Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
14.05.2014.

Кж2 654/2014

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 654/2014
Дана 14.05.2014. године
Б Е О Г Р А Д

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија мр Сретка Јанковића, председника већа, Бранке Пејовић и др Миодрага Мајића, чланова већа, уз учешће судијског сарадника Вукашина Сарајлића, записничара, у кривичном предмету окривљеног АА и др, због продуженог кривичног дела примање мита помагањем из члана 367 став 1 Кривичног законика у вези члана 35 и 61 Кривичног законика и др, одлучујући о жалбама јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Смедереву и окривљених АА1, АА2 и њихових бранилаца и бранилаца окривљених АА, АА3, АА4, АА5, АА6, АА7, АА8 и АА9, изјављеним против решења Вишег суда у Смедереву К.14/14 од 19.02.2014. године, у седници већа одржаној дана 14.05.2014. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

I
УВАЖАВА СЕ жалба јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Смедереву, па се УКИДА решење Вишег суда у Смедереву К.14/14 од 19.02.2014. године, у делу става I диспозитива који се односи на издвајање записника о саслушању осумњичених ББ Ку. 110/07 од 22.03.2007. године, ББ1 Ку. 110/07 од 07.03.2007. године, ББ2 Ку. 110/07 од 05.03.2007. године, ББ3 Ку. 110/07 од 22.03.2007. године и ББ4 Ку. 110/07 од 22.02.2007. године, и предмет се у том делу враћа првостепеном суду на поновно одлучивање.

II
ОДБАЦУЈУ СЕ као недозвољене жалбе окривљених АА1 и АА2 и бранилаца окривљених адвоката АБ3, АБ4, АБ, АБ1 и АБ2 изјављене против става II диспозитива решења Вишег суда у Смедереву К.14/14 од 19.02.2014. године.

О б р а з л о ж е њ е

Ставом I диспозитива побијаног решења из списа предмета Вишег суда у Смедереву К.14/14 издвојени су тонски записи и транскрипти телефонских разговора који су вођени у периоду од 16.06.2006. године до 19.06.2006. године између сведока СС (број телефона _) и осумњиченог АА и видео записи сачињени у том периоду по наредби истражног судије Окружног суда у Смедереву Кри.бр. 59/06 од 16.06.2006. године, као и записници о саслушању осумњичених ББ5, Ку. 110/07 од 06.03.2007. године и његов исказ дат на главном претресу одржаном дана 26.11.2009. године, ББ6, Ку. 110/07 од 06.03.2007. године и њен исказ дат на главном претресу одржаном дана 24.11.2009. године, ББ7, Ку. 110/07 од 28.02.2007. године и његов исказ дат на главном претресу одржаном дана 30.11.2010. године, ББ8, Ку. 110/07 од 28.02.2007. године и њен исказ дат на главном претресу одржаном дана 19.10.2010. године, ББ9, Ку. 110/07 од 21.03.2007. године и њен исказ дат на главном претресу одржаном 07.12.2009. године, ББ0, Ку. 110/07 од 13.03.2007. године и њен исказ дат на главном претрес одржаном 17.05.2011. године, ББ, Ку. 110/07 од 22.03.2007. године, ББ1, Ку. 110/07 од 07.03.2007. године, ББ2, Ку. 110/07 од 05.03.2007. године, ББ3, Ку. 110/07 од 22.03.2007. године и ББ4, Ку. 110/07 од 22.02.2007. године и одређено је да ће се по правноснажности решења издвојени докази ставити у посебан омот и чувати код судије за претходни поступак одвојено од осталих списа. Ставом II диспозитива побијаног решења одбијени су као неосновани предлози бранилаца и окривљених да се из списа издвоје преостали записници о саслушању осумњичених сачињени од стране овлашћених службених лица Полицијске управе у Смедереву, тонски и видео записи, као и транскрипти телефонских разговора сачињени реализацијом наредби истражног судије Окружног суда у Смедереву Кри.бр. 59/06 од 19.06.2006. године, од 23.06.2006. године, 14.09.2006. године и од 19.09.2006. године, те сви докази који су прибављени претресом службених просторија Правног факултета у Крагујевцу, из стамбених просторија окривљених лица, као и докази који се односе на посредна и непосредна сазнања сведока СС, који су прибављени његовим ангажовањем у предкривичном поступку.

