Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
20.05.2015.

Кж2 985/15

РЕПУБЛИКА СРБИЈА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ

Кж2 985/15

Дана 20.05.2015. године

Б Е О Г Р А Д

ул.Немањина бр.9

 

 

            АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судије Соње Манојловић, председника већа, судија Наде Хаџи-Перић и Драгана Ћесаровића, чланова већа, са вишим саветником Браниславом Муњић, као записничарем, у кривичном предмету осуђеног АА, због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 201 став 4 у вези члана 195 став 3 у вези става 1 КЗ РС, одлучујући о жалби осуђеног АА, изјављеној против решења Основног суда у Панчеву Куо.бр.22/15 од 28.04.2015. године, у седници већа одржаној дана 20. маја 2015. године, донео је

 

 

Р Е Ш Е Њ Е

 

            УВАЖАВАЊЕМ жалбе осуђеног АА, ПРЕИНАЧАВА СЕ решење Основног суда у Панчеву Куо.бр.22/15 од 28.04.2015. године, тако што Апелациони суд у Београду осуђеног АА УСЛОВНО ОТПУШТА са издржавања казне затвора у трајању од 1 (једне) године, на коју је осуђен пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 бр.444/2014 од 08.05.2014. године, којом је у делу одлуке о казни преиначена пресуда Основног суда у Панчеву К.бр.11/10 од 05.04.2013. године, а коју казну затвора издржава на тај начин што не сме напуштати просторије у којима станује, без примене електронског надзора, с тим што условни отпуст траје до истека предметне казне затвора, односно до 23.07.2015. године.

 

            Уколико осуђени АА, док је на условном отпусту, учини једно или више кривичних дела, за која се може изрећи казна затвора преко годину дана, суд ће му, сходно члану 47 став 1 КЗ, опозвати условни отпуст.

 

            Осуђени АА ће се условно отпустити са издржавања казне затвора ОДМАХ по пријему овог решења.

 

 

О б р а з л о ж е њ е

 

            Решењем Основног суда у Панчеву Куо.бр.22/15 од 28.04.2015. године, одбијена је као неоснована молба за условни отпуст осуђеног АА, поднета Основном суду у Панчеву дана 16.03.2015. године.

            Против наведеног решења благовремено је жалбу изјавио осуђени АА, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП-а, повреде кривичног закона из члана 439 став 1 тачка 3 ЗКП-а и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања из члана 440 ЗКП-а, са предлогом да Апелациони суд у Београду, као другостепени, побијано решење Основног суда у Панчеву Куо.бр.22/15 од 28. априла 2015. године, преиначи тако што ће уважити молбу за условни отпуст осуђеног АА и истог пустити на условни отпуст.

 

            Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, у смислу члана 467 став 2 Законика о кривичном поступку, о којој није обавештавао странке, јер није нашао да би њихово присуство било корисно за разјашњење конкретне ствари, на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаним решењем, које је испитао у смислу одредбе члана 467 став 1 Законика о кривичном поступку, испитујући решење у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутим у жалби, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

 

            Жалба је основана.

 

            По налажењу Апелационог суда у Београду, првостепени суд је из правилно утврђених чињеница и околности извео погрешан закључак да у конкретном случају нису испуњени услови да се осуђени АА пусти на условни отпуст.

 

            Наиме, из списа предмета произилази да је пресудом Основног суда у Панчеву К.бр.11/10 од 05.04.2013. године, исправљеном решењем Основног суда у Панчеву К.бр.11/10 од 17.12.2013. године, стављена ван снаге пресуда Општинског суда у Ковачици К.бр.15/03 од 11.06.2003. године, те је окривљени АА оглашен кривим због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 201 став 4 у вези члана 195 став 3 у вези става 1 КЗ РС и осуђен на казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 8 (осам) месеци, у коју казну је окривљеном урачунато време за које је лишен слободе на основу издржане казне затвора, почев од 01.06.2006. године до 20.12.2006. године, а која пресуда је преиначена у делу одлуке о казни пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 бр.444/14 од 08.05.2014. године, па је окривљени за наведено кривично дело осуђен на казну затвора у трајању од 1 (једне) године, у коју казну му је урачунато време проведено на издржавању казне затвора, почев од 01.06.2006. године до 20.12.2006. године, док су жалбе окривљеног и његовог браниоца у преосталом делу одбијене као неосноване, а побијана пресуда у непреиначеном делу потврђена.

 

            Из списа предмета надаље произилази да је решењем председника Основног суда у Панчеву Су VIII 51-34/14 од 22.10.2014. године, правноснажним 03.11.2014. године, усвојен предлог окривљеног АА, те је одређено да ће исти казну затвора у трајању од 1 (једне) године, по пресуди Основног суда у Панчеву К.бр.11/10 од 05.04.2013. године, преиначеној пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 бр.444/14 од 08.05.2014. године, издржавати на тај начин што неће смети напуштати просторије у којима станује на адреси у Ковачици, ул. Маршала Тита бр. 19, без примене електронског надзора.

