Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
10.03.2015.

Кж2 464/2015

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 464/2015
Дана 10.03.2015.године
Б Е О Г Р А Д
Немањина 9

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Драгољуба Ђорђевића, председника већа, судија Омера Хаџиомеровића и Јасмине Васовић, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Игора Рмандића, као записничара, у кривичном поступку против окривљеног АА и др., због кривичног дела превара из члана 208 став 4 у вези става 1 Кривичног законика, одлучујући о жалби браниоца окривљеног АА1 адвоката АБ, изјављеној против решења Вишег суда у Београду К.бр.30/15- Кв.бр.378/15 од 09.02.2015. године, у седници већа одржаној дана 10.марта 2015. године, једногласно је донео


Р Е Ш Е Њ Е

Уважавањем жалбе браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ, УКИДА СЕ решење Вишег суда у Београду К бр.30/15-Кв бр.378/15 од 09.02.2015. године, и списи предмета ВРАЋАЈУ првостепеном суду на даље поступање.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду К бр.30/15-Кв бр.378/15 од 09.02.2015. године, одбацује се одговор браниоца окривљеног АА1 адвоката АБ1 изјављен дана 20.11.2014. године, као недозвољен.

Против наведеног решења благовремено је жалбу изјавила бранилац окривљеног АА1 адвокат АБ и то због битне повреде поступка, погрешне примене закона, кршења Устава Републике Србије и међународног права са предлогом да Апелациони суд у Београду укине побијано решење и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Апелациони суд у Београду одржао је седницу већа о којој у смислу одредбе члана 467 став 2 ЗКП није обавестио странке, јер је нашао да њихово присуство не би било од користи за разјашњење ствари, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем и жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога донео одлуку као у изреци решења.

По налажењу Апелационог суда у Београду, побијано решење је донето уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП, обзиром да су у образложењу побијаног решења дати нејасни разлози о одлучним чињеницама, у погледу закључка првостепеног суда да је тужилаштво “у овој фази поступка, сходно члану 409 ЗКП могло изменити или подићи нову оптужницу”.

Наиме, жалбом браниоца окривљеног АА1 се указује да је првостепени суд погрешно применио закон када је поднесак тужиоца од 30.10.2014. године који је насловљен као “прецизирање оптужнице”, сматрао изменом поднете оптужнице извршене у складу са чланом 409 став 1 ЗКП против које одговор није дозвољен у смислу члана 409 став 4 ЗКП.

Поднеском од 30.10.2014. године јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду обавестило је Виши суд у Београду да “прецизира диспозитив и правну квалификацију” своје оптужнице од 18.03.2011. године, измењене дана 18.04.2013. године, којом је окривљенима, а међу којима је и окривљени АА1, било стављено на терет извршење кривичних дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, након чега у свом акту описује радње извршења кривичних дела које “прецизираном оптужницом” ставља на терет окривљенима и квалификује их као кривично дело преваре из члана 208 став 4 у вези са ставом 1 Кривичног законика.

Наиме, појам “прецизирање оптужнице” у погледу чињеничног описа дела, представља промене којима се мењају, изостављају или додају околности којима се то дело што тачније одређује, а које не представљају околности које су од значаја за његову правну квалификацију (битно обележје кривичног дела). Оваква промена оптужнице (“прецизрање”) је дозвољена у било којој фази поступка иако није изричито прописана Закоником о кривичном поступку, јер се дело које се окривљеном ставља на терет само јасније одређује, без мењања суштине оптужбе (битних обележја кривичног дела). Са таквим променама - “прецизирањем оптужнице”, се окривљени и бранилац само упознају без могућности коришћења правних средстава против њих. Међутим, уколико се промене у чињеничном опису дела из оптужнице односе на околности које су од значаја за правну квалификацију дела (битна обележја кривичног дела), а задржана је истоветност основног догађаја, такве промене оптужнице не представљају њено “прецизирање” већ измену оптужнице, која се може извршити само под условима прописаним у Законику о кривичном поступку (члан 409 став 1 – и то на главном претресу, члан 410 став 4 – на претресу пред другостепеним судом).