Против наведеног решења жалбе су изјавили:

- јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Смедереву, због битне повреде одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да другостепени суд укине побијано решење и списе врати првостепеном суду на поновно одлучивање,

- бранилац окривљених АА, АА3, АА4, АА5, АА6 и АА7, адвокат АБ3, из свих законских разлога, са предлогом да другостепени суд укине побијано решење у целости и предмет упути првостепеном суду на поновно одлучивање или побијано решење преиначи у смислу жалбених навода,

- окривљени АА1, због битне повреде одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да другостепени суд укине побијано решење и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање,

- бранилац окривљених АА1 и АА2 и др, адвокат АБ4, због битне повреде одредаба кривичног поступка и погрешно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да другостепени суд укине побијано решење и списе врати првостепеном суду на поновно одлучивање или из списа издвоји све тонске записе и транскрипте телефонских разговора, те видео записе који су сачињени по наредби истражног судије Окружног суда у Смедереву Кри.бр. 59/06,

- бранилац окривљеног АА8, адвокат АБ, из свих законских разлога, са предлогом да другостепени суд укине побијано решење предмет врати на поновно одлучивање.

- браниоци окривљене АА9, адвокати АБ1 и АБ2, из свих законских разлога, са предлогом да другостепени суд укине побијано решење и врати га на поновно одлучивање или да исто у одбијајућем делу преиначи и издвоји из списа преостале списе по предлогу одбране, и

- окривљени АА2, због непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, са предлогом да другостепени суд укине побијано решење и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа на којој је размотрио списе заједно са побијаним решењем и то у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалбама, у смислу одредбе члана 467 став 1 ЗКП, па је, имајући у виду наведено, нашао:

Жалба јавног тужиоца је основана, док су жалбе окривљених АА1 и АА2 и бранилаца окривљених адвоката АБ3, АБ4, АБ, АБ1 и АБ2 недозвољене.

Део првостепеног решења из става I диспозитива који се односи на издвајање записника о саслушању осумњичених ББ, ББ1, ББ2, ББ3 и ББ4, обухваћен је битном повредом одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП, која се састоји у томе што у образложењу побијаног решења нису дати разлози о чињеницама које су предмет доказивања, а они који су наведени су нејасни, на шта је жалбом јавног тужиоца основано указано и због чега је укидање побијаног решења у том делу било нужно.

Дајући у образложењу побијаног решења разлоге за свој закључак који се односи на издвајање записника о саслушању наведених осумњичених, првостепени суд између осталог наводи да записник о саслушању осумњичене ББ од 22.03.2007. године садржи потпис осумњичене само на првој страни где се евидентирају присутни, али не и на свакој страни записника, због чега, према налажењу првостепеног суда, осумњичена својим потписом није потврдила аутентичност и тачност записника, па је исти у том смислу незаконит. Поред тога, првостепени суд је нашао да су означени записници о саслушању осумњичених ББ1, ББ2, ББ3 и ББ4, сачињени супротно одредби члана 174 став 2 ЗКП који је важио у време њиховог саслушања, обзиром да на тим записницима није уписано име записничара, а не постоји ни потпис лица које је обављало тај посао.