 

            Из извештаја Управе за извршење кривичних санкција – Одељење за третман и алтернативне санкције од 06.04.2015. године, о владању осуђеног АА, произлази да је осуђени у периоду од 01.06.2006.године до 20.12.2006.године казну затвора издржавао у КПЗ Падинска Скела, да казну затвора у просторијама у којима станује издржава без примене електронског надзора почев од 10.02.2015.године, да је први разговор обављен у просторијама Одељења за третман и алтернативне санкције, где је исти упознат са начином извршења казне, са својим правима и обавезама, да је од самог почетка прихватио своју казну и све активности предвиђене програмом извршења казне, да је осуђеном омогућено да сваког дана напушта просторије у којима станује, тј.у којима издржава казну затвора, ради боравка на свежем ваздуху, сваког дана у трајању од два сата од 13-15 часова, да осуђени наведену погодност користи без злоупотребе, да се контакти спроводе кроз телефонске разговоре и ненајављене посете породици, да је период издржавања казне у просторијама у којима станује веома кратак, те да се у досадашем току извршења казне осуђени понаша врло коректно, у понашању осуђеног нема елемената криминогеног, а према учињеном кривичном делу има критичан став, да раније није осуђиван, те да има велику подршку породице у спровођењу казне, а да је редован истек казне затвора предвиђен за 23.07.2015.године.

 

            Међутим, првостепени суд и поред овако позитивног извештаја Управе за извршење кривичних санкција-Одељење за третман и алтернативне санкције, закључује да се осуђени налази на издржавању казне затвора у просторијама у којима станује почев од 10.02.2015.године, што је по ставу већа првостепеног суда кратак период да би се стекао утисак о владању осуђеног и исти условно отпустио, те да се не може извести закључак да се осуђени тако поправио да се са основом може очекивати да ће се на слободи добро владати, и да је у односу на њега постигнута сврха кажњавања, као и превентивног деловања, односно да у овом тренутку нису испуњени услови за пуштање осуђеног на условни отпуст, због чега је молбу осуђеног за пуштање на условни отпуст одбио као неосновану.

 

            По налажењу Апелационог суда у Београду, а имајући у виду да из извештаја Управе за извршење кривичних санкција-Одељење за третман и алтернативне санкције од 06.04.2015.године произлази да осуђени АА казну затвора издржава у просторијама у којима станује без примене електронског надзора почев од 10.02.2015.године, да је од самог почетка прихватио своју казну и све активности предвиђене програмом извршења казне, да осуђени погодност напуштања просторија у којима станује ради боравка на свежем ваздуху користи без злоупотребе, да се контакти спроводе кроз телефонске разговоре и ненајављене посете, да се осуђени у досадашњем току извршења казне понаша врло коректно, да у понашању осуђеног нема елемената криминогеног, а да према учињеном кривичном делу има критичан став, то по ставу овога суда из наведеног извештаја недвосмислено произлази да је сврха изречене казне остварена.

 

            Стога, ценећи чињенице које произлазе из извештаја Управе за извршење кривичних санкција-Одељење за третман и алтернативне санкције, о владању осуђеног АА, а имајући при том у виду и време које је остало до истека казне, овај суд је нашао да је процес ресоцијализације осуђеног АА окончан и да се са основом може очекивати да ће се на слободи добро владати, и да до истека времена за које је изречена казна неће учинити ново кривично дело, односно да су испуњени услови да се условно отпусти са издржавања казне затвора на коју је осуђен пресудом Апелационог суда у Београду Кж1.444/14 од 08.05.2014.године.

 

            Наиме, осуђеније издржао 2/3 наведене казне, док из извештаја Управе за извршење кривичних санкција-Одељење за третман и алтернативне санкције произлази да су испуњени законски услови из члана 46 КЗ за усвајање молбе за пуштање на условни отпуст.

 

            С обзиром на наведено може се закључити да се у току издржавања казне осуђени АА тако поправио да се са основом може очекивати да ће се на слободи добро владати, а нарочито да до истека времена за које је изречена казна неће учинити ново кривично дело.

 

            Из напред наведених разлога Апелациони суд у Београду је уважио жалбу осуђеног АА и првостепено решење преиначио, односно осуђеног АА условно отпустио са издржавања казне затвора која му је изречена пресудом Апелационог суда у Београду Кж1.бр.444/14 од 08.05.2014.године, при чему је, сходно одредбама члана 47 став 1 КЗ одредио да условни отпуст траје до редовног истека те казне, као и то да ће се исти опозвати ако осуђени, док је на условном отпусту учини једно или више кривичних дела за која се може изрећи казна затвора преко једне године.

 

            Из напред изнетих разлога, а на основу одредбе члана 467 став 4 Законика о кривичном поступку Апелациони суд у Београду донео је одлуку као у изреци решења.

 

Записничар                                                                          Предсеник већа-судија

Бранислава Муњић, с.р.                                                    Соња Манојловић, с.р.

 

 

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Јасмина Ђокић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)