Имајући у виду напред наведено, у конкретном случају тужилац је у допису од 30.10.2014. године навео да “прецизира оптужницу”, а из садржине “прецизирања” произилази да је, поводом истог животног догађаја извршио измену оптужнице у чињеничном опису дела у погледу околности које су од несумњивог значаја за правну квалификацију дела које се окривљеном ставља на терет (битна обележја кривичног дела) и у складу са тим извршио промену правне квалификације, те је првостепени суд овакво “прецизирање оптужнице” правилно оценио као измену оптужнице.

Међутим, како је институт измене оптужнице уређен чланом 409 став 1 ЗКП, првостепени суд у образложењу побијаног решења није дао јасне разлоге због којих сматра да је оваква измена оптужнице учињена у складу са овим чланом, већ је само паушално навео да је тужилаштво “у овој фази поступка сходно члану 409 ЗКП могло изменити оптужницу или подићу нову оптужницу”, из чега је извео даљи закључак да приговор против тако измењене оптужнице није дозвољен, а све у смислу члана 409 став 4 ЗКП, због чега је и одлучио да га из тих разлога одбаци као недозвољен.

Чланом 409 став 1 ЗКП је прописано да тужилац може изменити поднету или подићи нову оптужницу током главног претреса, ако оцени да изведени докази указују да је чињенично стање другачије од онога изнетог у оптужници. Према томе, за могућност измене оптужнице у смислу овог члана ЗКП-а потребно је да буду испуњена три услова и то први да је главни претрес у току, други да су на њему изведени докази и трећи да по оцени суда они указују да је чињенично стање другачије од онога изнетог у оптужници.

Стога, првостепени суд је пропустио да у образложењу побијаног решења наведе јасне разлоге због којих сматра да су у конкретном случају испуњени услови за измену оптужнице из члана 409 став 1 ЗКП, односно да је тужилаштво „у овој фази поступка, сходно члану 409 ЗКП могло изменити оптужницу и подићи нову оптужницу“. Ова околност представља одлучну чињеницу од које зависи по ком оптужном акту ће суд даље поступати, а следствено томе и одлука о поднетом одговору на „прецизирану оптужницу“.

Овај суд је приликом одлучивања имао у виду и жалбене наводе браниоца да „прецизирана оптужница“ у конкретном случају заправо представља нову оптужницу која као таква мора бити преиспитана у смислу члана 337 ЗКП, те да окривљени следствено томе може поднети одговор на њу у смислу члана 336 ЗКП, али је нашао да су исти неосновани, јер по налажењу овог суда „прецизирана оптужница“ у конкретном случају не представља нову оптужницу већ измену постојеће, како је то правилно оценио првостепени суд, јер се и измењена оптужница односи на исте животне догађаје и исте окривљене као и већ подигнута оптужница. Међутим, првостепени суд је по ставу овог суда, пропустио као што је већ горе наведено, да наведе јасне разлоге због којих сматра да је таква измена оптужнице учињена у складу са чланом 409 став 1 ЗКП.

Имајући у виду да је побијано решење донето уз битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 2 ЗКП, то је исто морало бити укинуто и враћено првостепеном суду на даљи поступак, а у току даљег поступка првостепени суд ће отклонити битну повреду одредаба кривичног поступка на које му је указано овим решењем, па ће оценити да ли је измена оптужнице од стране тужиоца учињена у складу са чланом 409 став 1 ЗКП, а затим у складу са тим или одбити да прихвати измену оптужнице и поступак наставити по већ постојећој оптужници или прихватити измену оптужнице и поступак наставити у складу са чланом 409 став 4 и 5 и чланом 411 ЗКП, након чега ће бити у могућности да донесе и одговарајућу одлуку о поднетом одговору на „измењену оптужницу“.

Из изнетих разлога, Апелациони суд у Београду је у смислу одредбе члана 467 став 4 Законика о кривичном поступку донео одлуку као у изреци решења.

ЗАПИСНИЧАР     ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Игор Рмандић     Драгољуб Ђорђевић

СМК
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)