Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
26.02.2014.

Кж2 698/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 698/13
Дана, 26.02.2013. године
Б Е О Г Р А Д

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија мр Сретка Јанковића, председника већа, Бранке Пејовић и др Миодрага Мајића, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Александра Багаша, као записничара, у кривичном предмету против осуђеног АА и др, због кривичног дела из члана 206 став 1 у вези члана 33 КЗ и др, одлучујући о жалби осуђеног АА, изјављеној против решења Вишег суда у Београду К.бр. 4005/11, Куо.бр. 14/13 од 29.01.2013. године, у седници већа одржаној дана 26. фебруара 2013. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

  Уважавањем осуђеног АА, УКИДА СЕ решење Вишег суда у Београду К.бр. 4005/11, Куо.бр. 14/13 од 29.01.2013. године и предмет се ВРАЋА првостепеном суду на поновно одлучивање.


О б р а з л о ж е њ е

  Решењем Вишег суда у Београду К.бр. 4005/11, Куо.бр. 14/13 од 29.01.2013. године одбачена је молба осуђеног АА за пуштање на условни отпуст са издржавања јединствене казне затвора у трајању од 8 (осам) година на коју је осуђен пресудом Вишег суда у Београду К.бр. 4005/11 – Кв.бр. 369/11 од 28.03.2011.године, а која је правоснажна 22.04.2011. године, као недозвољена.

Против означеног решења жалбу је изјавио осуђени АА, без навођења законског основа, а из садржине жалбе произилази да се жалби због битних повреда одредаба кривичног поступка, са предлогом да се побијано решење укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Апелациони јавни тужилац у Београду доставио је поднесак Ктр. I бр. 665/13 од 21. фебруара 2013. године у коме је предложио да се жалба осуђеног одбије као неоснована.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета, па је имајући у виду наводе изјављене жалбе, ценећи при том и став Апелационог јавног тужиоца у Београду изнет у цитираном писменом поднеску, нашао:

Жалба је основана.

Основано се изјављеном жалбом указује да је побијано решење у суштини захваћено битном повредом одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП-а која се огледа у томе да првостепени суд у погледу одлучних чињеница није дао јасне и непротивречне разлоге, због чега је побијано решење и укинуто.

Дајући у образложењу побијаног решења разлоге за свој закључак првостепени суд између осталог наводи да је приликом одлучивања о молби осуђеног за пуштање на условни отпуст имао у виду да је осуђени ослобођен од извршења 25% казне затвора и то у трајању од 2 (две) године решењем Вишег суда у Београду К.бр. 4005/11 – Кв.бр. 4697/12 од 22.11.2012. године, а која је правоснажна 05.12.2012. године, те да је са ослобођењем од казне затвора у трајању од 2 (две) године осуђени издржао 2/3 тако умањене казне, али према мишљењу првостепеног суда наведено није утицало на другачију одлуку јер осуђени није издржао 2/3 казне затвора у складу са одредбом члана 46 Кривичног законика, већ је од напред наведеног дела казне ослобођен.

Међутим, изјављеном жалбом се основано указује да је првостепени суд доносећи побијано решење дао нејасне разлоге због којих сматра да на страни осуђеног није испуњен формални услов за пуштање на условни отпуст, односно нису наведени јасни разлози због којих је првостепени суд приликом одлучивања узео у обзир казну затвора у трајању од 8 (осам) година, на коју је осуђени АА осуђен пресудом Вишег суда у Београду К.бр. 4005/11, Кв.бр. 369/11 од 28.03.2011. године а која је правоснажна 22.04.2011. године, имајући у виду да наведена казна више не егзистира доношењем решења Вишег суда у Београду К.бр. 4005/11, Кв.бр. 4697/12 од 22.11.2012. године којим је осуђени ослобођен од извршења 25% казне затвора. Поред тога, овај суд такође налази да је одредбом члана 46 Кривичног законика између осталог прописано да ће суд условно отпустити осуђеног који је издржао 2/3 казне затвора, а не 2/3 изречене казне затвора, што би евентуално ишло у прилог става првостепеног суда. У прилог наведеном иде и то што законодовац приликом доношења закона о амнестији („Службени гласник РС“ бр. 107/2012 од 09.11.2012. године) није изричито прописао да ослобођење осуђених од извршења дела казне затвора на коју су осуђени неће утицати на испуњеност формалног услова за њихово пуштање на условни отпуст, односно да ће исти за испуњење наведеног услова морати да издржи 2/3 казне затвора не рачунајући умањење казне до кога је дошло на основу Закона о амнестији.

Приликом поновног одлучивања првостепени суд ће имати у виду примедбе на које му је овим решењем указано, те ће након што отклонити битну повреду одредаба кривичног поступка бити у могућности да донесе правилну и на казну засновану одлуку за коју ће дати јасне и непротивречне разлоге који ће у свему бити прихватљиви и за овај суд.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 401 став 3 ЗКП-а Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у диспозитиву решења.

ЗАПИСНИЧАР     ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Александар Багаш     мр Сретко Јанковић

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)