Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
15.11.2011.

Кж2 3788/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 3788/11
Дана 15.11.2011. године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: мр Сретка Јанковића, председника већа, Бранке Пејовић и др Миодрага Мајића, чланова већа, са вишим судијским сарадником Александром Симић, записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела неовлашћена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 4 у вези става 1 Кривичног законика, одлучујући о жалби браниоца окривљеног, изјављеној против решења Вишег суда у Београду К.бр.851/11 – Кв.бр.4385/11 од 24.10.2011.године, у седници већа одржаној дана 15.11.2011.године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е


УВАЖАВА СЕ жалба браниоца окривљеног АА, па се УКИДА решење Вишег суда у Београду К.бр.851/11 – Кв.бр.4385/11 од 24.10.2011.године и предмет враћа првостепеном суду на поновно одлучивање.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду К.бр.851/11 – Кв.бр.4385/11 од 24.10.2011.године одбачен је предлог браниоца окривљеног АА, адвоката АБ од 18.10.2011.године, да се окривљеном АА укине притвор одређен решењем истражног судије Вишег суда у Београду Ки.бр.712/11 од 19.08.2011.године, као недозвољен.

Против наведеног решења жалбу је изјавио бранилац окривљеног адвокат АБ због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијано решење укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Апелациони јавни тужилац у Београду је у поднеску Ктр.I.бр.3123/2011 од 11.11.2011.године предложио да Апелациони суд у Београду одбије као неосновану жалбу браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, изјављену против решења Вишег суда у Београду К.бр.851/11 – Кв.бр.4385/11 од 24.10.2011.године.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем и жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, као и писменог изјашњења Апелационог јавног тужиоца у Београду, датог у напред наведеном поднеску, нашао:

-жалба је основана.

Првостепено решење донето је уз битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП, на које се наводима жалбе браниоца окривљеног основано указује.

Наведене битне повреде одредаба кривичног поступка састоје се у томе што у побијаном решењу нису дати разлози о одлучним чињеницама, а они који су дати су нејасни, па је стога укидање истог било нужно.

Наиме, првостепени суд је побијаним решењем одбацио предлог браниоца окривљеног АА да се окривљеном АБ укине притвор, као недозвољен.

Дајући у образложењу решења разлоге за свој закључак првостепени суд наводи да како је након објављивања пресуде окривљеном притвор продужен на основу одредбе члана 358 став 5 и 6 ЗКП, те одређено да исти може трајати до упућивања у установу за издржавање казне, али најдуже док не истекне време трајања казне изречене у првостепеној пресуди, те како се предлог за укидање притвора сходно одредби члана 146 ЗКП може поднети до завршетка главног претреса, то је веће обзиром да је предлог за укидање притвора бранилац поднео након окончања главног претреса и доношењем првостепене пресуде, нашао да исти у овој фази поступка није дозвољен.

Међутим, основани су жалбени наводи браниоца окривљеног да првостепени суд није дао разлоге о одлучним чињеницама – за свој закључак да је предлог браниоца окривљеног АА да се окривљеном укине притвор недозвољен. Оне које је дао су нејасни. Наиме, одредба члана 146 ЗКП, на коју се првостепени суд позива у решењу односи се на одлучивање о притвору у периоду од подизања оптужнице до завршетка главног претреса и регулише поступак одлучивања о притвору, те функционалну надлежност и рокове за доношење одлуке о одређивању, укидању или продужењу притвора, те да дакле овом одредбом нигде није прописано да лице које је у притвору молбу за укидање може поднети само до краја главног претреса. Наиме, поступак против окривљеног није у фази главног претреса, већ у жалбеном поступку, те се на исти примењују одредбе члана 358 ЗКП, који регулише питања одређивања и укидања притвора након доношења првостепене пресуде, а пре њене правноснажности, те одредба члана 358 ЗКП никако не упућује на сходну примену одредбе члана 146 ЗКП, нити искључује могућност лица које се налази у притвору да поднесе предлог за укидање притвора.

Стога је овај суд уважио жалбу браниоца окривљеног, укинуо побијано решење и предмет вратио првостепеном суду на поновно одлучивање.

У поновном поступку првостепени суд ће уклонити наведене битне повреде одредаба кривичног поступка на које му је указано овим решењем, те дати јасне и уверљиве разлоге о свим одлучним чињеницама, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и закониту одлуку.
 
Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 401 став 3 ЗКП, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци решења.

Записничар,      Председник већа – судија,
Александра Симић     мр Сретко Јанковић


СС

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)