Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
27.12.2013.

Кж2 5081/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 5081/13
Дана 27.12.2013. године
Б Е О Г Р А Д, ул. Немањина 9


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Оливере Анђелковић, председника већа, Гордане Петковић и Славке Михајловић, чланова већа, са вишим судијским сарадником Снежаном Доганџић, записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због продуженог кривичног дела пореска утаја из члана 229 став 3 у вези става 1 Кривичног законика у вези са чланом 61 Кривичног законика, одлучујући о жалби окривљеног АА и његовог браниоца адвоката АБ, изјављеној против решења Првог основног суда у Београду Пои.бр.8/13 Кв.бр.5362/13 од 31.10.2013.године, у седници већа одржаној дана 27.12.2013.године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УВАЖАВАЊЕМ жалбе окривљеног АА и његовог браниоца адвоката АБ, УКИДА СЕ решење Првог основног суда у Београду Пои.бр.8/13 Кв.бр.5362/13 од 31.10.2013.године и предмет упућује првостепеном суду на поновно одлучивање.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Првог основног суда у Београду Пои.бр.8/13 Кв.бр.5362/13 од 31.10.2013.године, делимично је усвојен приговор окривљеног АА од 16.10.2013.године, изјављен против решења, којим је усвојен захтев за привремено одузимање имовине за коју постоји основана сумња да је проистекла из кривичног дела, тада истражног судије Другог основног суда у Београду Пои.бр.8/13 од 05.09.2013.године, па је делимично укинуто привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела и то земљишта уписаних на кат. парц. бр._, _, _, _, _, _, _, _, _и _ КО _, као и земљишта уписаних на кат. парц. бр._, _, _, _и _ КО _, због повлачења захтева за привремено одузимање имовине у том делу од стране јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду, док је у преосталом делу приговор одбијен као неоснован.

Против наведеног решења жалбе су изјавили:

-бранилац окривљеног АА, адвокат АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да другостепени суд побијано решење преиначи, тако што ће поступак за привремено одузимање имовине против окривљеног АА обуставити и одлучити да се имовина привремено одузета од окривљеног АА, решењем истражног судије Првог основног суда у Београду Пои.бр.8/13 од 05.09.2013.године врати окривљеном или да ожалбено решење укине и предмет упути на поновно одлучивање, и

-окривљени АА због свих законских разлога са предлогом да Апелациони суд уважи жалбу и обустави поступак за привремено одузимање имовине.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, на којој је размотрио спис, првостепено решење и жалбу окривљеног и његовог браниоца, а имајући у виду и поднесак јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду ОИК бр.5/13 од 25.12.2013.године, нашао да побијано решење треба укинути.

Жалбом браниоца окривљеног се указује да у време доношења решења о привременом одузимању имовине против окривљеног АА од 05.09.2013. године, није био испуњен услов прописан одредбом члана 25 став 1 тачка 1 Закона о одузимању имовинске користи проистекле из кривичног дела, због чега је захтев тужиоца морао да буде одбијен, па је веће из члана 24 ЗКП, одлучујући по приговору окривљеног, морало у целини да укине решење истражног судије о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, односно да овај поступак обустави, а овај пропуст не може се правдати накнадним доношењем наредбе о спровођењу истраге и то скоро 2 месеца након доношења решења истражног судије (решење је донето дана 05.09.2013.године, а наредба 30.10.2013.године, само дан пре одржаног рочишта поводом приговора окривљеног против решења о привременом одузимању имовине). На овај начин почињена је битна повреде одредаба Законика о кривичном поступку из члана 438 став 2 тачка 3 ЗКП јер су истражни судија и веће неправилно применили одредбу члана 25 став 1 тачка 1 Закона о одузимању имовине а то је било од одлучног утицаја на доношење законите и правилне одлуке. Надаље се у жалби истиче да првостепени суд није утврдио одлучне чињенице од којих зависи правилна примена закона, те осим констатације да се против окривљеног воде истражни поступци, не наводи се ниједна конкретна радња окривљеног која је усмерена на то да би касније одузимање те имовине могло бити осујећено или отежано, па се разлози које наводи истражни судија и веће ни на који начин не могу сматрати разлозима. С обзиром да је кривично дело пореска утаја из члана 229 став 3 у вези става 1 КЗ, које се наредбом за спровођење истраге јавног тужиоца окривљеног ставља на терет, извршено као продужено кривично дело у периоду од 21.07.2010. до 23.10.2012.године, да је висина утајеног пореза у износу нешто већем од 8.000.000,00 динара, поставља се питање како имовина коју је окривљени стекао пре 21.07.2010.године, која година се узима као време извршења кривичног дела (tempore criminis), може бити предмет привременог одузимања имовине. Окривљени АА на сличан начин оспорава ваљаност првостепеног решења.

