Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
22.05.2014.

Кж2 971/14

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 971/14
Дана 22.05.2014. године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: мр Сретка Јанковића, председника већа, Бранке Пејовић и др Миодрага Мајића, чланова већа, са судијским сарадником Вукашином Сарајлићем, записничарем, у кривичном предмету осуђеног АА и др, због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 Кривичног законика, одлучујући о жалби јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, изјављеној против решења Вишег суда у Београду Тои.бр. 2/12, Кв.бр. 2949/13 од 11.02.2014. године, у седници већа одржаној дана 22.05.2014. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, изјављена против решења Вишег суда у Београду Тои.бр. 2/12, Кв.бр. 2949/13 од 11.02.2014. године.


О б р а з л о ж е њ е

I Првостепено решење и изјављена жалба

1. Побијаним решењем одбијен је захтев за трајано одузимање имовине Вишег јавног тужилаштва у Београду Оик.бр. 10/11 од 04.07.2012. године од окривљеног – власника АА и трећег лица – власника АА3, као неоснован.

2. Против наведеног решења жалбу је изјавио јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду, због битних повреда одредаба кривичног поступка и погрешно утврђеног чињеничног стања, указујући на погрешан закључак првостепеног суда у погледу тога је осуђени АА предметну имовину могао да стекне као предузетник обављањем занатске делатности, те да постоји очигледна несразмера између имовине окривљеног и његових законитих прихода. Поред тога, изјављеном жалбом је истакнут и погрешан закључак првостепеног суда у погледу тога да није пружен ни један доказ да је имовина осуђеног АА пренета на треће лице АА3, обзиром да не постоји сразмера између законитих прихода АА3 и вредности означене имовине чији је она власник. Имајући у виду наведено јавни тужилац је предложио да другостепени суд усвоји изјављену жалбу, укине побијано решење и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или исто преиначи тако што ће усвојити захтев Вишег јавног тужилаштва у Београду да се од АА и трећег лица АА3 трајно одузме означена имовина.

3. Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа на којој је размотрио списе заједно са побијаним решењем, и то у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалби, у смислу одредбе члана 467 став 1 ЗКП, па је, имајући у виду наведено, нашао:

II Одбијање жалбе јавног тужиоца

4. Испитујући основаност изјављене жалбе, Апелациони суд у Београду је најпре пошао од навода из жалбе јавног тужиоца којима се указује на погрешан закључак првостепеног суда у погледу тога да не постоји очигледна несразмера између имовине осуђеног АА и његових законитих прихода, те да у том смислу означена имовина коју поседује осуђени не представља имовину проистеклу из кривичног дела.

5. Применом релевантног права на утврђено чињенично стање, а које чињенично стање изјављеном жалбом није ни доведено у питање већ су оспорени само изнети закључци првостепеног суда, овај суд је најпре нашао да је првостепени суд правилно поступио када је одбио захтев за трајно одузимање означене имовине осуђеног АА. У том смислу, Апелациони суд у Београду је приликом одлучивања најпре пошао од вредности имовине осуђеног АА која је предмет овог поступка, а која вредност је утврђена од стране првостепеног суда, при томе узимајући у обзир да јавни тужилац током поступка није пружио доказе који би указивали да се ради о већој вредности те имовине. Имајући у виду наведено, у конкретном случају се не може говорити о знатној имовини која би у смислу одредбе члана 17 став 1 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела оправдавала спровођење финансијске истраге против власника, па самим тим недостаје и оправдање за спровођење поступка одузимања имовине од окривљеног обзиром да се очигледно не ради о имовини веће вредности. Ово с тога што цитирана одредба Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела упућује да намера законодавца приликом доношења тог закона није била одузимање имовине проистекле из одређених кривичних дела без обзира на вредност те имовине, већ је нагласак стављен на одузимање знатне имовине, за коју имовину је могуће ван сваке разумне сумње утврдити несразмеру њене вредности са законитим приходима власника.

6. Узимајући у обзир напред изнето, у вези са вредношћу означене имовине осуђеног у укупном износу од 6.744 евра, првостепени суд је правилно нашао да јавни тужилац током поступка није пружио доказе, нити је предложио извођење доказа који би несумњиво указивали на очигледну несразмеру између вредности означене имовине осуђеног и његових законитих прихода које је могао да стекне обављањем самосталне делатности од 1995. године, преко своје регистроване електро-инсталатерске радње. У том смислу, није од утицаја околност да ли је и у коликом износу осуђени плаћао порезе и доприносе Фонду ПИО и Пореској управи, па се изјављеном жалбом неосновано истиче супротно.

7. Поред тога, предметном жалбом се истиче да је погрешан закључак првостепеног суда и у погледу тога да током поступка није доказано да је имовина осуђеног АА пренета на треће лице АА3, узимајући у обзир несразмеру између законитих прихода АА3 које је остварила током радног односа у периоду од 2003. до 2009. године и вредности њене означене имовине. Међутим, Апелациони суд у Београду налази да искључиво околност која се односи на несразмеру између прихода трећег лица АА3 и вредности њене означене имовине у износу од 13.961 евра, не представља довољан разлог за одузимање те имовине од трећег лица, обзиром на правилан закључак првостепеног суда да током поступка није пружен ни један доказ који би указивао да се ради о имовини осуђеног АА која је пренета на треће лицу АА3.

8. Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 467 став 4 ЗКП, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у диспозитиву решења.

Записничар,       Председник већа-судија,
Вукашин Сарајлић, с.р.     мр Сретко Јанковић, с.р.

За тачност отправка
управитељ писарница
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)