Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
7.04.2015.

Кж2 715/2015

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 715/2015
Дана 07.04.2015. године
Б Е О Г Р А Д
Немањина бр. 9

 

  АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судијa Синише Важића, председника већа, судија Омера Хаџиомеровића и Јасмине Васовић, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Игора Рмандића, као записничара, у кривичном поступку против осуђеног АА, због кривичног дела разбојништво из члана 206 став 1 у вези са чланом 33 Кривичног законика и др., одлучујући о жалби јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Панчеву, изјављеној против решења Вишег суда у Панчеву Куо.бр.33/15 од 31.03.2015. године, у седници већа одржаној дана 07.априла 2015. године, једногласно је донео


Р Е Ш Е Њ Е

Уважавањем жалбе јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Панчеву, ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ решење Вишег суда у Панчеву Куо.бр.33/15 од 31.03.2015. године, тако што се одбија молба осуђеног АА за пуштање на условни отпуст, са издржавања јединствене казне затвора у трајању од 6 година и 5 месеци, на коју је осуђен пресудом Вишег суда у Панчеву Кв.бр.218/13 од 12.06.2013. године.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Панчеву Куо.бр.33/15 од 31.03.2015. године усваја се молба осуђеног АА и условно се отпушта под условом да до истека казне не учини ново кривично дело односно до 01.11.2015. године јер ће се у супротном условни отпуст отпозвати, а поводом правноснаже пресуде Вишег суда у Панчеву Кв.бр.218/13 од 12.06.2013. године. Осуђени АА ће се се условно отпустити након правноснажности решења.

Против наведеног решења, благовремено је жалбу изјавио јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Панчеву, и то због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде кривичног закона, са предлогом да Апелациони суд у Београду усвоји жалбу и укине предмет и врати првостепеном суду на поновно одлучивање или исто преиначи тако што ће одбити као неосновану молбу за пуштање на условни отпуст осуђеног АА.
Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем и жалбом, па је након оцене жалбених навода и предлога, нашао:

-жалба је основана.

Наиме, основано се жалбом јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Панчеву указује да је првостепени суд погрешно применио одредбу члана 46 став 1 Кривичног законика, и то када је нашао да се у конкретном случају испуњени услови за усвајање молбе осуђеног АА на пуштање на условни отпуст.

Одредбом члана 46 став 1 Кривичног законика прописано је да ће се осуђени који је издржао 2/3 казне затвора услвно отпустити са издржавања казне, ако се у току издржавања тако поправио да ће са основом може очекивати да ће се на слободи добро владати, а нарочито да до истека време за које је изречена казна неће учинити ново кривично дело и да ће се при оцени да ли ће се осуђени условно отпустити узети у обзир његово владање за време издржавања казне, извршавање радних обавеза, с обзиром на његову радну способност као и друге околности које показују да је постигнута сврха кажњавања. Истом одредбом је прописано да се не може пустити на условни отпуст осуђени који је током издржавања казне два пута дисциплински кажњен и коме су одузете додељене погодности.

Првостепени суд је, ценећи извештај КП Завод за малолетнике у Ваљеву од 31.03.2015. године о владању осуђеног АА, нашао да је у односу на овог осуђеног извесна будућа позитивна прогноза понашања до истека казне 01.11.2015. године, те да је испуњена сврха кажњавања у досадашњем делу издржане казне, за који закључак је у образложењу побијаног решења дао детаљне разлоге, које овај суд не доводи у питање.

Ценећи околност да је осуђени дисциплински кажњаван четири пута, два пута за лакше дисциплинске преступе које изречене мере су брисане, и два пута за теже дисциплинске преступе, првостепени суд је закључио да дисциплинско кажњавање осуђеног не представља сметњу за пуштање на условни отпуст, јер му приликом изрицања дисциплинских мера нису одузимана проширена права и погодности, због чега је и усвојио његову молбу за пуштање на условни отпуст.

Веће Апелационoг суда у Београду налази да је овакав закључак првостепеног суда погрешан, јер је приликом тумачења одредбе члана 46 став 1 КЗ, којом је предвиђено да се не може условно отпустити осуђени који је током издржавања казне два пута дисциплински кажњаван и коме су одузете додељене погодности, пошао само од језичког тумачења наведене одредбе, пропуштајући да протумачи и сам смисао исте.

Наиме, првостепени суд је пропустио да на правилан начин цени околност да осуђени није ни уживао проширена права и погодности, те да му она нису ни могла бити одузета приликом изрицања дисциплинских мера.

Чињеница да је осуђени два пута кажњаван и чињеница да су му одузете додељене погодности, као околности због којих се осуђени не може пустити на условни отпуст, морају кумулативно постојати само у случају када је осуђени уживао одређене погодности. Смисао кумулативног постојања обе околности, као сметње за условни отпуст, је у томе да се осуђени, који су својим понашањем заслужили добијање одређених погодности, не изгубе право на условни отпуст због саме чињенице да су дисциплински кажњени за преступ због кога их нису изгубили.

У ситуацији када осуђени није уживао посебне погодности, што је случај у конкретном предмету, сметњу за пуштање на условни отпуст представља сама чињеница да је два пута дисциплински кажњен. Супротним тумачењем, а како је то учинио првостепени суд, осуђени који су два пута дисциплински кажњени и који својим понашање до тада нису заслужили посебне погодност би били доведени у повољнији положај од оних којима су такве погодности додељене и касније, због учињеног дисциплинског прекршаја, одузете.

Како из списа предмета – извештаја КП Завод за малолетнике у Ваљеву, несумњиво произилази да је осуђени АА дисциплински кажњаван четири пута, а од тога два пута за лакши дисциплински преступ, а који дисциплински преступи су му брисани, као и два пута за теже дисциплинске преступа, а да осуђени није уживао погодности пре и након извршених дисциплинских преступа за које су му изречене дисциплинске мере, то је веће Апелационог суда у Београду уважавајући жалбу јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Панчеву, преиначило побијано решење јер је нашло да се молба за условни отпуст осуђеног АА, а при правилној примени закона, има одбити као неоснована.

Имајући у виду наведено, Апелациони суд у Београду је на основу одредби члана 467 став 4 ЗКП одлучио као у изреци решења.

Записничар        Председник већа-судија
Игор Рмандић       Синиша Важић

МВ
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)