Наиме, из побијаног решења произилази да је против окривљеног АА, дана 30.10.2013.године донета наредба о спровођењу истраге од стране Другог основног јавног тужилаштва у Београду Кт.бр.957/13 – Кти.бр.92/13, због постојања основане сумње да је извршио једно продужено кривично дело пореска утаја из члана 229 став 3 у вези са ставом 1 КЗ, које кривично дело је предвиђено чланом 2 Закона о одузимању имовинске користи проистекле из кривичног дела, да вредност имовине која му је привремено одузета првостепеним решењем очигледно прелази 1.500.000,00 динара, док чињеница да је против окривљеног у току више истражних поступака због кривичног дела из члана 2 став 5 Закона о одузимању имовинске користи проистекле из кривичног дела, представља околност која указује да би окривљени могао осујетити или знатно отежати евентуално касније одузимање имовине проистекле из кривичног дела, на тај начин што би своју имовину отуђио, прикрио или са њом на другачији начин располагао, а која околност представља довољан разлог који оправдава потребу за привременим одузимањем. На рочишту поводом привременог одузимања имовине одржаном дана 31.10.2013.године, окривљеном је дата могућност да оповргне наводе првостепеног решења, те да докаже законитост стеченог новца којим је куповао предметне покретне и непокретне ствари, као и законитост стеченог новца који је стављао на штедњу у разним банкама, који су му предметним решењем одузети, но окривљени АА, сем уговора о поклонима за део захтева, за који је заменик јавног тужиоца одустао, суду није доставио ни један доказ којим би доказао горе наведено и у више наврата, а на инсистирање већа да то учини, изјавио је да доказе не поседује, да суду не може да пружи било какве доказе или не поседује документацију којом би доказао порекло новца, односно законитост стечене готовине којом је куповао имовину, као ни готовог новца који је стављао на штедњу у разне банке.

Апелациони суд налази да су дати разлози нејасни и неаргументовани посебно што првостепени суд у образложењу свог решења наводи да се против окривљеног води више поступака и да је то довољан разлог да му се одузме имовина за коју суд сматра да је проистекла из кривичног дела. Поред тога, овај суд је имао у виду и обавештење јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду Оик.бр.5/13 од 25.12.2013.године, у коме је наведено да је након спроведене истраге и извршеног вештачења од стране вештака економско финансијске струке утврђено, да се у радњама осумњиченог стичу законска обележја кривичног дела пореска утаја из члана 229 став 1 КЗ, те да више не стоје законом прописани услови за одузимање имовине, сходно члану 2 став 1 тачка 5 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела. Дакле, током истраге је утврђено да се не ради о кривичном делу из члана 229 став 2 и 3 КЗ, већ о кривичном делу из члана 229 став 1 КЗ , за које се не може одузимати имовина. Због наведених разлога побијано решење је морало бити укинуто и предмет упућен на поновно одлучивање.

Са изнетих разлога, Апелациони суд је применом члана 467 став 1, 2 и 4 ЗКП, у вези члана 33 став 4 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, одлучио као у изреци решења.

Записничар       Председник већа – судија
Снежана Доганџић      Оливера Анђелковић

СМС

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)