива на поднете кривичне пријаве против окривљеног, при чему се жалбом указује да се ради о 4 кривичне пријаве и то је једна ПУ Пожаревац Ку. 1586/93 која се односи на кривично дело из пресуде Окружног суда у Пожаревцу, једна кривична пријава је пријава ПУ Смедерево Ку.бр.60/95, а која се односи на кривично дело из пресуде Општинског суда у Смедереву по којима је окривљени АА већ издржао казну затвора, док су у односу на друге две кривичне пријаве донете ослобађајуће одлуке.

Имајући у виду напред наведено, како се чињенично стање за сада са сигурношћу није могло испитати, то је неопходно да првостепени суд ради правилног и потпуног утврђивања чињеничног стања прибави извештај о исходима поступака по наведеним кривичним пријавама, обзиром да суд ове чињенице није утврдио на поуздан начин да би се уопште могло одлучивати о захтеву осуђеног, имајући у виду одредбу чл.100 КЗ-а на које се суд позива.

Имајући у виду напред наведено, како се чињенично стање са сигурношћу није могло испитати, то је првостепено решење морало бити укинуто и предмет враћа првостепеном суду на поновно одлучивање.

У поновном поступку првостепени суд ће поступити по примедбама Апелационог суда, правилно и потпуно ће утврдити чињенично стање, при чему ће имати у виду и остале жалбене наводе браниоца осуђеног АА-адвоката АБ и осуђеног АА, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку. При томе ће првостепени суд посебно имати у виду чињеницу да је окривљени лице које је више пута осуђивано и судску рехабилитацију може добити не само ако су испуњени услови из члана 99 КЗ већ мора испуњавати и услове прописане одредбом члана 98 КЗ.

Са свега напред изложеног, Апелациони суд је одлучио као у изреци решења на основу одредбе чл.401 став 3 ЗКП-а.

Записничар Председник већа-судија
Тања Славковић с.р. Савка Гогић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)