Међутим, Апелациони суд у Београду је увидом у списе утврдио да се жалбом јавног тужиоца основано указује на то да су у побијаном решењу дати нејасни разлози због којих првостепени суд сматра да су у конкретном случају испуњени услови за издвајање означених записника о саслушању осумњичених. Ово стога што Апелациони суд у Београду налази да није свака неправилност у састављању записника довољна да би издвајање тих записника било обавезно у смислу одредбе члана 407 ЗКП, већ је неопходно размотрити да ли се у сваком конкретном случају ради о суштинској неправилности која доводи до тога да одређени доказ не може бити коришћен у кривичном поступку или да се на њему не може заснивати судска одлука. Другим речима, првостепени суд је доносећи побијано решење у наведеном делу пропустио да изнесе уверљиве разлоге због којих налази да недостатак потписа осумњичене ББ на свакој страни наведеног записника представља суштински недостатак који самостално доводи у питање аутентичност њене целокупне изјаве забележене на том записнику, нарочито у ситуацији када је њеном саслушању присуствовало више лица која би могла непосредно да се изјасне о томе да ли је предметни записник валидно састављен. Стим у вези, овај суд налази да у побијаном решењу такође нису дати ни уверљиви разлози због којих првостепени сматра да искључиво недостатак имена и потписа записничара на означеним записницима доводи у сумњу забележене изјаве осумњичених ББ1, ББ2, ББ3 и АА, поготово уколико се има у виду да су ти записници потписани од стране осумњичених, овлашћених службених лица и бранилаца.

Апелациони суд у Београду је приликом одлучивања у овом предмету имао у виду да су ставом I диспозитива побијаног решења издвојени тонски записи, транскрипти телефонских разговора и видео записи сачињени по наредби истражног судије Окружног суда у Смедереву Кри.бр. 59/06 од 16.06.2006. године и означени записници о саслушању осумњичених ББ5, ББ6, ББ7, ББ8, ББ9 и ББ0, али у том делу није био у могућности да реагује обзиром да се жалбом јавног тужиоца не побија тај део првостепеног решења.

У поновном поступку, првостепени суд ће отклонити битну повреду одредаба кривичног поступка на коју му је указано овим решењем, па ће након поновне оцене свих релевантних околности, узимајући у обзир и остале наводе изнете у жалби јавног тужиоца, бити у могућности да правилно и законито одлучи.

Одлучујући о жалбама изјављеним против става II диспозитива побијаног решења, Апелациони суд у Београду је имао у виду да је одредбом члана 407 став 2 ЗКП између осталог прописано да је против решења о издвајању записника и обавештења дозвољена посебна жалба. Међутим, како је наведеним делом побијаног решења одбијен предлог бранилаца и окривљених за издвајање из списа означених записника, а цитираном законском одредбом није прописана могућност подношења посебне жалбе против таквог решења, то су, према оцени овога суда, изјављене жалбе окривљених и њихових бранилаца недозвољене. При томе, овај суд је имао у виду да важећи ЗКП, као и ЗКП који је важио у време сачињавања спорних записника, познају само решења о издвајању записника, а не и решења којима се одбија предлог за издвајање доказа. Узимајући у обзир да је првостепени суд ипак донео решење којим је одбио предлог одбране за издвајањем доказа, а у вези са тим да доношење таквог решења није предвиђено одредбама ЗКП, Апелациони суд у Београду налази да на тај начин није омогућено странкама изјављивање жалбе на став II побијаног решења, применом одредбе члана 465 став 1 ЗКП, па се изјављеним жалбама неосновано истиче супротно.

Апелациони суд у Београду је имао у виду и наводе из изјављених жалби којима се указује да првостепени суд доносећи побијано решење није одлучио о издвајању преосталих наредби за које су браниоци окривљених тражили да се издвоје, али је изнете наводе оценио као ирелевантне и без утицаја на другачију одлуку обзиром да је суд дужан да донесе одлуку о таквим предлозима само уколико сматра да се ради о доказу који треба бити издвојен из списа, у складу са одредбом члана 407 ЗКП.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 467 став 4 ЗКП, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у диспозитиву решења.

Записничар       Председник већа-судија
Вукашин Сарајлић, с.р.       мр Сретко Јанковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)